Занимљиво је да се у говору ових људи чује прије а не пре, меко слово ш и мешање слова ћ и ч. Код млађих је приметан мађарски акценат, тј. акценат сличан ономе какав имају Мађари у Војводини када причају српски. Зна ли се одакле потиче српско становништво Ловре?
Мислим да не, можда би се дало нешто утврдити из тамошњих презимена, ево оних који су
оптирали почетком прошлог века.
Аврамовић (7), Агарђанин (1), Бечејић (8 ), Богдан (4), Бочевић (1), Васиљевић (1), Величков (3), Видак (19), Вуков (1), Генов (1), Георгевић (1), Георговић (2), Димитровић (2), Дошић (2), Драгановић (1), Драгојковић (3), Жигић (1), Иванић (2), Иванов (2), Јосимовић (1), Кара (1), Колар (7), Колонић (2), Лазаревић (1), Лазић (2), Лукић (4), Мајић (1), Малуш (5), Марић (2), Мијатовић (11), Миловановић (1), Недељковић (4), Николовић (2), Николић (2), Нинић (1), Остојић (2), Павловић (6), Пејић (1), Петровић (1), Поповић (1), Радановић (3), Радашевић (1), Радашин (5), Радивој (5), Радован (1), Радуловић (1), Рајков (1), Рајковић (1), Ранисављевић (2), Рашковић (2), Савић (1), Симић (12), Симовић (1), Скорић (2), Суботић (8 ), Теодоровић (2), Томић (1), Тукуљац (1), Хајџан (4), Хранислав (7), Худов (1), Шаин (4), Шакрак (4).
А овако је било
1715. године:
Joannes Sajnovity, Sztoján Tukulacz, Sztanko Rodovani, Milko Kraszutino, Szübota, Sztojan Nedelkovity, Mali Jován, Máli Birova Misko, Mircseta, Marko Mirsity, Mákim, Mathias Molnár, Koja, Gyurka, Miso, Gyulai Nyirád, Misko Szekeres, Nicolaus Kapitány, Daniran Obrestics, Vidák, Nedelko ifj., Mileoko.
