Пренумерант Стојковићеве угледне књиге био је 1802. године у Брашову "у Трансилванији", тамошњи Србин купец Аврам Дузић.[9] Вујићеву књигу о француској граматици набавио је 1805. године један Србин у Брашову - Антоније Поповић купец.[10] Другу Вујићеву књигу платио је 1807. године, да се штампа исти Поповић, за којег аутор наводи у посвети: "Господар Димитрије Поповић, Краљевске слободне вароши Новог Сада али и Брашова - знатни купац". Био је то његов мецена, "љубазни друг и пријатељ". Познанство са Поповићем, започело је са писмом послатим из Брашова августа 1805. године. Брашовски трговац му је великодушно нудио 50-100 ф. за објављивање било којег његовог дела.[11]
Свештено-историјску књигу преведену на бугарски језик, од стране Анастаса Стојановића - Котељанина (из Казана) и Антонија Јовановића, набавили су 1825. године у Брашову претплатници: Стефан Хаџи Јовановић, Ангел Ангеловић, Стојко Хаџи Пенчовић, Анастас Јовановић Чукина, Панагиот Хаџи Христовић, Симеон Хаџи Јовановић, Јоаким Ивановић, Ангел Икономовић, Илија Теодоровић и Велизариј Стојановић.[12]
Купац књиге о српском јунаку Милошу Обилићу, био је 1829. године Хаџи Јордан Хаџићену, велико-купац у "Кронштату" (Брашови).[13] Милош Обреновић је 1830. године имао у Брашову "свог човека" (поверљиву особу) Пантелију Хаџи Стоила (Бугарина?). Српски летопис је 1834. године наручио у Брашову, Јован Славнић тамошњи великокупац.
Окупили су се српски читаоци око једне филозофске књиге у "Прашову" (Брашову) "у Мађарској" 1844. године. Пренумерантски пункт су образовали умни људи, који су се ту сјатили са свих страна: Висарион Мишковић свршени богослов (из Баната), Јован Риђички од Скрибешће (из Банатског Колмоша), Димитрије Михајловић стихотворац (из Новог Сада), Милош Димитријевић, Димитрије Поповић (из Новог Сада), Атанасије Танасијевић, Ђорђе Мишковић, Димитрије Бибић, Петар Гронић, Стефан Сретковић, Јован Илић Србијанац и Светозар Ранковић.[14] Српско-грчки приручник за учење језика узели су захваљујући скупљачу претплате Јовану Славнићу трговцу, повезани Срби и Грци из Брашова: поп Григорије Јован парох грчке православне цркве у Брашову, те трговци - Никола Јовановић, Јован Марковић (из Беча), Анастас Сафрану, Илија Русет, Тома Златко, Емануил Златко, Сотир Маичу, Емилијан Јовановић, Сотир Петровић, Јордан Ангеловић, Василије Парчов, Јован Раћи, Александар Моришеско, Василије Ордиган, Петар Јовановић, Димитрије Каракаши, Гаврил Карповић, Константин и Петар Јовановић.[15]
Давидовићева књига о историји Срба стигла је и у "Брашово" код тамошњих српских читалаца 1846. године: скупљач претплате Васа Василијевић у Земуну, од "Високоблагодног господина" Георгија Арбутине ц и к мајора Окружног комаданта границе, града и вароши Брашовске, и Јована Славнића трговца у Брашову.[16] Исте, 1846. године у Панчеву се бавио послом трговац из Брашова, који се јавља као пренумерант једне популарне књиге - Петар Г. Јанковић.[17]
Године 1852. као претплатник једне српске књиге јавља се у Брашову, Николај Марко Недељковић тамошњи трговац.[18] Исти се јавља те године као купац још једне Рашићеве српске књиге.[19] Претплатник је и једне библијске историјске књиге из 1857. године у граду "Брашово".[20]
Почетком 20. века у Брашову је било пописано 36 православних Срба
