Реалност је да су Срби слабо организовани у иностранству, барем у неком политичком смислу, да имају представнике у локалним властима и парламенту...Пример је Беч ,где се процењује да живи око 200 000 Срба , што би било преко 10% становништва тог града, а не знам да ли уопште могу да доносе неке одлуке на градском нивоу...Проблем је вероватно у томе што највећи број чине радници који су отишли "трбухом за крухом", и којима је примарни циљ да се снађу ...Проблем је и што је већина исељеника ишла масовно, , из истих места, па имамо изоловане енклаве у социјалном смислу...Људи који су преселили своје место у Беч, са минимумом интеракције са средином и жељом да се избори у тој средини за неки статус...Тамо имамо једну школовану мањину, која је интегрисана у друштво и радничку већину која је окренута сама себи, па међу самим Србима имамо неповезаност емиграције која се тамо школовала и оне већине која је отишла као радна снага...
