Невски овде не говори о страним именима. А чак и ако су у питању страна имена, опет је у праву.
Јер, ако се обраћаш Енглезу именом Џон, на енглеском ћеш га позвати у вокативу: Hey, John! Али, ако Џон којим случајем зна србски, онда: Хеј, Џоне! Или, можда, још боље: 'Еј, бре, Џоне!
Исто важи и за Јана, Михаела, Кирила...