Аутор Тема: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359  (Прочитано 3077 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« послато: Јул 08, 2020, 07:55:28 поподне »
Иако сам већ прилично деморалисан откривањем сопственог поријекла због многобројних промашаја (који су сви дјеловали "логично"), овом темом ћу још једном покушати повезати нека нова сазнања о поријеклу Јерковића Петровштака. Морам захвалити Узију, који је детаљним претрагама у аустријским мустер листама и другим документима успио пронаћи неке податке вриједне пажње. Захваљујем и Пави који ми је такође послао неке вриједне изводе из документације.

Да су Јерковићи слављеници Петровдана из ширег подручја Поуња, презиме које је постојало у 18. вијеку на поменутом подручју, знам већ неко вријеме и то највише захваљујући дијелу Јерковића који живи у кордунском мјесту Садиловцу, а који славе Петровдан. Садиловац је 1791. године током Лаудоновог рата припао Аустрији и насељаван је махом српским пребјезима из Босне. Међутим, данас ми је Узи послао аустријску карту из 1699. године, на којој се види да су Јерковићи у Садиловцу живјели и крајем 17. вијека. Наиме, на локацији која се веома прецизно може убицирати као станиште садиловачких Јерковића из 20. вијека, још 1699. године уписан је топоним Јерковића брод (што значи прелаз преко ријеке-у овом случају Коране). У околини су уписане и локације које су са тим именима опстале до данас, као Пашина Лука, Гавранић брод и Јанковића брод. Ово је тај исјечак карте:



Послије посљедњих ратова тај простор је мање више напуштен. Овај мост преко Коране је свакако локације Јерковића Брод са горње карте из 17. вијека.



С обзиром да је Узи нашао већи број Јерковића на подручју Поуња, из Мале Кладуше и Вранограча, као пребјега на аустријску страну (што на Кордун што на Банију) У Лаудоновом рату 1790-тих, нема сумње да су Јерковићи боравили на подручју Поуња и турског дијела Кордуна у 18. вијеку. Ова карта показује да су ту боравили и читав вијек раније.

Вјероватно су били у првом таласу српских насељеника након турских освајања ових подручја 1590-тих, иако су западни дијелови ових подручја били насељени тек након 1620. године. Уочи и током Бечког рата 1683. Срби са ових подручја масовно исељавају на подручје аустријског дијела Кордуна. Садиловац до 1791. године остаје у турским рукама. Очигледно су Јерковићи били међу оним породицама које су остале на турској страни. Ово би објаснило и њихову груписаност и приличну разгранатост са обе стране ријеке Уне ,а сјеверно од Бихаћа. Да су дошли 1830-тих из Унца како је Карановић писао не би могли у тако кратком периоду формирати толики број кућа у толиком броју насеља. Претпостављам да су од ових Јерковића (Петровдан) и Јерковићи у Катиновцу и Банији и Кршљи на Кордуну. Предање о Унцу можда и није измишљено, већ је дио неке старије миграторне станице, оне од прије 1600. године.

Како год, оно што се из ових податка може закључити јесте да су Јерковићи Петровштаци као презиме и род формирани сигурно у 17. вијеку (можда и раније) и да су већ у 17. вијеку били присутни на ширем подручју Поуња. Неке најближе генетичке везе логично би било тражити међу српским породицама на Кордуну.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #1 послато: Јул 08, 2020, 11:58:59 поподне »
Да, ово се брдо изнад моста зове Јерковића брдо.

Слажем се да су Јерковићи вероватно насељени на том подручју у једном од првих таласа насељавања, то јест у првој половини 17. века.

Сад почиње планско теситрање кордунских родова са славом Петровдан. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #2 послато: Јул 09, 2020, 09:32:47 поподне »
Интересантно је да нам оном списку који је поставио Паво, има још породица за које би се могло претпоставити да су биле на том подручју још у 17/18. веку, иако су, према литератури, досељене касније.

Што се тиче родова који славе Петровдан, тренутно с оне "стране Уне" имамо Комљеновиће са Баније и Бјелоше (23andMe) са Кордуна, обе фамилије припадају хаплогрупи E-V13.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #3 послато: Јул 09, 2020, 10:55:25 поподне »
Слажем се да су Јерковићи вероватно насељени на том подручју у једном од првих таласа насељавања, то јест у првој половини 17. века.

По миру потписаном на Житви 1606. године, Турци су се обавезали да неће обнављати тврђаве и насељавати подручје Кордуна и западних дијелова Поуња. Међутим већ 1620-тих почели су да крше договор. Баш сам сад видио податак ( код Лопашића) да су 1638. године обновили кладушку тврђаву и Цетин и у околини населили 120 турских и влашких кућа.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #4 послато: Јул 09, 2020, 11:00:57 поподне »
Интересантно је да нам оном списку који је поставио Паво, има још породица за које би се могло претпоставити да су биле на том подручју још у 17/18. веку, иако су, према литератури, досељене касније.

Мислим да мање више већину породица, које је Карановић означио да су у Поуњу насељени прије Омер паше (прије 1850) треба сматрати да су у Поуњу биле присутне и прије Лаудоновог рата тј. 1791. године. За највећи дио њих је то доказано и оригиналним документима. Очигледно је и самом Карановићу недостајало података за тај ранији период и лакше му је било да претпостави потпуно опустошење у вријеме Лаудоновог рата и накнадно насељавање у 19. вијеку, иако ствари нису биле тако једноставне.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #5 послато: Јул 10, 2020, 08:49:12 пре подне »
Мислим да мање више већину породица, које је Карановић означио да су у Поуњу насељени прије Омер паше (прије 1850) треба сматрати да су у Поуњу биле присутне и прије Лаудоновог рата тј. 1791. године. За највећи дио њих је то доказано и оригиналним документима. Очигледно је и самом Карановићу недостајало података за тај ранији период и лакше му је било да претпостави потпуно опустошење у вријеме Лаудоновог рата и накнадно насељавање у 19. вијеку, иако ствари нису биле тако једноставне.

Свакако. Остаје питање да ли су дошли из оних крајева који се помињу као старија матица (Унац, Бјелајско поље, Лика), само нешто раније.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #6 послато: Јул 10, 2020, 10:41:50 пре подне »
Биће да је већи број тих старијих породица, у које спадају и Јерковићи, досељен у периоду између Лаудоновог рата и Омер паше (1791-1850). Има вероватно још старијих родова. То су Карани, Ољаче и остали које Карановић сврстава у "старинце са Змијања".

Биће занимљиво ако ни ови први нису досељени из Лике/Далмације, већ су онај старији слој из Поуња (од 17. века).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #7 послато: Јул 10, 2020, 10:45:49 пре подне »
Свакако. Остаје питање да ли су дошли из оних крајева који се помињу као старија матица (Унац, Бјелајско поље, Лика), само нешто раније.

Било је ту више фаза насељавања, све у зависности од војних кретања оног времена. Кључно за поријекло породица овог подручја би било разврстати која породица је из које фазе насељавања.

Прва фаза: Ово подручје (мисли се на Поуње) пада под Турке релативно касно, крајем 16. вијека, тако да о неком насељавању прије почетка 17. вијека тешко да се може говорити. Попис из 1604. године нам показује слике пустоши, поготово са лијеве стране ријеке Уне. У десном Поуњу нпр. у селу Радић, насељене су неке српске породице, које долазе из Кључа или Змијања. У Крњеуши има и диретних досељеника из Херцеговине (помиње се и Мостар). Мислим да је у овој фази доминирало становништво које је долазило из правца Неретве, преко Прозора, Купреса, Кључа, Санице. Сам Каменград, иако удаљен километрима од Херцеговине спадао је у 16. вијеку под казу Неретву. Како се Турци стабилизују у Поуњу јачају и српска насеља са лијеве стране Уне и према Кордуну. Већ сам поменуо насељавање Срба око Кладуше 1638. године.

Друга фаза: Избијањем Бечког рата 1683. године, велика маса Срба, поготово из лијевог Поуња прелази на аустријску страну и насељава подручје на Кордуну према Карловцу. Ово је било прилично масовна и прилично стихијска сеоба. Ивић наводи у које кордунско мјесто су доселили Срби из ког мјеста у Поуњу. Тако су нпр. они кладушки Срби који су 1638. године били насељени од стране Турака код Кладуше, пресељени у Будачки на аустријску територију. Србе из Турије код Бихаћа населише у личкој Јесеници. Можемо претпоставити да је у вријеме потписивања Карловачког мира 1699. године, подручје Поуња било прилично испражњено од Срба. Наравно нема сумње да су неке српске породице остале на огњиштима. Јерковићи би могли бити једна од тих породица, судећи по документима. Тад почиње друга фаза насељавања Поуња, од почетка 18. вијека до Лаудоновог рата 1789-1791. године. Овдје нема сумње да је у том периоду у Поуње доселило доста Далматинаца. Узрок томе су свакако биле гладне године у Далмацији и прилично хаотична млетачка управа. Ове сеобе су и документоване,а остале су и у предањима неких породица. Занимљиво је да су муслиманске аге и беогви, насељавали Србе као чифчије по сувој граници према Кордуну и Банији, како би на тај начин спријечили крађе Срба крајишника са друге стране границе. Половином 18. вијека имамо више података како Срби са Кордуна и Баније солидарно отимају стоку како Турцима, тако и овим насељеним Србима.

Трећа фаза: Избијањем Лаудоновог рата 1789. године, ово подручје долази у жижу збивања. Око Уне и Коране воде се главне битке овог рата, сам аустријски цар Јосиф II долази да обиђе положаје. Срби са турске стране границе, опет масовно прелазе на аустријску страну. Нека доминантно српска насеља у данашњој Цазинској крајини (Мала Кладуша, Вранограч) постају након овог рата доминатно муслиманска. У њих се досељавају муслиманске избјеглице из пограничних дијелова Кордуна и Лике (Цетин, Дрежник, Срб и Лапац), који су у овом рату припали Аустријанцима. Српске избјеглице из Поуња се углавном пресељавају у новоосвојена подручја уз границу или се смјештају у постојећа српска насеља по Банији и Кордуну. У Поуњу негдје послије овог рата почиње и трећа фаза насељавања када углавном долазе породице из дубине турске територије Змијања, Бјелајског Поља, Унца ( ови из Унац и Бјелајског поља су претходно углавном долазили из Далмације), мада лично мислим да је и доста старог становништва остало. То су они за које Карановић пише да су "прије Омер Паше".

Четврта фаза: Посљедња фаза насељавања Поуња српским становништвом услиједила је након аустријске окупације Босне и Херцеговине 1878. године. када доминирају Личани, и то углавном из крајева Лике уз босанску границу.







Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #8 послато: Јул 10, 2020, 11:13:51 пре подне »
Aаустријски цар Јосиф II долази да обиђе положаје. Срби са турске стране границе, опет масовно прелазе на аустријску страну. Нека доминантно српска насеља у данашњој Цазинској крајини (Мала Кладуша, Вранограч) постају након овог рата доминатно муслиманска. У њих се досељавају муслиманске избјеглице из пограничних дијелова Кордуна и Лике (Цетин, Дрежник, Срб и Лапац), који су у овом рату припали Аустријанцима. Српске избјеглице из Поуња се углавном пресељавају у новоосвојена подручја уз границу или се смјештају у постојећа српска насеља по Банији и Кордуну. У Поуњу негдје послије овог рата почиње и трећа фаза насељавања када углавном долазе породице из дубине турске територије Змијања, Бјелајског Поља, Унца ( ови из Унац и Бјелајског поља су претходно углавном долазили из Далмације), мада лично мислим да је и доста старог становништва остало. То су они за које Карановић пише да су "прије Омер Паше".

И у трећој фази (почетак 19. века) било је изгледа доста досељеника из Лике и Даламције. Тада су, према литератури, дошли многи из рода Родића (околина Грачаца), затим многе породице из Северне Далмације. Иако су Личани свакако долазили и после окупације.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #9 послато: Јул 10, 2020, 11:19:15 пре подне »
И у трећој фази (почетак 19. века) било је изгледа доста досељеника из Лике и Даламције. Тада су, према литератури, дошли многи из рода Родића (околина Грачаца), затим многе породице из Северне Далмације. Иако су Личани свакако долазили и после окупације.

Ту спадају уствари и оне породице за које Карнаовић каже да су доселиле "од Унца", "из Бјелајског Поља", "из Лике", пре око 100 година (дакле око 1820.), а које проналазимо на оним списковима у Поуњу још крајем 18. века.

И у случају Јерковића овде може помоћи само генетско тестирање крајишких родова.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #10 послато: Април 06, 2021, 09:34:52 поподне »
Етиологија презимена Јерковићи:

Предак пореклом из Црне Горе и звао се Херак, у централној Босни Херак постане у изговору Јерак -Јерко, његови синови Јеркови, а потомци Јерковићи.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #11 послато: Април 06, 2021, 09:50:52 поподне »
Етиологија презимена Јерковићи:

Предак пореклом из Црне Горе и звао се Херак, у централној Босни Херак постане у изговору Јерак -Јерко, његови синови Јеркови, а потомци Јерковићи.

Јерко је Јеролим и нема везе са Хераком.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #12 послато: Април 06, 2021, 10:25:02 поподне »
Јерко је Јеролим и нема везе са Хераком.
Jerolim je ime prisutno u Dalmaciji i na otocima, kod katolika.
Херак је међу Србима.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #13 послато: Април 06, 2021, 10:30:49 поподне »
Само што Херак нема никакве везе са Јерком, а Јеролим има.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #14 послато: Април 06, 2021, 10:34:44 поподне »
Само што Херак нема никакве везе са Јерком, а Јеролим има.

Само што је прва порука била упућена Синиши да обрати пажњу на Херака у централној Босни, а не да се ти упецаш.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #15 послато: Април 06, 2021, 10:38:05 поподне »
Синиша зна како је настало презиме.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #16 послато: Април 06, 2021, 10:42:28 поподне »
А и наилазио сам и на Србе у Далмацији са именом Јерко (Јероним, Јеролим), мада је то баш редак случај.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #17 послато: Април 06, 2021, 10:47:28 поподне »
Лично име Јерко, а самим тим и презиме Јерковић настало је од имена Јероним.

То је календарско име, и иако јесте данас заступљеније код католика, поготово у Херцеговини и Далмацији, раније је било заступљено и код Срба у Крајини. Данас додуше веома ријетко. Св. Јероним је ранохришћански светитељ, и православни и католички.

Херак, Ерак је сасвим друго име. Има у Крајини и Ерака, Ераковића.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #18 послато: Април 06, 2021, 10:48:27 поподне »
Синиша зна како је настало презиме.
Баш у централној Босни?
...
Зрно, баш си кнез, одустајем.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #19 послато: Април 06, 2021, 10:52:05 поподне »
Баш у централној Босни?
...
Зрно, баш си кнез, одустајем.

Лајк

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #20 послато: Април 06, 2021, 10:53:59 поподне »
Лично име Јерко, а самим тим и презиме Јерковић настало је од имена Јероним.
Ако је презиме настало у XVI веку по Јерониму, по угледу на светитеља, онда су Ваши баш били религиозни или је кум био писмен и познавао штиво.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #21 послато: Април 06, 2021, 10:56:38 поподне »
Ако је презиме настало у XVI веку по Јерониму, по угледу на светитеља, онда су Ваши баш били религиозни или је кум био писмен и познавао штиво.

Није настало " по угледу на светитеља", већ је то било име у оптицају међу народом, као Јово, Ђоко, Перо, што су исто имена из календара. Не знам шта је ту чудно.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #22 послато: Април 06, 2021, 10:58:50 поподне »
Не знам шта је ту чудно.
Важно је да није било реакције на "XVI век" ;)
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #23 послато: Април 06, 2021, 10:59:58 поподне »
Не знам да ли сам наишао на 2 или 3 случаја код Срба у Далмацији листајући матичне (а баш сам их темељно прелистао) и сви су били везани за старије раздобље, пре 1800. године. И имали су загарантовано српска презимена од давнина тј. сигурно нису били поправослављени.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #24 послато: Април 06, 2021, 11:07:07 поподне »
Важно је да није било реакције на "XVI век" ;)

Говори отворено,а не у шифрама. Баш немам другог посла него разбијати главу шта си хтио да кажеш.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Јерковићи I2-PH908>FT14506>Y179535>FT190202>Y52621>BY77359
« Одговор #25 послато: Март 09, 2022, 09:47:32 пре подне »
Јерковић, Петровдан, Суваја/Босанска Крупа