Postojanje srpskog življa oko Skadra je neupitno. Još 1485. imamo ostatke te oaze oko Kupelnika, ali i srpsku mahalu u samom Skadru. Isto kao što je neupitno da je srpski jezik, ili bar njegova crkvenoslavenska redakcija, bio jezik administracije jer su povelje koje albanski velmože izdaju na njemu. Pa i natpis na manastiru Svetog Jovana kod Elbasana je na srpskom, grčkom i latinskom. To ne znači da je srpski bio maternji jezik većine stanovništva Pilota, niti da možemo odrediti kojim su jezikom govorili preci Pipera. Pogotovu jer se ovdje radi o nesigurnoj tradiciji.
Škrivanić ovako donosi granice Pilota u svom članku o njemu.
За Пипере барем што знамо јесте да су по османским пописима из 1485. и 1497. године у Пиперима доминирала српска/словенска и хришћанска имена и веома мало оних другог порекла. Такође, као што је Ђурђев указао, знамо да Пипери постају као право племе тек крајем 16. века, па је мало некоректно говорити за све Пипере већ извршити поделу. Очигледно је да су Пипери мешовито племе, са делом словенског порекла (Лужани) и оних влашког или можда делом и арбанашког (мада нема историјских података за то, али ту по свему судећи постоји недостатак, а не одбацивање тога).
Пипери споменути у тим дефтерима нису племе какво знамо касније. Али, видимо да без обзира ког порекла они били, засигурно знамо да су у још од 15. века говорили српски са доминантно српским именима, били православци и прича о етничкој припадности је ту и више него јасна. Са околним православним објектима и манастирима још из тих периода, јасно је да нису били католици. Једини ко их тако спомиње јесте Ћоровић (па на основу њега иду често хрватски историчари), а то је грешка и погрешан помен, на основу Милутиновићеве Историје Црне Горе, који је рекао да су се поједина племена покатоличила (али није навео Пипере већ Братоножиће) па их је Руфим вратио назад у православље и католичких извештаја, а заправо Марина Биција са његовим путовањима по Црној Гори, Албанији и Србији 1610 године. Он их не наводи њих појединачно, већ тек заједно са Кучима и другима племенима која говоре далматински (српски), наводи да има и католика међу њима, и раздваја их од оних племена која говоре арбанашки.
Верујем да ће та срж тог, да кажем, братства Пипера ("старих Пипера"), тај централни део бити као што се види BY611, али да ће велики удео чинити и I2a/R1a због Лужана, те да ће Пипери бити заиста доста мешовито племе по том питању. Лутовци ће чини ми се бити мешовити због прибраћивања, али главни део BY611.
А о имену Пипера - из извора из тог времена нисам виђао то име код становништва несловенског, нпр, Албанаца, али зато има спомена Пипера и тек како код Которана (Ристо Ковијанић) и то Пипери из Доброске жупе (Никола Остојин Пипер 1455, Вук Пиперовић и Михајло Пипер 1485, 1489. повеље Ивана Црнојевића Цетињском манастиру), а и места Пиперово у Бугарској и БРЈМ. Једино што нисам сигуран јесте за место Пипери у Републици Српској, одакле је то село добило баш то име. Ово наводим чисто да не треба искључити аутоматски да су Пипер као лично име, а не реч, заиста донели Словени како Ердељановић наводи, мада се и мени чини вероватном она теза да је ипак то "последица" становништва несловенског порекла.
У сваком случају, чињеница је да је то племе српско, а становништво несловенског порекла рано развило српску етничку свест.