Додао бих још само да је то ромејско становништво на потезу Тимок-Осогово-Шара (слободно га можемо назвати и источнороманским) вероватно још од 5. века, ако не и нешто раније, кренуло да се специјализује за трансхумантно сточарство. Као што је речено, Атила је 40-их година 5. века направио праву пустош на простору централног Балкана и процес рурализације тада узима замах, мада је он почео век раније, тј. најкасније од друге половине 4. века и великих визиготских похода и пустошења Балкана. У 6. веку, током Јустинијанове обнове и након ње, малтене више ни не постоје велики градски центри у равницама (уз неколико изузетака), што је био случај од времена доласка Рима на простор централног Балкана па све до 5. века. Целокупан градски живот се у 6. веку већином одвијао у утврђеним насељима на доминантним висовима, који су се углавном налазили на надморској висини већој од 500 метара. Ипак, чак и у тим већим утврђеним центрима, који би се условно могли назвати "урбаним", су проналажени археолошки трагови пољопривредне активности (нпр. металне клепетуше за овце, српови, мотике, итд.), што сигнализира степен рурализованости градских центара тог времена. Мањи утврђени локалитети из 6. века су углавном представљали утврђена сеоска насеља, где су трагови пољопривредне активности били још израженији, мада су неки од њих били и утврђени рудници, осматрачнице, итд. У сваком случају, пре насељавања главнине Словена током прве половине 7. века, романско становништво централног Балкана се већ 200 година, а можда и дуже, бавило интензивним сточарством у брдско-планинским пределима, док је земљорадња по свему судећи била споредна, додатна активност, уз лов и риболов. Одлична књига која се свеобухватно бави овим феноменом, као и другим стварима везаним за рановизантијска налазишта из 6. века, је "Рановизантијска насеља у Србији и њеном окружењу" од Михаила Милинковића.