ДНК краљева и царева

ДНК порекло > ДНК познатих личности

<< < (2/6) > >>

Бакс:
Meni su Brankovići uvek bili fascinantni. Poslednji poznati Branković, Jovan, umro je 1502, dakle pre oko 500 god. Da li bi tu možda mogla da se izvuče Y-DNK haplogrupa?

Nebo:
Ма, Синиша, ово што сам ја написао о пореклу Ричарда Трећег је она идеална верзија, - да су сви подаци тачни и да није било прекида праве мушке линије током хиљаду и по година. У шта је тешко поверовати, имајући у виду шта се све радило међу европском аристократијом током толиких векова...
Добро кажеш, то је у овим нашим "примитивним" крајевима било битно другачије. Углавном ;)

Жика:
На жалост вожд Карађорђе није имао далековидости и величине да превазиђе своју сујету, када су му Енглези предлагали да додели племство својим саборцима (исто важи и за Милоша Обреновића). Да је племство поново узпостављено, ток србске историје би био бар мало повољнији.

vojinenad:

--- Цитат: Nebo Фебруар 27, 2016, 07:47:59 поподне ---Добро кажеш, то је у овим нашим "примитивним" крајевима било битно другачије. Углавном ;)

--- Крај цитата ---
По досадашњим резултатима тако испада. Неверства су била јако ретка појава, али их је наравно било. Постоје и неки писани извори о појединим случајевима унутар неких племена. Суштина је у томе да ако се то и дешавало највеће шансе су биле да се деси унутар племена односно братстава истог порекла, па самим тим то није могло утицати на промену хаплогрупе код таквог потомства. Радун Трипковић је у књизи ''Какви смо - кроз приче, документа и анегдоте Морачана и Ровчана'' описао два таква догађаја, од којих за један каже да се десио одиви Меденица која је затруднела са својим рођаком такође Меденицом, али супруг, који такође припада братству које је истог порекла (Богићевци) је ипак сазнао. Други случај је забележен такође код Богићеваца, али како је забележено није резултирало нежељеним потомством, али је зато заводник платио главом јер није поштовао реч мужа који му је опростио живот уз претњу да нико за то не сазна да не пуца брука по племену. Овај је то поштовао неко време али се на крају ипак негде ''похвалио'' и на крају добио што је заслужио. Оба догађаја су (колико се сећам) десила у 19. веку, тако да ако су ова два записана сигурно да је било и неких која се нису никада сазнала па самим тим за њих није ни знало. Али је то дефинитивно била јако, јако ретка појава, и објективно највише шанси имала да се деси унутар истог братства или племена. Један такав случај је описао и Симо Матавуљ да се десио код једног братства од Декаловића у Кучима. У питању је такође био ближи рођак превареног мужа, брат од стрица, што је био разлог да се муж одлучи за селидбу у Косаоницу у Србију, јер није могао да убие брата којег је волео, а није могао ни да остане у средини која би то можда осудила као његов кукавичлук, иако је важио као велики јунак свог времена. Од њега је једна породица у Косаоници и данас.

...:
Пошто неверство није само карактеристика жена, већ и мушкараца, претпостављам да ће се међу случајно тестиранима временом наћи и неки мушкарци чији су преци били ванбрачна деца одређених аристократа нпр. Ричарда Трећег ;). Биће занимљиво :).

Иначе динарски крајеви су познати као најпатријархалнија средина на Балкану, а што се на неки начин и доказује ДНК тестовима.

Навигација