Аутор Тема: Називи градова и топонима на разним језицима (промене и задржавања имена)  (Прочитано 4237 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Овде можемо да наставимо тему коју смо проширили на теми везану за Зрењанин, Петровград и Бечкерек. Има топонима којима су мењали назив у зависности од доминантног народа на том месту, има их који су преведени на језик доминантног народа, а има их који нису ни преведени, већ је сачуван корен назива , али прилагођен језику доминантног народа.
Прво што ми падне на памет је Косово и чуђење како се Албанци нису сетили да дају неки други назив за то што сматрају њиховом "новом државом", а корен назива "државе" им је српски, чиме шаљу поруку у незнању да смо можда ту живели пре њих, а они покушавају супротно да докажу...
« Последња измена: Март 23, 2018, 01:04:25 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Замолио бих да се моја последња порука из теме о Петрограду пребаци овде.

Елем, најјаче је било да свака република и покрајина у СФРЈ имају по један тзв. Титов град. Пробаћу да наведем свих 8 без префикса 'титов' који се подразумева:
- Велење
- Кореница
- Дрвар
- Титоград
- Ужице
- Велес

- Врбас
- Митровица (на КиМ)

Ово је још јадније од Светозарева, Зрењанина...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Што се тиче назива улица и тргова по њему, у Србији их има још на овим местима:
Srbija
Bačka Topola: Maršala Tita
Bečej: Maršala Tita
Kanjiža: Ulica maršala Tita
Subotica: Aleja maršala Tita (jedna od glavnih)
Vranje: Trg Maršala Tita
Vrbas: Ulica maršala Tita
Višnjička Banja: Ulica Maršala Tita
Kovačica: Ulica Maršala Tita
Padina: Ulica Maršala Tita, Osnovna škola "Maršal Tito"
Pančevo: Maršala Tita
Сви су у Војводини, а у ужој Србији још Вишњичка Бања и Врање су остали са тим називом...
https://hr.wikipedia.org/wiki/Dodatak:Popis_mjesta_imenovanih_po_Josipu_Brozu_Titu
« Последња измена: Март 23, 2018, 02:25:20 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Мислим да је мало познато да се Дрвар некад звао Унац.  По реци Унац (притока Уне) која пролази кроз место.

Кад је Аустро-Угарска дошла у Босну и кад су отворили пилану у Унцу онда је Унац постао Дрвар.  Касније је нажалост постао Титов Дрвар.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Што се тиче назива улица и тргова по њему, у Србији их има још на овим местима:
Srbija
Bačka Topola: Maršala Tita
Bečej: Maršala Tita
Kanjiža: Ulica maršala Tita
Subotica: Aleja maršala Tita (jedna od glavnih)
Vranje: Trg Maršala Tita
Vrbas: Ulica maršala Tita
Višnjička Banja: Ulica Maršala Tita
Kovačica: Ulica Maršala Tita
Padina: Ulica Maršala Tita, Osnovna škola "Maršal Tito"
Pančevo: Maršala Tita
Сви су у Војводини, а у ужој Србији још Вишњичка Бања и Врање су остали са тим називом...
https://hr.wikipedia.org/wiki/Dodatak:Popis_mjesta_imenovanih_po_Josipu_Brozu_Titu
Није потпун списак за Србију,нажалост и ово што има је већ много,рецимо оно што знам фале Црепаја,Качарево,Сечањ,Бока,о Срему да не причам-тамо само у мањим селима нисам приметио да постоји та улица и сличне њој..не знам дал постоји место у Банату а да нема бравара из вражје дивизије у њему..
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Gradovi
Titograd, 13. srpnja 1946.[1] – 2. travnja 1992., Podgorica, Crna Gora
Titova Korenica, 5. prosinca 1945.[2] – 25. srpnja 1996.[3] odnosno 7. veljače 1997.,[4] Korenica, Hrvatska
Titova Mitrovica, 1981. –1990, Kosovska Mitrovica, Kosovo
Titovo Velenje, 10. listopada 1981. – 17. srpnja 1990.,[5][6] Velenje, Slovenija
Titovo Užice, 8. srpnja 1946.[7] – 1992., Užice, Srbija
Titov Drvar, 1981. – 1991., Drvar, Bosna i Hercegovina
Titov Veles, 11. listopada 1946. – 14. rujna 1996., Veles, Makedonija
Titov Vrbas, 1983.[8] – ?, Vrbas, Vojvodina, Srbija

Ово је број улица и тргова у општинама у бившој Југославији, који још носе име по њему...(по републикама)
Босна и Херцеговина: 24
Црна Гора: 7
Хрватска: 24
Македонија: 8
Словенија: 8
Србија: 8 (6 у Војводини, 2 у централној Србији)
У Босни и Херцеговини су задржали у већим градовима федерације БиХ(централна сарајевска улица, у Тузли , Зеници итд), у Црној Гори у свим већим градовима, у Хрватској само у мањим местима, од већих градова само у Ријеци, у Македонији у свим већим градовима, у Словенији у свим већим градовима сем Љубљане...из овога може да се види да су федерација БиХ, Словенија, Македонија и Црна Гора остале при ранијим називима улица, да је Хрватска извршила неки "компромис" да се не "чисти" свуда, али у већим местима да, и да је код нас промењено свуда сем у 6 војвођанских места и Врању и Вишњичкој Бањи...Закључак је најмање мењано у Црној Гори, федерацији БиХ, Македонији , па и у  Словенији (који су само у Љубљани променили назив)
« Последња измена: Март 23, 2018, 02:45:34 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Мислим да је мало познато да се Дрвар некад звао Унац.  По реци Унац (притока Уне) која пролази кроз место.

Кад је Аустро-Угарска дошла у Босну и кад су отворили пилану у Унцу онда је Унац постао Дрвар.  Касније је нажалост постао Титов Дрвар.

Drvar pod tim imenom u popisu vojnika prebjega iz Bosne 1791.



Selo se zvalo Drvar bar 100 godina prije dolaska A-U.  Grad koji je nastao oko pilane je dobio ime po selu, koje je i danas u administrativnom smislu odvojeno od grada Drvara.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Drvar pod tim imenom u popisu vojnika prebjega iz Bosne 1791.



Selo se zvalo Drvar bar 100 godina prije dolaska A-U.  Grad koji je nastao oko pilane je dobio ime po selu, koje je i danas u administrativnom smislu odvojeno od grada Drvara.

У босанско-херцеговачком устанку 1875-1878 се наводи да су устаници истрали Турке из Унца а не из Дрвара.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
У босанско-херцеговачком устанку 1875-1878 се наводи да су устаници истрали Турке из Унца а не из Дрвара.

Unac je ime čitavog kraja i rijeke koja teče kroz njeg i koja se kod Martinbroda ulijeva u Unu. 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Мој деда је радио у Дрвару 10 година и чуо је од Дрварчана да се Дрвар некад звао Унац. То је било педесетих и шездесетих, упознао је неке старије људе који су памтили време кад се Дрвар звао Унац.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Drvar pod tim imenom u popisu vojnika prebjega iz Bosne 1791.

Selo se zvalo Drvar bar 100 godina prije dolaska A-U.  Grad koji je nastao oko pilane je dobio ime po selu, koje je i danas u administrativnom smislu odvojeno od grada Drvara.

Да ли је некадашње село Дрвар баш на истом месту где је и данашњи Дрвар?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
 Турци нису смишљали нове називе за веће градове, него су задржали оригинални корен: Истанбул ( is commonly held to derive from the Medieval Greek phrase "εἰς τὴν Πόλιν" (pronounced [is tim ˈbolin]), which means "to the city"), Едирне (Једрене, вероватно смо ми пермутовали од њиховог назива (The city was founded as Hadrianopolis (Ἁδριανούπολις in Greek), named for the Roman Emperor Hadrian. This name is still used in the Modern Greek (Αδριανούπολη). The Turkish name Edirne derives from the Greek name.), Бурса ((Ancient Greek: Προῦσα; sometimes rendered as Prussa)., Измир (The modern name "İzmir" is the Turkish rendering of the original Greek name "Smyrna" and "Smyrne" (Σμύρνη)., Анкара ( In classical antiquity and during the medieval period, the city was known as Ánkyra (Ἄγκυρα, lit "anchor") in Greek and Ancyra in Latin; the Galatian Celtic name was probably a similar variant. ), Трабзон ( Ancient Greek Τραπεζοῦς (Trapezous), the first name of the city. (τράπεζα meant "table" in Ancient Greek; note the table on the coin in the figure.) Both in Pontic Greek and Modern Greek, it is called Τραπεζούντα (Trapezounta).
« Последња измена: Март 23, 2018, 03:07:51 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Мој деда је радио у Дрвару 10 година и чуо је од Дрварчана да се Дрвар некад звао Унац. То је било педесетих и шездесетих, упознао је неке старије људе који су памтили време кад се Дрвар звао Унац.

Petar Rađenović o selu Drvar.  Istraživao je 1930-ih.



Rezultati popis stanovništva BiH 1879.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Да ли је некадашње село Дрвар баш на истом месту где је и данашњи Дрвар?

Selo i danas postoji.  Selo i grad su administrativno odvojeni.  Selo je jugozapadno od grada, prema brdima.



Taj kraj se jeste zvao Unac, ali to je širi kraj.  Najšire značenje Unca je gotovo čitava drvarska općina.  Tako ga Rađenović rabi.  U užem smislu je postojao džemat Unac.  To je ovo s popisa 1879.  Sela Bastasi, Vrtoče, Trninić-Brijeg, Drvar i Šipovljani.  Zbog drvne industrije A-U gradi pilanu koja je ja mislim čak bila u ataru Trninić-Brijega a ne Drvara.  Tu je nastao gradić i već 1910. je dovoljno važan da je grad s okolnim selima postao kotarska ispostava.  U Jugoslaviji postaje općina.  Kako se općina zove Drvar, tako je taj naziv istisnuo ime Unac za kraj koji se manje-više poklapa s općinom.  Jedina razlika između negdašnjeg Unca i današnje općine Drvar je da 4 najjužnija unačka naselja danas spadaju pod Glamoč i Bosansko Grahovo. 

Znači, naziv Drvar je zamijenio naziv Unac, ali ne u smislu sela ili grada već kraja općenito.



Ван мреже Радевић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Васојевић
U Železniku (opština Čukarica) i dalje postoji Titova ulica.

Ван мреже Tsar

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Неки османски топоними којих се тренутно могу сетити, а данас су у Србији:
  • ТРАНСКРИПЦИЈА НА ТУРСКУ ЛАТИНИЦУ (оригинално спеловање, ако се тренутно сетим) - приближно читање - српски назив
  • ALACAHİSAR (آالجه حصار) - Алаџа Хисар - Крушевац
  • ALEKSİNİÇ  (علقسنيچ) - Алексинич - Алексинац
  • ARİLYE (آريليه) - Ариље - Ариље
  • ASANYA (آسانيا) - Асања - Азања
  • BELGHRAD (بلغراد) - Белгхрад ("гх" се чита као француско "р") - Београд
  • BÖĞÜRDELEN (بوكور دلن) - Боур Делен - Шабац
  • DELİGRAD (دليغراد) - Делигхрад - Делиград
  • FETH-İ İSLAM (فتح اسالم) - Фет(х)-и Ислам - Фетислам
  • İSFERLİK (اسفرلك) - Исферлик - Сврљиг
  • KÖPRÜ (كوپرى) - Ћопру - Ћуприја
  • KRAGUYEVAÇ (قراغويواچ) - Крагујевач - Крагујевац
  • KURŞUNLU (قورشونلى) - Куршунлу - Куршумлија
  • LESKOFÇE (لسقوفچه) - Лескофче - Лесковац
  • MİTROVİÇE (مترويچه) - Митровиче - Сремска Митровица
  • NİŞ (نيش) - Ниш - Ниш
  • PRAKIN (پراكين) - Праћин - Параћин
  • PRİŞTİNE (پرشتنه) - Приштине - Приштина
  • PRİZRİN (پرزرين) - Призрин - Призрен
  • RAHOFÇE (راحوفچه) - Рахофче - Ораховица
  • RАЈİNE (راژینه) - Ражина - Ражањ
  • SEMENDİRE (سمندره) - Семендире - Смедерево
  • SEMLİN (سملين) - Семлин- Земун
  • SENİÇE (سنيچه) - Сениче - Сјеница
  • ŞARKÖY (пре тога ŞEHİRKÖY) (شاركوى) - Шаркој/Шехиркој - Пирот
  • TOBLİÇE (توبليچه) - Тоблиџе - Топлица
  • ÜRGÜB (اورگوب) - Урђуб - Прокупље
  • VALYEVO (واليوو) - Ваљево - Ваљево
  • YAGODİNE (ياغودنه) - Јагходине - Јагодина
  • YAKOVE (ياقوه) - Јакове - Ђаковица
  • YENIVAROŞ (يڭى واروش) - Јениварош - Нова Варош
  • ZENTE (زنطه) - Зенте - Сента

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Нису сви османски топоними, него српски, који су постојали и раније, па су их Турци уписали као такве, негде су пермутовани...напр. већина села у околини Трстеника је уписана у попису из 15. века, ако будем нашао написаћу...сва су очигледно под тим називом постојала и у предосманско време

Ван мреже Tsar

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Нису сви османски топоними, него српски, који су постојали и раније, па су их Турци уписали као такве, негде су пермутовани...напр. већина села у околини Трстеника је уписана у попису из 15. века, ако будем нашао написаћу...сва су очигледно под тим називом постојала и у предосманско време

 То што су српски топоними у корену већине османских, не значи да нови топоними нису били османски. Такође, то што је неки топоним српског порекла, не мора значити да је дотични постојао пре османског времена (видети примере насеља Посавине и Подунавља).

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
То што су српски топоними у корену већине османских, не значи да нови топоними нису били османски. Такође, то што је неки топоним српског порекла, не мора значити да је дотични постојао пре османског времена (видети примере насеља Посавине и Подунавља).
Да, само сам реаговао на "неки османски топоними"...мањи део са оног списка су османски, а већина су српски топоними које су пописале османске власти...а ако је у попису по успостављању османске власти, већина српских топонима, највероватније је да су као таква постојала и пре тога и под тим називима (напр. код места пописаних у 15. веку)...тешко да би Турци основали неко место или село и да име том месту буде изведено из српског језика, тако да је логично да су постојали и раније и као такви и пописани
« Последња измена: Април 04, 2019, 06:06:25 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Tsar

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Ево истог поста као и оног горе, само за Црну Гору. У међувремену сам открио да постоје и табеле, тако да ћу дати табеларни приказ:
Транскрипција на савремени турскиИме на османском турскомПриближни изговорИме на српском
AKOVAآق اووهАк ОваБијело Поље
BERANEبرانهБеранеБеране
ÇETİNEچتينهЧетинеЦетиње
DANİLOVGRADدانيلووغرادДаниловгхрадДаниловград
EŞPUZİاشپوزىЕшпузиСпуж
KOTORقطورКоторКотор
NEVÂHİ-İ ERBAAنواحئ اربعهНевахи-и ербааЧетири нахије (алтернативни назив за Црну Гору)
NİKŞİKنيكشيكНикшикНикшић
PODGORİÇEپودغوريچهПодгоричеПодгорица
TAŞLICЕطاشليجهТашлиџеПљевља
ÜLGÜNاولكونУлђунУлцињ
« Последња измена: Април 04, 2019, 09:33:23 поподне Tsar »