–Смиљанићи: Пре 300 година досељене су три снаје-јетрве: Смиљана, Ојдана и Јасна из Котора* у Далмацији, па се Смиљана настани у Љубишу на месту које се сада зове Стара Кућетина, Ојдана у Виску (од ње су Ојданићи) а у Крушчицу (од ње су Симићевићи, Стојићи и Васовићи). Од Смиљане је данас велика породица Смиљанића, који има у Ојковици, Алин Потоку, Чајетини, Јасенови, ужичким Равнима, Ужицу, Чачку, Пожези и околним селима; Годовику, Расној, Висибаби и Бакионици. Много их је као чиновника свих грана растурено по Србији, славе Ђурђиц.
*Да не буде из Котора у врх Метохије, под Сувом Гором ближе Ибарском Колашину.
Из текста о селу Љубиш на Златибору:
То село Которе припада општини Србица. Није далеко од Мокре Горе (планине између Истока и Тутина која раздваја Метохију од Ибра).
Зна ли неко, постоји ли на негде на простору данашњих општина Беране, Андријевица, Колашин или ту негде у близини село или заселак "Котор" у чијој је близини планина "Мокра Гора"?
мала дигресиа,
име Вучитрн /Влчитрн звучи моћно - бар за мене. Одваикада сам убеђен да ие име Вучитрна дословни србски превод немачког Wolfsdorn-a - иестиве лековите биљке.
питање за упућене у флору вучитрнског краиолика, да ли ие ова биљка ту ендемска?
(https://www.healthbenefitstimes.com/9/uploads/2016/05/Goji-berries-facts.jpg)
https://www.healthbenefitstimes.com/goji-berries-facts/
Meнe oвaj нaзив пoдceти нa вучитpнcкo ceлo Гojбуљу, cpeдњoвeкoвнo Бaтвape.
:) :) :)А виђе ли ти ове бобове?
Кoл'кo 'oћeш! Cкупe ce уcтa дoк иx jeдeш...
Аха! Значи може као чаи:
-Prevent diabetes
-Reduce cholesterol
-Healthy Body
-Prevents cancer
-Protects liver
-Eliminates free radicals
-Protects cardiovascular system
-Prevents cell damage
-Protects skin
-Promotes sleep
-Increase sperm quality
-Eye health
а како се зову те бобице на србском? Вучитрн/Wolfsdorn?
Ево још једног текста који доказује да је Крлигате део Дренице. Ово је текст из књиге нашег чувеног етнолога Петра Ж. Петровића "Из наше народне прошлости:опажања и осврти, Том 1", стр. 61. Чак се и у књизи етнолога Радослава Љ. Павловића Крлигате помиње као део Дренице, то можете видети и на првој страни ово теме о Чубрцима.
(https://books.google.com/books/content?id=MPUGAAAAMAAJ&hl=sr&pg=PA61&img=1&pgis=1&dq=%D0%9A%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B5&sig=ACfU3U0YSVWsqS85fpjQcJxD64nuVBRdrA&edge=0)
Занимљиво је да Татомир Вукановић у свом етнографском делу "Дреница" није обрадио поједина села која су на овој албанској карти означена као део Дренице а која се налазе у њеном северозападном и западном делу. Тако су изван његових истраживања остале Крлигате (али је зато обрадио оближњи Доњи Стрмац), Рудник, Бања, Суво Грло, Читак, Падалиште, Леочина, Кострц и Воћник/Воћњак (познато као село где је колонизован деда Новака Ђоковића). Претпостављам да је разлог тога административан, тј. обрађена су села која су припадала тадашњем дреничком срезу; међутим, у уводу књиге Вукановић цитира Глишу Елезовића: "Предео коме се тачно границе не знају. Како ју је народ омеђио, она се простирала између Колашина и Подримља, Прекорупља и Косова. Највећи број села која спадају y дренички срез не обухвата целу Дреницу." Сам Вукановић је овако описао њене границе:Крлигате није обрадио ни Лутовац, а Лутовац чак на једној страници помиње исељене родове из Горњег Стрмца у село "Крлигате (Дреница)". Реално гледано Крлигату су најближа села дреничка: Радишево, Доњи Стрмац и Которе од којих је удаљено око пар километра. Можда Вукановић није обрадио Крлигате зато јер су ту од 1912. године живели само Колашинци који за Крлигате кажу да је део Колашина, док они исељени Крлигаћани кажу да је Крлигате у Дреници што су забележили етнолози још пре 80 и више година код нас у Слатину и наших рођака у Топлицу. А ето и комшије Албанци Крлигате сврставају у Дреницу. Мислим да би се после више од 80 година требао поново извршити ономастички попис (попис порекла становништва), јер Урошевићев и Вукановићев рад је стар преко 80 година и становништво се за то време пуно променило.
"Дреница је простран предео терцијарног побрђа у Косовско–метохијској покрајини. Она се налази између Косова, Ибарског Колашина, Метохијског Подгора, Прекорупља, жупе Лапушника и Подрима. Већим делом данас Дреница припада гравитационом подручју Косовске Митровице, а мањим делом гравитационом подручју Приштине. Сачињавају је две жупе: једна већа, позната под именом Доња Дреница, која се налази на западној страни у горњем сливу реке Клине, притоке Црног Дрима, и друга, позната под именом Горња Дреница или и као Пашина Дреница, знатно мања од Доње Дренице, која се налази на истоку око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и око реке Дренице. Границе овог предела су природне и сасвим изразите. Наиме, Дреница захвата простран басен терцијарног језера, по чијем се ободу издижу старе масе: планине Чичавица и Голеш, између којих се пробија река Дреница, спајајући предео Дреницу са Косовом. Остале старије масе по ободу Дренице су Липовица и Космач. Планина Црнољева са својим огранцима дели Дреницу од предела Подрима, а стара маса планина Дреница и Космача деле Дреницу од Лапушничке жупе. Са Прекорупљем Дреница је везана клисуром Шевар. Од Метохијског подгора и Ибарског Колашина дели је читав низ височијег побрђа који јој исто тако служи и као спона између ових предела и предела Дренице."
Крлигате је географски ближи дреничким селима, него колашинским . На овој мапи можете видети колико су близа дреничка насеља Радишево, Доњи Стрмац и Которе, жутом бојом означене су насеља са кућама, а ове жуте линије су путеви и граница катастарских зона. Најближе колашинско село је Горњи Стрмац које је удаљено од Крлигата 13км. Неки етнолози Доњи Стрмац сматрају као део Ибарског Колашина.
Крлигате је историјски и географски свакако део Дренице. Међутим, од краја 19. века је етнички део Ибарског Колашинa, а и администратвно је ово насеље већ деценијама везано за Зубин Поток. Тако да ово село већ дуже време не припада Дреници. Исто као што су се мењале племенске границе све до краја 19. века, тако су се мењале и границе области.Пре бих рекао од почетка 20. века тачније од 1912. године од досељавања Срба из Ибарског Колашина у Крлигате. Кад су се они доселили може се рећи да је ово насеље постало део Колашина, јер тада је Крлигате ушло и у састав црепуљске општине.
1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Drenica_-_Etnicki_sastav_i_poreklo_stanovnistva_po_naseljima_1934-1937.gif
1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/80/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1934-1937.gif
Ево и карте племенске припадности становништва Дренице 1934-1937:Иване мапа је фантастична, баш онаква какву сам замишљао. Ја сам ову твоју мапу превео на албански и енглески, да би колегама са Фољеје била разумљива и поделио сам је на Фољеју.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a9/Drenica_-_Plemenska_pripadnost_po_naseljima_1934-1937.gif)
На карти је приказано и насеље Тинићи (данас заосеок Крлигата) у коме су живели Девеџићи, а Коморане село (где су живели Албанци) и Коморане колонију (где су живели Срби) сам приказао одвојено. Исте измене сам направио и на две етничке карте за исти период које се могу скинути са истих линкова које сам већ поставио (за случај да их је неко сачувао на компјутеру).
Одличне карте, свака част Иване! Када будеш имао времена, било би корисно да урадиш на овај начин мапу Косовске котлине, према подацима Атанасија Урошевића у књизи "Косово". Постоји наравно та могућност и за Горњу Мораву и Изморник и Новобрдску Криву Реку, али је то већ огроман посао.
Иване мапа је фантастична, баш онаква какву сам замишљао. Ја сам ову твоју мапу превео на албански и енглески, да би колегама са Фољеје била разумљива и поделио сам је на Фољеју.
Мапа Дренице и Метохије из 1928. године израђена од стране Војно Географског Института Краљевине С.Х.С у Београду.