Није за поређење споменик совјетским војницима у Берлину (који су поразили злочиначки нацистички режим) и ово што сам рекао...
Не знам шта је за поређење а шта није, али питао си да ли у некој земљи тога има и ја ти показујем да има. Сваки случај је наравно случај за себе и може имати своје разлоге и објашњења зашто постоји. Да имам времена и да ме не мрзи да се нагањам сигуран сам да бих нашао и других примера који су прикладнији за поређење. Наравно да нико не би дозволио подизање на пример споменика Павелићу у Земуну, али оно што ја говорим је да ствари нису увек баш тако црно-беле. Мађари, па и ови наши, виде људе које смо помињали из једног другог угла, као борце за ослобођење Мађарске од Аустријске хегемоније. То што смо се ми нашли на другој страни и што је овај Јанош Дамјанић мрзео свој народ њима је сасвим споредна ствар о којој и не мисле. Они се фактички и нису борили против Срба као таквих, већ против царске власти и оних који су јој помагали. А опет, ни на нашој страни ствари нису биле тако јасне и дуго се ту ломило коме ћемо се приклонити. Само погледај или прочитај Стеријине Родољупце па ћеш видети каква је била свест дела српске грађанске елите у Војводини у оно време.
И то што кажеш да је Мађарска револуција била добра само за Мађаре није сасвим тачно. Они јесу имали у виду пре свега интерес свог народа али последице те револуције по аустријску царевину су биле далекосежне и донеле промене које су утицале и на друге народе у монархији.
Било како било, јесмо се нашли на супротстављеним странама са Мађарима и слажем се да Дамјанић не заслужује обележја у Србији због исказане мржње према Србима. Само покушавам да укажем да треба разумети и ставове друге стране.