Аутор Тема: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола  (Прочитано 8597 пута)

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
              Поздрав свим форумашима и посетиоцима сајта "Порекло".
После дужег боравка на овом сајту и ишчитавања порука и коментара, одлучио сам да отворим ову тему и да са осталим посетиоцима форума поделим своја сазнања и да међусобно разменимо искуства у истраживању порекла  наших породица. Пре него што сам почео да посећујем сајт порекла моја сазнања о пореклу моје породице су била веома оскудна и заснивала су се на разговорима које сам имао са сада покојним мојим деда-стрицем Милованом М. Миливојевићем из Јарменоваца. Та сазнања су се сводила на то  да Миливојевићи - Ивановићи у Јарменовцима живе већ доста дуго (око триста година) и да су се моји предци у Јарменовце доселили "од Сјенице" Миливојевићи су пре 1870 године носили презиме Ивановић (тако су пописани у попису становништва Србије из 1863 године)
                Трудим се да у проналажењу истине и склапању мозаика о прошлости своје породице користим само материјалне доказе. Текстови и коментари са форума и сајта Порекла су ми од огромне помоћи. Намеравам да овде изнесем и део материјала који сам сакупио и који ћу користити за једну скромну монографију о својим предцима.
                 Пре две године сам урадио ДНК анализу у акцији Српски ДНК дан за 2017 годину, утврђено ми је да припадам најбројнијој грани међу Србима I2a-PH908 Динарик југ, а пре неколико дана сам послао узорак у YSEQ лабораторију у Берлину са захтевом да ми се уради вредност маркера DYS557 (очекујем вредност 17). Очекујем резултат у наредних месец дана (узорак је већ у Немачкој). ДНК анализу Y хромозома  сматрам изузетно важним  материјалним доказом у истраживању порекла а са развојем генетике и повећањем броја тестираних помоћи ће нам да склопимо један веома прецизан и јасан мозаик о свакој нашој породици њеним миграцијама родбинским везама, местима живљења у прошлости... 
   Драган Миливојевић Инђија
         

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #1 послато: Јун 16, 2019, 04:37:54 поподне »
Добродошао на форум, Драгане!

Ове податке забележиле су и Сребрица Кнежевић и Милка Јовнаовић, аутори књиге Јарменовци (1958), која вам је вероватно позната.

Ево дела где оне помињу Ивановиће и родове који су од њих настали (стр. 8-9):




Наравно, предање о пореклу од Сјенице (које се овде у књизи не помиње) је вероватно једно од чешћих предања, па се само на основу тога не може извући неки конкретнији закључак.

С озбиром да сте се тестирали, надајмо се да ће утврђивање неке ниже подгране довести можда и до неког значајнијег помака у одгонетању порекла ваших Миливојевића-Ивановића.



Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #2 послато: Јун 16, 2019, 07:08:49 поподне »
Читао сам студију "Јарменовци" из 1958 године.Хтео бих овде да кажем да ја поседујем модални хаплотип за грану Динарик југ, а да је оно што ме раздваја од великих родова гране PH908 је моја слава (предслава ми је Ђурђевдан).Истражујући у том смеру приметио сам да сам генетски близак далматинским родовима са славом Ђурђевдан (Бабац, Докић, Добрић) али сам приметио једну веома интересантну ствар, а то је да сви родови који славе Ђурђиц а који су у табели српског ДНК пројекта су источно од линије коју чине реке Дрина и Пива (у источном делу српског етничког простора), осим Кристића који је на самој тој граници у Вишеграду.Обзиром да ми је предслава Ђурђевдан, мислим да су моји преци некада давно славили Ђурђевдан и да су у једном тренутку сеобом на исток према Сјеници, негде у 17 веку, за славу узели јесењу верзију истог светитеља. 

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #3 послато: Јун 16, 2019, 08:51:42 поподне »
Драгане,

Мислим да бисте могли бити повезани са Кизићима тестираним у оквиру последњег Светског ДНК дана. У питању је породица из околине Клине, која би могла бити староседелачка у Метохији. Поклапате се на 21 од 23 упоредива маркера, делите неке специфичне вредности. Они такође славе Ђурђиц.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #4 послато: Јун 16, 2019, 09:23:57 поподне »
Мислим да му је најближи Весић из Жабара код Тополе. Имају једну разлику и деле 19=17 и 481=29. Географски су најближи и имају слично предање. Једино што Весић слави Никољдан Близак му јесте и Кизић, што значи да је близак и Черанима из Велике, који као и Весић славе Никољдан. Од њих га одваја маркер 458, где је код Черана, Киша и Кизића 16. Али мислим да веза између свих њих постоји.

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #5 послато: Јун 16, 2019, 09:54:13 поподне »
Цитат
Мислим да бисте могли бити повезани са Кизићима тестираним у оквиру последњег Светског ДНК дана. У питању је породица из околине Клине, која би могла бити староседелачка у Метохији. Поклапате се на 21 од 23 упоредива маркера, делите неке специфичне вредности. Они такође славе Ђурђиц.
До овог тренутка нисам приметио да са тестираним Кизићем имам близак хаплотип.Надам се да ће резултат са маркера DYS557 вероватно отклонити неке дилеме,али ако буде потребно (а вероватно ће бити) урадићу и друге потребне анализе да бих пронашао своју гранчицу и место свога рода на PH908 стаблу. б

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #6 послато: Јун 18, 2019, 07:27:31 поподне »
               У књизи “Качер“ Милоја Т. Ракића  издатој 1905 године пише  у делу Јарменовци-порекло становништва стоји: „Ивановићи, за које се такође прича да су овде од старине, славе Ђурђиц.“    У књизи Јеремије М. Павловића „Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији.“ Из 1921 године у делу II. Нешто о становништву, писац тврди да: "Становништво по своме пореклу је стариначко и досељеничко („старинци“ и „дошљаци“). Дошљаци су насељени највише из новопазарског санџака у време првог устанка. Има и старијих досељеника, који су у овоме крају застали, за време сеобе народа под патријарсима.“ Упоређујући ове две тврдње, може се закључити да су се предци Миливојевића - Ивановића доселили у Јарменовце у периоду између две велике сеобе под патријарсима (1690-1740). Знајући да је грађу за књигу Ракић прикупљао у периоду од 1880 до 1900 године (око160 до 180 година после досељавања Ивановића), нормално је, да су за становнике Јарменоваца, Ивановићи "овде од старине".

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #7 послато: Јун 20, 2019, 09:05:31 пре подне »
                Најстарији писани документ где се спомињу предци Миливојевића-Ивановића је тевтер чибучки за нахију Рудничку од 10. марта 1823 године.Тевтер чибучки за нахију Рудничку за 1823 годину је обрадио и публиковао Радош Ж. Маџаревић и са својим коментаром издао 1987 године, а за село Јарменовце садржи следећи попис:

1.   Тома Ивановић             72          12.  Радисав Стојадиновић          40
2.   Радосав Миаиловић       45                  13. Василие Јеремић                    38
3.   Марко Миловановић      42                  14. Весо Бугарчић                        33
4.   Петар Маричић               40                  15. Миаило Стојадиновић           19
5.   Мијат Савић                    30                  16. Симо Бугарчић                       26
6.   Марко Ивановић          25            17. Петар Милосавлевић             15
7.   Марко Миаиловић         44                     18. Марко Стојадиновић             07
8.   Крста Миаиловић          20                    19. Миаило Воденичар                10
9.   Неделко Стојановић      57
10.    Андрија Милијановић  19
11.   Јаков Матић                   42
             "Чибук је царски порез на овце и козе (ситну стоку), који се плаћао две паре за свако грло (један грош-40 пара). Ово је најстарији сачувани тевтер за прве владавине кнеза Милоша Обреновића, који се односи на рудничку нахију“. У овом тевтеру пописане су старешине домаћинстава која су поседовали козе и овце.Од предака Миливојевића- Ивановића  пописана су два домаћина, Тома Ивановић са пописаних 72 грла ситне стоке и Томин синовац ,Марко Ивановић са пописана 25 грла ситне стоке.
                                                   Такође сачуван је и тевтер за исту нахију из 1825 године. У овом чибучком тевтеру из 1825 године, поново се појављују имена двојце домаћина предака Миливојевића-Ивановића, Томе Ивановића и Марка Ивановића. Следи списак домаћина (број поред имена означава број грла стоке) пописаних 1825 године у селу Јарменовци:
 Петар Маричић                    34                         Марко Недељковић                   38
Марко Миловановић           48                           Марко Ивановић                       28
Јаков Матић                        32                         Василије Јеремић                      35
Радисав Крстин                    45                         Сима Бугарчић                          32
Радосав Стојадиновић         46                          Мијаило Стојадиновић              22
Тома Ивановић                   64                          Миливоје Јеремић                     13
Веса Бугарчић                    33                          Крста кмет                               30
Мијат Стојадиновић            25                           Марко Крстин                           49
Андрија Милијановић         14

 

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #8 послато: Јун 29, 2019, 12:07:19 поподне »
                       Следећи документ по хронолошком реду који у себи садржи и податке о прецима рода Миливојевић- Ивановић из Јарменоваца је арачки тевтер из године 1831. Документ се налази у Архиву Србије у Београду у збирци тефтера, ролна 40, књига 575. Кнежина качерска нахија рудничка, село Јарменовци. Овде морамо напоменути, пошто се ради о арачком тефтеру, да је Харач плаћао сваки Србин старости од 7 па до преко 80 година (6,22 гроша по глави). Овај порез се прикупљао одвојено од личног пореза, једном годишње. Тефтер арачки је садржавао ове рубрике: број кућа, породица, име села, имена и презимена пореских обвезника и чланова домаћинства, колико коме има година, ожењен, неожењен, плаћа порез, арач. У рубрику примедбе се обично уписивало, ко је ослобођен плаћања и по ком основу. У арачком тефтеру из 1831 године за село Јарменовце капетанија Качерска  пописана су 25. (двадесетпет) домаћина, и укупно 67. (шездесет седам) арачких глава и 77 (седамдесет седам) мушких глава. И у овом документу се појављују имена два домаћина, предака рода Миливојевић-Ивановић и то под редним бројем девет Тома Ивановић, и под редним бројем деветнаест  Марко Ивановић, али поред њих су уписани и мушки чланови домаћинства, и то на следећи начин:
               9. Тома Ивановић                 60 година
                    Димитрије син                 23 године
                    Стеван        син                 19 година
                    Пантелија   син                  9 година
                          Друго домаћинство је уписано под редним бројем деветнаест:

               19. Марко Ивановић               39 година
                       Стеван         брат              23 године
                       Миливоје     брат             17 година
Ево и копије докумената из арачког тевтера из 1831 године:


Шта се може закључити  из овог документа? 
              Можемо закључити да је Тома Ивановић као старешина домаћинства живео у заједници са синовима: Димитријем, Стеваном и Пантелијом.
                 Да је Марко Ивановић живео у заједничком домаћинству са браћом  Стеваном Ивановићем и Миливојем Ивановићем, што би значило да им тада отац није био жив, односно да је Марку Стевану и Миливоју, Тома стриц.
                 Могло би се рећи и да Марков Стеванов и Миливојев отац умро нешто пре 1823 године јер се не спомиње у горе приказаном чибучком попису из 1823 године.
                  Ако овим подацима додамо и листу пасова или колена коју ми је 1979. године, у једном разговору о пореклу наше породице, наизуст и напамет издиктирао деда- стриц Милован Мицко (Миливојев) Миливојевић а коју сам тада записао и гласи овако:
                                Драган (Ђурђе) Миливојевић (ја)      =1958 год
                                Ђурђе (Миодраг) Миливојевић          =1933 год
                                Миодраг (Миливоје) Миливојевић    =1911 год
                                 Миливоје (Ђорђе) Миливојевић        =1888 год
                                 Ђорђе (Миливоје) Миливојевић         ~1849 год
                                  Миливоје (Максим) Ивановић          ~1814 год       
                                  Максим   (  ?   )         Ивановић          ~1768 год

           На основу горе изложеног арачког тефтера из 1831 године и редоследа мушких предака (пасова) који је остао упамћен као породично предање,  може се са сигуношћу тврдити да је Максим Ивановић отац Марка Стевана и Миливоја а такође и брат Томе Ивановића.
                   Максим Ивановић је вероватно био неколико година старији од свога брата Томе можда чак и десетак година, обзиром да су Максимова деца знатно старија од Томине деце. Максим је највероватније рођен између 1765 и 1770 године.

« Последња измена: Јун 29, 2019, 12:55:58 поподне НиколаВук »

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #9 послато: Јул 12, 2019, 08:24:27 поподне »
                 На основу до сада изложених докумената, може се приказати у виду шеме распоред  Ивановића са славом Ђурђиц у Јарменовцима  1831 године.


Овде морамо истаћи проблем година старости које су наведене у тефтерима, наиме те уписане године нису поуздане и у највећем броју случајева нису прецизне. Мада се ови тефтери у Србији зову турски, њих су писали Срби ћириличним писмом, а по наредби књаза Милоша  Обреновића.  Када би пописивач или пописивачи обилазећи засеоке и куће и пописивали имена домаћина и осталих пореских глава они су поред имена уписивали и године старости, али су то радили „од ока“ јер приликом пописа нису вршили идентификацију јер у то време није било личних карти, па су пописивачи на основу својих знања, резоновања и процене а уз сугерисање старијих чланова домаћинства уписивали приближне године старости а често их и заокруживали нарочито за средовечне особе (између 30 и 60 година), па тако имамо у великом броју случајева имамо одступања негде и до десет година. Тако да уписане године старости морамо прихватити са резервом и са уверењем да нису потпуно тачне.

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #10 послато: Јул 26, 2019, 10:47:15 поподне »
Следећи веома важан документ је „Протокол спахијских прихода“ за округ руднички, капетанија качерска, село Јарменовци за 1834 годину.Протокол се налази у архиву Србије у збирци тефтера, ролна број 13. књиге  148 и 149. Фотокопија докуменaта изгледа овако:


Из анализе и прегледа овог документа „Протокола Спахиских прихода“ могу се извести значајни закључци о прецима породице Миливојевић-Ивановић, који су живели у време настанка протокола 1834 године:
                     Те 1834 године у Јарменовцима су пописана двадесетшест домаћина, а двадесетосам пореских глава.

                  На редном броју    7. уписан је  Марко Ивановић.
                                     број   8. уписан је Стеван Ивановић
                            а на броју   9. уписан је  Димитрије Томић
                 Марко и Стеван су синови Максима Ивановића и имају уписану по једну пореску главу, и сваки плаћа по два гроша за сваку пореску главу. Димитрије Томић има уписане две пореске главе и плаћа четири гроша.
                Марко и Стеван Ивановић немају воденице и њихова рубрика пореза „на вито воденице„ је празна  док Димитрије Томић има воденицу и плаћа два гроша пореза на воденицу. 
               У рубрици  „жировина“ Марко нема свиње, а Стеван има пет свиња и плаћа два гроша и двадесет пара пореза. Димитије Томић има шеснаест свиња и плаћа осам гроша пореза.
                        У рубрици главна сума Марко Ивановић плаћа четири гроша и шеснаест пара пореза, а Стеван Ивановић плаћа четири гроша и двадесет пара. Димитрије Томић плаћа тридесетједан грош пореза. Из овога видимо да су Марко и Стеван доста сиромашни. А да је Димитрије Томић један од најимућнијих у селу поред Марка Миловановића.
Овде морамо напоменути да се у овом протоколу не спомиње Тома Ивановић, брат Максима Ивановића иако је те 1834 године још у животу, а био је уписиван у сва три до сада назначена пописа. Али се први пут пописује  Димитрије Томић иако  није пописиван у до сада назначеним пописима. Овде се намеће закључак да су пописивачи у домаћинству најстаријег домаћина Томе Ивановића, као главну пореску главу упсали Томиног најстаријег сина Димитрија који је тада имао око двадесетшест година, вероватно је био и ожењен, а који је променио (преузео ) ново презиме по очевом имену, што је био чест случај код Срба у то време (патронимско презиме). И тако је Димитрије Ивановић уписан као Димитрије Томић као глава домаћинства са свим иметком свога оца Томе Ивановића.


Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #11 послато: Август 03, 2019, 03:19:13 поподне »
Следећи нама важан документ је тефтер чибука, нахија рудничка капетанија качерска за 1834. годину за село Јарменовце, оргинал се чува у Архиву Србије  збирка тефтера, ролна 25, књига 391. У овом документу имамо пописана два домаћина са презименом Ивановић, и то:
                Под редним бројем  3. Марко Ивановић  и
                Под редним бројем 11. Тома Ивановић
       У овом тефтеру чибука пописани су домаћини у Јарменовцима који имају и гаје ситнију стоку а пописано је укупно двадесттри домаћина.Из документа се невиди јасно на коју врсту животиња се односи свака појединачна колона,  али се може закључити да се бројеви у колонама односе на број грла стоке за сваког домаћина понаособ, па тако можемо приметити да је домаћин Тома Ивановић најимућнији у селу обзиром да поседује највећи број ситне стоке. Домаћин Марко Ивановић најстарији син Максима Ивановића  је знатно сиромашнији од свог стрица Томе.
                        У овом чибучком тефтеру се не спомиње домаћин  Димитрије Томић иако је овај тефтер чибука сачињен исте године као и предходни протокол спахијских прихода где је уписан Димитрије, са знатном имовином.
Ово такође наводи на закључак да су домаћини Тома Ивановић и Димитрије Томић једно домаћинство односно отац и син. 
                          Фотокопија тефтера чибука за село Јарменовце из 1834 године:


Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #12 послато: Август 17, 2019, 04:07:05 поподне »
Следећи документ који нам говори о прецима рода Миливојевић – Ивановић је документ који се чува у архиву Србије у збирци тефтера ролна 28, књига 438, тефтер пореских глава за 1835 годину округ руднички капетанија качерска село Јарменовци.
                             У овом тефтеру налазимо неколико предака рода Миливојевић-Ивановић и то:
              На редном броју      5. Стеван Ивановић
              На редном броју      8. Димитрије Томић  испод Димитријевог имена, али без редног броја стоји:       Стеван       брат
               На редном броју     9. Марко  Ивановић
Из овога пописа видимода се по први пут у пописима (као пореска глава) појављује  Стеван Ивановић средњи син Максима Ивановића који је тада (1835 год) имао око двадесетседам година и вероватно био ожењен.
                   Такође у овом попису видимо да је на броју осам име Димитрије Томић а испод његовог имена стоји Стеван брат, ово је још једна потврда да су Димитрије и Стеван, најстарији и средњи син Томе Ивановића, (како је потврђено и у арачком тефтеру из 1831 године) док најмлађи Томин син Пантелија није пописан јер те 1835 године има само тринаест година.
                   У овом тефтеру пореских глава из 1835 године видимо да је у Јарменовцима пописано двадесетпет глава а да је кмет у селу Гаврило Крстић.
                          Ево и фотокопија тефтера пореских глава из 1835 године:


У овом тефтеру пореских глава из 1835 године чува се и попис села качерске капетаније, где је пописано тридесетпет села са укупно  =1.414 пореских глава.




Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #13 послато: Август 31, 2019, 04:49:43 поподне »
Следећи документ који ће овде бити приказан је тефтер пореских глава из 1837 године округ руднички срез качерски, село Јарменовци, чува се у архиву Србије у збирци тефтера ролна 33, књига 575.

 

                            Из овога тефтера видимо да је 1837 године у Јарменовцима пописано двадесетседам домаћина и укупно тридесетчетири пореске главе. Види се да су само два домаћина пописана са коментаром „има добру баштину и имање“ а то су Мата Радосављевић и Мијат Савић. Три пореске главе су пописане са коментаром „нема добру баштину и имање“ а то су : син Томе Ивановића  Димитрије, син Марка Миаиловића Димитрије и домаћин Марко Миловановић. За два домаћина је назначено да неплаћају порез по књажевском указу а то су Тома Ивановић  и Марко Миаиловић.За чак деветнаест домаћина је назначено да су „у стању сиромашноме“. Видимо да је Гаврило Крстић кмет у селу.
                       У овом тефтеру пореских глава из 1837. године имамо уписане  претке Миливојевића-Ивановића и то:   
под редним бројем                   5. Стеван (Максим) Ивановић
                                               8. Тома Ивановић
                                                    Димитрије  син
                                                    Стеван        син
                                               9. Марко (Максим) Ивановић
                   Синови Максима Ивановића, Марко и Стеван (редни број 9 и 5) те 1837 године имају, Марко 45 година старости а Стеван 29 година и оба су уписана „у стању сиромашноме“.
                     Томин син Димитрије који у време пописа има око 29 година старости и пописан је с примедбом „нема добру баштину и имање“. Тома  у време пописа има око 66 година старости  и за њега стоји примедба да неплаћа порез по указу књажевскоме.У делу "Финансије и установе обновљене Србије до 1842." од  Мите Петровића пише: "За време последње турске државне управе у пашалуку београдском, до другог устанка 1815. године, непосредни порез у главноме плаћало је свако мушко лице; за тим порез од добивеног прихода и најзад сваки од свог дома.
Ове три врсте непосредног пореза, биле су састављене из 11 разних пореских облика. А сви ови облици били су подељени на 26 разних подоблика...
                 ...Све ове врсте многобројног пореза застао је други устанак и одржале су се у обновљеној Србији, још пуних 20 година, до 1835. године; а тада су замењене са једном једином врстом државног пореза, »порез с главе на главу по 6 талира годишње«. Од свих наслеђених врста пореза 1815. године, одмах је укинута најиздашнија врста пореза, која је постојала под турцима, и која се звала „глобарина”.
                    Треба овде рећи  нешто о онима који су у то време били ослобођени плаћања пореза а то су: ''народни службеници'' (чиновници), свештеници, лица неспособна за рад, они који су имали кнежево ''освободително писмо'', очеви који су у кући имали два ожењена сина и ожењени којима још нема годину дана од склапања брака.  Незнамо тачно по ком основу је Тома Ивановић био ослобођен плаћања пореза али се може наслутити по предпоследњем, као отац који је у кући имао два ожењена сина.

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #14 послато: Септембар 23, 2019, 07:57:59 поподне »
Документ који много говори о прецима породице Миливојевић-Ивановић је попис становништва Србује из 1863 године. До шесдесетих година XIX века у Србији се порез још увек разрезивao no домаћинствима на основу усмених информација, које су сеоcки и варошки кметови давали државним органима о имовности пореских обвезника. На тај начин многа богатства и велики приходи остајали су незахваћени порезом.  Са дотадашњим начином обрачуна пореза су сви били незадовољни. Србија се организовала као држава па су стално расли расходи за војску, чиновнички кадар, изградњу путева и школа.  Јасно је да се до већих новчаних средстава може доћи само кроз један другачији, правичнији и прецизнији порески систем, у коме би сва непокретна богатства и сви приходи грађана били доследно оптерећени порезом. Године 1861. донет је „Закон о плаћању пореза пo имућности“, a 1862. године Држава је сачинила „Правила пописа људства, имања и прихода“, која су тај закон допуњавала.То су била прва два корака у припреми великог посла пописа лица и имовине у Србији. Ниједан попис у Србији, пре овога, није био тако темељно, савесно и детаљно изведен, као што је био овај попис из 1863 године.
                    У попису из1863 године налазимо значајне податке о прецима породице Миливојевић- Ивановић.
Под редним бројем 1 (један) у селу Јарменовци налази се уписан
                                        Стеван Ивановић        стар 55 година
                 његова жена Станица                        стара 50 година
                                син  Дамјан                        стар  15 година
                            кћери: Станка                        стара 17 година
                                         Петрија                     стара 15 година
                                         Цвета                        стара 12 година
                                        Јованка                      стара 9 година
Стеванова имовина непокретна процењена је на 101 дукат ћесарски а састојала се од:
        Њиве-три дана;                                              воћњака-један дан;
        Ливада-девет и по коса;                                виноград- једна мотика;
        Једна кућа слаба са 5 зграда
„месечни приходи од занимања по заслуги и плати од пензие од покретног имања изражени у талирима“ за Стевана процењени на 7 талира.
          Под рдним бројем 11(једанаест) у селу Јарменовци налази се уписан
                                       Миливоје Ивановић стар 50 година
                његова жена Неранџа                      стара 50 година
                синови:         Лазар                        - стар 19 година
                                     Максим                      - стар 15 година
                                     Ђорђе                       - стар 14 година
                                     Алексије                   - стар 8 година
                 Кћер:            Марија                      -стара 5 година
             Миливојева имовина непокретна процењена је на 40 дуката ћесарских а састојала се из:
     њива-три дана;                                                    ливада-седам коса;
     Утрине-седам дана;                                            воћњак- два дана;
     Винограда-две мотике;                       једна кућа слаба са 2 зграде
Такође „месечни приходи од занимања по заслуги и плати од пензие од покретног имања изражени у талирима“ – за Миливоја процењени 4 талира.
Следе прикази копија пописних листа пописа из 1863 године

Из ових пописних листа можемо закључити да су у Јарменовцима  постојале две куће Ивановића, Стеванова и Миливојева и обе су имале по петоро деце стим што је Стеван имао једног сина и четири ћерке, а Миливоје је имао четири сина и једну ћерку.
                     Стеван и Миливоје Ивановић су средњи и најмлађи син Максима Ивановића (1768 год). Можемо приметити да је Миливоје једном од својих синова дао име по свом оцу Максим.
                      Стеван је био по капиталу нешто јачи од свога брата Миливоја. У овом попису видимо да се мере за површину земље, ливада, винограда  изражавају у старим јединицама. Тако израз „једна мотика“ означава површину земље коју један копач може да окопа за један дан, а то је око 800 метара квадратних или осам ари.Израз „једна коса“ означава површину ливаде коју један косац може да покоси за један дан а то износи око  0,21 ha или 2.100 метара квадратних.



Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #15 послато: Октобар 31, 2019, 09:22:48 пре подне »
Један од првих докумената који сам добио 2015 године од својих рођака из Јарменоваца, а који ми је указивао на то да се неко и пре мене интересовао за наше порекло и да ипак постоје писани извори о роду Миливојевић-Ивановић, на молбу мог стрица Раденка Ж Миливојевића сачинио је последњих година 20-ог века, тада пензионисани учитељ Милош Јовановић.
Учитељ Милош је цео свој радни век провео као учитељ у основној школи у Јарменовцима и за то време је добро упознао све мештане села интересујући се за њихов свеукупан живот и рад. Учитељ Милош је између осталог написао и монографију "130 година школе у Јарменовцима" и "У крилу Јасенице." Такође учествовао је и у сакупљању грађе за место Јарменовце као сарадник Миодрага Јаћимовића за књигу "Качер предели и људи" где се на крају књиге налази уписан као сарадник за место Јарменовце.
         Тај документ откуцан на писаћој машини изгледа овако:


Овај документ био је полазна тачка за неко моје истраживање порекла породице.

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #16 послато: Новембар 23, 2019, 06:02:42 поподне »
                         Рећи ћу овде нешто о свом прадеди (по мушкој линији) Миливоју (Ђорђе) Миливојевићу.Миливоје је рођен у Јарменовцима 1888 године од оца Ђорђа и мајке Љубице рођене Стевановић из суседног села Манојловци,као њихово најмлађе дете, имао је још два старија брата Љубомира и Чедомира. Миливоје је био писмен завршио је четири разреда основне школе. Одслужио је  редовни војни рок у кадру „болничка чета“ у трајању 18. (осамнаест ) месеци. Оженио се Јованком из старе породице Живановић из Божурње испод Опленца код Тополе. У браку му се родило троје деце најстарији Миодраг (мој деда) 1911 године, средње дете по реду кћерка Милена и најмлађи син Милован 1922 године.
                          Мој прадеда Миливоје је ка што стоји у документу, Уверењу издатом 31 децембра 1921 године, под бројем 2295 у Суду општине Јарменовачке, у срезу Качерском округу Рудничком, Краљевства Срба Хрвата и Словенаца, а који ћу ја овде изложити  „да је вере Православне. Да је поданик Краљевства Срба Хрвата и Словенаца. Да је владања и понашања у грађанству доброг и да се таквим сматра.“  У уверењу такође пише „Да је одслужио свој рок у кадру болничка чета 18 месеци. Да је учествовао у свим ратовима  од 1912 до 1920 године и био на Солунском фронту.“ Ово уверење на лепом ћириличном писму је потписао председник суда (потпис не могу да прочитам), чланови суда Марковић и Миловановић и записничар Сретеновић.
                           Овако изгледа копија поменутог уверења:
       

Прадеда Миливоје је био сељак бавио се уобичајеним домаћинским пословима, Миливоје је умро 1950 године у својој шездесетдругој години.
                             Напоменуо бих овде, да прадеда Миливоје није за свог живота преузео медаљу, орден "албанска споменица" па бих цитирао овде текст са сајта удружења  потомака солунских ратника о албанској споменици:
                               „Албанска споменица је медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Медаља (орден) -Албанска споменица,  установљена је 5. априла 1920 године, указом њ.к.в.Александра  Првог Карађорђевића и она предста- вља  једностепено државно војно и цивилно одликовање.
Ово одликовање стекли су сви  припадници  Војске Краљевине Србије који су се повлачили преко Албаније, после  велике офанзиве Аустроугарске војске и њених савезника на Србију,  у зиму 1915-1916. године".

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #17 послато: Јануар 07, 2020, 09:38:41 поподне »
 ЂОКОВЦИ
У Јарменовцима људи и породице поред свог имена и презимена имају и друго име по коме су познати у селу и околини и које их ближе описује, а које понекад може да потпуно замени право службено име. Потврду за ово имамо у књизи Миодрага Јаћимовића  „Качер предели и људи“ из  1994 године.



Ђоковци је надимак који су Миливојевићи добили највероватније још у деветнаестом веку. Надимак Ђоковци су добили синови и унуци мог чукундеде Ђорђа Ивановића који је рођен око 1849, наиме његова деца су била позната у Јарменовцима и околини по томе да се лако потуку и за најмању ситницу, Били су преке нарави, пргави, оштрих покрета бурног темперамента. За време сеоских вашара (црквених слава), око цркве се окупи цело село обучени у лепо стајаће одело,дође младеж и из других села, момци и девојке се ухвате у коло, ако неко од браће Миливојевића хоће да се ухвати у коло до неке девојке а момак који већ игра до ње то не дозвољава или ако настане препирка око места коловође за час избије туча и сва браћа која се затекну ту, потрче да бране онога и заметне се велика кавга и буде преврнутих столова  и столица а и разбијених носева. То се дешавало не ретко и у сеоским кафанама, па када је народ коментарисао ко се потукао говорили су „ они Ђокини синови, унуци Ђокини“... Ђоковци. У породици су се дичили са тим надимком и он је био оправдање за сваког мушког члана који је био прек и пргав... „Ђоковци су то“. Тај надимак за мушке чланове породице се у Јарменовцима задржао до дана данашњег.

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #18 послато: Фебруар 10, 2020, 12:49:46 поподне »
Споменик у порти цркве у Јарменовцима



Споменик се налази у црквеној порти у Јарменовцима, а подигнут је 1926. године у знак сећања на ратнике из овог краја, страдале у ослободилачким ратовима које је
Србија водила од 1914. до 1920. године. Једноставног је облика у виду обелиска од сивог гранита, постављен унутар опсега омеђеног малим стубовима и оградом.
На фронталној страни у врху је исклесан крст а испод њега текст садржине: "СПОМЕН ЗА ВЕРНОСТ КРАЉУ И ОТАЏБИНИ." Испод се налазе бројна имена ратника,
страдалих у ратовима која испуњавају све површине споменика. На овом споменику се налазе и имена мојих предака.
            Општина Топола; Надлежни завод: Завод за заштиту споменика културе Крагујевац;
            Место/Адреса: Јарменовци; Врста добра: Споменик културе; Тип добра:Споменици;
            Категорија добра: Евидентирано НКД; Период: Савремено доба




Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола
« Одговор #19 послато: Март 26, 2020, 07:46:59 поподне »
                              Трагајући за пореклом мојих предака, читајући њихова имена у турским тефтерима  из 1823 и 1825 и 1831 године,приметио сам да се та имена битно разликују од имена која су давана у породици  само неколико деценија касније. Та најстарија властита имена су: Максим мој курђел (роћен око 1768 г),његов брат Тома (рођен око 1775 г), њихови синови Марко (1792), Димитрије (1808) а вероватно је раније у породици постојао и Иван  по коме су касније понели презиме Ивановић. Нисам лингвиста али чини ми се да су горе споменута имена библијска, хришћанска, која су код досељених словенских племена почела да се употребљавају по примању хришћанства. Помислио сам, да би ми анализирање тих имена могло помоћи да бар приближно одредим област из које су моји предци дошли у околину Сјенице.
                          Почео сам од имена мог најстаријег утврђеног претка курђела Максима Ивановића, који је рођен само 40-50 година након досељавања породице у Јарменовце под Рудником. Максим је име које се касније у породици није јављало али је вероватно било Максима пре њега.                                     
                          Максим је међу Словенима на Балкану једно од најраније примљених хришћанских имена. Мислим да се мушко име Максим проширило у народу преко хришћанских , касније православних монаха, име Максим је било релативно често духовно име православних монаха.
                          Када су словенска племена насељавала бившу римску провинцију Далмацију (око 630 год.н.е.)  на двору цара Ираклија, први секретар или саветник царског сената био је теолог и монах Максим, рођен око 580 г. племићког порекла упокоио се 662 г. Проглашен за свеца на шестом васељенском сабору 681 године. Данас се свети Максим Исповедник сматра једним од отаца цркве. Православна црква слави га 21. јануара по јулијанском, а  3. Фебруара по грегоријанском календару.
                            Деспот Ђорђе Бранковић (1461-1516)  Син деспота српског Стефана слепог и деспотице Ангелине, замонашен је у манастиру Манасији, у монаштву назван Максим- Свети Максим архиепископ влахозапланински. У старијим годинама вратио се у Крушедол где је подигао манастир и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1546. године. Православна црква слави га 18. Јануара по јулијанском и 31. Јануара по грегоријанском календару  као Максим Влахозапланински.
                       Максим Баћовић ( 1848 - 1876), херцеговачки војвода, син Јована Баћовића. Рођен је у Кленку у Херцеговини (у делу данас познатом као Стара Херцеговина на територији Црне Горе). Покренуо је, 1873. заједно са Стеваном Зимоњићем, Херцеговце на устанак. Био је посредник између књаза Николе и херцеговачких првака. O његовој погибији постоји много недоумица, наиме, не зна се тачно од кога је погинуо. Једна верзија је да је погинуо од Турака, а друга да је погинуо од српске руке јер није прихватио контролисање херцеговачког устанка од страна двора књаза Николе. Опеван је у многим песмама, а Ђура Јакшић му је посветио слику на којој је приказана његова смрт.
                  Максим Шобајић прадеда нашег познатог сликара Милоша Шобајића био је песник хроничар археолог аматер и сакупљач народних умотворина пореклом из Никшића.
                  Максим Ћоровић из села Крушевице код Љубиња, како за њега каже наш Раде Ликић „ бјежећи од мобилизације у аустроугарску војску... нови живот наставио је у Калифорнији“ Максим Ћоровић се у Америци оженио са Даницом Дабовић са којом је добио сина Вељка. Максим се после смрти своје жене, вратио у родно Љубиње, син Вељко му је остао у Америци код Даницине сестре Савете. Протекло је много времена и Вељкова унука Кристија се удала за Ника Дучића (који такође има стопроцентно српске херцеговачке корене). Ник Дучић је једно време био командант Нато снага у бази Бонстил на Косову и Метохији. Целу дирљиву истиниту причу написао је Раде Ликић и можете је прочитати на сајту „моја Херцеговина“.