Кажем да не знам ко је правио таблице, само сам рекао да сам о томе читао и ништа више.
Сада погледах на почетак теме и видим да тамо постоји цитат са хрватске Википедије који сам ја постаљао:ово за мене има логику. Посебно је занимљив овај део у вези Сармата који може објаснити порекло српског етнонима.
Ала си га ти запео брате Ниџо 
То питање постави Тациту или Плинију млађем, не знам ко је писао, а не мени )))
Ево тог дела, само не пише ко је аутор:
"Бастарни након што одведу у Дарданији жене и децу могу бити послани да пустоше Италију. Пут до Јадранског мора и Италије пролази кроз област Скордиска, другим путем је немогуће провести војску. Скордисци би лако пропустили Бастарне пошто су били блиски једни другима по језику и обичајима, а и они би се придружити походу након сазнања да су Бастарни пошли пљачкати најбогатији народ. "
Један од главних аргумената да Бастарни нису говорили неким од келтских језика, већ једним раногерманским језиком или дијалектом, је археолошка ситуација, поред спомена у историјским изворима наравно. На овој мапи је жутом бојом приказано језгро келтске етногенезе у време халштата (старијег гвозденог доба), из кога су се раширили по Европи током латена (млађег гвозденог доба):
Као што се може видети, Келти се налазе јужно у односу на прадомовину Бастарна (северна и североисточна Немачка и северозападна и западна Пољска), из које су они кренули у своју сеобу ка југоистоку; паралеле у Појенешти-Лукашевка и зарубињецкој култури (које се потпуно или делимично везују за Бастарне) су нарочито проналажене са губинском подгрупом јасторфске културе. Ово је приказ распростирања јасторфске културе (означена је тамноцрвеном бојом, светлоцрвеном бојом је означена њена губинска подгрупа, док су Келти означени наранџастом бојом):
Као што се на карти види, Келти су се, широко говорећи, налазили у "суседству" јасторфске културе, али нису били њени носиоци; јасторфска култура представља јужни продужетак традиција нордијског бронзаног доба (нордијска група гвозденог доба је приказана зеленом бојом) које су биле под одређеним утицајем келтске латенске културе. Археолози и лингвисти се слажу да јасторфска култура представља територију на којој је дошло до развитка раногерманског језика, па чак ту лоцирају и настанак Гримовог закона (прва германска гласовна промена):
https://en.wikipedia.org/wiki/Grimm%27s_lawИз тог истог јасторфског ареала су отприлике век и по након Бастарна на свој европски поход кренула и племена Кимбра и Тевтонаца. Што се тиче Ливија који Бастарне представља као говорнике келтског језика, већу поузданост требамо поклонити Полибију који их јасно разликује од Келта, јер је он био савременик бастарнског похода на Балкан, за разлику од Ливија који о томе пише са временске дистанце од 200 година; такође, постоји натпис који бележи поход римског генерала Марка Винуција (у време Октавијана Августа) и на коме се Бастарни јасно одвајају од суседних келтских племена:
The earliest historians give a Celtic or Gallic origin to the Bastarnae. Roman historian Livy, writing in c. AD 10, attest that the Bastarnae spoke Celtic.
Relating the Bastarnic invasion of the Balkans of 179 BC (see Conflict with Rome below), he describes them then as "they were not very different in either language or manners" to the Celtic tribe of the Scordisci, a tribe of Pannonia. The Scordisci are described as Celtic by Strabo (although he adds that they had mingled with Illyrians and Thracians).[26]
The Greeks historian Plutarch infrom us that the Roman consul Hostilius "secretly stirred up the Gauls settled along the Danube, who are called Basternae".[1]
However, a Celtic identity for the Bastarnae is apparently contradicted by Polybius (writing ca. 150 BC), who was an actual contemporary of the events described, unlike Livy, who was writing some 200 years later.
Polybius clearly distinguishes the Bastarnae from the "Galatae" (i.e. Celts): "an embassy from the Dardani arrived [at the Roman Senate], talking of the Bastarnae, their huge numbers, the strength and valour of their warriors, and also reporting that Perseus [king of Macedon] and the Galatae were in league with this tribe".[27]
In addition, inscription AE (1905) 14, recording a campaign on the Hungarian Plain by the Augustan-era general Marcus Vinucius (10 BC[28] or 8 BC[29]), also appears to distinguish the Bastarnae from neighbouring Celtic tribes: "Marcus Vinucius... governor of Illyricum, the first [Roman general] to advance across the river Danube, defeated in battle and routed an army of Dacians and Basternae, and subjugated the Cotini, Osi,...[missing tribal name] and Anartii to the power of the emperor Augustus and of the people of Rome."[30]
Свакако би требало обратити пажњу на бастарнско-сарматско-аланске паралеле у контексту српског и хрватског етнонима, мада сам ја мишљења да је та веза каснија (тј. из времена 4/5. века н.е.).
