Ево шта сликах прѣ некога мѣсеца на тржници. Пише "Убска кобасица", а не "уПска". И ово "уБска" йе, вѣровали или не, у складу с правописом срПскога йезика!
Значи, Србин ипак може прочитати Б и С йедно до другога, уколико су у рѣчи "Убска", за разлику од рѣчи "србска", койу, како не уче, Срби не могу изговорити!
Као што видимо, два и два понекада ипак могу бити четири, не морайу увѣк бити пет.
У нас се, у имену нашега народа, Б и С йедначе чак и када нема слова С. Тако йе на Виндовсу ознака за наш йезик "СРП", док се као име мѣста появљуйе на саобраћайних знаковах "Срп. Црња".
Йош само да државу прѣименуйу у "СрПийу", како би се и њено име ускладило с именом срПскога народа.
Толико о дослѣдности нашега правописа.
градски или граѕки, средство или среѕтво или срество, братски или брацки, председник или прецедник?
Од чисто фонетскога бележења речи се одступа у случају д/т + с како пишу званично "Odstupanja se javljaju najčešće u slučajevima kad bi se promenom izgubilo ili promenilo značenje reči". Извин'те господо, но није је лицемерно марити, да буде јасно, да је срество заправо од среде, а прецедник од пред и седети, а не марити, да се у задужбини покаже да је за-душу а не за-дуг или у свадби, да је од сватати, а не од свадити се?
Коренско писање никада неће довести до недоумице у значењу. Као такво оно је без сумње подесније за науку, законе и слично.
сват, сватати, сватба
свадити се, свађа, свадба
задужити се, задужба, задужбина
за душу, задушбина
срб, србство, а срп, српство
Друже Невски, поддржавам и молим господу читаоце увидети функционално превасходство реченога начина бележења говора, из истога разлога што и председник а не прецедник или средство а не срество.