Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 50940 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Српски ДНК месец 2021
« послато: Септембар 10, 2021, 01:06:50 поподне »
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује већ традиционално ДНК тестирање поводом Српског ДНК дана 14. септембра. За разлику од ранијих година, када је ово тестирање организовано на сам Српски ДНК дан, ове године имаћемо, услед ситуације са CoVid-19 вирусом, акцију која ће трајати од 13. септембра до 15. октобра, због чега је овај подухват назван Српски ДНК месец.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

Пријављивање за тестирање се врши помоћу контакт форме којој можете приступити преко следећег линка:

https://www.poreklo.rs/2021/09/10/srpski-dnk-mesec-2021-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #1 послато: Септембар 18, 2021, 06:32:35 поподне »
Чујем да се пријавило-до пре неки дан прњко 120 људи !
 😁 Кад можемо очекивати спискове пријављених?!?😊
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #2 послато: Септембар 18, 2021, 06:54:01 поподне »
Чујем да се пријавило-до пре неки дан прњко 120 људи !
 😁 Кад можемо очекивати спискове пријављених?!?😊

До сад већ преко 150. Први списак ће бити објављен када буде формирана прва тура узорака (по тури иде 30 узорака).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #3 послато: Септембар 24, 2021, 03:40:43 поподне »
Прва тура је однета, са укупно 34 узорка. Следи њихов списак:

1. Радановић, Никољдан, Брда, Дрвар;
2. Остојић, Митровдан, Жировац, Двор на Уни;
3. Ерић, Ђурђиц, Бресно Поље, Трстеник;
4. Аздејковић, Аранђеловдан, Кобиље, Брус;
5. Кртинић, Јовањдан, Клапавице, Грачац;
6. Нићифоровић, Никољдан, Клашнић, Мионица;
7. Боснић, Јовањдан, Дрвар;
8. Ешан, Марковдан, Велики Дубовик, Босанска Крупа;
9. Раковац, Лучиндан, Камењача, Трстеник;
10. Ђорђевић, Никољдан, Пирот;
11. Козомара, Ђурђевдан, Гламоч;
12. Костић, Крстовдан, Шопић, Лазаревац;
13. Миловановић, Лучиндан, Горња Горевница, Чачак;
14. Ђокић, Мратиндан/Св. Мина, Витоше, Брус;
15. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ;
16. Вуловић, Аранђеловдан, Сопотница, Пријепоље;
17. Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо, Карловац;
18. Ђекић, Лучиндан, Сопотница, Пријепоље;
19. Видука, Михољдан, Придрага, Новиград;
20. Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица, Ваљево;
21. Станић, Никољдан, Хатељи, Берковићи;
22. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ;
23. Ивковић, Никољдан, Доњи Дрежањ, Невесиње;
24. Думедаш, Јовањдан, Обровац, Бачка Паланка;
25. Милиновић, Ђурђевдан, Доње Вуковско, Купрес;
26. Ивановић, Јовањдан, Бајевац, Лајковац;
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар;
28. Поповић, Никољдан, Добро Поље, Црна Трава;
29. Ристивојевић, Св. Јован Златоусти, Дљин, Лучани;
30. Мандић, Никољдан, Ново Село, Купрес;
31. Тамбурић, Аранђеловдан, Ново Село, Соколац;
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак;
33. Вукобрат, Ђурђевдан, Доњи Тишковац, Босанско Грахово;
34. Аксентијевић, Ђурђиц, Куршумлија.
« Последња измена: Октобар 03, 2021, 05:50:05 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #4 послато: Октобар 01, 2021, 06:27:04 поподне »
7. Боснић, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS439=13 и DYS458=19. Вредности су на брзомутирајучим маркерима, те их тестирани дели са више припадника ове гране.

Боснићи највероватније припадају још нижој подграни FGC28435, и било би добро да се то потврди директним СНП тестирањем код YSEQ. Тој подграни (FGC28435) би у Б. Крајини требали да припадају и остали N2 родови са славом Јовањдан: Бањци (потврђено), Латиновићи, Бабићи, Крнете..
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772&osCsid=64f10e8c60e5a496075cdad0cee2623b

Иначе хаплогрупа Боснића је била позната и од раније (преко 23&ме резултата), па ћу само пренети шта је Небојша већ написао о њима.


Боснић, Јовањдан, Дрвар, N-L665 (ово је свакако N-P189.2)

Важан резултат за N-P189.2. Боснићи су доста стаи и разгранати на подручју Унца. Ово само иде у прилог великој концентрацији N-P189.2 у тој области. Из Унца су Келечевићи, чувени Бабићи, Томићи, Крнете, сви N-P189..

"Боснића има 57 кућа. Долазе у ред старијих породица. Врло мало што знају о својој старини. Само говоре толико да су дошли врло давно „од Босне воде“. Сава Боснић казује: „Од Босне воде дошла два брата, један рођен у збјегу код Босне и од њега су Боснићи, други у пећини и од њега Пећанци.“ Гавран Аћић (80 г.) говори да су Боснићи из Лике. Свакако да ће бити тачно оно што сами Боснићи причају о својој старини тј. да су првобитно дошли „од Босне воде“, а кад су се дигли отуда могли су да дођу у Лику па да и ту пробораве неко време отуда дођу овамо." (Петар Рађеновић, Унац)


Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #5 послато: Октобар 01, 2021, 08:05:30 поподне »
Вјероватно је коинциденција (имајући у виду хаплогрупу која може да их веже), али у 15. вијеку је међу Бањанима постојао род Боснића:
1402. Radin Bosnich de Bagnanis
1425. Milobrato Bosinich vlacho de Bagnani
1428. Milobrath Bosnich vlacho de Bagnan
1489. Iuan Chitouich de Bagnane dictus Bosnich

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #6 послато: Октобар 01, 2021, 08:59:30 поподне »
Вјероватно је коинциденција (имајући у виду хаплогрупу која може да их веже), али у 15. вијеку је међу Бањанима постојао род Боснића:
1402. Radin Bosnich de Bagnanis
1425. Milobrato Bosinich vlacho de Bagnani
1428. Milobrath Bosnich vlacho de Bagnan
1489. Iuan Chitouich de Bagnane dictus Bosnich

Нисам знао за ово. Вредан податак.



За Босниће са Унца би вредило скренути пажњу и на овај коментар који је поставио crni :

Од Боснића са подручја Унца своје поријекло изводе и Боснићи из села Барјамовци (Купрес), према прилогу Паво И. Баруха: "Главни родови у селу 1991. године: Боснићи, 18. пописаних особа, славе Јовањдан. Пo предању које јe забележио Боривоје Милојевић, предак Боснића јe у Барјамовце дошао из околине Дрвара почетком 19. века због сиромаштва. Боснићи су у парохији Вуковско, којој су припадали и Барјамовци, забележени на попису православних породица 1882. године. Предање о пореклу из Дрвара потврђује и чињеница да Боснића Јовањштака има доста око Дрвара. Петар Рађеновић je забележио да их je у том крају 1930.-их година било 57. домаћинстава. Забележио je и предање о њиховом пореклу са реке Босне, по којој су и добили презиме, али да су пре доласка у дрварски крај живели у Лици. Боснића заиста има у Лици, јер је 1915. године забележено 21. кућа Боснића. У Лици, највише их је било у околини Доњег Лапца. Попис Лике и Крбаве из 1712. бележи неког кнеза Боснића у Мекињару код Удбине, где је Боснића било и 1915. Могуће је да је то село матица Боснића. Из њега су прво прешли у Лапац, па онда у околину Дрвара"

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #7 послато: Октобар 01, 2021, 09:17:19 поподне »
Нисам знао за ово. Вредан податак.



За Босниће са Унца би вредило скренути пажњу и на овај коментар који је поставио crni :

Боснића у Лици има и на северу, у Бандитн (Партизанској) Дрежници. Тамо славе Св. Игњатија: https://www.poreklo.rs/2014/06/06/poreklo-davorke-dase-bosnic-odjila/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #8 послато: Октобар 01, 2021, 10:45:24 поподне »
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.

О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.

Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #9 послато: Октобар 01, 2021, 11:28:39 поподне »
8. Ешан, Марковдан, Велики Дубовик, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250, роду Г у табели нашег пројекта – крајишким Марковштацима.

Нема изненађења код овог тестираног - карактеристична слава и хаплотип близак модалу нама већ познатог рода Марковштака.

Захваљујући СНП тестирању Ђукића из овог рода, знамо да су S17250+, као и да су Y4882-, PH908-, Y5596/BY128-, али има ту још мањих грана које су остале неиспитане, попут A26390, чијих представника има код Срба.

Предање каже да Ешани потичу из Лике, из Бротиње. По хаплотипу најближи им је Гламочанин Травар – потпуно се поклапају на свим упоредивим маркерима.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #10 послато: Октобар 01, 2021, 11:31:26 поподне »
10. Ђорђевић, Никољдан, Пирот

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

С обзиром на често презиме и најчешћу славу, као и варош као место порекла, тешко је рећи нешто о даљем пореклу.

У хаплотипу се издваја неколико ређих вредности - DYS19 = 15, DYS389 II-I = 17, DYS570 = 17, DYS576 = 17 и DYS635 = 22. Нажалост, нема нарочито блиских поклапања.

Можда би могао бити повезан са једним необјављеним тестираним из околине Смедеревске Паланке; са њим се поклапа на 16 од 17 упоредивих маркера, а славе и исту славу.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #11 послато: Октобар 01, 2021, 11:40:25 поподне »
24. Думедаш, Јовањдан, Обровац, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Думедаш наводи предање по ком су његови преци дошли 1832. године из околине Обровца у Далмацији.

Хаплотип тестираног готово је у потпуности модалан. Упркос томе, нема нарочито блиских поклапања. Међу шекуларским Ћетковићима нађе се понеко с ким се Думедаш подудара на 21 од 23 упоредива маркера. Са једним тестираним из околине Никшића који слави Јовањдан поклапа се на 20 од 23 упоредива маркера.

Занимљиво је и да се са Радићем (I-Z17855, Никољдан, Бућовача код Купреса) такође подудара на 21 од 23 маркера. 

Ван мреже archduke

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
  • I1-Z63-Y13946-PH220
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #12 послато: Октобар 02, 2021, 07:05:30 пре подне »
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.

О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.

Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.

Поздрав,
Можете ли рећи колика се резултат Миковића и необјављени резултат из околине Сјенице, разликује од резултата које су добили тестирани Шапоњићи, обзиром на релативну географску близину Сјенице и Нове Вароши?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #13 послато: Октобар 02, 2021, 07:50:09 пре подне »
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.

О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.

Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.
   
      Миковића ( држе да су  огранак Голубовића) грана Мијомановића  Васојевића има у селу Буче код Берана. Можда отуда  предање да су поријеклом Васојевићи?   У Писанији  Манастира Милешева 1863 - 1897 (приредио Зоран Малешић) као приложници за 1864. годину, помињу се три Миковића из села Репушића (2) и Жирче (1) - општина Прибој.  Покојни  Перо Пећинар у књига  Сеобе кроз ужички крај  наводи  Миковиће који  су избјегли из Босне.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #14 послато: Октобар 02, 2021, 08:36:06 пре подне »
   
      Миковића ( држе да су  огранак Голубовића) грана Мијомановића  Васојевића има у селу Буче код Берана. Можда отуда  предање да су поријеклом Васојевићи?   У Писанији  Манастира Милешева 1863 - 1897 (приредио Зоран Малешић) као приложници за 1864. годину, помињу се три Миковића из села Репушића (2) и Жирче (1) - општина Прибој.  Покојни  Перо Пећинар у књига  Сеобе кроз ужички крај  наводи  Миковиће који  су избјегли из Босне.

Предање о поријеклу из Васојевића односило се на ову другу необјављену породицу из околине Сјенице,а не на Миковиће. О Миковићима нисам успио наћи никакво предање.

Видио сам да има тих Миковића у околини Прибоја, али не знам да ли би они могли имати везе са Миковићима из Јежевице. Вјероватно не.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #15 послато: Октобар 02, 2021, 08:55:09 пре подне »
9. Раковац, Лучиндан, Камењача, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Најближи у роду му је Јовановић из Раковца код Рашке, деле повишену вредност 11 на YGATAH4 и узимајући у обзир поред тога и само презиме које упућује на даље порекло из Раковца, нема сумње да су ближе повезани.

За родове у Раковцу код Рашке у литератури стоји:

-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и “Савин дан”– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-rakovac-raska/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #16 послато: Октобар 02, 2021, 09:59:07 пре подне »
15. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ
22. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ

Припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотипови двојице тестираних Ћосића из Јаше Томића се разликују на само једном маркеру (DYS570), а један од њих двојице има потпуно поклапање са раније тестираним Ћосићем из Панчева, тако да би се могло рећи да постоји својеврсни банатски род Ћосића. Сва тројица тестираних имају изразито модалан хаплотип за род Дробњака. Једино што се издваја јесте рјеђа вриједност DYS481=26, коју дијеле сва тројица.

Ћосиће у Јаши Томићу (раније Модошу) Ердељановић је сврстао у породице којима се не зна даље поријекло:
"ЋОСИЋИ (5, Ђурђевдан), једну породицу зову Бријани, једна породица одсељена у Америку"

У попису Модоша (Јаше Томића) из 1736-7. године, пописан је и Јовица Ћосин. Не знам да ли би се овдје могло радити о претку Ћосића.

Од раније тестираног Ћосића из Панчева остали су сљедећи подаци о поријеклу
О свом пореклу тестирани Ћосић је оставио следећи навод:
Према породичном предању, наш предак је побегао из (аустријске?) војске, препливао реку и дошао у Банат. Имао је три сина, а један се звао Фућа, па се по њему наша грана Ћосића назива Фућини. Не знам да ли је то тачно, јер се презиме Ћосић помиње у Банату још у турским дефтерима из 16. века.
Најстарији предак за кога сигурно знам је Захарија Ћосић из Панчева, рођен у 19. веку.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 10:13:30 пре подне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #17 послато: Октобар 02, 2021, 11:36:16 пре подне »
6. Нићифоровић, Никољдан, Клашнић, Мионица, J2b-M241>Z638


За Нићифоровиће се у литератури каже следеће:

"Nićiforovići, doseljeni posle Jovanovića, iz sela Ojkovice u Starom Vlahu, slave Nikoljdan."
https://www.poreklo.rs/2013/04/11/poreklo-prezimena-selo-kla%C5%A1ni%C4%87-mionica/

Нићифоровићи припадају подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043 и чине исти генетички род са Јевремовићима из Доње Буковице код Љубовије. Ове породице имају поклапање на 23 маркера и славе исту славу.

Више о Јевремовићима:

"Jevremovići od Kneževića u Gornjoj Bukovici (5 k.; Sv. Nikola)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-donja-bukovica-ljubovija/

О Кнежевићима из Горње Буковице:

"Kneževići na desnoj strani Buksvice ispod Caparića, došli su iz Bioske od tamošnjih Kneževića (10 k.; Sv. Nikola)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/

Кнежевићи из Биоске:

"Kneževići (Kostići) su druga istodobna stara porodica. U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi. Čim su pali u Pehar podelili su se. Još pri seobi umro je Mihailo i ostavio iza sebe udovu Stanojkui više sinova. Po smrti Stanojčinoj podele se sinovi i dva siđu u Radalj srodnicima Radićima i uz njih se spuste u Mačvu, dva ostanu u selu i jedan umre bez dece a drugi umre mlad i ostavi sina Bogdana čiji se potomci zovu:

-Bogdanovići i Stanojčići;

a druga dvojica siđu u Bobovu pod Medvednik i tu uz srodnike, sinove umrlog Radoja, koji se ranije iselio, ostanu i imaju potomstva. Od Koste su potomci Kostići. Kneževići u Peharu, Stanojčići i Bogdanovići u peharu, Kostići u Peharu i Keserovini su jedna porodica, ima ih 78 kuća, slave Nikoljdan."
https://www.poreklo.rs/2014/03/02/poreklo-prezimena-selo-bioska-uzice/

Дакле у случају ових породица поклопила се генетика, слава, као и предање о пореклу из Старог Влаха (даље Пива, Стара Херцеговина). Сама J-Z1043 је код нас прилично разноврсна, а заступљенија је у јужним крајевима. Јавља се још у Старој Херцеговини и Крајини (J-Y22894). Хаплогрупа J2b-Z1043 пронађена је и на старом налазишу у Виминацијуму (Cosmopolitanism at the Roman Danubian Frontier, Slavic Migrations, and the Genomic Formation of Modern Balkan Peoples, 2021)

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Z1043/
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 12:09:47 поподне Небојша »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #18 послато: Октобар 02, 2021, 12:04:37 поподне »
9. Раковац, Лучиндан, Камењача, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Најближи у роду му је Јовановић из Раковца код Рашке, деле повишену вредност 11 на YGATAH4 и узимајући у обзир поред тога и само презиме које упућује на даље порекло из Раковца, нема сумње да су ближе повезани.

За родове у Раковцу код Рашке у литератури стоји:

-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и “Савин дан”– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-rakovac-raska/
Честитке Раковцу на потврди сродства са Јовановићима из Раковца!  Надао сам се да сам и ја повезан са њима, али изгледа да не припадам њиховом огранку у ближем смислу, без обзира на географију, исту преславу и DYS19=17 који делимо. Та вредност вредност 11 на YGATAH4 је очигледно приватна мутација њиховог огранка
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 12:09:06 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #19 послато: Октобар 02, 2021, 12:40:58 поподне »
О Кнежевићима из Горње Буковице:

"Kneževići na desnoj strani Buksvice ispod Caparića, došli su iz Bioske od tamošnjih Kneževića (10 k.; Sv. Nikola)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/

Кнежевићи из Биоске:

"Kneževići (Kostići) su druga istodobna stara porodica. U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi. Čim su pali u Pehar podelili su se. Još pri seobi umro je Mihailo i ostavio iza sebe udovu Stanojkui više sinova. Po smrti Stanojčinoj podele se sinovi i dva siđu u Radalj srodnicima Radićima i uz njih se spuste u Mačvu, dva ostanu u selu i jedan umre bez dece a drugi umre mlad i ostavi sina Bogdana čiji se potomci zovu:

-Bogdanovići i Stanojčići;

a druga dvojica siđu u Bobovu pod Medvednik i tu uz srodnike, sinove umrlog Radoja, koji se ranije iselio, ostanu i imaju potomstva. Od Koste su potomci Kostići. Kneževići u Peharu, Stanojčići i Bogdanovići u peharu, Kostići u Peharu i Keserovini su jedna porodica, ima ih 78 kuća, slave Nikoljdan."
https://www.poreklo.rs/2014/03/02/poreklo-prezimena-selo-bioska-uzice/

Дакле у случају ових породица поклопила се генетика, слава, као и предање о пореклу из Старог Влаха (даље Пива, Стара Херцеговина). Сама J-Z1043 је код нас прилично разноврсна, а заступљенија је у јужним крајевима. Јавља се још у Старој Херцеговини и Крајини (J-Y22894). Хаплогрупа J2b-Z1043 пронађена је и на старом налазишу у Виминацијуму (Cosmopolitanism at the Roman Danubian Frontier, Slavic Migrations, and the Genomic Formation of Modern Balkan Peoples, 2021)

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Z1043/

Истраживао сам пре неку годину, и дошао сам до закључка да Кнежевићи из Горње Буковице највероватније немају никакве везе са Кнежевићима из Биоске

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #20 послато: Октобар 02, 2021, 12:52:16 поподне »
Вјероватно је коинциденција (имајући у виду хаплогрупу која може да их веже), али у 15. вијеку је међу Бањанима постојао род Боснића:
1402. Radin Bosnich de Bagnanis
1425. Milobrato Bosinich vlacho de Bagnani
1428. Milobrath Bosnich vlacho de Bagnan
1489. Iuan Chitouich de Bagnane dictus Bosnich

можда је презиме Bosnich / Bosinich настало као патронимик од мађарског егзонима за Печенеге - Besenyők, besenyő, besnyő, (Bessi, лат).
Топоними као нпр. Бешњево потичу од Печенега.

https://hu.wikipedia.org/wiki/Besenyők
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #21 послато: Октобар 02, 2021, 12:55:33 поподне »
Истраживао сам пре неку годину, и дошао сам до закључка да Кнежевићи из Горње Буковице највероватније немају никакве везе са Кнежевићима из Биоске

Литература (тј вероватно њихово предање) каже да имају. Не знам имамо ли неке днк резултате који говоре супротно?

Оно што је свакако индикативно, то је да и Нићифоровићи према предању, воде порекло из Ојковице код Нове Вароши. Тамо један број породица води порекло управо из Пиве. Истог су порекла (Пива) и ови Кнежевићи из Биоске, од којих су наводно Јевремовићи J-Z1043 из Љубовије, па делује да може бити неке везе.

У том делу Старе Херцеговине истина постоји овај кластер J2b2-M241 (потез Никшић-Прибој), али не постоји ближа генетичка веза са Нићифоровићима-Јевремовићима.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #22 послато: Октобар 02, 2021, 01:12:29 поподне »
Литература (тј вероватно њихово предање) каже да имају. Не знам имамо ли неке днк резултате који говоре супротно?

Оно што је свакако индикативно, то је да и Нићифоровићи према предању, воде порекло из Ојковице код Нове Вароши. Тамо један број породица води порекло управо из Пиве. Истог су порекла (Пива) и ови Кнежевићи из Биоске, од којих су наводно Јевремовићи J-Z1043 из Љубовије, па делује да може бити неке везе.

У том делу Старе Херцеговине истина постоји овај кластер J2b2-M241 (потез Никшић-Прибој), али не постоји ближа генетичка веза са Нићифоровићима-Јевремовићима.

Кнежевићи из Пиве би требало да славе Ђурђевдан, тако да се слава не поклапа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #23 послато: Октобар 02, 2021, 01:17:45 поподне »
Кнежевићи из Пиве би требало да славе Ђурђевдан, тако да се слава не поклапа.

И не каже се да су конкретно од Кнежевића из Пиве, већ из неког села Кнежевићи у Пиви.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #24 послато: Октобар 02, 2021, 01:23:28 поподне »
17. Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо (Карловац), Кордун, J2b-M205>Y22059

Хаплотип Бобића ни по чему не одудара од модалног хаплотипа J-Y22059, стога је сврстан у род "J-Y22063 А1", заједно са осталим крајишким Јовањштацима. Овој групи су генетички блиски и лички Усорци. Иначе на 23andMe постоји и резултат Бобића из Лике (Почитељ/Госпић), такође J-M205.

Млађој популацији ће можда бити занимљиво, од личких Бобића воде порекло српски репери Милош и Давор Бобић (Моногамија и Москри).

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #25 послато: Октобар 02, 2021, 01:32:47 поподне »
И не каже се да су конкретно од Кнежевића из Пиве, већ из неког села Кнежевићи у Пиви.

Пише да су дошла 4 брата која су се презивала Кнежевић и да су из села Кнежевић у Пиви.

U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #26 послато: Октобар 02, 2021, 01:37:39 поподне »
Пише да су дошла 4 брата која су се презивала Кнежевић и да су из села Кнежевић у Пиви.

U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi.

Могуће да је предање легенда, али није искључено да су неке породице проселиле кроз Пиву само, тј. да је то случај са овим Кнежевићима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #27 послато: Октобар 02, 2021, 01:45:15 поподне »
17. Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо (Карловац), Кордун, J2b-M205>Y22059

Хаплотип Бобића ни по чему не одудара од модалног хаплотипа J-Y22059, стога је сврстан у род "J-Y22063 А1", заједно са осталим крајишким Јовањштацима. Овој групи су генетички блиски и лички Усорци. Иначе на 23andMe постоји и резултат Бобића из Лике (Почитељ/Госпић), такође J-M205.

Млађој популацији ће можда бити занимљиво, од личких Бобића воде порекло српски репери Милош и Давор Бобић (Моногамија и Москри).

Једна интересантна ствар код крајишких J2b-M205. Иако то у Крајини често и није случај (некад и код родова из истог места), готово сви тестирани J2b-M205 имају генетичке сроднике међу својим презимењацима из других крајева Крајине.

Бобићи - Лика и Кордун
Мркобраде - Лика, Банија, Банат
Дупори - Лика и Далмација
Тинтори - Лика и Далмација
Црнобрње - Далмација и Босанска Крајина
Лакићи - Змијање и Лијевче поље
Јелаче - Далмација и Босанска Крајина
Наранчићи - Лика и Босанска Крајина
Гвоићи - Банија и Кордун

Уз све то су "успели" да се прибију и уз многе веће крајишке родове, Василијевштаке, банијске Узелце, Родиће-Аранђеловштаке, Стевањштаке, итд. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #28 послато: Октобар 02, 2021, 02:47:02 поподне »
28. Поповић, Никољдан, Добро Поље, Црна Трава, J2b-M205>Y22059


Поповићи су пореклом из Страгара код Крагујевца, а потомци су попа Цветковић Стојилка. Поп Стојилко је значајна личност у овом крају, где је, између осталог, предводио и устанке против Турака у јануару 1878. године.

"Rod P o p o v i ć i su u centralnom delu sela D o b r o P o lj e potomci popa Cvetković Stoijlka. Ovaj pop došao je iz Crne Trave (Zaseok Čuka iz roda Radovinaca) oko 1869.godine. Inače su starinom iz Stragara kod Kragujevca. Pop Stoilko Cvetković je prvi popovao u novopodignutoj dobropoljskoj crkvi, jer se pre njega nisu pominjali popovi."
https://www.poreklo.rs/2014/02/22/poreklo-prezimena-selo-dobro-polje-crna-trava/

Порекло из Страгара је свакако занимљиво, пошто тамо има Калановића (Св. Никола). Помињао сам раније једне Калановиће J2b-M205 са 23andMe. Мање-више сам био сигуран да су из Страгара, али ово је сада својеврсна потврда. Они су део досељеничке струје "Осаћана", из Подриња. Ова веза са Калановићима-Осаћанима има смисла и из генетичког угла. Наиме, Поповићу су најближи тестирани из Шумадије, Колубаре и Подриња. Иако поседује нешто специфичнији хаплотип, па нема потпуних поклапања (570=19, 481=24, 533=12).

Више о Калановићима:

"Боривоје М. Дробњаковић је уочио да у Јасеници Осаћани нису приметније утицали на састав становништва управо зато јер су долазили углавном појединачно, у танким млазевима, и припадају млађем слоју досељеника. По свему судећи, најранији досељеници из Осата у Јасеницу су Калановићи (друго презиме Стефановићи) у Страгарима. Они су у ово село дошли пре Првог српског устанка, јер је из историјских сведочанстава познато да су у њему учествовали. Дошао је њихов предак који је био качар и радио по Гружи. По већ избледелом породичном сећању, како је записао Дробњаковић, Калановићи мисле да су се доселили из Босне, али не знају тачно из кога места. Сачували су и памћење да су тада неки њихови сродници отишли у околину Новог Сада, а неки у околину Крушевца. За Калановићима су из Осата у Страгаре убрзо дошли и Бојићи, звани Осаћани, а после њих, четрдесетих година прошлог века, и Станковићи, који знају да су из Босне, али нису сигурни да ли потичу из Осата"

Треба нагласити да у околини Црне Траве има још припадника J2b-M205, али пореклом из других миграционих струја (шопске, јужноморавске, итд.).



« Последња измена: Октобар 02, 2021, 03:08:49 поподне Небојша »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #29 послато: Октобар 02, 2021, 03:19:56 поподне »
16. Вуловић, Аранђеловдан, Сопотница, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотип Вуловића посједује двије рјеђе вриједности DYS390=24 и DYS438=11. Обе ове вриједности посједује и хаплотип једне необјављене породице из Дробњака, која слави Аранђеловдан и која је присутна и у насељу Страњани, које се наслања на Сопотницу. Узимајући све у обзир прилично је извјесно да су Вуловићи и ова породица ближе повезани и да чине једна генетички род. Породица Грубишић из Лике посједује такође ове двије рјеђе вриједности и по хаплотипу је веома блиска Вуловићу, али због друге славе и географске удаљености веза са Грубишићима је на нивоу претпоставке.

О Вуловићима нисам нашао пуно података. У неким пописима из 19. вијека за Вуловиће из Сопотнице се наводи старије презиме Ритошкић. Не знам да ли би ово презиме могло указивати на неку везу са насељем Ритошићи у општини Прибој, што географски и није далеко. Како год, поријекло Вуловића треба посматрати у контексту везе са необјављеном породицом из Дробњака.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #30 послато: Октобар 02, 2021, 03:47:36 поподне »
30. Мандић, Никољдан, Ново Село, Купрес

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издваја једино нешто нижа вредност 16 на 458. Нема неких ближих и конкретнијих поклапања на нашем пројекту.

Мандићи из Новог Села би према подацима из рада Боривоја Милојевића о Купресу и Гламочу требало да су у Ново Село досељени из Унца око 1820, заједно са Боснићима. Мандића Никољштака је заиста било на подручју Унца (у више села око Босанског Грахова) међутим они не би требало да припадају хаплогрупи I2-PH908 на основу резултата исељеника из Рисовца код Босанског Петровца. Могуће је да су Мандићи из Новог Села носили неко друго презиме у Унцу.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #31 послато: Октобар 02, 2021, 04:00:12 поподне »
13. Миловановић, Лучиндан, Горња Горевница, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Нема ни једно потпуно поклапање унутар рода Никшића, а комбинацију 14-32 на 389 дели са Кургашем из Бијелог Поља. Како ни један ни други на осталим упоредивим маркерима немају значајнија одступања од модалног хаплотипа за род Никшића и PH908 уопштено, та вредности и не мора упућивати на то да су ближе повезани.

Родоначелник Миловановића из Горње Горевнице је Милован Арнаутин, пописан 1820их у чибучким тефтерима. По мушкој линији би из Горње Горевнице Миловановићима требало да су сродни Лазаревићи и Недељковићи, који такође славе Лучиндан. Сам надимак Аранутин свакако упућује на порекло са подручја Пештера, Бихора или Горњег Полимља.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 04:01:50 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #32 послато: Октобар 02, 2021, 04:19:46 поподне »
33. Вукобрат, Ђурђевдан, Доњи Тишковац, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Вукобрат поседује читав низ специфичних вредности на 23 тестирана маркера, попут комбинације 15-16 на 385, 16 на 458, 16 на 456 и 25 на 635. Но, и поред свега тога бих рекао да је повезан са Вукобратовићем из Горње Плоче код Грачаца. Поред истог презимена и славе, Вукобрат и Вукобратовић деле повишене вредности на 385 (Вукобратовић има комбинацију 15-15) као и нешто ниже вредности 17 на 576 и 570.

Вукобрати из Доњег Тишковца представљају исељени огранак Вукобрата из села Плавно код Книна (по казивању тестираног око 1790 године су досељени у Доњи Тишковац). Вукобрати у Плавну су почетком 20. века према подацима из рада Јована Накићеновића о Книнској Крајини уз Бурсаће били најбројнији род у Плавну (Бурсаћи 49 кућа, Вукобрати 43). Према предању које је забележено у истом раду, Вукобрати су досељени почетком 17. века из Оћестова код Книна и раније су се презивали Кнежевић.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 04:25:46 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #33 послато: Октобар 02, 2021, 04:32:44 поподне »
34. Аксентијевић, Ђурђиц, Шатра, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908>A22312>BY55783, роду Коматовића, у табели означеним као род Е. Поседује две вредности које не дели ни са ким унутар овог рода, то су 12 на 549 и 21 на 635.

Тестирани је у уптинику навео да су у Шатру дошли у 19. веку из села Брњак у Ибарском Колашину и да су се раније презивали Швиковић. Сам резултат несумњиво упућује на порекло од рода Коматовића. Швиковић би заправо требало да је родовски надимак или презиме једног од огранака Коматовића из Оклаца у Ибарском Колашину:

Преци данашњег становништва су овде насељени пре 200 година. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и Св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло (по другои казивању Радоња) и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњањачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15 к.), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20 к.), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14 к.), Милојевићи у Вукојевићу (10 к.), Илићи у Љајчићу (6 к.), Швиковићи, Коматовићи у Бабићу (заселак Оклаца) (10 к.), Веселиновићи у Виткојевићу (6 к.) и Тајовићи у Драгаљици.

https://www.poreklo.rs/2015/11/03/poreklo-prezimena-selo-brnjak-zubin-potok/

Аксентијевића има у Драгалици у Ибарском Колашину:

-Аксентијевић, 2 куће. Некада давно, пре више од 200 година, из Куча прешли у околину Рожаје, одатле у Брњак (у Швиковића махали), а пре 150 година прешли у Драгаљице. Род су са Алексићима у овом селу. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Пантелијевдан.

https://www.poreklo.rs/2020/12/22/poreklo-prezimena-selo-dragalica-zubin-potok/
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 05:14:30 поподне Лука »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #34 послато: Октобар 02, 2021, 05:18:04 поподне »
34. Аксентијевић, Ђурђиц, Шатра, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908>A22312>BY55783, роду Коматовића, у табели означеним као род Е. Поседује две вредности које не дели ни са ким унутар овог рода, то су 12 на 549 и 21 на 635.

Тестирани је у уптинику навео да су у Куршумлију дошли у 19. веку из села Брњак у Ибарском Колашину и да су се раније презивали Швиковић. Сам резултат несумњиво упућује на порекло од рода Коматовића. Швиковић би заправо требало да је родовски надимак или презиме једног од огранака Коматовића из Оклаца у Ибарском Колашину:

Преци данашњег становништва су овде насељени пре 200 година. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и Св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло (по другои казивању Радоња) и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњањачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15 к.), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20 к.), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14 к.), Милојевићи у Вукојевићу (10 к.), Илићи у Љајчићу (6 к.), Швиковићи, Коматовићи у Бабићу (заселак Оклаца) (10 к.), Веселиновићи у Виткојевићу (6 к.) и Тајовићи у Драгаљици.

https://www.poreklo.rs/2015/11/03/poreklo-prezimena-selo-brnjak-zubin-potok/

Аксентијевићи носе презиме по Аксентију, Симионовом сину. Симион и Петар су били браћа, а њихов отац се звао Павле, а звали су га Швико, па отуда Швиковићи. У Шатру је из Брњака одселио Аксентијев син Васо, након 1878. Васо је имао синове Ратомира и Ђорђија, од којих су Аксентијевићи у Шатри. Швиковићи имају своју махалу у Брњаку.

извор: Д. Мићовић, Родослов да се не заборави, Брњак 1986, стр. 130-133.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #35 послато: Октобар 03, 2021, 03:09:28 пре подне »
15. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ
22. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ

Припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотипови двојице тестираних Ћосића из Јаше Томића се разликују на само једном маркеру (DYS570), а један од њих двојице има потпуно поклапање са раније тестираним Ћосићем из Панчева, тако да би се могло рећи да постоји својеврсни банатски род Ћосића. Сва тројица тестираних имају изразито модалан хаплотип за род Дробњака. Једино што се издваја јесте рјеђа вриједност DYS481=26, коју дијеле сва тројица.

Ћосиће у Јаши Томићу (раније Модошу) Ердељановић је сврстао у породице којима се не зна даље поријекло:
"ЋОСИЋИ (5, Ђурђевдан), једну породицу зову Бријани, једна породица одсељена у Америку"

У попису Модоша (Јаше Томића) из 1736-7. године, пописан је и Јовица Ћосин. Не знам да ли би се овдје могло радити о претку Ћосића.

Од раније тестираног Ћосића из Панчева остали су сљедећи подаци о поријеклу
Одличне вести. Да ли су можда напоменули у каквом су сродству њих двојица?
Ако су расположени за прецизније тестове, могу да ми се јаве на [email protected] или приватном поруком на форуму.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #36 послато: Октобар 03, 2021, 03:22:46 поподне »
1. Радановић, Никољдан, Брда, Велики Штрбци, Дрвар

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS458=17 и DYS570=17. Вредности су на брзомутирајучим маркерима, тако да их тестирани дели са више припадника ове гране. Од тестираног Штрбца (Кистање) из САНУ истраживања се разликује на маркеру DYS458, на том маркеру Штрбац има модалну вредност 18, док DYS570 није тестиран у склопу САНУ истраживања.
Штрбци би могли припадати још неоткривеној подграни, паралелној са FGC28435. Већ постоји неколико N2 слављеника Никољдана из Б. Крајине и шире који су негативни на FGC28435. Они би можда могли своју старију матицу тражити у области Бања на подручју Старог Влаха. Више о тој потенциалној вези N2 са Бањом (Прибојском) се може наћи на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4894.0

Тестираном би препоручио додатно тестирање на СНП FGC28435. Резултат би био од великог значаја, не само за род Штрбаца са славом Никољдан, него и остале N2 родове који славе Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772&osCsid=64f10e8c60e5a496075cdad0cee2623b

Са овим резултатом би требало да је потвђено и предање да су Радановићи и Штрбци из Брда један род, што је и навео тестирани у испуњеном упитнику.

Из књиге Петра Рађеновића - Унац:
Велики Штрбци: Радановићи (14 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради-Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).
Мали Штрбци: Радановићи (7 к.) славе Никољдан. Изишли овамо с Брда мало пре буне. Од Штрбачког су рода. Један одавде отселио у Медну.


Два предања која је записао Рађеновић о Штрбцима из Унца и која би требала да додатно потврђују везу Штрбаца са Брда и Кистања:
- Кад је цар Лазар изгубио на Косову, утекло овамо два брата Штрпца. Закуће се најпре на Брдима. Једном од њих бег хтио да силује жену. Он убије бега и побјегне у Кистање (Далмација).
- Добили су били тапије на земљу. Турци негде после хтедну да им отму те тапије. Штрпци тада утеку на Кистање да спасу тапије. Уврте их у штап и метну на таван. Жене им доцније, нашавши на тавану сув штап, а не слутећи да може бити шта у њему, наложе га на ватру и тако им тапије изгоре. Сада се ови Штрпци више не хтедоше ни вратити овамо него остану на Кистање.


Штрбци би требало да су један од најстаријих српских родова у Унцу. Рађеновић је у свом раду ово записао о њиховој старини у Унцу:
- Из свију предања о Штрпцима, и оних што се чују од њих самих а и од осталих породица, пробија утисак да су они знатно старији од свију других породица. Само се не може ништа поближе докучити на колико су се времена они овде населили пре 1700 г., кад су се, по прилици, населиле овде остале најстарије породице.

На форуму постоје теме где се дискутовало о пореклу рода Штрпца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5959.msg153993
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4796.msg139871

Радановићи на топографској мапи из друге половине 19. века:

Извор: мапире.еу
« Последња измена: Октобар 04, 2021, 01:08:47 поподне Uzi »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #37 послато: Октобар 03, 2021, 03:31:56 поподне »
1. Радановић, Никољдан, Брда, Велики Штрбци, Дрвар

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS458=17 и DYS570=17. Вредности су на брзомутирајучим маркерима, тако да их тестирани дели са више припадника ове гране. Од тестираног Штрбца (Кистање) из САНУ истраживања се разликује на маркеру DYS458, на том маркеру Штрбац има модалну вредност 18, док DYS570 није тестиран у склопу САНУ истраживања.
Штрбци би могли припадати још неоткривеној подграни, паралелној са FGC28435. Већ постоји неколико N2 слављеника Никољдана из Б. Крајине и шире који су негативни на FGC28435. Они би можда могли своју старију матицу тражити у области Бања на подручју Старог Влаха. Више о тој потенциалној вези N2 са Бањом (Прибојском) се може наћи на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4894.0

Тестираном би препоручио додатно тестирање на СНП FGC28435. Резултат би био од великог значаја, не само за род Штрбаца са славом Никољдан, него и остале N2 родове који славе Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772&osCsid=64f10e8c60e5a496075cdad0cee2623b

Са овим резултатом би требало да је потвђено и предање да су Радановићи и Штрбци из Брда један род, што је и навео тестирани у испуњеном упитнику.

Из књиге Петра Рађеновића - Унац:
Велики Штрбци: Радановићи (14 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради-Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).
Мали Штрбци: Радановићи (7 к.) славе Никољдан. Изишли овамо с Брда мало пре буне. Од Штрбачког су рода. Један одавде отселио у Медну.


Два предања која је записао Рађеновић о Штрбцима из Унца и која би требала да додатно потврђују везу Штрбаца са Брда и Кистања:
- Кад је цар Лазар изгубио на Косову, утекло овамо два брата Штрпца. Закуће се најпре на Брдима. Једном од њих бег хтио да силује жену. Он убије бега и побјегне у Кистање (Далмација).
- Добили су били тапије на земљу. Турци негде после хтедну да им отму те тапије. Штрпци тада утеку на Кистање да спасу тапије. Уврте их у штап и метну на таван. Жене им доцније, нашавши на тавану сув штап, а не слутећи да може бити шта у њему, наложе га на ватру и тако им тапије изгоре. Сада се ови Штрпци више не хтедоше ни вратити овамо него остану на Кистање.


Штрбци би требало да су један од најстаријих српских родова у Унцу. Рађеновић је у свом раду ово записао о њиховој старини у у Унцу:
- Из свију предања о Штрпцима, и оних што се чују од њих самих а и од осталих породица, пробија утисак да су они знатно старији од свију других породица. Само се не може ништа поближе докучити на колико су се времена они овде населили пре 1700 г., кад су се, по прилици, населиле овде остале најстарије породице.

На форуму постоје теме где се дискутовало о пореклу рода Штрпца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5959.msg153993#msg153993
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4796.msg139871#msg139871

Радановићи на топографској мапи из друге половине 19. века:

Извор: мапире.еу

Предање Радановића из Поточана код Прњавора да су пореклом од ових Радановића је дакле са овим резултатом оборено (ти Радановићи из Поточана припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029).

Могуће је да Унчани из Ђукића код Шипова воде порекло од рода Штрбаца, пре свега због ранијег порекла из области Унца.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #38 послато: Октобар 03, 2021, 03:52:38 поподне »
Предање Радановића из Поточана код Прњавора да су пореклом од ових Радановића је дакле са овим резултатом оборено (ти Радановићи из Поточана припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029).

Могуће је да Унчани из Ђукића код Шипова воде порекло од рода Штрбаца, пре свега због ранијег порекла из области Унца.

Да, а вероватно онда и Сакан из Ђукића.

Свакако је једна од приоритета за N2 да се потврди овај још неоткривени СНП, којем вероватно припада већина српских N2 са славом Никољдан на потезу Кистање-Дрвар-Шипово-Купрес-Ливно-Врлика.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #39 послато: Октобар 03, 2021, 06:35:01 поподне »
Ево и списка предатих у другој тури узорака:

35. Лукач, Лазаревдан, Доњи Добретин, Двор на Уни;
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор на Уни;
37. Ћук, Никољдан, Скакавац, Босански Петровац;
38. Матановић, Илиндан, Ћеклићи, Цетиње;
39. Спасојевић, Ђурђиц, Рађево Село, Ваљево;
40. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ;
41. Петровић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац;
42. Гујаничић, Никољдан, Комарани, Нова Варош;
43. Мирић, Аранђеловдан, Сивац, Кула;
44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац;
45. Аџић, Јовањдан, Горња Бодежишта, Гацко;
46. Кладар, Ђурђевдан, Хртић, Двор на Уни;
47. Трајковић, Никољдан, Спанчевац, Бујановац;
48. Радовић, Лучиндан, Љуша, Куршумлија;
49. Радивојевић, Никољдан, Млачиште, Црна Трава;
50. Бјелић, Јовањдан, Главица, Босанска Крупа;
51. Љубичић, Ђурђевдан, Биоска, Ужице;
52. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица;
53. Ђурић, Ђурђиц, Исток;
54. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ;
55. Миливојевић, Никољдан, Роанда, Свилајнац;
56. Савић, Никољдан, Крушедол Село, Ириг;
57. Миланов, Никољдан, Ковиљ, Нови Сад;
58. Ђорђевић, Врачевдан, Коњува, Куршумлија;
59. Мраковић, Лазаревдан, Влаховић, Глина.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #40 послато: Октобар 03, 2021, 09:34:47 поподне »
40 и 54 иста особа.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #41 послато: Октобар 03, 2021, 10:30:48 поподне »
40 и 54 иста особа.

Није, у питању су два рођака.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Almogaver

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #42 послато: Октобар 04, 2021, 06:08:50 пре подне »
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.

О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.

Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.
Миковићи су велико братство из Паштровића,у Паштровиће су дошли из Црмнице,из села Орахово где су славили Св.Николу.Братство Ђалац потиче од Миковића из Орахова,славе Св.Николу.Много их је иселило у Паштровиће одакле су неке породице отишле у Србију и населили се код Чачка.Св.Никола им је слава из Црмнице,из Орахова.Немају никакве везе са Старим Влахом.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #43 послато: Октобар 04, 2021, 07:11:12 пре подне »
Миковићи су велико братство из Паштровића,у Паштровиће су дошли из Црмнице,из села Орахово где су славили Св.Николу.Братство Ђалац потиче од Миковића из Орахова,славе Св.Николу.Много их је иселило у Паштровиће одакле су неке породице отишле у Србију и населили се код Чачка.Св.Никола им је слава из Црмнице,из Орахова.Немају никакве везе са Старим Влахом.

Идентичност презимена најчешће не значи исто поријекло. Осим ако не постоји неко скорије поуздано предање које повезује Миковиће из Црмнице и Миковиће из Јежевице, у шта сумњам. Миковићи из Паштровића сасвим сигурно немају везе са Миковићима из Јежевице. Не само због одсуства везе у предањима, слави, миграторним токовима већ и због чињенице да припадају другој хаплогрупи.

Ван мреже Cefeid

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
  • I1-Z63>Y13946>PH220
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #44 послато: Октобар 04, 2021, 10:08:48 пре подне »
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.

О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.

Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.

Да допуним мало што сам сазнао у вези Миковића. Изгледа да потичемо од Михајла Тодоровића који се родио на почетку 19. столећа у Премећи, селу поред Јежевице. Његов син се већ презивао Миковић тако да изгледа да је узео презиме по имену свог оца, Михајла - Мике. Такође постоји веза са Бошковићима из Јежевице који такође славе Никољдан. Прича коју сам више пута чуо је да су од једног брата Мике - Миковићи, а од другог брата Бошка - Бошковићи. Сад не знам колико је та прича тачна али да постоји веза са јежевачким Бошковићима који славе Никољдан је ја мислим готово сигурно, треба да се потврди тачно каква. Што се тиче даљег порекла од црногорских Миковића бар ја лично нисам ништа чуо о томе, а на основу свега што сам досад сазнао та теза ми не делује вероватна.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #45 послато: Октобар 04, 2021, 12:32:57 поподне »
4. Аздејковић, Аранђеловдан, Кобиље, Брус

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода В, са Црноглавцем из Митровог Поља код Александровца (Аранђеловдан) и Максимовићем из Црне Главе код Рашке (Гавриловдан) има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, док се од Степановића из Рибника код Трстеника (Аранђеловдан) разликује на 3 од 23 маркера.

Цитат
Аздејковићи (10 кућа, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана) дошли су из Црне Главе у Јошаничку Бању у Дртевце, заселак Дренови, селу код Бруса. Њихов далеки предак “Свилоје из Дртеваца” с надимком Хазда – Хаздејко пресели сроднике у Кобиље. По сроднику Свилоју Хаздеји његови пресељени рођаци прозваше се Аздејковићи. Многобројни сродници пресељених Аздејковића су Црноглавци у Црној Глави, Дртевцима, Брђанима, Рогавчини, па Црноглавци у Стројинцима у Александровачкој Жупи; у Мрмошу, у Доњој Расини, у Ђуровцу код Блаца у Топлици.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-kobilje-brus/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #46 послато: Октобар 04, 2021, 12:51:17 поподне »
12. Костић, Крстовдан, Шопић, Лазаревац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Аврамијештака, од Чајића из Горњих Недељица код Лознице и Максимовића из Букора код Шапца разликује се на само 2 од 23 маркера, док се од Ћирковића из Слапашнице код Братунца разликује на 3 од 23. Од географски прилично удаљеног Мркаља из Сјеничка код Карловца на Кордуну, који такође слави не тако честу славу Крстовдан, разликује на 3 од 23 маркера. Веза са Мркаљима би заиста могла постојати, јер је тестирани у упитнику навео да су даљим пореклом из Босне. Такође је навео да им је старије презиме било Главоњић, и да су у једном периоду почетком 19. века боравили у околини Бајине Баште.

https://www.poreklo.rs/2013/10/10/poreklo-prezimena-selo-sopic-lazarevac/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #47 послато: Октобар 04, 2021, 01:04:12 поподне »
Да допуним мало што сам сазнао у вези Миковића. Изгледа да потичемо од Михајла Тодоровића који се родио на почетку 19. столећа у Премећи, селу поред Јежевице. Његов син се већ презивао Миковић тако да изгледа да је узео презиме по имену свог оца, Михајла - Мике. Такође постоји веза са Бошковићима из Јежевице који такође славе Никољдан. Прича коју сам више пута чуо је да су од једног брата Мике - Миковићи, а од другог брата Бошка - Бошковићи. Сад не знам колико је та прича тачна али да постоји веза са јежевачким Бошковићима који славе Никољдан је ја мислим готово сигурно, треба да се потврди тачно каква. Што се тиче даљег порекла од црногорских Миковића бар ја лично нисам ништа чуо о томе, а на основу свега што сам досад сазнао та теза ми не делује вероватна.

Бошковића Никољштака има и у Премећи:

Бошковићи (7 к, Никољдан) су из предела Мојковац – Бијело Поље досељени око 1850. године. Изгледа да су стигли на баштину неког свог претка – пошто се ово презиме јавља и у тевтеру чибука из 1822. године. Презименом чувају успомену на претка Бошка, о коме ништа не знају. После другог светског рата образовали су четири домаћинства у Чачку и два у Београду.

Мислим да је овде Радован Маринковић повезао ове Бошковиће са Бошковићима из околине Мојковца који славе Лучиндан. Биће да јесу старији род односно досељени пре 1850. Како год, чини ми се да твоји преци припадају старијој струји досељеника са подручја Чачка односно да се ради о досељеницима из 18 или почетка 19 века.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #48 послато: Октобар 04, 2021, 01:15:12 поподне »
23. Ивковић, Никољдан, Доњи Дрежањ, Невесиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>Y109474>BY30743. Има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера са раније тестираним Ивковићем из Пожарнице код Тузле, чиме је потврђено сродство и правац миграције Ивковића из Херцеговине у Североисточну Босну. Ивковић такође поседује врло блиска поклапања са појединим тестиранима из родова Шаренаца (Бабић из Селишта код Билеће, Лазарева Субота) и Елезовића (Елез из Крбљина код Калиновика, Матијевдан), од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера.

Цитат
Од данашњих породица најстарији су ИВКОВИЋИ који причају да су старином из Тесалије и то да су се доселили за вријеме српског кнеза Часлава, на Бијелу Рудину, а овамо су дошли прије 200 година због зулума Ченгића са Загорја. Има их 26 кућа, а осим тога има их још на Бијелој Рудини, у Удрежњу зову се Ивановићи, у Биограду Фржовићи, а има их под Буковицом, затим у Дабру и код Зворника 40 кућа. Славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/05/30/poreklo-prezimena-selo-dre%c5%beanj-nevesinje/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #49 послато: Октобар 04, 2021, 01:47:16 поподне »
25. Милиновић, Ђурђевдан, Доње Вуковско, Купрес

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Занимљиво је да једина два потпуна поклапања (на 23 маркера) има са двојицом тестираних из Топлице, Милутиновићем из Перунике код Куршумлије и Вуксановићем из Барбатовца код Блаца, обојица славе Св. Враче. Од осталих припадника ове гране најближи су му тестирани из рода Б1, претежно Херцеговци са славом Стевањдан, са којима дели вредности Y-GATA-H4=12, DYS549=12 и DYS570=19. У тексту о Доњем Вуковском нажалост се не спомињу Милиновићи, али постоји могућност да припадају неком од наведених родова који славе Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #50 послато: Октобар 04, 2021, 02:09:29 поподне »
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987. Нема претерано блиских поклапања (испод 3 разлике на 23 маркера), а најближи су му тестирани из рода Аврамијештака са којима дели повишену вредност DYS448=21. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Цуца у Црној Гори (село Грахово). У доступној литератури нисам пронашао више детаља о Косовићима, можда ће колега Зрно знати да напише нешто више.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #51 послато: Октобар 04, 2021, 02:17:24 поподне »
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987. Нема претерано блиских поклапања (испод 3 разлике на 23 маркера), а најближи су му тестирани из рода Аврамијештака са којима дели повишену вредност DYS448=21. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Цуца у Црној Гори (село Грахово). У доступној литератури нисам пронашао више детаља о Косовићима, можда ће колега Зрно знати да напише нешто више.

У Земунику је на катастру из 1709. уписан Филип Косовић пок Симе, што значи да су од давнина ту, односно још из доба Турака, као што је већина становништва у Далмацији, засигурно од 16. века. Било је досељавања Арбанаса и понеких Срба из Црне Горе у првој половини 18. века, али Косовићи очигледно нису из те приче.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #52 послато: Октобар 04, 2021, 02:22:09 поподне »
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987. Нема претерано блиских поклапања (испод 3 разлике на 23 маркера), а најближи су му тестирани из рода Аврамијештака са којима дели повишену вредност DYS448=21. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Цуца у Црној Гори (село Грахово). У доступној литератури нисам пронашао више детаља о Косовићима, можда ће колега Зрно знати да напише нешто више.

Иако су Косовићи прилично далеко од матичних области Аврамијевштака у Подрињу, чини ми се да би, поред генетичких резултата, и крсна слава могла указивати на везу. Наиме, Мратиндан је 11.новембра по јулијанском, а Аврамијевдан 11. новембра по грегоријанском календару. Требала би то бити иста слава, са календарском разликом.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #53 послато: Октобар 04, 2021, 02:26:27 поподне »
У Цуцама има Косовића, али не би требало да имају икакве везе с овима, него је то само накнадно сложена прича на основу тога што је неко сазнао да презиме постоји у Цуцама, па повезао с овим. Много пута смо потврдили да су такви закључци погрешни, а поготово када није иста крсна слава. И Срби у Далмацији немају баш нека предања.

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #54 послато: Октобар 04, 2021, 02:45:21 поподне »
4. Аздејковић, Аранђеловдан, Кобиље, Брус

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода В, са Црноглавцем из Митровог Поља код Александровца (Аранђеловдан) и Максимовићем из Црне Главе код Рашке (Гавриловдан) има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, док се од Степановића из Рибника код Трстеника (Аранђеловдан) разликује на 3 од 23 маркера.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-kobilje-brus/

Читав овај разгранати род Црноглаваца би даљим пореклом могао бити из Херцеговине, ако је веровати забележеном предању. Место Црноглав је данас у општини Неум.

Цитат
Пре Велике сеобе из Црноглава код Стоца дошаоје неки Живко са сином Тривуном. Настанили су се у месту – данашњем Старом селу. Доцније њихови потомци из Старог села изместили су се с кућама у данашње место. Од Живка и Тривуна су данашњи:

– Црноглавци, познатији по презименима:

-Тривуновићи, Вукосављевићи, Јосијевићи, Матићи, Максимовићи, Дишићи (29 кућа, С. Арханђео у новембру; Јоаким и Ана и Мала Св. Ана).

-Ђорђевићи (1 кућа, Св. ап. и евг. Лука и Марков дан), од Ђорђевића, из засеока истог имена дошао је “на масу” Црноглаваца.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-crna-glava-raska/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #55 послато: Октобар 04, 2021, 02:48:20 поподне »
31. Тамбурић, Аранђеловдан, Ново Село, Соколац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује две нешто специфичније вредности (повишене DYS448=21 и DYS481=26), па нема претерано блиских поклапања. Најближа поклапања су му са 3 разлике на 23 маркера, и у питању су двојица Спајића из Камена код Рогатице (Никољдан), Аћин из Зрењанина (Никољдан), и Чоловић и Мијатовић из Шипачног код Никшића (Аранђеловдан). Тестирани је у упитнику навео следеће:

"Према предању соколачких и горажданских Тамбурића, преци су из Пиве (од Пивског манастира) или из Дробњака од Ђикановића. Према предању Тамбурића из околине Кладња поријекло водимо од Тодића. Заједнички предак горажданских и соколачких Тамбурића је на Соколац дошао из кладањског среза, па се дио ових са Романије расељавао даље (један син у Горажде, а потомак другог сина на Кулу, Соколац, па одатле у Ужице и на крају у Београд)."

« Последња измена: Октобар 04, 2021, 02:55:24 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #56 послато: Октобар 04, 2021, 03:00:09 поподне »
25. Милиновић, Ђурђевдан, Доње Вуковско, Купрес

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Занимљиво је да једина два потпуна поклапања (на 23 маркера) има са двојицом тестираних из Топлице, Милутиновићем из Перунике код Куршумлије и Вуксановићем из Барбатовца код Блаца, обојица славе Св. Враче. Од осталих припадника ове гране најближи су му тестирани из рода Б1, претежно Херцеговци са славом Стевањдан, са којима дели вредности Y-GATA-H4=12, DYS549=12 и DYS570=19. У тексту о Доњем Вуковском нажалост се не спомињу Милиновићи, али постоји могућност да припадају неком од наведених родова који славе Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/

Можда је најближи тестираном Дувњаку из Доњег Малована код Купреса, који припада истој подграни.
« Последња измена: Октобар 04, 2021, 07:44:01 поподне Лука »

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #57 послато: Октобар 04, 2021, 03:37:27 поподне »
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP611>YP3987. Нема претерано блиских поклапања (испод 3 разлике на 23 маркера), а најближи су му тестирани из рода Аврамијештака са којима дели повишену вредност DYS448=21. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Цуца у Црној Гори (село Грахово). У доступној литератури нисам пронашао више детаља о Косовићима, можда ће колега Зрно знати да напише нешто више.

Косовићи би требало да су били једни од битнијих земуничких родова, с обзиром на то да је њима послије Мочивуна запала дужност капетана овог села.

Иначе, у Далмацији има подоста родова са овом славом, генетички различитих, али некако испада да је њихова највећа концентрација, макар послије 1709. године на подручју које гравитира некадашњој Кожуловој нахији.
У дијелу ове нахије, које није било насељено власима Истрије, тачније у Лепурима, постојала је прастара црква св. Мартина.
Можда се овдје не ради о родовској слави, већ о локалној.
Чини ми се да је слична ситуација са Марковданом у Книнској крајини.

Такође, у Земунику је бар од прве половине 17. вијека обитавао православни род Мартиновића. Они не би требали имати везе са Косовићима, али веже их ово светачко име.

У то вријеме, у изворима помињу се и Врципрње, сасвим могући преци Врцеља (Е хг. Мратиндан). Можда презиме тада није било консолидовано, као што је нпр. случај и са Омчикусима, гдје је њихово презиме у том раздобљу забиљежено као Унчикус и Кунчикус.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #58 послато: Октобар 04, 2021, 03:53:33 поподне »
Можда се овдје не ради о родовској слави, већ о локалној.
Чини ми се да је слична ситуација са Марковданом у Книнској крајини.

Код слављеника Марковдана се чини да је управо реч о родовској слави. Шире је тестирани I2-S7150* са Змијања, по осталој Крајини.

Могуће да је Косовићу генетички близак Тица R1a-CTS3402 из Голубића крај Книна (23andMe), слава такође Мратиндан. Даље би сви могли бити повезани са Дувњацима, као што рече Лука. У Крајини постоји још један R1a-Z280 род који слави ову славу, али је реч о подграни Y2613, чији припадници су сконцентрисани више ка северној Лици, Поуњу и Кордуну.

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #59 послато: Октобар 04, 2021, 04:16:01 поподне »
31. Тамбурић, Аранђеловдан, Ново Село, Соколац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује две нешто специфичније вредности (повишене DYS448=21 и DYS481=26), па нема претерано блиских поклапања. Најближа поклапања су му са 3 разлике на 23 маркера, и у питању су двојица Спајића из Камена код Рогатице (Никољдан), Аћин из Зрењанина (Никољдан), и Чоловић и Мијатовић из Шипачног код Никшића (Аранђеловдан). Тестирани је у упитнику навео следеће:

"Према предању соколачких и горажданских Тамбурића, преци су из Пиве (од Пивског манастира) или из Дробњака од Ђикановића. Према предању Тамбурића из околине Кладња поријекло водимо од Тодића. Заједнички предак горажданских и соколачких Тамбурића је на Соколац дошао из кладањског среза, па се дио ових са Романије расељавао даље (један син у Горажде, а потомак другог сина на Кулу, Соколац, па одатле у Ужице и на крају у Београд)."
Tamburica ima u selu Zlatari (Brus). Ne znam jesu li u srodstvu. Da li testirani ostavio nekakav kontakt?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #60 послато: Октобар 04, 2021, 04:18:24 поподне »
Могуће да је Косовићу генетички близак Тица R1a-CTS3402 из Голубића крај Книна (23andMe), слава такође Мратиндан. Даље би сви могли бити повезани са Дувњацима, као што рече Лука.

Помињући Дувњаке Лука је мислио на род R1a-YP4278 односно Милиновиће. Косовићи су R1a-L1280.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #61 послато: Октобар 04, 2021, 04:20:10 поподне »
Добар старт И2а и Р1а, чекамо старобалканце да упале моторе и крену у трку са Словенима. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #62 послато: Октобар 04, 2021, 04:25:39 поподне »
Помињући Дувњаке Лука је мислио на род R1a-YP4278 односно Милиновиће. Косовићи су R1a-L1280.

Да, моја грешка, превид. Дувњаке сам повезао са овом причом због славе - Мратиндан, не гледајући подграну. Тако је кад из главе радиш, а не провераваш. ;) А и Гуја ме збуни кад одједном објави оволики број R1a.  :D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #63 послато: Октобар 04, 2021, 04:25:58 поподне »
Добар старт И2а и Р1а, чекамо старобалканце да упале моторе и крену у трку са Словенима. :)

Чекај тек да видиш E-V13. ;)
« Последња измена: Октобар 04, 2021, 04:28:40 поподне Небојша »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #64 послато: Октобар 04, 2021, 04:31:55 поподне »
Дуела титана следи, окршај Р1а-Е-В13 код ОК корала.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #65 послато: Октобар 04, 2021, 04:34:01 поподне »
Дуела титана следи, окршај Р1а-Е-В13 код ОК корала.

Пре бих рекао дуел E-V13 и I2-Y3120, пошто је мртва-трка кога је више у првој тури. Ово је да заголицамо машту посетиоцима.  8)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #66 послато: Октобар 04, 2021, 04:35:54 поподне »
Кладим се да ће  I2-Y3120 превладати ипак на крају.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #67 послато: Октобар 04, 2021, 04:39:16 поподне »
Кладим се да ће  I2-Y3120 превладати ипак на крају.

Ма немогуће.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #68 послато: Октобар 05, 2021, 10:56:55 пре подне »
2. Остојић, Митровдан, Жировац, Двор на Уни, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Са Остојићем из суседног села Остојићи има потпуно поклапање на 23 маркера. Тај резултат смо добили пре неколико месеци:

Остојић, Митровдан, Остојићи, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Најближe поклапање (21/23) има са једним необјављеним резултатом из Батуса код Косова Поља, са којим дели повишену вредност DYS576=18.

Остојићи су на подручју општине Двор живели у неколико насеља, а најбројнији су били у селу које се зове по овом братству. Више података је доступно у следећем прилогу:
https://www.poreklo.rs/2017/08/18/poreklo-prezimena-selo-zirovac-dvor/

Остојићи су потврђени на подручју Жировца током друге половине XVIII века. Овај род препознатљив је пре свега по свештеничкој служби, која се може пратити од друге половине XVIII века и рукоположења попа Петра Остојића. Свештеничка служба преносила се у оквиру овог рода све до друге половине XX века и смрти попа Младена Остојића. Од свештеника из рода Остојића, посебно су остали упамћени поп Самуило Остојић и поп Алекса Остојић, рођена браћа и једни од ближих сарадника Петра Мркоњића (краљ Петар I Карађорђевић) приликом његовог четовања по Сувој међи у доба Босанског устанка (1875-1878). Жировачки Остојићи имају сачувано предање о досељавању из Босне.

Истом генетичком роду припадају и Драгаши из Доње Млиноге код Петриње, који такође славе Митровдан.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #69 послато: Октобар 05, 2021, 11:26:17 пре подне »
2. Остојић, Митровдан, Жировац, Двор на Уни, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Тестирани Остојић, као и сви Остојићи са подручја Жировца, потиче из данашњег села Остојићи. Остојићи су раније били саставни део Жировца (посебно се исказују почевши од пописа из 1890. године).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #70 послато: Октобар 05, 2021, 11:27:44 пре подне »
3. Ерић, Ђурђиц, Бресно Поље, Трстеник, E-V13>Z5017>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и поседује модални хаплотип овог рода.
Први је тестирани припадник овог рода који слави Ђурђиц.

Милош Стојић је у књизи о Бресном Пољу забележио следеће:



Тестирани је у упитнику навео да се нагађа да Ерићи потичу из оближњег села Велуће.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #71 послато: Октобар 05, 2021, 11:58:02 пре подне »
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.

Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.

О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #72 послато: Октобар 05, 2021, 09:29:49 поподне »
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.

Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.

О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

 Овај је оргинал, а онај други фалсификат...  ;D ;D ;D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #73 послато: Октобар 05, 2021, 09:55:55 поподне »
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.

Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.

О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

Овај је оргинал, а онај други фалсификат...  ;D

103. Кртинић, Јовањдан, Кестенова Корита, Доњи Лапац, Лика

Припада хаплогрупи Е-V13. Од Кртинића који је већ на Пројекту разликује се на 3 од 16 упоредивих маркера, са тим да је једна разлика на брзомутирајућем маркеру DYS456, а друге две на нешто споријим DYS389i и DYS448. Упркос овим разликама, рекло би се да су двојица Кртинића у релативно блиском сродству, уосталом новотестирани Кртинић има само још једно блиско поклапање на Пројекту, у питању је Бојовић из Зминице код Жабљака (2/16).

Који су сада "прави" Кртинићи, I1 P109 или E-V13? Оно што је свакако занимљиво јесте да обе породице имају поклапања на ширем простору Дробњака (Бојовићи E1b и Новљани I1). Ови Бојовићи би требало да су пореклом Шаранци.

Има ли још који Кртинић за тест, или би ово дефинитивно значило да су доминантно E-V13?

Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
« Последња измена: Октобар 05, 2021, 10:14:58 поподне Небојша »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #74 послато: Октобар 06, 2021, 12:23:32 поподне »
5. Кртинић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско (заселак Клапавице), Грачац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Кртинића из Лике. Ово је четврти тестирани Кртинић који припада овом генетичком роду, а први из Рудопоља. Тестирана су још два Кртинића из Рудопоља који припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22045.

Овај резултат је значајан јер показује да је до спајања два генетичка рода у једно братство вероватно дошло управо у Рудопољу.

О Кртинићима се нешто више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

Резултат је прилично очекиван, а наговестио сам га човеку који је тестиран одмах пошто се пријавио и саопштио да је од Кртинића из Клапавица. Наиме, од раније већ имамо Е-V13 Кртинића из Меденог Поља (код Босанског Петровца) који је од Кртинића из Клапавица.

Кртинићи који су I1-P109 смештени су делу Рудопоља испод Јасенара и удаљени су више од пет километара ваздушне линије од дела у којем живе Кртинићи Е-V13 у Клапавицама. Реч је о раније два засебна села, а по новој административној организацији насеља у Р. Хрватској Клапавице су припојене Рудопољу Брувањском.

Није позната етимологија презимена Кртинић, али најмање вероватно је да је заснована на патронимику односно личном имену (лично име Крто или Кртоје је веома ретко и помиње се једино у раду Милице Грковић "Речник имена бањског, дечанског и призренског властелинства у XIV веку", где је из тог имена изведено презиме Кртојевић). Вероватније је да се ради о презимену заснованом на топониму, тј. да се у презимену сачувао назив места одакле су дошли (на целом простору бивше Југославије постоје топоними и насеља са префиксом крт-), а није немогуће да је презиме стечено по особини претка. По мом мишљењу, највероватније је реч о топонимском презимену, што би значило да су преци и рудопољских и клапавичких Кртинића вероватно пре доласка у овај део Лике провели одређено време у месту које је имало назив Кртине. Један такав топоним сачуван је на јужним обронцима Велебита према Далмацији, одакле је ишао смер насељавања јужне Лике након што су Аустријанци освојили тај простор од Турака.
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.

Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.

Несумњиво је да су Кртинићи у највећем делу Е-V13 и да је једино огранак у Рудопољу разнородан тј. да припада хаплогрупи I1-P109. Мислим да је непримерено, макар то било и у наводницима, опредељивати ко су прави или криви Кртинићи без узимања у обзир оног што је претходно написано, а то је да није јасна етимологија презимена. Још нешто, у попису из 1712. године у овом крају Кртинићи се јављају кроз две варијанте презимена - Кртина и Кртинић, што би могло да упути да је још у то време постојала разлика између ова два рода, те да је у међувремену род који је носио презиме Кртина додао -ић.

Овај је оргинал, а онај други фалсификат...  ;D ;D ;D

Увек ми је драго кад видим да неког обрадује резултат до којег долазимо у нашим подухватима.
« Последња измена: Октобар 06, 2021, 11:34:28 поподне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #75 послато: Октобар 06, 2021, 12:39:43 поподне »
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.

Иако сам и сам изнео овакву претпоставку тад пре пет година (и веровао да је могућа и код неких других родова из Крајине), данас се испоставило да су такве конструкције доста непоуздане. Иако добар део Крајишника потиче из тих области, па ништа није искључено. Наиме, када се у оквиру неког крајишког рода јавља више хаплогрупа, углавном је реч о преласку неке породице, или појединца на имање већег рода (домазет и сл), тј преузимању презимена и славе рода на чије су имање дошли у неком историјском тренутку.

Таквих је случајева небројено по Крајини, што имамо прилике да видимо и данас, са појавом генетике. Лично сам се уверио да су такви случајеви били чести и у Подгрмечу, читајући Рађеновићеве записе о пореклу породица.

Верујем да је и код личких Кртинића таква ситуација.

Несумњиво је да су Кртинићи у највећем делу Е-V13 и да је једино огранак у Рудопољу разнородан тј. да припада хаплогрупи I1-P109. Мислим да је непримерено, макар то било и у наводницима, опредељивати ко су прави или криви Кртинићи без узимања у обзир оног што је претходно написано, а то је да није јасна етимологија презимена. Још нешто, у попису из 1712. године у овом крају Кртинићи се јављају кроз две варијанте презимена - Кртина и Кртинић, што би могло да упути да је још у то време постојала разлика између ова два рода, те да је у међувремену род који је носио презиме Кртина додао -ић.

Ово прави/неправи код Крајишника више и није нека увреда. То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #76 послато: Октобар 06, 2021, 12:49:45 поподне »
Иако сам и сам изнео овакву претпоставку тад пре пет година (и веровао да је могућа и код неких других родова из Крајине), данас се испоставило да су такве конструкције доста непоуздане. Иако добар део Крајишника потиче из тих области, па ништа није искључено. Наиме, када се у оквиру неког крајишког рода јавља више хаплогрупа, углавном је реч о преласку неке породице, или појединца на имање већег рода (домазет и сл), тј преузимању презимена и славе рода на чије су имање дошли у неком историјском тренутку.

Таквих је случајева небројено по Крајини, што имамо прилике да видимо и данас, са појавом генетике. Лично сам се уверио да су такви случајеви били чести и у Подгрмечу, читајући Рађеновићеве записе о пореклу породица.

Верујем да је и код личких Кртинића таква ситуација.

Ово прави/неправи код Крајишника више и није нека увреда. То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).
Да, свакако је веома могуће и да је дошло до домазетства. Сигуран сам да ћемо пре или касније имати прилику да проверимо и ту могућност кад буду тестирани сви родови из брувањског краја и околице.

Ово прави/неправи код Крајишника више и није нека увреда. То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).
Нисам рекао да је увреда већ да је непримерен термин. Много је примереније рећи изворни.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #77 послато: Октобар 06, 2021, 02:31:19 поподне »
Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
« Последња измена: Октобар 05, 2021, 10:14:58 поподне Небојша »
Поштовани,
у крајини има јовањштака који су  I1-P109,
102244ТуфегџићЈовањданБосанска КрајинаМагаљдол/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045
105305ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106505ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106506ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаБрдо/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045,
Гачић из Мркоњић града такође слави Јовањдан, и очекујем да тест покаже  I1-P109.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #78 послато: Октобар 06, 2021, 02:45:59 поподне »
Мање-више је и после оног резултата са мајског истраживања било јасно да су "прави" Кртинићи E-V13>Y37092. Посебно зато што је тестиран и један огранак Кртинића из Меденог Поља крај Босанског Петровца, а они су такође исељеници из околине Грачаца. Још једна ствар овде није ишла у прилог I1-P109, а то је слава Јовањдан, коју у западним крајишким областима не слави нити један припадник ове хаплогрупе. Додуше, ни од крајишких E-V13>Y37092 нико не слави Јовањдан, осим тестираних из "рода" Кртинића.
« Последња измена: Октобар 05, 2021, 10:14:58 поподне Небојша »
Поштовани,
у крајини има јовањштака који су  I1-P109,
102244ТуфегџићЈовањданБосанска КрајинаМагаљдол/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045
105305ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106505ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаРељино Село/Гламоч I1 > I-FGC22045
106506ЦрнчевићЈовањданБосанска КрајинаБрдо/Мркоњић Град I1 > I-FGC22045,
Гачић из Мркоњић града такође слави Јовањдан, и очекујем да тест покаже  I1-P109.

Написано је намерно у западним крајишким областима. Мркоњић и Гламоч нису западно у Крајини.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #79 послато: Октобар 06, 2021, 03:08:13 поподне »
Оно што је више него индикативно јесте чињеница да су старијим пореклом и једни и други Кртинићи из дурмиторског краја, што упућује да су ка западу кренули заједно. Било би одлично да неко од ових E-V13 Кртинића уради дубљи тест на основу којег би могли да са већом сигурноћу утврдимо степен њихове везе са Шаранцима.

Кртинићи по хаплотипу јесу најближи Шаранцима, али био бих опрезан са овим закључком јер се ова два рода јасно разликују на маркерима DYS458 и DYS576. Без два BigY/WGS теста Кртинића и Шаранаца је веза између два рода само хипотетичка, па самим тим и порекло Кртинића (Е) из Шаранаца.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #80 послато: Октобар 06, 2021, 05:00:23 поподне »
"Написано је намерно у западним крајишким областима. Мркоњић и Гламоч нису западно у Крајини"
Већ сам "тушио" чланове о тој територијалној подјели, данас Гламоч тешко да има икакву везу географску да Крајином или Босном, али то је други пар опанака.
У Краљевини Југославији,АУ, Отоманском царству, Гламоч је био све до 5 км од данашњег центра Дрвара(Прекаја, Пољице..), као и сав горњи ток Унца (Шатор, са Преоцем).Гро становништва Доњег гламочког поља води ближе поријекло из тих крајева, а Гламоч је сад херцег босна , са перспективом-западна херцеговина :'(

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #81 послато: Октобар 07, 2021, 07:20:56 поподне »
14. Ђокић, Витоше, Брус, Мратиндан (Св. Мина), E-V13>Z1057

Припада роду К из табеле Српског ДНК пројекта коме припадају Смилић   (Штава/Куршумлија), Максимовић (Трбуње/Блаце) и Мијатовић (Јариње/Лепосавић). Смилић и Максимовић такође славе Мратиндан, док Мијатовић слави Аранђеловдан. Хаплотип Ђокића се од хаплотипа Максимовића разликује на једном маркеру, док се од Смилића и Мијатовића разликује на два маркера. Карактеристичне вредности маркера за овај род су DYS390=25 и DYS643=13.

Тестирани је у упитнику навео да Ђокићи з Митровићи из Витоша потичу од два брата - Ђока и Митра. У раду Радослава Павловића се наводи да су пореклом Кулизе:
https://www.poreklo.rs/2020/12/15/poreklo-prezimena-selo-vitose-brus/

Мало појашњење везано за славу - Св. Мина и Св. Стефан Дечански се прослављају истог дана према календару СПЦ, а оба свеца падају на дан када се раније прослављао Св. Мартин (у народу Св. Мрата), те је остао народни назив Мратиндан за тај дан. Део Кулиза слави Св. Стефана Дечанског, док део слави Св. Мину, укључујући и тестираног.

О Кулизама имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1474.0

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #82 послато: Октобар 08, 2021, 12:30:17 пре подне »
20. Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица, Ваљево, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта. Хаплотип тестираног не поседује ниједну карактеристичну вредност, док најближа поклапања (22 од 23 маркера) има са хаплотоповима Јездимировића из Шапца и Савића из Радманова код Бруса. Међутим, обојица поменутих славе различите славе и нису географски блиски Петровићу, па се не може говорити о некој временски ближој вези.

Љубомир Павловић је забележио следеће о Петровићима:
ПЕТРОВИЋИ – су досељени на 5-6 година после Урошевића и славе Св. Стевана, а доселили су се из ”Босне” од вишеградског Старог Влаха; има их 2 куће и славе Св. Стевана.

Тестирани је у упитнику навео да су се према предању раније презивали Маринковић, као и да се нагађа да су се доселили из села Јакетићи код Братунца.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #83 послато: Октобар 08, 2021, 01:06:41 пре подне »
21. Станић, Никољдан (прислужба Стевањдан), Хатељи (заселак Сунићи), Берковићи, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Поседује за овај род карактеристичну вредност маркера DYS390=24, коју од свих до сада тестираних припадника овог рода (а има их преко 90), поседује једино Херцеговац из Катића код Бусоваче, који као и Станић према предању потиче од Вујовића чија је матица у селу Прераца у Билећким Рудинама. Хаплотип Станића поседује и карактеристичну вредност DYS392=12, коју имају још само хаплотипови Херцеговца и Кулушића, који је такође из Сунића и потиче од Вујовића. До поменуте две мутације је очито дошло код Вујовића са Давидовића у Билећким Рудинама (одакле су се раширили на Дабар), где су дошли из Прераца, с обзиром да тестирани Вујовић из Прераца поседује модалне вредности на маркерима DYS390 и DYS392. Вујовићи су пореклом од Драгошевића из Грахова.

Петар Шобајић је у свом раду о Дабарском пољу записао следеће:
Станићи су од Вујовића из Давидовића, дошао им отац Тешо око 1865 и имао Лазара, Марка и Ћетка. Славе Никољдан.

Вујовићи и њихов огранак Станићи су се потпуно иселили са Горњих Давидовића, а засеоци који су некада носили називе по овим братствима више приказани на топографским картама из времена социјалистичке Југославије. Међутим, тачан положај некадашњег засеока Станићи је приказан на аустроугарској топографској карти:


Ван мреже Ђорђе Петровић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #84 послато: Октобар 08, 2021, 11:16:38 пре подне »
20. Петровић, ... E-V13>Z5018>S2979>L241
Поштовани, написали сте припадност подграни хаплогрупе E-V13>Z5018>S2979>L241.
Када на систему nevgen.org унесем податке које сам од вас добио, као резултат добијам да је вероватноћа припадања овој подграни 4.57%, да постоји подграна са већом вероватноћом, а да је вероватноћа да припадам "неподржаном огранку" 81.08%. Да ли можете да ми ово објасните?
Поздрав.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #85 послато: Октобар 08, 2021, 11:25:52 пре подне »
Поштовани, написали сте припадност подграни хаплогрупе E-V13>Z5018>S2979>L241.
Када на систему nevgen.org унесем податке које сам од вас добио, као резултат добијам да је вероватноћа припадања овој подграни 4.57%, да постоји подграна са већом вероватноћом, а да је вероватноћа да припадам "неподржаном огранку" 81.08%. Да ли можете да ми ово објасните?
Поздрав.

Вероватно нисте исправно унели податке.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #86 послато: Октобар 08, 2021, 12:07:05 поподне »
20. Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица, Ваљево, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта. Хаплотип тестираног не поседује ниједну карактеристичну вредност, док најближа поклапања (22 од 23 маркера) има са хаплотоповима Јездимировића из Шапца и Савића из Радманова код Бруса. Међутим, обојица поменутих славе различите славе и нису географски блиски Петровићу, па се не може говорити о некој временски ближој вези.

Љубомир Павловић је забележио следеће о Петровићима:
ПЕТРОВИЋИ – су досељени на 5-6 година после Урошевића и славе Св. Стевана, а доселили су се из ”Босне” од вишеградског Старог Влаха; има их 2 куће и славе Св. Стевана.

Тестирани је у упитнику навео да су се према предању раније презивали Маринковић, као и да се нагађа да су се доселили из села Јакетићи код Братунца.

Петровић је могуће близак Стевањштацима из околине Приједора (Вукајловић и Радић). Уколико би били заиста били ближе повезани, то би била још једна веза Крајине са подручјем Старог Влаха (под претпоставком да је предање забележено од стране Љубе Павловића тачно).
« Последња измена: Октобар 08, 2021, 12:11:36 поподне Лука »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #87 послато: Октобар 08, 2021, 12:13:50 поподне »
Поштовани, написали сте припадност подграни хаплогрупе E-V13>Z5018>S2979>L241.
Када на систему nevgen.org унесем податке које сам од вас добио, као резултат добијам да је вероватноћа припадања овој подграни 4.57%, да постоји подграна са већом вероватноћом, а да је вероватноћа да припадам "неподржаном огранку" 81.08%. Да ли можете да ми ово објасните?
Поздрав.

Колико видим, за ваш хаплотип Невген уопште не даје предикцију за подграну L241, него само за основну грану E-V13 и то са вероватноћом 99.7%. Процену ваше припадности млађој подграни E-V13>Z5018>S2979>L241 је додатно одредило урдништво СДНКП, конкретно Иван.

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #88 послато: Октобар 08, 2021, 12:16:06 поподне »
Такође, да ли је у подешавањима “Predictor Model” промењен са ”Automatic selection” на ”Subclades of E”?

Без тога се неће добити предикција млађе подгране.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #89 послато: Октобар 08, 2021, 12:20:06 поподне »
Такође, да ли је у подешавањима “Predictor Model” промењен са ”Automatic selection” на ”Subclades of E”?

Без тога се неће добити предикција млађе подгране.

Да, у праву си Драгане, то сам превидео. Са укљученом опцијом ”Subclades of E” добијају се следеће вероватноће:


« Последња измена: Октобар 08, 2021, 12:28:01 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ђорђе Петровић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #90 послато: Октобар 08, 2021, 12:36:31 поподне »
Такође, да ли је у подешавањима “Predictor Model” промењен са ”Automatic selection” на ”Subclades of E”?
Уз сва наведена подешавања, добијам вероватноћу припадности "неподржаном огранку" од скоро 60%?!
Слика је на адреси:
https://drive.google.com/file/d/1p06C6u7NCZW6bMcJnRvWTvNH_FtOd8Bg/view

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #91 послато: Октобар 08, 2021, 01:08:01 поподне »
Уз сва наведена подешавања, добијам вероватноћу припадности "неподржаном огранку" од скоро 60%?!
Слика је на адреси:
https://drive.google.com/file/d/1p06C6u7NCZW6bMcJnRvWTvNH_FtOd8Bg/view

Ђорђе, НЕВГЕН је предвиђач хаплогрупе на основу Y-STR хаплотипа (вашег скупа вредности STR маркера). Тестирање STR маркера је почетни, најјефтинији тест који се ради у генетичкој генеалогији и њиме се не може тачно утврдити ваша терминална хаплогрупа, односно најмлађа грана којој припадате.

Упрошћено објашњено, предвиђач одређује степен укпалања вредности ваша 23 STR маркера са вредностима STR маркера других тестираних особа за које се поред STR хаплотипа знају и терминалне SNP мутације (то су особе које су радиле озбиљније и скупље BigY/WGS тестове).

Обзиром да се ради поређење на свега 23 маркера и да очигледно није нађен у НЕВГЕН бази неко ко је претходно тестиран а ко се потпуно поклапа са вама на 23 упоредива маркера, предвиђач стога не може са великом поузданошћу да процени припадност некој млађој грани.

Ако желите да поуздано откријете своју (нај)најмлађу грану/хаплогрупу, неопходно је урадите SNP тестирање - најјефтинија варијанта је одговарајући E панел код компаније YSEQ, а још боље Big Y-700 или WGS тест. То су међутим доста скупљи тестови и обично их поручују они који су заиста дебело загрејани за истраживање порекла, родослова, миграција, веза са другим родовима итд.

Ван мреже Ђорђе Петровић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #92 послато: Октобар 08, 2021, 02:35:13 поподне »
Ђорђе, НЕВГЕН је предвиђач хаплогрупе на основу Y-STR хаплотипа...
Захваљујем вам се на овим информацијама. Преостаје ми да се надам да ће се у неком наредном периоду тестирати неко ко има вредности које се поклапају са мојим вредностима, па да ћу тако добити више информација које ме интересују.
Свима се захваљујем на томе што радите.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #93 послато: Октобар 08, 2021, 03:06:48 поподне »
29. Ристивојевић, Св. Јован Златоусти, Дљин, Лучани, E-V13>Z1057>Z5017

Постоји могућност да тестирани припада грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393, иако његов хаплотип поседује за ову грану неуобичајену вредност маркера DYS390=24. То је уједно и једина карактеристична вредност маркера коју поседује у односу на модални хаплотип генетичког рода Матаруга, а као што сам навео у објави резултата Станића, ова вредност маркера је карактеристична за Вујовиће и њихове огранке са Горњих Давидовића у Билећким Рудинама. То не значи да Ристивојевићи такође нужно потичу баш од Вујовића, али постоји таква могућност.

Јован Ердељановић је забележио следеће:

У Дљину има сад велики број породица и са разним презименима; али се све оне по свом пореклу могу свести на неколико старих породица, од којих су се развиле. Те су се старе породице већ толико разродиле и намножиле, да су се од њихових појединих кућа развиле споредне гране и постали читави џемати.
Највећа (65 кућа) је најстарија од тих старих породица Страхињићи. Сад нема већ ниједне породице са тим презименом, већ су га све измениле. Од Страхињића су се развиле садашње породице: Ћебићи, Радисављевићи, Пантелићи (Бајукићи), Јовановићи са Рогошевићима, Гавриловићи, Петровићи (Теовилиовићи, од којих има једна кућа у Ртарима) и Јашовићи или Маринковићи. Осим тога има у првих шест породица и споредних презимена, као: Вучићевићи, Алексићи, Ристивојевићи, Сретеновићи, Стевановићи и др. Свима је Страхињићима слава Св. Јован Златоуст; само Јашовићи, који су потомци неког уљеза Маринковића славе и Арханђелов-дан. Страхињиће сматрају за праве потомке Страхињића Бана, па чак доводе у везу и њихово поносито држање и угледну спољашност са пореклом.


https://www.poreklo.rs/2012/07/11/poreklo-prezimena-selo-dljin-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/
« Последња измена: Октобар 31, 2022, 06:06:21 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #94 послато: Октобар 08, 2021, 03:13:02 поподне »
29. Ристивојевић, Св. Јован Златоусти, Дљин, Лучани, E-V13>Z1057>Z5017

Постоји могућност да тестирани припада грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393, иако његов хаплотип поседује за ову грану неуобичајену вредност маркера DYS390=24. То је уједно и једина карактеристична вредност маркера коју поседује у односу на модални хаплотип генетичког рода Матаруга, а као што сам навео у објави резултата Станића, ова вредност маркера је карактеристична за Вујовиће и њихове огранке са Горњих Давидовића у Билећким Рудинама. То не значи да Ристивојевићи такође нужно потичу баш од Вујовића, али постоји таква могућност.

Јован Ердељановић је забележио следеће:

У Дљину има сад велики број породица и са разним презименима; али се све оне по свом пореклу могу свести на неколико старих породица, од којих су се развиле. Те су се старе породице већ толико разродиле и намножиле, да су се од њихових појединих кућа развиле споредне гране и постали читави џемати.
Највећа (65 кућа) је најстарија од тих старих породица Страхињићи. Сад нема већ ниједне породице са тим презименом, већ су га све измениле. Од Страхињића су се развиле садашње породице: Ћебићи, Радисављевићи, Пантелићи (Бајукићи), Јовановићи са Рогошевићима, Гавриловићи, Петровићи (Теовилиовићи, од којих има једна кућа у Ртарима) и Јашовићи или Маринковићи. Осим тога има у првих шест породица и споредних презимена, као: Вучићевићи, Алексићи, Ристивојевићи, Сретеновићи, Стевановићи и др. Свима је Страхињићима слава Св. Јован Златоуст; само Јашовићи, који су потомци неког уљеза Маринковића славе и Арханђелов-дан. Страхињиће сматрају за праве потомке Страхињића Бана, па чак доводе у везу и њихово поносито држање и угледну спољашност са пореклом.


https://www.poreklo.rs/2012/07/11/poreklo-prezimena-selo-dljin-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Занимљиво је да тестирани Јовановић из Дљина не припада истом роду и подграни као Ристивојевић, већ припада подграни E-L241>BY5617>PH2180 роду Б у ком су Копривице из Бањана, Аџићи из Пиве и још неке породице.
« Последња измена: Октобар 31, 2022, 06:06:43 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #95 послато: Октобар 08, 2021, 03:52:09 поподне »
Похвалио бих Луку на досадашњим (опрезнијим) тумачењима анализа из ове акције, бар што се тиче евентуалне припадности Раковца и Миловановића FT190799, роду Никшића (као и на додатним текстовима попут овог последњег, јер тестираног Ристивојевића из Дљина је највише интересовало да ли је близак Јовановићу и да такву процену прочита у коментару резултата). "Тестирани вероватно припада..." од "припада роду..." је такође боље решење за многе па и за Раковца и Миловановића, јер смо се уверили да су неки "Никшићи" (и не само они) након прецизнијих тестова припали сасвим другим родовима и PH908 подгранама. Из тих разлога, не разумем зашто се у овим анализама више не препоручују SNP тестирања, нема ниједног линка ка поруџби једног таквог теста (овом Петровићу би то рецимо значило јер очито га ова истраживања интересују). То није добро из неколико разлога. Могу да схватим жељу да новотестиране особе буду усмерене искључиво према "Пореклу", али тако се не стиче ни ауторитет ни поштовање, напротив.
« Последња измена: Октобар 08, 2021, 04:04:38 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #96 послато: Октобар 08, 2021, 04:04:51 поподне »
Могу да схватим жељу да новотестиране особе буду усмерене искључиво према "Пореклу", али тако се не стиче ни ауторитет ни поштовање, напротив.

Није уопште у томе ствар, већ уредници имају самосталност у конципирању својих објава, па неки стављају препоруке за даља тестирања а други не. Не постоји неки стриктни образац како објава треба да изгледа па да једна од њених "рубрика" буде и та о предлогу за даља тестирања. У сваком случају, ако неко од форумаша има интерес да обавести тестираног о могућим додатним тестовима а види да то није учињено у самој објави, он слободно може сам да постави објаву са таквом препоруком.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #97 послато: Октобар 08, 2021, 04:31:40 поподне »
У сваком случају, ако неко од форумаша има интерес да обавести тестираног о могућим додатним тестовима а види да то није учињено у самој објави, он слободно може сам да постави објаву са таквом препоруком.
Сви ми иоле упућенији у ово (а камо ли уредници) одлично знамо које су мане теста на 23 маркера. али интерес би пре свих морао да има уредник који је задужен за коментар и анализу. Мислим да су се бар у 5-6 случаја до сада "огрешили" по овом питању. Не знам зашто је ова пракса промењена, акција и коментари би свакако били на квалитетнијем нивоу и сигуран сам да би појединим тестираним особама ваши предлози доста значили у будућности.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #98 послато: Октобар 08, 2021, 04:45:24 поподне »
Сви ми иоле упућенији у ово (а камо ли уредници) одлично знамо које су мане теста на 23 маркера. али интерес би пре свих морао да има уредник који је задужен за коментар и анализу. Мислим да су се бар у 5-6 случаја до сада "огрешили" по овом питању. Не знам зашто је ова пракса промењена, акција и коментари би свакако били на квалитетнијем нивоу и сигуран сам да би појединим тестираним особама ваши предлози доста значили у будућности.

Као што рекох, не постоји "пракса" већ се објаве разликују од уредника до уредника. Не бих да се понављам и око осталих ствари.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ђокић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #99 послато: Октобар 09, 2021, 10:02:32 пре подне »
Поштовање. Хтео сам да поставим неколико питања у вези са својим резултатима. Унапред се извињавам јер нисам упућен превише у тему, па питања могу звучати банално, али свакако почетна додатна усмеравања су добродошла.

Занима ме неколико детаља:

- Пише да припадам роду К. Да ли је то евентуално скраћеница од Кулиза у које нас сврставају у литератури или нешто друго? У претраживачу на вашем сајту ка коме је слободан приступ не проналазим параметар који би дао опцију К. Наравно, претрагу по презимену, региону, крсној слави и хаплогрупи успевам да спроведем самостално.

- Да ли осим генетске блискости са наведеним тестираним особама можемо добити и неке јасније обрисе о пореклу, тј припадање неком широм роду, области одакле смо дошли и сл? Видим да је то у случајевима неких других корисника могуће, можда услед већег броја тестираних људи са којима су компатибилни или јаснијој историјској грађи. Уз дужно поштовање према раду о пореклу Кулиза које је спровео г. Павловић, тај рад, по мени, ипак отвара више питања него што даје дефинитивне одговоре. Дискусија о тој теми на форуму мислим да потврђује исто. Наравно, прихватам ако су то тренутни домети до којих комбинација историјских и генетских истраживања може доћи у мом случају.

- Да ли би нека додатна тестирања олакшала одговор на претходна питања (припадање неком широм роду, области одакле смо дошли и сл)? Ако мислите да да, замолио бих за инструкције која су, колико би коштала, где се спроводе и сл.

Унапред хвала свима на стрпљењу и одговорима.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #100 послато: Октобар 09, 2021, 12:33:58 поподне »
Ако имате жељу да наставите истраживање свог порекла уз помоћ генетичке генеалогије, то је сјајна одлука и за вас и за друге тестиране E-V13 особе - јер ови тестови су ултимативни домет генетичке генеалогије и по правилу померају границе у истраживањима.

Постоји неколико озбиљних фирми које раде дубинска тестирања и свако са овог форума вероватно има своја искуства и своје фаворите.

Мој фаворит је FTDNA Big Y-700 ($400) јер добијате највише за уложени новац - поуздано очитавање 111 STR маркера, изузетно "дубоко" очитавање Y хромозома, приступ огромној бази тестираних, функционалан и интуитиван кориснички интерфејс који се константно унапређује (а када се једном тестирате код FTDNA - стичете "доживотну лиценцу" за приступ њиховој бази која расте експоненцијалном брзином, као и велики попуст на тестирање ако у будућности додатно унапреде Big Y тест).

Сигурно нећете погрешити ни са тестовима фирми Dante Labs, YSEQ, или Nebula Genomics. Тестовима ових фирми добијате сирове податке па је неопходно послати их (upload) фирми YFULL на анализу ($49) након чега ћете сазнати своју најмлађу хаплогрупу и STR маркере (не баш све које ће вам очитати FTDNA али солидан број). Кориснички интерфејс YFULL је што се тиче функционалности врло моћан, али је усмерен више на искусније кориснике (и што се тиче терминологије и што се тиче начина коришћења).

Корисни линкови:

1) https://www.familytreedna.com/products   (Big Y-700)
2) https://us.dantelabs.com/collections/advanced-dna-tests    (WGS 30x)
3) https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=175886   (WGS-400)
4) https://nebula.org/whole-genome-sequencing-dna-test/     (Deep varijanta)

Ако планирате да се тестирате, препоручљиво је да сачекате крај године, јер је традиционално у том периоду било озбиљних попуста код FTDNA и Dante Labs, негде око "црног петка".

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #101 послато: Октобар 09, 2021, 01:03:17 поподне »
- Да ли осим генетске блискости са наведеним тестираним особама можемо добити и неке јасније обрисе о пореклу, тј припадање неком широм роду, области одакле смо дошли и сл? Видим да је то у случајевима неких других корисника могуће, можда услед већег броја тестираних људи са којима су компатибилни или јаснијој историјској грађи. Уз дужно поштовање према раду о пореклу Кулиза које је спровео г. Павловић, тај рад, по мени, ипак отвара више питања него што даје дефинитивне одговоре. Дискусија о тој теми на форуму мислим да потврђује исто. Наравно, прихватам ако су то тренутни домети до којих комбинација историјских и генетских истраживања може доћи у мом случају.

Иначе, одговор на питање да ли би дубински генетски тестови дали одговор на ова питања је - "зависи".

Big Y или WGS тест вам неће "магично" открити крај из кога су ваши преци дошли у садашњи крај. Још мање ћете добити "нацртано" своје породично стабло уназад 10 колена (што на жалост многи очекују од генетских тестова).

Наравно, постоји шанса, али нема гаранција ни да ћете путем овог теста открити близак род (презиме), са истом славом и сл. То можда можете посредно наслутити поређењем са презименима и пријављеним локацијама других тестираних особа уз обавезно консултовање етнографске литературе и сл. (ако се учланите у друштво "Порекло" добићете приступ позамашној библиотеци електронски претраживе етнографске литературе).

А сада да видимо шта овај тест заправо може:

1) Овим тестовима откривате SNP мутације на вашем Y хромозому (упрошћено - локације вашег Y хромозома које се разликују у односу на референтни Y хромозом - GRCh38). Свака од ових мутација назива се SNP и има симболичко име, којим се једнозначно именује локација на Y хромозому и врста мутације (промене) у односу на референтну вредност Y хромозома.

2) За групу људи која дели исте SNP мутације на Y хромозому каже се да припадају истој Y-хаплогрупи. Хаплогрупа и добија назив по неком од тих SNP-ова које група људи дели.

3) Специфичне мутације које не деле баш сви припадници неке хаплогрупе, али их дели један мањи подскуп, даље се групишу у (млађе) подгране, опет по тим мањим групама људи који их деле и тако даље и даље, све док се не дође до "приватних" SNP мутација (новела) за које више не постоје чак ни само две особе које их деле.

4) На основу таквог хијерархијског груписања тестираних људи, конструише се хапло-стабло људског рода, које приказује како су се мушке лозе гранале кроз векове, све до данашњих дана. Свакодневном појавом нових резултата, периодично се ажурирају и оваква хапло-стабла. Другим речима, када се једном тестирате, ви сте урадили све што је теоретски могуће и остаје само да чекате - појаљиваће се други тестирани са којима ћете можда открити да делите скорије мутације, што ће бацити ново светло на ваше порекло и везу са другим родовима.

5) На основу просечног броја мутација које не деле припадници неке хаплогрупе, може се израчунати оквирно када је живео најскорији заједнички предак свих тестираних припадника хаплогрупе. Та процена се назива TMRCA и може варирати од пар стотина година до неколико (дестина) хиљада година уназад.

Сходно томе, када се тестирамо, не треба да будемо изненађени ако је заједнички предак вас и неког другог тестираног живео пре 600-700, 1000, 2000... година. Последично, други тестирани припадници наше хаплогрупе данас могу бити и у различитим државама, говорити различитим језицима, бити друге националности од нас и сл. али то је већ јасно углавном свакоме ко је икада бацио поглед на хапло-стабло људског рода.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #102 послато: Октобар 09, 2021, 02:12:04 поподне »
Иначе, одговор на питање да ли би дубински генетски тестови дали одговор на ова питања је - "зависи".

Big Y или WGS тест вам неће "магично" открити крај из кога су ваши преци дошли у садашњи крај. Још мање ћете добити "нацртано" своје породично стабло уназад 10 колена (што на жалост многи очекују од генетских тестова).

Наравно, постоји шанса, али нема гаранција ни да ћете путем овог теста открити близак род (презиме), са истом славом и сл. То можда можете посредно наслутити поређењем са презименима и пријављеним локацијама других тестираних особа уз обавезно консултовање етнографске литературе и сл. (ако се учланите у друштво "Порекло" добићете приступ позамашној библиотеци електронски претраживе етнографске литературе).

А сада да видимо шта овај тест заправо може:

1) Овим тестовима откривате SNP мутације на вашем Y хромозому (упрошћено - локације вашег Y хромозома које се разликују у односу на референтни Y хромозом - GRCh38). Свака од ових мутација назива се SNP и има симболичко име, којим се једнозначно именује локација на Y хромозому и врста мутације (промене) у односу на референтну вредност Y хромозома.

2) За групу људи која дели исте SNP мутације на Y хромозому каже се да припадају истој Y-хаплогрупи. Хаплогрупа и добија назив по неком од тих SNP-ова које група људи дели.

3) Специфичне мутације које не деле баш сви припадници неке хаплогрупе, али их дели један мањи подскуп, даље се групишу у (млађе) подгране, опет по тим мањим групама људи који их деле и тако даље и даље, све док се не дође до "приватних" SNP мутација (новела) за које више не постоје чак ни само две особе које их деле.

4) На основу таквог хијерархијског груписања тестираних људи, конструише се хапло-стабло људског рода, које приказује како су се мушке лозе гранале кроз векове, све до данашњих дана. Свакодневном појавом нових резултата, периодично се ажурирају и оваква хапло-стабла. Другим речима, када се једном тестирате, ви сте урадили све што је теоретски могуће и остаје само да чекате - појаљиваће се други тестирани са којима ћете можда открити да делите скорије мутације, што ће бацити ново светло на ваше порекло и везу са другим родовима.

5) На основу просечног броја мутација које не деле припадници неке хаплогрупе, може се израчунати оквирно када је живео најскорији заједнички предак свих тестираних припадника хаплогрупе. Та процена се назива TMRCA и може варирати од пар стотина година до неколико (дестина) хиљада година уназад.

Сходно томе, када се тестирамо, не треба да будемо изненађени ако је заједнички предак вас и неког другог тестираног живео пре 600-700, 1000, 2000... година. Последично, други тестирани припадници наше хаплогрупе данас могу бити и у различитим државама, говорити различитим језицима, бити друге националности од нас и сл. али то је већ јасно углавном свакоме ко је икада бацио поглед на хапло-стабло људског рода.

ⷣЛепо си ово објаснио Драгане. Када је у питању однос хапло-стабла људског рода и дубинских тестова, ја волим да направим аналогију са невидљивим стаблом. Хапло-стабло људског рода постоји независно од наших напора да га одгонетнемо, али је без генетичких тестова за нас невидљиво. Сваким дубинским тестом постане видљива путања раста једног изданка, од врха па све до корена стабла. Тако се са сваким новим дубинским тестом стабло полако исцртава и открива његов изглед. Они који имају среће да се њиховим тестом "осветли" грана која завршава о делу стабла где већ има много других видљивих изданака, могу да пореде своје резултате са другим тестиранима из тог дела стабла. Но исто тако неко може завршити у делу крошње која је још увек невидљива, тако да неће имати са ким да се пореди. Исто тако, неко може бити једини, усамљени изданак на стаблу, потомак гране која се слабо гранала и опстала само у ретким изданцима. На стаблу је наравно много грана које су се осушиле и неће нам никад постати видљиве.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #103 послато: Октобар 09, 2021, 02:52:07 поподне »
Заиста одлична метафора Ојлере :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #104 послато: Октобар 09, 2021, 03:01:29 поподне »
- Пише да припадам роду К. Да ли је то евентуално скраћеница од Кулиза у које нас сврставају у литератури или нешто друго? У претраживачу на вашем сајту ка коме је слободан приступ не проналазим параметар који би дао опцију К. Наравно, претрагу по презимену, региону, крсној слави и хаплогрупи успевам да спроведем самостално.

Не, род К није скраћеница од Кулиза, у питању је чиста случајност, али се односи на тај род. У табели СДНКП су углавном именовани само већи родови, док су остали поређани азбучним редоследном. Могли би додати и Кулизе пошто сада већ имамо неколико тестираних.

Слободан приступ табели СДНКП има доста ограничења. Једна од предности чланства у Пореклу је и приступ табели са макрерима где се могу видети и називи родова.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #105 послато: Октобар 09, 2021, 06:49:50 поподне »
Списак треће туре тестираних:

60. Угриновић, Никољдан, Лабуништа, Струга;
61. Клисарић, Алимпијевдан, Оџаци, Трстеник;
62. Мартинов, Велика Госпојина, Српска Црња, Нова Црња;
63. Средић, Никољдан, Нишевићи, Приједор;
64. Благојевић, Никољдан, Плетерница;
65. Шутаковић, Илиндан, Призрен;
66. Папић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин;
67. Петровић, Никољдан, Дљин, Лучани;
68. Гроза, Аранђеловдан, Банатска Дубица, Сечањ;
69. Драшко, Никољдан, Оборци, Доњи Вакуф;
70. Исаиловић, Никољдан, Дворска, Крупањ;
71. Рашић, Никољдан, Белегиш, Стара Пазова;
72. Малбашић, Ћириловдан, Кола, Бањалука;
73. Петковић, Лучиндан, Сијарина, Медвеђа;
74. Рожић, Никољдан, Горњи Граци, Мркоњић Град;
75. Богдановић, Илиндан, Штиково, Дрниш;
76. Манић, Митровдан, Обреновац, Пирот;
77. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко;
78. Драговић, Аранђеловдан, Ђулићи, Андријевица;
79. Пекић, Врачевдан, Драчевица, Бар;
80. Јовановић, Велика Госпојина, Ново Село, Сурдулица;
81. Вучковић, Никољдан, Збојштица, Ужице;
82. Ивановић, Јовањдан, Поповић, Сопот;
83. Љубичић, Видовдан, Мала Врановина, Топуско;
84. Миладиновић, Поповњак, Деспотовац;
85. Милошевић, Никољдан, Постење, Нови Пазар;
86. Шегрт, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово;
87. Ђоковић, Лучиндан, Југовићи, Никшић;
88. Чолаковић, Никољдан, Каменско, Никшић;
89. Ункашевић, Врачевдан, Драчевица, Бар;
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ;
91. Новаковић, Ђурђевдан, Маовице, Сињ.
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 10:35:10 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #106 послато: Октобар 09, 2021, 07:00:20 поподне »
21. Станић, Никољдан (прислужба Стевањдан), Хатељи (заселак Сунићи), Берковићи, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Поседује за овај род карактеристичну вредност маркера DYS390=24, коју од свих до сада тестираних припадника овог рода (а има их преко 90), поседује једино Херцеговац из Катића код Бусоваче, који као и Станић према предању потиче од Вујовића чија је матица у селу Прераца у Билећким Рудинама. Хаплотип Станића поседује и карактеристичну вредност DYS392=12, коју имају још само хаплотипови Херцеговца и Кулушића, који је такође из Сунића и потиче од Вујовића. До поменуте две мутације је очито дошло код Вујовића са Давидовића у Билећким Рудинама (одакле су се раширили на Дабар), где су дошли из Прераца, с обзиром да тестирани Вујовић из Прераца поседује модалне вредности на маркерима DYS390 и DYS392. Вујовићи су пореклом од Драгошевића из Грахова.

Петар Шобајић је у свом раду о Дабарском пољу записао следеће:
Станићи су од Вујовића из Давидовића, дошао им отац Тешо око 1865 и имао Лазара, Марка и Ћетка. Славе Никољдан.

Вујовићи и њихов огранак Станићи су се потпуно иселили са Горњих Давидовића, а засеоци који су некада носили називе по овим братствима више приказани на топографским картама из времена социјалистичке Југославије. Међутим, тачан положај некадашњег засеока Станићи је приказан на аустроугарској топографској карти:



Драго ми је што је тест потврдио предање.

Код нас Вујовића је позната веза Станића с Вујовићима, а колико ја могу да се сетим, прича је ишла како је неки Вујовић оженио Стану, па јако млад умро, па због тога деца добила презиме по мајци Стани.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #107 послато: Октобар 09, 2021, 08:11:22 поподне »
Драго ми је што је тест потврдио предање.

Код нас Вујовића је позната веза Станића с Вујовићима, а колико ја могу да се сетим, прича је ишла како је неки Вујовић оженио Стану, па јако млад умро, па због тога деца добила презиме по мајци Стани.
Тако је.
Иначе на карти гдје су првобитно биле куће Станића сам био више пута прије 20 година и знам да смо их звали Пезеровим кућама. Да ли им је то био надимак, или је ријеч о неком другом роду није ми познато.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #108 послато: Октобар 09, 2021, 09:00:51 поподне »
Као што рекох, не постоји "пракса" већ се објаве разликују од уредника до уредника. Не бих да се понављам и око осталих ствари.


Али можда је поента да се управо створи та пракса. Бојановић је баш изнео пар добрих разумних сугестија. Мислим да те ствари могу више помоћи него одмоћи.

Ван мреже Ђокић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #109 послато: Октобар 09, 2021, 11:20:36 поподне »
Ако имате жељу да наставите истраживање свог порекла уз помоћ генетичке генеалогије, то је сјајна одлука и за вас и за друге тестиране E-V13 особе - јер ови тестови су ултимативни домет генетичке генеалогије и по правилу померају границе у истраживањима.

Постоји неколико озбиљних фирми које раде дубинска тестирања и свако са овог форума вероватно има своја искуства и своје фаворите.

Мој фаворит је FTDNA Big Y-700 ($400) јер добијате највише за уложени новац - поуздано очитавање 111 STR маркера, изузетно "дубоко" очитавање Y хромозома, приступ огромној бази тестираних, функционалан и интуитиван кориснички интерфејс који се константно унапређује (а када се једном тестирате код FTDNA - стичете "доживотну лиценцу" за приступ њиховој бази која расте експоненцијалном брзином, као и велики попуст на тестирање ако у будућности додатно унапреде Big Y тест).

Сигурно нећете погрешити ни са тестовима фирми Dante Labs, YSEQ, или Nebula Genomics. Тестовима ових фирми добијате сирове податке па је неопходно послати их (upload) фирми YFULL на анализу ($49) након чега ћете сазнати своју најмлађу хаплогрупу и STR маркере (не баш све које ће вам очитати FTDNA али солидан број). Кориснички интерфејс YFULL је што се тиче функционалности врло моћан, али је усмерен више на искусније кориснике (и што се тиче терминологије и што се тиче начина коришћења).

Корисни линкови:

1) https://www.familytreedna.com/products   (Big Y-700)
2) https://us.dantelabs.com/collections/advanced-dna-tests    (WGS 30x)
3) https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=175886   (WGS-400)
4) https://nebula.org/whole-genome-sequencing-dna-test/     (Deep varijanta)

Ако планирате да се тестирате, препоручљиво је да сачекате крај године, јер је традиционално у том периоду било озбиљних попуста код FTDNA и Dante Labs, негде око "црног петка".

Хвала пуно и Вама и осталим учесницима на одговорима. Заиста су од помоћи. Свако добро.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #110 послато: Октобар 10, 2021, 01:24:50 поподне »
Али можда је поента да се управо створи та пракса. Бојановић је баш изнео пар добрих разумних сугестија. Мислим да те ствари могу више помоћи него одмоћи.

Наравно да могу, али је слободна воља уредника да ли ће то и ставити. Просто, не можемо "кажњавати" уредника ако то не стави јер они то раде из своје добре воље и у складу са својим слободним временом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #111 послато: Октобар 11, 2021, 07:35:36 поподне »
Просто, не можемо "кажњавати" уредника ако то не стави јер они то раде из своје добре воље и у складу са својим слободним временом.

Наравно. Слажем се. :)

 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #112 послато: Октобар 15, 2021, 01:40:29 поподне »
Иако сам и сам изнео овакву претпоставку тад пре пет година (и веровао да је могућа и код неких других родова из Крајине), данас се испоставило да су такве конструкције доста непоуздане. Иако добар део Крајишника потиче из тих области, па ништа није искључено. Наиме, када се у оквиру неког крајишког рода јавља више хаплогрупа, углавном је реч о преласку неке породице, или појединца на имање већег рода (домазет и сл), тј преузимању презимена и славе рода на чије су имање дошли у неком историјском тренутку.

Таквих је случајева небројено по Крајини, што имамо прилике да видимо и данас, са појавом генетике. Лично сам се уверио да су такви случајеви били чести и у Подгрмечу, читајући Рађеновићеве записе о пореклу породица.

То је тако учестала појава, да ће се практично код сваког другог, трећег рода поставити питање који су изворни, а који су у неком тренутку преузели презиме. Теоретски је могуће да су неки заједно стигли чак из матице, носећи више векова исто презиме, али су по мени мале шансе за тако нешто (више је разлога).

Једна ствар која је уочљива код ових генетички несродних крајишких родова истог презимена/славе. Ова појава је чини се знатно учесталија код тестираних из Босанске Крајине, свакако и Баније, него код тестираних из Лике и Северне Далмације. Иако се јавља и у овим крајевима.

Ипак, много су генетички хомогенији родови из тих области, неретко су исте хаплогрупе присутне код тестираних са истим презименима/славама из Северне Далмације и Лике. Ово вероватно има и логике, пошто су за велики број Крајишника управо то и "матичне" области. Каснијим исељавањем ове породице губе континутет, па су вероватно чешћи случајеви призећивања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #113 послато: Октобар 15, 2021, 01:46:50 поподне »
Једна ствар која је уочљива код ових генетички несродних крајишких родова истог презимена/славе. Ова појава је чини се знатно учесталија код тестираних из Босанске Крајине, свакако и Баније, него код тестираних из Лике и Северне Далмације. Иако се јавља и у овим крајевима.

Ипак, много су генетички хомогенији родови из тих области, неретко су исте хаплогрупе присутне код тестираних са истим презименима/славама из Северне Далмације и Лике. Ово вероватно има и логике, пошто су за велики број Крајишника управо то и "матичне" области. Каснијим исељавањем ове породице губе континутет, па су вероватно чешћи случајеви призећивања.

Тим пре што и добар део становништва Северне Далмације већ чини популација која  је досељена из Херцеговине и Босне током или након Османских освајања, тако да су каснији исељеници из тих крајева у Крајину барем други круг исељавања.   
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #114 послато: Октобар 15, 2021, 04:21:21 поподне »
4. тура узорака је предата данас, следи списак кандидата:

92. Прерадовић, Јовањдан, Рујевац, Двор на Уни;
93. Вукашиновић, Никољдан, Доњи Мушић, Мионица;
94. Лековић, Никољдан, Павино Поље, Бијело Поље;
95. Лукић, Никољдан, Осечина;
96. Тиосављевић, Аранђеловдан, Риђаге, Чачак;
97. Поповић, Никољдан, Сејаце, Бујановац;
98. Попадић, Никољдан, Ходбина, Мостар;
99. Лончина, Врачевдан, Деветаци, Нови Град;
100. Нововић, Аранђеловдан, Побретићи, Бијело Поље;
101. Антовић, Ђурђиц, Прилипац, Пожега;
102. Врањевац, Никољдан, Крушчица, Ариље;
103. Андрић, Аранђеловдан, Ћуковине, Коцељева;
104. Хаџић, муслиман, Нова Варош;
105. Живановић, Митровдан, Барзиловица, Лазаревац;
106. Загорчић, Никољдан, Ченеј, Нови Сад;
107. Марашевић, Аранђеловдан, Врбница, Сјеница;
108. Ћосић, Јовањдан, Радоњићи, Пале;
109. Антонић, Аранђеловдан, Усорци, Оштра Лука;
110. Ћосић, Јовањдан, Радоњићи, Пале;
111. Ћосић, Јовањдан, Булози, Источно Сарајево;
112. Симић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац;
113. Спасојевић, Марковдан, Шњеготина Велика, Челинац;
114. Ашћерић, Ђурђевдан, Ашћерићи, Шековићи;
115. Локот, гркокатолик, Горња Мравица, Прњавор;
116. Пиваш, Никољдан, Томина, Сански Мост;
117. Јовановић, Никољдан, Јарменовци, Топола;
118. Ристић, Аранђеловдан, Спанчевац, Бујановац;
119. Муњић, Св. Симеон Столпник, Грабовица, Власеница;
120. Милошевић, Аранђеловдан, Велики Суводол, Пирот;
121. Јанковић, Аранђеловдан, Белотић, Осечина;
122. Дукић, Стевањдан, Томингај, Грачац;
123. Вуковић, Ђурђевдан, Горње Врсиње, Милићи;
124. Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи, Челинац;
125. Вуловић, Петковдан, Доње Лопиже, Сјеница;
126. Буча, католик, Биоград на Мору;
127. Стојчевић, Ђурђевдан, Ламинци, Градишка;
128. Ћирић, Св. Симеон Мироточиви, Чаири, Трстеник;
129. Ракић, Ђурђевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј;
130. Благојевић, Св. Симеон Богопримац, Палежница Горња, Добој;
131. Илић, Аранђеловдан, Дрен, Обреновац;
132. Утјешиновић, Срђевдан, Острожин, Вргинмост;
133. Степановић, Ђурђиц, Драгиње, Коцељева;
134. Тинтор, Врачевдан, Доњи Жировац, Двор на Уни;
135. Лелек, Ђурђевдан, Добромеровићи, Рогатица;
136. Ђорђевић, Лучиндан, Рипањ, Београд;
137. Манић, Јовањдан, Росомач, Пирот;
138. Видаковић, Лазаревдан, Горњи Грбавци, Зворник;
139. Калмар, католик, Будимпешта;
140. Вукас, Стевањдан, Језеро, Плашки;
141. Пантовић, Ђурђевдан, Златари, Рудо;
142. Арбутина, Никољдан, Мартиновићи, Глина;
143. Ђорђевић, Никољдан, Дуга Лука, Врање;
144. Алексић, Ђурђевдан, Брадић, Лозница;
145. Кораћ, Никољдан, Рујишта, Беране;
146. Недељковић, Никољдан, Моравци, Љиг;
147. Ђурић, Никољдан, Мала Косаница, Куршумлија;
148. Васојевић, Александровдан, Доње Лопиже, Сјеница;
149. Карпузи, муслиман, Гостивар;
150. Милојевић, Ђурђиц, Брњак, Зубин Поток;
151. Драгојевић, Никољдан, Решетар, Плитвичка Језера;
152. Стричевић, Ђурђевдан, Кољане, Врлика.
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 10:35:40 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #115 послато: Октобар 15, 2021, 05:06:37 поподне »
Када креће наставак објављивања резултата?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #116 послато: Октобар 15, 2021, 05:07:51 поподне »
Када креће наставак објављивања резултата?

Од следеће недеље.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #117 послато: Октобар 15, 2021, 05:53:31 поподне »
152. Стричевић, Ђурђевдан, Кољане, Врлика.

Баш да видимо да ли се поклапа са Беаром.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #118 послато: Октобар 20, 2021, 04:09:31 поподне »
11. Козомара, Ђурђевдан, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, без неких значајнијих одступања. Међутим, рекло би се да му је несумњиво близак Јокић из Натпоља у Јању код Шипова, који такође слави Ђурђевдан. Нарочито због тога што је старо презиме и Јокића и ових Козамара Убовић, тако да би се рекло да је предање и једних и других о пореклу од Убовића потврђено.

Убовића Ђурђевштака из Герзова код Мркоњић Града има на 23andme као носилаца хаплогрупе I2-S17250, тако да би се рекло да је са овим резултатом Козомаре прича око Убовића у потпуности заокружена. Због вредности 15 на 19 и славе можда постоји могућност да Убовићи припадају подграни A22312.

« Последња измена: Октобар 20, 2021, 04:15:30 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #119 послато: Октобар 20, 2021, 04:15:11 поподне »
18. Ђекић, Лучиндан, Сопотница, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Нема ни једно потпуно поклапање унутар рода Никшића, а од модалног хаплотипа за овај род одступа само вредност 14 на 437.

Ђекићи Лучинштаци из околине Пријепоља би требало да су даљим пореклом из Роваца. Могуће је да су им сродни Парандиловићи из околине Пријепоља, који такође славе Лучиндан.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #120 послато: Октобар 20, 2021, 04:22:35 поподне »
19. Видука, Михољдан (католици), Придрага, Новиград

Припада хаплогрупи I2-PH908. Пракитчно једина вредност која значајније одступа код овог тестираног је екстремно висока вредност 34 на 481, која до сада ако се не варам није забележена код неког од припадника хаплогрупе I2-Y3120.

На попису из 1948 је у селу Придрага које је тада припадало Бенковцу пописано 159 особа у 19 домаћинстава са презименом Видука, што их сврстава у ред бројнијих родова.
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:33:54 пре подне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #121 послато: Октобар 20, 2021, 04:37:43 поподне »
35. Лукач, Лазаревдан, Доњи Добретин, Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Од специфичнијих вредности се највише издвајају 14 на 389i и 19 на 458. Но, због крсне славе и вредности 17 на 19 и 10 на 391 сам Лукача сврстао у род А7, у коме се налазе Гачевићи из Матаруга код Пљеваља, Бјелић из Сировца код Шавника итд. Овом роду са подручја данашње Хрватске припадају и Шимићи из Мирковаца код Винковаца. Све породице из рода А7 славе Лазаревдан.

Лукачи којима је крсна слава Лазарева Субота су потврђени у другој половини XVIII века у Добретину код Двора, затим у Шушњару код Петриње, као и у Славском Пољу код Вргинмоста. Могуће је да су сви ови Лукачи истог порекла по мушкој линији. У раду о становништву Поуња Милан Карановић за Лукаче Лазаревштаке из Доњег Бушевића код Босанске Крупе наводи податак о пореклу из Врточа (вероватно се ради о Врточу код Босанског Петровца) где је било Лукача, али Јовањштака, тако да је могуће да се ради о повезивању на основу истог презимена.
« Последња измена: Октобар 20, 2021, 04:44:15 поподне Лука »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #122 послато: Октобар 20, 2021, 04:46:12 поподне »
42. Гујаничић, Никољдан, Комарани, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, новооформљеном роду Г2 у табели Српског ДНК пројекта.

Исход тестирања Гујаничића могао се наслутити на основу неких резултата са истраживања Старог Влаха, али, како ови резултати још нису јавни, не могу више о томе рећи.

Тестирани поседује прилично специфичан хаплотип. Одликује га, изнад свега, врло ретка вредност 14-14,2 на DYS385. Заправо, једина особа на целом нашем Пројекту која поседује ову вредсност сем Гујаничића је Ђоковић из Бањице код Чачка, који такође слави Никољдан и припада истој хаплогрупи. Иако се Ђоковић и Гујаничић подударају на „само“ 18 од 23 упоредива маркера, мислим да нема сумње да су исти род, па сам их груписао заједно.

Гујаничићи живе у Комаранима и Виловима, а Брзаковићи из Акмачића такође би требало да су њихов огранак. Постоји предање према ком су се вратили у Стари Влах након Велике сеобе. Могуће је да су заиста прилично стари на овом подручју и свакако бих препоручио дубље тестирање, уколико постоје интересовање и могућности.

Веза би евентуално могла постојати и са родом "Чвркић-Рендулић", мада је то под великим знаком питања.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #123 послато: Октобар 20, 2021, 04:50:04 поподне »
77. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>FT386376>PH3414>Y58629, роду Мириловића.

Иако као уредник не волим „дупликате“ јер је исход тестирања већ познат, ово је леп пример како је такво тестирање некада од користи. Када се прошле године тестирао први Бољановић, написао сам:

51. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Хаплотип Бољановића задао ми је доста муке.

Са једне стране, Бољановић поседује вредсност DYS448 = 21, потиче из Херцеговине и слави Јовањдан, па сам у први мах помислио да сигурно припада роду Мириловића. Међутим, када се мало боље погледа хаплотип, види се да Бољановић, рецимо, поседује вредност DYS385 = 14-15, док сви до сада тестирани Мириловићи (њих преко 30), поседују вредност 14-14, или нижу. Слично, Бољановић поседује вредност DYS389 II-I = 17, док је код Мириловића ова вредност увек 18 и више. Сви Мириловићи, без изузетка, такође поседују вредност DYS533 = 12, док је код Бољановића она 11.

Са друге стране, херцеговачки Чукваси поседују DYS448 = 21, али и DYS385 = 14-15 и DYS389 II-I = 17, што их приближава Бољановићу. Међутим, оба тестирана Чукваса имају неке друге специфичне вредности које са Бољановићем не деле, а и слава (Ђурђевдан) се не поклапа.

Ристо Милићевић за Бољановиће каже да су се доселили око 1800. године из неког места у Црној Гори. Исто каже и Јевто Дедијер, али вели да је то било „пре 300 година“. Слично наводи и сам тестирани.

Бољановићу бих преопоручио неки дубљи тест, на пример СНП-панел, или у најкраћем само тестирање једног од два или оба одређујћа СНП-а: PH3414 и A16413. Ако је PH3414+ онда је Мириловић, а ако је А16413+, онда је близак Чуквасима.

Новотестирани Бољановић, за разлику од свог презимењака, ипак поседује мириловске вредности DYS385 = 14-14 и DYS533 = 12, тако да сада нема сумње да су Бољановићи – Мириловићи. Оба Бољановића поседују и ректу вредност DYS643 = 9, која се може још понегде видети код Мириловића, па би то можда могао бити белег неке подгране унутар овог рода, али само можда; да не улазим сад у неке недоумице јер резултати нису јавни.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #124 послато: Октобар 20, 2021, 04:53:08 поподне »
77. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>FT386376>PH3414>Y58629, роду Мириловића.

Иако као уредник не волим „дупликате“ јер је исход тестирања већ познат, ово је леп пример како је такво тестирање некада од користи. Када се прошле године тестирао први Бољановић, написао сам:

Новотестирани Бољановић, за разлику од свог презимењака, ипак поседује мириловске вредности DYS385 = 14-14 и DYS533 = 12, тако да сада нема сумње да су Бољановићи – Мириловићи. Оба Бољановића поседују и ректу вредност DYS643 = 9, која се може још понегде видети код Мириловића, па би то можда могао бити белег неке подгране унутар овог рода, али само можда; да не улазим сад у неке недоумице јер резултати нису јавни.

На 23andme као припадници хаплогрупе I2-Z17855 су присутни Перовић из Данића код Гацка и Перовић из Вишњића Дола код Никшића. Вероватно да и они припадају подграни PH3414>Y58629 односно роду Мириловића.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #125 послато: Октобар 20, 2021, 04:58:35 поподне »
80. Јовановић, Велика Госпојина, Ново Село, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Х у табели Српског ДНК пројекта.

Леп резултат, јер се сада већ јасно профилисао род Х, где су, сем Јовановића, још и Јовић из Лепенице код Владичиног Хана (Аранђеловдан) и Стојичић из Славника код Бојника (Јовањдан). Очито је реч о разгранатом роду на овом подручју, мада до заједничког претка не морају нужно ићи далеко у прошлост, јер три хаплотипа варирају на само два места од 23 могућа.

Одликује их комбинација вредности DYS19 = 10 и DYS385 = 14-16, као и DYS635 = 24 и DYS533 = 12. Не треба трчати пред руду, али не могу да се отмем утиску да би припадници рода Х могли бити далеки сродници тестираних крајишких Јовањштака (Кепчија, Миљатовић и Рајковић). Они деле неке карактеристичне вредности, међутим између ова три западна тестирана постоје приличне разлике у хаплотиповима због којих их никад нисам сврстао у исти род, а и већа разноврсност хаплотипова требало би да постоји у матичном,  а не исељеничком простору. Било како било, нек остане записано, не шкоди. Препоручујем свима дубље тестирање, уколико има воље и могућности.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #126 послато: Октобар 20, 2021, 05:01:40 поподне »
68. Гроза, Аранђеловдан, Банатска Дубица, Сечањ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према предању, Грозе су се населиле у ово место, ондашњу (Малу) Маргиту или Маргитицу 1740. године, „са још немачких и румунских фамилија“.

Хаплотип Грозе врло је специфичан. У првом реду истичу се врло ретке вредности DYS439 = 11 и DYS549 = 12, а, након њих, и DYS533 = 12, DYS635 = 22, високе вредности на DYS570 и DYS576. Нажалост, не може се рећи да му је ико са нашег пројекта близак.

Поједине комбинације неких од ових специфичних вредности могу се срести на пример код неких тестираних са југоистока Србије и из Македоније, али све те везе су врло неизвесне.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #127 послато: Октобар 20, 2021, 05:01:59 поподне »
48. Радовић, Лучиндан, Љуша, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Поседује хаплотип који је на 23 тестирана маркера у потпуности модалан за род Никшића, па и за PH908 подграну. Самим тим има доста потпуних поклапања на 23 упоредива маркера, што са припадницима подгране FT190799, што са припадницима других подграна испод PH908.

Тестирани наводи предање о доласку из села Војниће код Новог Пазара у Љушу након 1878. године. У Војнићу Лучиндан славе једино Булатовићи, који би требало да су пореклом из села Бијела Црква код Рожаја из које су тестирани Булатовић-Вељовићи који не припадају хаплогрупи I2-PH908>FT190799, тако да Радовићи из Љуше вероватно не потичу односно нису по мушкој линији повезани са Булатовићима из Војнића. Голуб Јашовић у Ономастици слива реке Косанице даје нешто друкчије податке о пореклу ових Радовића, односно бележи податак о њиховом пореклу из Ибарског Колашина и о родовском надимку Кићовић. Како на подручју Ибарског
Колашина за сада нема потврђених припадника хаплогрупе I2-PH908>FT190799, вероватно да је тврдња тестираног о пореклу из Војнића код Новог Пазара тачнија.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #128 послато: Октобар 20, 2021, 05:10:19 поподне »
51. Љубичић, Ђурђевдан, Биоска, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип у којем нема значајнијих одступања од модала сем на маркеру 643, на ком наилазимо на повишену вредност 11. Ову вредност, као и вредност 10 на 391 дели са Струњашем из Тимара код Шавника. Са Струњашем дели и исту крсну славу. Због тога сам их груписао у исти род.

Љубомир Павловић је о пореклу Љубичића из Биоске забележио следеће:

–Љубичићи (Јанићи) су пета стара биоштанска породица. Удова, врло кршна и снажна, притом врло отворена и речита старица Љубица дошла је из Добрих Села у Дробњацима са два постарија пасторка: Миладином и Обреном. Обрена је већ била запопила и довела овде да попује, био је млађи од Миладина и чим је дошао оделио се и населио у Биосци уз Лазиће. Поповао је при манастиру Рачи кратко време. Умре му попадија, и оне се по наговору неког пријатеља, калуђера из Раче, замонаши и оде у Никоље да служи. Тамо му се много допадне те преведе маћеху Љубицу, која му се старала о деци, и несели у Рошцима. По овој маћехи Љубици потомци оба пасторка зову се Љубичићи и овде и у Станићима. Има их као Јанића у Кесеровини 24 куће, славе Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2014/03/02/poreklo-prezimena-selo-bioska-uzice/

Уколико веза са Струњашима заиста постоји, онда је предање о пореклу из Дробњака вероватно тачно.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #129 послато: Октобар 20, 2021, 05:49:29 поподне »
68. Гроза, Аранђеловдан, Банатска Дубица, Сечањ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према предању, Грозе су се населиле у ово место, ондашњу (Малу) Маргиту или Маргитицу 1740. године, „са још немачких и румунских фамилија“.

Хаплотип Грозе врло је специфичан. У првом реду истичу се врло ретке вредности DYS439 = 11 и DYS549 = 12, а, након њих, и DYS533 = 12, DYS635 = 22, високе вредности на DYS570 и DYS576. Нажалост, не може се рећи да му је ико са нашег пројекта близак.

Поједине комбинације неких од ових специфичних вредности могу се срести на пример код неких тестираних са југоистока Србије и из Македоније, али све те везе су врло неизвесне.

Овог презимена има код Душана Поповића међу презименима специфичним за Цинцаре. Ипак хаплогруоа је словенска, ал као податак стоји и ово што написах
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #130 послато: Октобар 20, 2021, 05:50:46 поподне »
55. Миливојевић, Никољдан, Роанда, Свилајнац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сем комбанације 13-16 на 385, нема вредности које значајније одступају од модала за PH908. Нема блиских односно конкретних поклапања на пројекту. Можда због ретке комбинације 13-16 на 385 има неке везе са Џамићем из Доњих Вратара у Александровачкој Жупи који такође слави Никољдан (али који није изворни припадник рода Џамића са подручја Александровачке Жупе).

Миливојевићи припадају роду Станкића (Косоваца) за које у литератури стоји:

–Станкићи и Косовци, славе Никољдан. Доселили су се са Косова.

https://www.poreklo.rs/2014/12/13/poreklo-prezimena-selo-roanda-svilajnac/
« Последња измена: Октобар 20, 2021, 06:22:49 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #131 послато: Октобар 20, 2021, 05:56:58 поподне »
57. Миланов, Никољдан, Ковиљ, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 10 на 391 и 16 на 458, мислим да би могао бити повезан са Милићем из Јавнице код Двора, Ђурићем из Двора и Вујатовићем из Великог Градца код Глине. Милићи и Вујатовићи такође славе Никољдан, док Ђурићи славе Ђурђевдан (мада би ово требало проверити јер су у Двору доста бројни Ђурићи Никољштаци).

Тестирани наводи да могуће потичу из Решетара (вероватно се ради о Решетару код Коренице у Лици, на самој граници са БиХ). Уколико је ово заиста тачно, онда поклапање са родовима који су са подручја Баније и не чуди.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #132 послато: Октобар 20, 2021, 06:28:21 поподне »
45. Аџић, Јовањдан, Горња Бодежишта, Гацко, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода. До сада смо имали хаплотип Аџића из Лисине у Пиви на свега 12 маркера, на основу ког смо основано претпостављали да Аџићи припадају овом генетичком роду. Са резултатом који смо добили сада имамо јасну потврду.

Аџићи су у Горња Бодежишта дошли из Лисине у Пиви, а тамо са Тупана у Бањанима.

Свезозар Томић је забележио следеће о Аџићима из Лисине:
Село су основали Аџићи и оно је у странама Лисинског Потока, који утиче у Орашницу, а ова у Врбницу. Село има доста воде а мало шуме, те им поплаве досађују. Из године у годину све је више голети и поточина. Земља је врло неродна и посна. Њиве су у селу, а ливаде и планина им је на Равноме. Зимњи станови су заједно са кућама.
Аџићи (20 к., св. Јован). Аџићи су стара породица. Старином су из Метохије или са Косова, па се после пропасти, негде крајем XIV или око почетка XV века, отселили у Зету; из Зете се отселили у Косијере у Катунској нахији (окр. цетињски). Ту један део остане где их има и данас, а други оду у Далмацију и живели су у Книну. У Книну им није било добро и крену се на југ да траже боље место. Дођу у Бањане и настане се под Тупан (село у Бањанима). Одатле су издизали на Недајно у Пивској Планини. Звали су се Зечевићи и сви су славили прво Вел. Госпођу, а затим Малу Госпођу, што и данас славе сви Косијери. На Недајном, у катуну, остали су да. зимују и стално да живе два брата Зечевића: Бора, који је био добар човек, и Кривача, који је био зао и рђав човек. Народ је хтео да убије Кривачу, који је био као неки старешина у катуну. Овај потури брата Бору и народ га стави под гомилу. Тада се Мара, Борина удовица, са децом и Кривача отселе са Недајнога у Жупу и Кривача добије за насеље Лисину, а Мара заселак Коваче код Стабна. Од овога Криваче су, по предању, сви Аџићи, тако прозвани по неком претку аџији; а од Борине удовице Маре су: Радојичићи, Тијанићи, Туфегџићи и Кандићи. Сви су стару славу напустили и примили општу пивску славу св. Јована. Њихово досељење у Пиву могло је бити пре једно 230 до 260 година. Једни Аџићи су се отселили у Србију и од њих су Демировићи.


Обрен Благојевић је забележио следеће:
Аџићи. То је велико и старо братство, чија је основна база у Пиви село Лисина, али су се одатле много расељавали, па их сада и у самој Пиви има у низу других села: Плужинама, Милошевићима, Брљеву, Стабнима, Седларима, Горанску и Војиновићима, у свему око 50 кућа. Славили су Јовањдан.
По предању, преци Аџића су поријеклом из Зете, из околине Жабљака, па су се одатле одселили у Катунску нахију, а затим преко Бањана дошли у Пиву. Бранилови потомци, браћа Кривача и Боро (Борило) населили су се на свој првобитни катун у селу Недајном. Боро се одметнуо у хајдуке, али је био ухваћен и каменован, а Кривача се са Боровом удовицом Маром преселио у Жупу, и то Мара, која је, по предању прва наложила ватру, у Стабна („Марин крш”), а Кривача у Лисину („Кривачина план”). Ту су се намножили и много расељавали. Садашње презиме добили су по неком претку, аџији.
У вријеме напада босанског везира Селим-паше на Махмут-пашу Бушатлију и херцеговачка племена која су га подржавала погинуо је кнез Сава Аџић са још шесторицом других Аџића. С њима је био и зет им Симо Тијанић-Брадара, који је са младим Јованом (касније Јован Демир) успио да умакне из запаљене куле, док је мали Драгић остао код оваца и касније је имао 7 синова. Један од њих Зеко, са синовима: Јаковом, Нинком, Јездом и Мијатом, преселио се у Седларе, на земљу Љешевића, а узму на обраду и земљу Алај-бега Ченгића. У Плужине се шездесетих година населио Вуле и још двије куће, а у Брљево на купљену земљу доселио се Јездо, који је имао сина Тривка, а он 7 синова. У Војиновиће се, такође шездесетих година, населио Мићо Аџић, на земљу овога таста Шћепана Ђаковића.
Аџићи на Горанску дошли су 1889. године из Кокорине, гдје су се око 1840. године из Лисине били одселили синови Мијајлови Остоја, Стојан, Глигор и Аћим. На Горанско су се населили Тривко, на земљу Јола Љешевића, и Лука, на земљу манастирску. У Србију су се, око 1866. године, одселили из Лисине Ристо и Танасије, а од Аџића су и Моћевићи, код Сарајева, гдје су се једне гладне године одселили такође из Лисине.
Из овог великог братства је чувени пивски јунак и један од вођа устанка из 1875. године, Вуле Аџић и његов син Јоко, бригадир Дурмиторске бригаде. Јоков син Михаило био је посланик у Народној скупштини Краљевине Југославије, 1938—1941. године, као што је и раније Благоје Николин Аџић био посланик у црногорској Народној скупштини, 1907—1915. године.


Предање о пореклу Аџића од њихових презимењака из Косијера је генетички оборено с обзиром да Аџићи из Косијера припадају различитој хаплогрупи (I2-PH908).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #133 послато: Октобар 20, 2021, 07:12:01 поподне »
19. Видука, Михољдан (католици), Придрага, Новиград

Припада хаплогрупи I2-PH908. Пракитчно једина вредност која значајније одступа код овог тестираног је екстремно висока вредност 34 на 481, која до сада ако се не варам није забележена код неког од припадника хаплогрупе I2-Y3120.

На попису из 1948 је у селу Придрага које тада припадало Бенковцу пописано 159 особа у 19 домаћинстава са презименом Видука, што их сврстава у ред бројнијих родова.

Потврда овог резултата вероватно постоји и на 23andMe: Видука, Хрватска, I2-S17250. Иако је презиме присутно и у Славонији, убедљиво је најзаступљеније у Придрази крај Бенковца, чак 159 пописаних чланова (1976).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #134 послато: Октобар 20, 2021, 07:38:18 поподне »
39. Спасојевић, Ђурђиц, Рађево Село, Ваљево, J2b-M205>Y22059

Спасојевићи су, према породичном предању, пореклом из Старе Херцеговине. Судећи према подацима Љубомира Павловића (Колубара и Подгорина, 1907) у то време није било Спасојевића у овом месту. Једине породице које славе Ђурђиц биле су Милановићи и Чворићи, досељене у периоду 1804-1811, из Туђина.
https://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-ra%C4%91evo-selo-valjevo/

У Туђину једино Савићи славе Ђурђиц, а пореклом су из Дреновца у Мачви. Помињу се чак и једни Спасојевићи, али они славе Ђурђевдан и пореклом су од Вујичића из Пиве (Стара Херцеговина). Интересантна је и породица Дабић, која је најстарија у селу, досељена у другој половина 17. века, а даљим пореклом из Осата. Слава Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2013/07/19/poreklo-prezimena-selo-tu%C4%91in-ose%C4%8Dina/

Спасојевић поседује модални хаплотип J2b-M205>Y22059. Ни једна вредност не одудара од модала, па самим тим има велики број потпуних и веома блиских поклапања. Како постоје поклапања на простору источне и црногорске Херцеговине, предање о пореклу из Старе Херцеговине је вероватно тачно. Тестирани готово сигурно припада подграни J2b-M205>Y22059>Y22063, али то је увек добро потврдити SNP тестирањем.

Од географски блиских породица треба можда издвојити Бирчане из Суводања (Ђурђевдан), који су даљим пореклом из Осата, као и Дабићи из Туђина, али и још неке породице J2b-M205 (Калановићи из Страгара). Бирчанин је тренутно сврстан у J-Y155375, али хаплотип спада у групу прелазних, па је могуће да је реч и о измутираном J-Y22063.







Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #135 послато: Октобар 20, 2021, 08:09:00 поподне »
49. Радивојевић, Никољдан, Млачиште, Црна Трава, J2b-M205>Y22059

Радивојевићи су, према предању, пореклом из околине Знепоља. С обзиром на овај податак, као и крсну славу, сасвим сигурно припадају роду Кукулинаца (најстарији у селу). Кукулинци су досељени из Главановца (Бугарска). Додатну потврду за ово проналазимо и на 23andMe, где су тестирани једни Стојковићи-Кукулинци (Никољдан) из Млачишта, који такође припадају хаплогрупи J2b-M205.
https://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-mlaciste-crna-trava/

Хаплотип Радивојевића одудара од модалног само на маркерима 576 и 389II (спада у ред брзомутирајућих). Судећи по овој промени на 576 (19), Радивојевићу могу бити блиске неке породице из југоисточне Србије и Северне Македоније. Интересантно да су му веома блиски Варезићи из Пиве и Стојановићи из Мачката, који такође славе Никољдан, али је због велике географске дистанце упитна ближа веза.
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:02:58 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #136 послато: Октобар 20, 2021, 09:05:38 поподне »
52. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица, J2b-M205>Y22059

Костић је у упитнику навео предање о пореклу из околине Цетиња, које свакако са резервом треба прихватити. Генетички су Костићу најближе породице из рода J2>Y22063 Б2, где се налазе претходно тестирани Костић из Ивањице (23/23), Костић из Чачка (22/23), Белић из Остре крај Чачка (21/23) и једна породица из околине Нове Вароши (23/23).

Све ове породице повезује географија, крсна слава и специфична мутација 13 на маркеру DYS456. На основу хаплотипа Костића из Чачка (111 маркера, 587=20), са сигурношћу можемо рећи да сви они припадају дубљој подграни J2-Y22063.

Ван Западне Србије, овим породицама блиски су неки тестирани из североисточне Македоније и Повардарја, а са друге стране Ружичићи (Аранђеловдан) из Никшића и Новаковићи из Подгрмечја (такође Никољдан, J-Y22063+).

Интересантан коментар се може пронаћи испод текста о пореклу становништва Остре:

"Ovakve stvari trebaju biti lepo, detaljno i tacno proverene, porodica iz sela Ostra nosi prezime Belić, a ne Bjelić. Belići iz sela Ostra doselili su se 1837. godine sa prostora CG, tj. iz Pljevalja. Ovo važi za Beliće koji slave Sv. Nikolu (koliko znam Belići iz sela Ostra svi slave Sv. Nikolu)..."
https://www.poreklo.rs/2012/05/01/prezimena-selo-ostra-%C4%8Da%C4%8Dak/

Питање је колико је податак веродостојан, али свакако има смисла ако узмемо да су Ружичићи из Никшића, према предању, пореклом управо из околине Пљеваља. У том крају се помињу неки староседеоци Ружичићи у литератури, али нажалост не и више о њиховом пореклу и крсној слави. За Белиће је упитно да ли долазе овако касно, с обзиром на топоним Белића Крај који упућује на њихово име. У сваком случају, Радомир М. Илић (О љубићским селима) не пише више о њиховом пореклу, али помиње неке Костиће (Никољдан), досељене од Ужица.

Матична област за ове динарске Никољштаке J-Y22063, могла би бити, ако не околина Никшића, онда свакако околина Пљеваља, где постоји велики број J2b-M205. Додуше нема за сада потврђених J-Y22063, али овакви случајеви можда говоре да је и ова подграна некада била присутна у тој области.
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:03:38 поподне Небојша »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #137 послато: Октобар 20, 2021, 09:18:05 поподне »
49. Радивојевић, Никољдан, Млачиште, Црна Трава, J2b-M205>Y22059

Радивојевићи су, према предању, пореклом из околине Знепоља. С обзиром на овај податак, као и крсну славу, сасвим сигурно припадају роду Кукулинаца (најстарији у селу). Кукулинци су досељени из Главановца (Бугарска). Додатну потврду за ово проналазимо и на 23andMe, где су тестирани једни Стојковићи-Кукулинци (Никољдан) из Млачишта, који такође припадају хаплогрупи J2b-M205.
https://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-mlaciste-crna-trava/

Хаплотип Радивојевића одудара од модалног само на маркерима 576 и 389II (спада у ред брзомутирајућих). Судећи по овој промени на 576 (19), Радивојевићу могу бити блиске неке породице из југоисточне Србије и Северне Македоније. Интересантно да су му веома блиски Варезићи из Пиве и Стојановићи из Мачката, који такође славе Никољдан, али је због велике географске дистанце упитна ближа веза.


https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5


То место Главановци је у области званој Знепоље (Трнска котлина).

Бугарски део данас обухвата већи број насеља, а српски део 7 насеља.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #138 послато: Октобар 20, 2021, 09:26:12 поподне »
59. Мраковић, Лазарева Субота, Влаховић, Глина, E-V13>Z1057

Поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23 и DYS570=20. Најближа поклапања (20 од 23 маркера) има са Мариновићем из Сливнице у Површи требињској и још јединим тестираним из истог места који такође припада роду Илића. С обзиром да Мраковић са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, не може се тврдити да су истог порекла.

Петар Демић је крајем прошле године на затвореном делу форума написао краћи прилог о Мраковићима, па га преносим овде:

Цитат
Написао бих пар речи о роду Бунчића из Шушњара код Петриње, као и о роду Мраковића из Влаховића код Глине.

Када говоримо о Бунчићима из Шушњара, треба да знамо да је реч о роду који је, уз Боројевиће са подручја Костајнице, играо водећу улогу међу банијским Србима крајем XVII и почетком XVIII века. На челу овог рода био је војвода Филип Бунчић, који је прешао на Банију већ 1683. године. Прво је служио као војвода у Храстовици, да би 1689. године затражио дозволу од загребачког бискупа да се насели у Шушњару, што му је и дозвољено. Наводи се да је војвода Филип Бунчић, заједно са Давидом Бунчићем и Мирком Бунчићем, дошао на Банију из Буне (могуће да је реч о Буни код Мостара). Иако би се на први поглед рекло да се веза са Буном повлачи на основу презимена, изгледа да је ипак реч о наводу из неког документа, пошто се, поред Бунчића, као досељеник из Буне наводи и извесни Симо Ређенчевић из Шушњара. Син војводе Филипа Бунчића, Благоје Филиповић-Бунчић добио је кнежевско звање. Данас се један од шушњарских засеока у коме живе Бунчићи назива Филиповићи. Очито је да су шушњарски Бунчићи подигли и сеоску цркву, пошто је она посвећена Васкрсењу Лазаревом - њиховој крсној слави (Лазарева субота), што довољно говори о њиховом утицају и значају.

Поменути Давид Бунчић је, наводећи своје заслуге у борбама против Турака, тражио од загребачког бискупа дозволу да се насели у Влаховићу, што му је и дозвољено. Ови Бунчићи временом су преузели презиме Мраковић („Бунчић звани Мраковић“) и постали су угледан хусарски и свештенички род, који је временом постао бројнији од самих Бунчића из Шушњара. Осим навода из докумената, на везу између Бунчића и Мраковића указује и иста крсна слава - Лазарева субота.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #139 послато: Октобар 20, 2021, 09:47:11 поподне »
60. Угриновић, Никољдан, Лабуништа, Струга, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране PH1173. Има потпуно поклапање на 23 маркера са хаплотиповима Ивановића из Доњег Краја на Цетињу и једног католика из Ротимље код Стоца. Од хаплотипова Јорданова из Уланаца код Градског, Милосављевића из Велике Плане и Седлана из Кијана код Грачаца се разликује на једном маркеру. С обзиром да ниједан од поменутих не слави Никољдан, веза Угриновића са њима вероватно није ближа, упркос блискости хаплотипова на 23 маркера.

Јован Трифуноски је обрадио Лабуништа, али се тамо међу родовима не помињу Угриновићи. Вероватно су раније били познати под другим презименом, па би било добро да тестирани наведе нешто више уколико зна. У упитнику је навео да постоји предање да су се Срби у Лабуништа доселили из долине реке Лаб на Косову, по којој је село добило назив.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #140 послато: Октобар 20, 2021, 10:51:39 поподне »
69. Драшко, Никољдан, Оборци, Доњи Вакуф, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног се од модалног хаплотипа овог рода разликује једино са вредношћу маркера DYS570=20, коју има још неколико тестираних. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Вуковићем из Риђана код Никшића и Манићем из Трстене код Врања, док се на једном маркеру разликује од већег броја припадника овог рода.

Тестирани је навео да његова породица према предању потиче из Херцеговине, што је овим резулатом и потврђено.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #141 послато: Октобар 20, 2021, 11:13:34 поподне »
69. Драшко, Никољдан, Оборци, Доњи Вакуф, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног се од модалног хаплотипа овог рода разликује једино са вредношћу маркера DYS570=20, коју има још неколико тестираних. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Вуковићем из Риђана код Никшића и Манићем из Трстене код Врања, док се на једном маркеру разликује од већег броја припадника овог рода.

Тестирани је навео да његова породица према предању потиче из Херцеговине, што је овим резулатом и потврђено.

Овај резултат додатно потврђује да се један дио рода Матаруга доста рано отиснуо пут Крајине и да им је правац сеобе ишао преко горњег Врбаса и Купреса. То покретање је свакако било прије 1550. године. Иако све те породице памте даље поријекло на подручју Херцеговине и Црне Горе, оне се уједно сматрају и доста старима на подручју Купреса и горњег Врбаса. Ту је свакако била и  база за даље миграције ка западу, гдје такође налазимо припаднике овог рода.

Насеље Оборци, одакле је тестирани, пописано је 1550.година у оквиру кнежина са влашким статусом на подручју ускопаљске нахије. У свим тада пописаним влашким кнежинама у околини Доњег Вакуфа и Бугојна, српско становништво се одржало до посљедњег рата. Неке од тих влашких насеља је доста рано, још у 16. вијеку, захватила исламизација.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #142 послато: Октобар 20, 2021, 11:34:23 поподне »
61. Клисарић, Алимпијевдан, Оџаци, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду В12 у табели пројекта. Несумњиво је повезан са Рачићем из села Љубинци код Александровца, са којим поред славе дели и комбинацију 14-14 на 385. Са још једним, необјављеним припадником овог рода који је такође из Љубинаца поред комбинације 14-14 на 385 дели и повишену вредност 19 на 458. Могуће је да су због славе и повишене вредности 19 на 458 припадници рода В12 повезани са Бубањом из села Бубање код Берана.

Према подацима из књиге Момчила Тодосијевића "Подгорачка насеља трстеничког краја", Клисарићи су у Оџаке досељени према предању из околине Пећи, вероватно у другој половини 18. века.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #143 послато: Октобар 21, 2021, 12:01:09 пре подне »
70. Исаиловић, Никољдан, Дворска, Крупањ, E-V13>Z5017>Z16988>BY50887>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује за овај род карактеристичну вредност маркера DYS385=17, коју поседују још само хаплотипови двојице припадника овог рода са севера Косова, чији резултати још нису јавни.

Тестирани је у упитнику навео да Исаиловићи према предању потичу из Колашина у Црној Гори од племена Гладовића. Није ми познато да има Гладовића у Колашину, нити да су некада тамо живели, тако да је вероватније да је презиме настало по доласку у Србију.

Љубомир Павловић је забележио следеће о Гладовићима из Дворске:
Гладовићи (Лукићи, Мијаиловићи и Марковићи) су досељени из Комирића у Рађевини. Доселио се Драгутин или његов отац, коме се не зна име.
Драгутин је имао два сина, Исаила и Мијаила. Исаиоло је имао синове Луку, Марка, Јанка и Неђељка. Од Луке су остану синови Андрија, Никола и Максим: од Марка – Павле у Љубо. Јанко се одсели у варошицу Лешницу а Неђељкови су синови Велимир, Драгић и Милан. По очевима Луки и Марку презивају се Лукићи и Марковићи.
Мијаило остави синове Веселина, Стевана и Матију. Од Веселина остану садашњи Танасије, Василије и Јован; од Стевана – Цвијо, Спасоје, Богосав и Радо а од Матије Неђељко, Митар и Свето. По деди Мијаилу презивају се Мијаиловићи – Гладовићи. Сви славе Никољдан.


Боривоје Милојевић пише следеће о Гладовићима из Комирића код Осечине:
Гладовићи су из Херцеговине, досељени у другој половини 18. века. Њихов предак је најпре застао у Годечеву – ужички округ и одатле дошао у Комирић „због гладне године“, славе Никољдан. Има их одсељених у Дубљу.

И коначно - Павловић пише следеће о Гладовићима из Годечева код Косјерића:
–Гладовићи су најстарија породица у Годечеву. Зна се да су Кучи, да су досељени и да су одувек занатска и хајдучка породица. Гладовићи су се први пут населили око града, па су се померали, нарочито ближе Рогачици и Крушчици. Данас се горњи део овог краја зове Гладовићи, докле нема породица овог презимена. У турско се доба много хајдука, качера, зидара и дрводеља иселило из ове породице. Као хајдуци протерани су у Коморић и тамо се зову Гладовићи. У овом Годечеву су познати под овим презименима:
–Матићи око Града,
–Биљићи испод Града до Реке,
–Савићи у реци и око брда,
–Перишићи,
–Петровићи и други.
Има их 28 кућа и славе Никољдан.


Занимљиво је да се презиме Гладовић одржало кроз поменуте миграције. Део предања о пореклу из Црне Горе је свакако тачан, али Гладовићи судећи по овом резултату нису Кучи, већ Бјелопавлићи.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #144 послато: Октобар 21, 2021, 12:10:13 пре подне »
81. Вучковић, Никољдан, Збојштица/Ужице

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни Y133365 (вероватно још нижој Z15952).

Вучковић има јединствену вредност 16 на маркеру DYS576. У бази тестираних највеће поклапање има са Добросављевићем из Чокешине код Лознице, од којег се разликује на два маркера. Од Драгаша из околине Пљеваља (утврђена најнижа грана Z15952) се разликује на три маркера. Сва тројица славе Никољдан. 

https://www.yfull.com/tree/R-Y133365//

У књизи „Љубање и Збојштица“, аутора Данила Станојевића, пише да Вучковићи потичу од Стојана, које се непосредно пре 1840. године са породицом доселио из села Рутоши код Нове Вароши. Наводи се даље порекло из Старе Херцеговине. Стојан је имао три сина, али сви данашњи Вучковићи су потомци Милана.

О хаплогрупи R1b-Z2705 прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #145 послато: Октобар 21, 2021, 12:14:43 пре подне »
81. Вучковић, Никољдан, Збојштица/Ужице

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни Y133365 (вероватно још нижој Z15952).

Вучковић има јединствену вредност 16 на маркеру DYS576. У бази тестираних највеће поклапање има са Добросављевићем из Чокешине код Лознице, од којег се разликује на два маркера. Од Драгаша из околине Пљеваља (утврђена најнижа грана Z15952) се разликује на три маркера. Сва тројица славе Никољдан. 

https://www.yfull.com/tree/R-Y133365//

У књизи „Љубање и Збојштица“, аутора Данила Станојевића, пише да Вучковићи потичу од Стојана, које се непосредно пре 1840. године са породицом доселио из села Рутоши код Нове Вароши. Наводи се даље порекло из Старе Херцеговине. Стојан је имао три сина, али сви данашњи Вучковићи су потомци Милана.

О хаплогрупи R1b-Z2705 прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Мислим да Драгаша (Драгашевића) Никољштака има у Рутошима, па је блиско поклапање са Драгашима из Пљеваља утолико још занимљивије.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #146 послато: Октобар 21, 2021, 12:27:05 пре подне »
Мислим да Драгаша (Драгашевића) Никољштака има у Рутошима, па је блиско поклапање са Драгашима из Пљеваља утолико још занимљивије.

Хвала, то нисам знао. А ево сад нађох из књиге СЕОБЕ кроз Ужички округ у 19. веку, од Пере Пећинара:


Драгашевић Јаков, Вукић и Милинко, сви из села Рутоша код Нове Вароши пребегли су 1876. год. преко границе и населили се: Јаков и Милинко у Чајетину, а Вукић у
Збојштицу. Јаков је успео да прегна пет крава и дотера у Чајетину. Нажалост, неко му је ноћу у мају 1877. год. украо три краве, па је он поднео тужбу у Среском суду у Чајетини, против непознатих починиоца. Саслушавано је више сведока, овде уписани само они, који заслужују пажњу због сеоба.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #147 послато: Октобар 21, 2021, 12:36:44 пре подне »
19. Видука, Михољдан (католици), Придрага, Новиград

Припада хаплогрупи I2-PH908. Пракитчно једина вредност која значајније одступа код овог тестираног је екстремно висока вредност 34 на 481, која до сада ако се не варам није забележена код неког од припадника хаплогрупе I2-Y3120.

На попису из 1948 је у селу Придрага које је тада припадало Бенковцу пописано 159 особа у 19 домаћинстава са презименом Видука, што их сврстава у ред бројнијих родова.

Видуке су највероватније потомци Ивана Милетића-Видовића, који је уписан на млетачком катастру 1709. 
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:33:39 пре подне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #148 послато: Октобар 21, 2021, 11:35:46 пре подне »
47. Трајковић, Никољдан, Спанчевац, Бујановац, J2a-L26>M319

Трајковићи су, према предању, пореклом из околине Пећи, а пре тога из Скопске Црне Горе. Генетички су им најближи (23/23) Ивановићи (Никољдан) из околине Прешева, тако да ове породице чине исти, генетички близак род (род А). Нешто даља може бити једна српска породица (такође Никољдан) из околине Липљана. Углавном је ова подграна код нас најзаступљенија на југу Србије, што је чест случај и са осталим подгранама J2a-M410.

Судећи по литератури, становништво Спанчевца води порекло углавном из Горње Пчиње и околине Прешева
https://www.poreklo.rs/2016/08/11/poreklo-prezimena-selo-spancevac-bujanovac/
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:04:10 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #149 послато: Октобар 21, 2021, 11:57:16 пре подне »
73. Петковић, Лучиндан, Сијарина, Медвеђа, J2b-M205>Y22059

Петковићи негују предање о пореклу из околине Никшића (помињу се и Ровчани). Генетички Петковић чини исти род (385=15-21) са Николићем из Луњевице, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту крсну славу. Николићи су, према предању, такође пореклом из Црне Горе, а старије презиме гласило је Ћиловић. Оно што је сигурно, Петковићи не припадају роду Никшића, али и они и Николићи сасвим сигурно јесу пореклом из околине Никшића, с обзиром да је ова подграна тамо присутна кроз племе Угреновића. Теоретски би могли бити у вези са Божовићима из Милочана (такође Лучиндан), али они ипак поседују хаплотип који карактерише вредност 10 на маркеру 643 (типична за Угреновиће). Није искључено да су још неке породице J2b-M205 из околине Никшића преузеле славу/предање од Никшића и као такве исељавале ка другим областима.

Овој групи Лучинштака J2b-M205 треба придодати и Станисављевиће из Чортановаца крај Инђије. Сва је прилика да припадници J2b-M205>Y22059 из околине Никшића припадају подграни J-Y22063, за шта би ускоро требала стићи потврда из YSEQ (тестиран је један од исељених Угреновића).

« Последња измена: Октобар 21, 2021, 03:05:03 поподне Небојша »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #150 послато: Октобар 21, 2021, 01:00:21 поподне »
26. Ивановић, Јовањдан, Бајевац, Лајковац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627, иако би припадност овој грани требало провјерити и SNP тестом. По хаплотипу му је најближи Павловић из Бајевца, чиме је потврђена и предањска веза између ове двије породице из истог мјеста. Изузев Павловића нема посебно блиских поклапања са другим тестираним. Најближи су му на 4 маркера разлике необјављени Косовац из околине Звечана, необјављени Македонац и необјављени Херцеговац. Ивановић, као и Павловић, дијеле нешто карактеристичнију вриједност DYS448=19 са већим бројем породица из Херцеговине и Крајине, од којих су неке потврђене као Y7627+, а неке и славе Јовањдан. Ипак у односу на ову групу Ивановић има и неке различите вриjeдности попут DYS570=20, DYS635=21, DYS643=12. Ивановићи имају и једну своју приватну промјену на маркеру 385a=14 (коју њима блиски Павловићи не посједују).

За Ивановиће је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Мишковићи су дошли из Старог Влаха. Славе Св. Јована. Данас се презивају: Ивановићи, Пауновићи, Томићи, Јовичићи, Теодосијевићи, Павловићи, Јовановићи , Јовановићи и Пантелићи (Нешковићи-Ранковићи)." Ово досељавање се смјешта у 18. вијек.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #151 послато: Октобар 21, 2021, 02:04:54 поподне »
80. Јовановић, Велика Госпојина, Ново Село, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Х у табели Српског ДНК пројекта.

Леп резултат, јер се сада већ јасно профилисао род Х, где су, сем Јовановића, још и Јовић из Лепенице код Владичиног Хана (Аранђеловдан) и Стојичић из Славника код Бојника (Јовањдан). Очито је реч о разгранатом роду на овом подручју, мада до заједничког претка не морају нужно ићи далеко у прошлост, јер три хаплотипа варирају на само два места од 23 могућа.

Одликује их комбинација вредности DYS19 = 10 и DYS385 = 14-16, као и DYS635 = 24 и DYS533 = 12. Не треба трчати пред руду, али не могу да се отмем утиску да би припадници рода Х могли бити далеки сродници тестираних крајишких Јовањштака (Кепчија, Миљатовић и Рајковић). Они деле неке карактеристичне вредности, међутим између ова три западна тестирана постоје приличне разлике у хаплотиповима због којих их никад нисам сврстао у исти род, а и већа разноврсност хаплотипова требало би да постоји у матичном,  а не исељеничком простору. Било како било, нек остане записано, не шкоди. Препоручујем свима дубље тестирање, уколико има воље и могућности.

Тестирани је у мејл преписци навео да му се прадеда преселио у село Дробеш код Витине (Косовско Поморавље) када је имао 3 године, односно 1906. године пошто је рођен 1903. године. Атанасије Урошевић у књизи "Горња Морава и Изморник" (из 1935. године) наводи да је село Дробеш основано око 1860. године и да је насељено черкеским колонистима, који су се 1878. пред српском војском повукли дубље у унутрашњост Турске. Након 1878. су овде насељени арбанашки мухаџири из околине Лесковца, а Урошевић наводи да су први српски насељеници почели да долазе тек 1914. године, што је у супротности са подацима које је дао тестирани. Урошевић такође наводи у Дробешу две куће Јовановића из Новог Села (пчињског), који су се доселили 1914. године и који славе Аранђеловдан. Тестирани је навео да је рођена сестра његовог прадеде славила Аранђеловдан, а колико он зна, његови Јовановићи су увек славили Велику Госпојину. У раду Јована Трифуноског о Врањској котлини нисам успео да нађем више података о Јовановићима из Новог Села код Сурдулице јер су родови наведени под родовским надимцима, а више њих слави Аранђеловдан, док ни за један није наведено да слави Велику Госпојину.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #152 послато: Октобар 21, 2021, 02:14:03 поподне »
37. Ћук, Никољдан, Скакавац, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Најближи су му родови који посједују карактеристичну вриједност DYS448=19, у првом реду презимењак Ћук из Зрмање код Грачаца, са којим има само један маркер разлике на 23 упоредива маркера. Са једном и двије разлике маркера су: Поповићи из Биовчиног села, Чекићи из Грбаваца, Зарићи из Калудре/Рековац. Са Буловићима из Бителића Ћук се разликује на 3 маркера и с обзиром на SNP тест Буловића и за Ћуке можемо претпоставити припадност подграни I1-Y7627. Ћук из Скакавца има једну приватну промјену DYS390=24, по којој се разликује од Ћука из Зрмање.

За Ћукове у Скакавцу забиљежено је сљедеће: "Ћук — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Зрмање у Лици." Била их је једна кућа и у Вођеници, а са друге стране Грмеча, у Хашанима 10 кућа и једна у Дубовику. Сви су насељени након окупације 1879. године из Зрмање у Лици. У Лици су Ћукови били концентрисани само на подручју Зрмање и њених насеља: Кома, Паланке, Врела.
У Далмацији са славом Никољдан Ћукови су били присутни на подручју Биовчиног села и Книна, што је посебно интересантно због генетичке везе са Поповићем из Биовчиног села. У попису Лике 1712. године пописана је у Зрмањи задруга десетника Радивоја Ћука и његове четворице браће. Из ове задруге по свему судећи потичу сви лички и грмечки Ћукови. Ови Ћукови у Зрмањи би могли бити поријеклом из Биовчиног села, јер су Ћукови из Биовчиног села пописани 1709. године (Лука Видов Ћук и Рађен Новака Ћук).

На ширем подручју Крајине присутни су Ћукови који славе Никољдан, а који нису повезани са овим личким Ћуковима. Ради се о Ћуковима поријеклом из Доњих Врбљана/Рибник. (Припадају хаплогрупи  E-Y142744)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #153 послато: Октобар 21, 2021, 02:39:25 поподне »
41. Петровић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Најближи су му тестирани који припадају овој грани,а као и Петровић посједују карактеристичну вриједност DYS393=12. Ради се о Ђенадићима из Грчка, Александровац и необјављеној породици из Бабајића, Љиг. Обе ове породице као и Петровић славе Аранђеловдан. Од осталих вриједности маркера Петровићев хаплотип одликује нешто рјеђа промјена DYS19=15.

За Петровиће у Прањанима у литератури је записано: "Петровићи су у Катрићима, славе Аранђеловдан. Прадед Ранко Пејовац дошао је из Црне Горе, из неког места поред велике реке." Занимљиво је да поред Андријевице постоји село Пеовац или Пејовац, које је близу Лима. Ово помињем јер су припаднике ове хаплогрупе на подручју Рашке предања такође везују за сјевер Црне Горе (Мараши).

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #154 послато: Октобар 21, 2021, 02:48:47 поподне »
63. Средић, Никољдан, Нишевићи, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако је хаплотип доста близак модалу, занимљиво је да му је једно од блиских поклапања на 23 маркера род Матовића-Јечменица са подручја Пријепоља и Пљеваља, који такође слави Никољдан. Можда би нека веза могла постоји и са Товарлажама из Брезовог Поља код Глине. Товарлаже такође славе Никољдан.

На попису из 1991. године пописано је 87 особа са презименом Средић у Нишевићима. У парохији Јелићи (Јелићка) којој је припадало село Нишевићи су 1882. године забележени Средићи којима је слава Никољдан. Тестирани наводи да су им Савићи из Нишевића сродни односно да Средићи и Савићи потичу од два брата. Савићи такође славе Никољдан.

« Последња измена: Октобар 21, 2021, 02:55:50 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #155 послато: Октобар 21, 2021, 03:06:09 поподне »
65. Шутаковић, Илиндан, Призрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. Спеицифичан хаплотип без блиских и конкретних поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају 12 на 391, 14 на 456 и 25 на 635.

Шутаковићи су градска породица из Призрена. Изгледа да су били занатлије које су се бавиле мутавџијским занатом.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #156 послато: Октобар 21, 2021, 03:11:28 поподне »
75. Богдановић, Илиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Занимљиво је да најближа поклапања има са необјављеним родовима из Зеока код Лазаревца, који славе Ђурђиц. Нека веза би можда могла постојати и са једном необјављеном породицом која би требало да је пореклом са подручја Западне Босне, а која такође слави Илиндан.

На попису из 1948, у Штикову је пописана 51 особа у 7 домаћинстава са презименом Богдановић. У том селу су били присутни и у 18. веку.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #157 послато: Октобар 21, 2021, 03:16:20 поподне »
87. Ђоковић, Лучиндан, Југовићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Иако има хаплотип близак модалном за FT190799 подграну и PH908 уопштено, нема потпуних поклапања на нашем пројекту на 23 тестирана маркера.

Ђоковићи из Југовића су по предању пореклом од Војводића, Никшића Требјешана.
« Последња измена: Новембар 03, 2021, 04:37:57 поподне Лука »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #158 послато: Октобар 21, 2021, 03:25:49 поподне »
71. Рашић, Никољдан, Белегиш, Стара Пазова

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Рашићу је по хаплотипу најближи Живковић из Шабца са којим има један маркер разлике DYS385a=14. Рашићу је уједно ово једина вриједност која одступа од модала за ову хаплогрупу, па се може посматрати и као скорија промјена. Живковић и Рашић дијеле и нешто рјеђу вриједност DYS19=15. Могућност везе ове двије породице подцртава и иста слава Никољдан и миграторно повезана подручја Срем и Мачва.

Рашићи су по свој прилици присутни у Белегишу бар од прве половине 18. вијека, јер је у попису Белегиша из 1736. године записан и Бошко Рашић, могући предак Рашића. На Мајској скупштини 1848. године у Сремским Карловцима био је присутан "Георгије Рашич из Белегиша".

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #159 послато: Октобар 21, 2021, 03:33:28 поподне »
Следећа два резултата ће бити објављена заједно:

40. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ

54. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ

Припадају хаплогрупи R1b-L51. Разликују се на маркеру 389II, на ком први Цвитковац има вредност 28, док други има вредност 29. Најближа поклапања на пројекту имају са двојицом тестираних који су сврстани у подграну U106 на основу хаплотипа, ради се о Денићу из Сијаринске Бање код Медвеђе и о једном необјављеном појединцу из Фења код Тимиша у Румунији. Од обојице се разликују на 3 односно 4 маркера на 23 тестирана маркера. Необјављени појединац из Румуније је Србин и такође слави Ђурђевдан. Због ових поклапања, можда би ваљало проверити припадност Цвитковаца на подграну U106.

Цвитковци су на попису из 1948. године били најбројнија српска породица у Маовицама, са 52 пописане особе у 11 домаћинстава. Тада су пописани под презименом Цвитковић. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 04:24:50 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #160 послато: Октобар 21, 2021, 03:43:32 поподне »
53. Ђурић, Ђурђиц, Исток

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>BY16680. Има доста блиских поклапања на 17 и на 23 упоредива маркера са другим припадницима BY16680 подгране на нашем пројекту, али ни једно потпуно. Нико од њих му није географски близак.

Тестирани је навео да је старо презиме његове породице Петковић.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #161 послато: Октобар 21, 2021, 03:52:43 поподне »
71. Рашић, Никољдан, Белегиш, Стара Пазова

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Рашићу је по хаплотипу најближи Живковић из Шабца са којим има један маркер разлике DYS385a=14. Рашићу је уједно ово једина вриједност која одступа од модала за ову хаплогрупу, па се може посматрати и као скорија промјена. Живковић и Рашић дијеле и нешто рјеђу вриједност DYS19=15. Могућност везе ове двије породице подцртава и иста слава Никољдан и миграторно повезана подручја Срем и Мачва.

Рашићи су по свој прилици присутни у Белегишу бар од прве половине 18. вијека, јер је у попису Белегиша из 1736. године записан и Бошко Рашић, могући предак Рашића. На Мајској скупштини 1848. године у Сремским Карловцима био је присутан "Георгије Рашич из Белегиша".

Јако занимљиво, а иначе из ове куће ми је  прабаба са мајчине стране-Катица-Ката Рашић , од оца Милана/Милорада.
Појављује се и Стојан Рашин уз Бошка Рашића те 1736/7 године. На попису Белегиша 1722.године се Рашићи/Рашини не појављују.

Које би могло бити даље порекло овог сремачког рода?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #162 послато: Октобар 21, 2021, 04:02:27 поподне »
82. Ивановић, Јовањдан, Поповић, Сопот

Припада хаплогрупи R1b-L23>Z2103, новоформираном роду Ј у табели пројекта. Са једним од двојице тестираних Мајских из Сивца код Сомбора има потпуно поклапање на 23 маркера. Могуће да је ближе повезан са тестираним Јовановићем из Драгиња код Коцељеве, који му је географски ближи од Мајских и који такође слави Јовањдан.

У литератури о пореклу Ивановића стоји:

–Васковићи (Арсенијевићи, Марковићи, Стевановићи, Јеремићи и Ранковићи), славе Јовањдан. Три брата: Милан, Станош и Драгош, дошли су из Васојевића и на Рту и Кућинама начинили колибе. Са њима су од старине род:

–Костадиновићи;

–Мијаиловићи (Неговановићи);

–Дунићи;

–Станкићи;

–Павићи и ;

–Радовановићи.

–Симиџићи (Ивановићи), род су са Васковићима, славе – као и они – Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2014/08/10/poreklo-prezimena-selo-popovic-sopot-beograd/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #163 послато: Октобар 21, 2021, 04:03:33 поподне »
Јако занимљиво, а иначе из ове куће ми је  прабаба са мајчине стране-Катица-Ката Рашић , од оца Милана/Милорада.
Појављује се и Стојан Рашин уз Бошка Рашића те 1736/7 године. На попису Белегиша 1722.године се Рашићи/Рашини не појављују.

Које би могло бити даље порекло овог сремачког рода?

Једина генетичка веза је овај Живковић из Шапца. Не знам има ли каквих података о његовом поријеклу. Али Срем је тих година на прелазу 17. у 18. вијек био практично ратиште и становништва се сигурно много испремјештало.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #164 послато: Октобар 21, 2021, 04:10:55 поподне »
84. Миладиновић, Поповњак, Деспотовац

Припада хаплогрупи R1b-L51. Најближе поклапање има са једним необјављеним тестираним из села Скорица код Ражња који слави Стевањдан. Оно што је занимљиво је то да род Крстића-Чокића у Поповњаку слави Стевањдан. Крстићи-Чокићи су према подацима из литературе старином са Косова.

Прадеда тестираног се презивао Милојевић и није позната његова крсна слава као ни то од ког је рода из Поповњака био. С обзиром на сам резултат, могуће је као што рекох да се ради о Крстићима-Чокићима.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #165 послато: Октобар 21, 2021, 04:15:32 поподне »
Једина генетичка веза је овај Живковић из Шапца. Не знам има ли каквих података о његовом поријеклу. Али Срем је тих година на прелазу 17. у 18. вијек био практично ратиште и становништва се сигурно много испремјештало.

Нажалост ја не знам ништа о њиховом дљем пореклу и предањима. Можда кад би се јавио тестирани, можда ји имао неких занимљивих података.
Генерално готово цео Источни Срем је краишког порекла (од мојих директ.предака Пејиновићи-Аранђеловдан, Ђекићи и Божићи Стевањдан), ал има ту занимљивих родова који могу бити и неког другог..ето на пример једна прабаба по оцу је од Веренчевића-Веренаца-Никољдан, који такође могу бити ко зна одакле пореклом..
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #166 послато: Октобар 21, 2021, 04:21:49 поподне »
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #167 послато: Октобар 21, 2021, 04:49:22 поподне »
Следећа два резултата ће бити објављена заједно:

40. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ

54. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ

Припадају хаплогрупи R1b-L51. Разликују се на маркеру 389II, на ком први Цвитковац има вредност 28, док други има вредност 29. Најближа поклапања на пројекту имају са двојицом тестираних који су сврстани у подграну U106 на основу хаплотипа, ради се о Денићу из Сијаринске Бање код Медвеђе и о једном необјављеном појединцу из Фења код Тимиша у Румунији. Од обојице се разликују на 3 односно 4 маркера на 23 тестирана маркера. Необјављени појединац из Румуније такође слави Ђурђевдан. Због ових поклапања, можда би ваљало проверити припадност Цвитковаца на подграну U106.

Цвитковци су на попису из 1948. године били најбројнија српска породица у Маовицама, са 52 пописане особе у 11 домаћинстава. Тада су пописани под презименом Цвитковић. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.
U katastarskim knjigama za Radišić kod Trogira godine 1711 upisan je Đorđe Cvitkovac p. Milina. Link na Katastarski materijal:
https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing

U katastru za Maovice i Vrliku godine 1710 je upisan njegov brat Stojan Cvitkovac. Link na katastarki materijal:
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

Tri roda Cvitkovaca popisana su 1810 u Vrličkoj parohiji: Ristin, Mitrov(Milin) i Petrov. Jedan od testirani uzoraka jeste od Ristinog potomka, a drugi od Petrovog. Vremenski razmak od zajednickog pretka nosoca ova dva uzorka je oko 300 godina. Izvolte link  na popis vrličke parohije iz 1810:
https://drive.google.com/file/d/1pRb80LPUgz4PnuXMP-9hFdgCLxJIEULT/view?usp=sharing

Što se tiče pominjanja Cvitkovića 1830 najverovatnije se radi o greški koja se prepisuje.  Kod Ante Ivankovića  u tom selu nedostaju Krićkovići pa će biti da se ta spominjanja "Cvitkovića" odnose na njih.




Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #168 послато: Октобар 21, 2021, 05:17:07 поподне »
75. Богдановић, Илиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Занимљиво је да најближа поклапања има са необјављеним родовима из Зеока код Лазаревца, који славе Ђурђиц. Нека веза би можда могла постојати и са једном необјављеном породицом која би требало да је пореклом са подручја Западне Босне, а која такође слави Илиндан.

На попису из 1948, у Штикову је пописана 51 особа у 7 домаћинстава са презименом Богдановић. У том селу су били присутни и у 18. веку.


Bogdanovići su od davnina u Štikovu. Na katastru 1735. upisana su trojica, a jedan od njih, Radiša Bogdanović, zapisan je i mnogo ranije, u Morejskom ratu 1680-ih.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #169 послато: Октобар 21, 2021, 05:19:17 поподне »
50. Бјелић, Јовањдан, Главица, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS385=11-15, DYS389ii=30, DYS549=11. Те вредности се појављују појединачно и код других припадника српских N2, али нема потпуних поклапања.
Тестирани вероватно припада још нижој подргани FGC28435, али на жалост то се на 23 маркера не може са сигурношћу потврдити, па препоручујем тестираном да потврдни припадност тој подграни директним тестирањем код YSEQ. https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772

Некa поклапања које вреди споменути су:
- Са Бјелаковићем (Јовањдан) из Пиве дели вредности DYS389ii=30, али Бјелаковић има модалне вредности DYS385=11-16 и DYS549=12, те поседује још неке друге карактеристичне маркере које нису присутне код Бјелића, па је упитно да ли постоји нека ближа веза.
- Са Лаловићем (Јовањдан) из Калиновика дели DYS385=11-15 и DYS389ii=30, али Лаловић има карактеристичну вредност DYS389i=15, док је код Бјелића модална DYS389i=14. Такође се не поклапају на DYS549, где Лаловић има модалну вредност, и брзомутирајучим DYS458, где Лаловић има карактеристичну вредност 17.
- Са Бундалом (Јовањдан) из Хашана код Крупе и једним тестираним из Рогача код Невесиња (Јовањдан п. Савиндан) из истраживања Херцеговаца дели DYS549=11, али Бундало и тестирани из Рогача код свих осталих маркера имају модалне вредности.

Тестирани је оставио податак да су Бјелићи у Главицу досељени из Перне (Б. Крупа) око 1791. године. Слична предања појављују се и у етнографском раду Поуње - Милан Карановић (1925).
- Главица - Село је опустело за Лауданова Рата 1790 г.
- Доселили се: Бијелићи 3 к., (Јовањдан) из Перне пре 70 г.


За Перну, Карановић је између осталог оставио и следеће податке:
На пређашње власнике подсећају: Челебића Њива, Црнкића Долина, Салијагића Брдо и Мусића Бријег. На одсељену породицу Бијелића Брдо.

И Перна је вероватно опустела за време Лаудоновог рата, ово је забележио Карановић:
Пре 100 г. село је било пусто по причању старца од 75 г. Симе Роквића. Између Стијене, Отоке и Крупе било је свега 10 к.

Иако Карановић не пише о даљем пореклу Бјелића из Главице, они су вероватно сродни са Бјелићима из оближњег села Стабанџа и Петровићи, који такође славе Јовањдан и пореклом су из Бјелајског Поља. Због правца миграција, славе и хаплогрупе постоји могућност да су Бјелићи део великог рода крајишких Бањца.

Главица, која се налази на самој граници са Банијом, са засеоцима Дабриња и Халиловац на топографској мапи из друге половине 19. века:

Извор: мапире.еу

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #170 послато: Октобар 21, 2021, 05:32:39 поподне »
50. Бјелић, Јовањдан, Главица, Босанска Крупа

Иако Карановић не пише о даљем пореклу Бјелића из Главице, они су вероватно сродни са Бјелићима из оближњег села Стабанџа и Петровићи, који такође славе Јовањдан и пореклом су из Бјелајског Поља. Због правца миграција, славе и хаплогрупе постоји могућност да су Бјелићи део великог рода крајишких Бањца.

Погледао сам мало Бјелиће из Бјелајског поља, али они славе Василијевдан и огранак су Вигњевића (дакле вероватно I2-PH908). То свакако не искључује сеобу из Бјелајског поља. Као што кажеш, највероватније да због славе и миграционог правца постоји нека веза са Бањцима и Латиновићима.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #171 послато: Октобар 21, 2021, 06:22:49 поподне »
Da li može neko iz porekla  da proceni rodbinsku udaljenost Petković-a (rezultat 90.) i  Cvitkovaca (rezultati 40. i 54.) Oba roda su R1b - L51. Zadnjih 300 godina  žive kuća do kuće.

Vidim da je, prema mojoj proceni, 8 mutacija razlika izmedju ova dva roda, što bi bilo cca 2000 godina. Ne znam kolika je verovatnoća da se razidju pa sretnu i posatanu susedi na 300m rastojanja ali mi deluje manje verovatnim nego da dobijem sedmicu na lotou.

Da napomenem. Oba roda su pripadnici reda čuvara Hristovog groba.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #172 послато: Октобар 22, 2021, 08:16:42 пре подне »
87. Ђоковић, Лучиндан, Југовићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Иако има хаплотип близак модалном са подграну и FT190799 и PH908 уопштено, нема потпуних поклапања на нашем пројекту на 23 тестирана маркера.

Ђоковићи из Југовића су по предању пореклом од Војводића, Никшића Требјешана.
Интересантно је колико Вујачић из Струга одступа по вредностима на појединим маркерима у односу на све тестиране Никшиће, као и у односу на Ђоковића са којим има 5 разлика. Ипак, ниске вредности код обојице на DYS481 може да сугерише да је предање Ђоковића о пореклу од Војводића-Требјешана тачно (Ђоковић има вредност 29, док Вујачић 28 на поменутом маркеру). Уколико би Ђоковић наставио са даљим тестирањима верујем да би се открио заједнички SNP Требјешана.

Иначе, Вујачићев дужи хаплотип је занимљив и због још неколико некарактеристичних маркера за Никшиће, DYS594=11, DYS534=13 и DYS715=24.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 08:27:24 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #173 послато: Октобар 22, 2021, 10:37:11 пре подне »
43. Мирић, Аранђеловдан, Сивац, Кула

Припада хаплогрупи I1-M253, дубљу грану је тешко одредити због специфичних вриједности хаплотипа. Невген највише шансе да је за разне гране хаплогрупе I1-Z58, али без јаке сигурности. Хаплотип Мирића одликују сљедеће карактеристичне и рјеђе вриједности маркера: DYS14=16, DYS389-1=13, DYS458=14, DYS456=15 i DYS549=13. Нема посебно блиских хаплотипова у базама. Најближи му је католик из Омањске код Добоја, са којим има 3 маркера разлике на упоредивих 17.

Мирићи се појављују у пописима Сивца из 18. вијека. Године 1733. године помиње се свештеник Мирић у Сивцу. У попису становника Сивца из 1715,1720,1725/6 године нема Мирића. Додуше у попису из 1720. године записан је Мира Сирижанин. Већ у попису Сивца из 1782. године записан је велик број Мирића.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #174 послато: Октобар 22, 2021, 10:51:14 пре подне »
Da li može neko iz porekla  da proceni rodbinsku udaljenost Petković-a (rezultat 90.) i  Cvitkovaca (rezultati 40. i 54.) Oba roda su R1b - L51. Zadnjih 300 godina  žive kuća do kuće.

Vidim da je, prema mojoj proceni, 8 mutacija razlika izmedju ova dva roda, što bi bilo cca 2000 godina. Ne znam kolika je verovatnoća da se razidju pa sretnu i posatanu susedi na 300m rastojanja ali mi deluje manje verovatnim nego da dobijem sedmicu na lotou.

Da napomenem. Oba roda su pripadnici reda čuvara Hristovog groba.

Удаљеност је више од 4.600 година, јер је толико стара грана R1b-L51>U106 којој припада Петковић, а Цвитковци очигледно нису у њој. Такву прогнозу даје калкулатор, али ко зна, можда би тестирањем у иностранству било откривено да припадате њој, иако су мале шансе.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 10:54:55 пре подне Зрно »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #175 послато: Октобар 22, 2021, 11:17:39 пре подне »
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.


Дакле, ово би требала бити хаплогрупа чувеног:

https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/

Најстарији познати је био Вучен Петковић Вујичин 1692.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 11:19:28 пре подне Зрно »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #176 послато: Октобар 22, 2021, 11:20:30 пре подне »
83. Љубичић, Видовдан, Мала Врановина, Топуско

Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930, добро профилисаном роду којем припада већи број породица у Херцеговини, Крајини, Србији. Сви тестирани из ове групе су по хаплотипу доста блиски, па је на малом броју маркера теже одредити скорије везе. Љубичићев хаплотип има неке вриједности које одступају од модала за овај род: DYS456=15, DYS576=17 и DYS570=19. Вриједност DYS456=15 Љубичић дијели са Баталом из Горњег примишља код Слуња. Због географске блискости постоји могућност ближе везе.

Љубичић слави прилично ријетку славу Видовдан и вјероватно се ради о јединственом роду Љубичића са овом славом. На подручју Крјаине и Славоније, присутно је више Љубичића, са другим славама, разнородних.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #177 послато: Октобар 22, 2021, 11:53:28 пре подне »
35. Лукач, Лазаревдан, Доњи Добретин, Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Од специфичнијих вредности се највише издвајају 14 на 389i и 19 на 458. Но, због крсне славе и вредности 17 на 19 и 10 на 391 сам Лукача сврстао у род А7, у коме се налазе Гачевићи из Матаруга код Пљеваља, Бјелић из Сировца код Шавника итд. Овом роду са подручја данашње Хрватске припадају и Шимићи из Мирковаца код Винковаца. Све породице из рода А7 славе Лазаревдан.

Лукачи којима је крсна слава Лазарева Субота су потврђени у другој половини XVIII века у Добретину код Двора, затим у Шушњару код Петриње, као и у Славском Пољу код Вргинмоста. Могуће је да су сви ови Лукачи истог порекла по мушкој линији. У раду о становништву Поуња Милан Карановић за Лукаче Лазаревштаке из Доњег Бушевића код Босанске Крупе наводи податак о пореклу из Врточа (вероватно се ради о Врточу код Босанског Петровца) где је било Лукача, али Јовањштака, тако да је могуће да се ради о повезивању на основу истог презимена.

Прилично занимљив резултат. По свему судећи, банијски Лазаревштаци (који уопште нису малобројни) биће прилично "шарени" у генетичком смислу, пошто смо и пре Српског ДНК месеца имали потврђене Жегарце (тестирани је кордунашки огранак Мацута, али постоји и банијски огранак овог рода у Пјешчаници код Вргинмоста) и Шаренце (Јакшићи из Слабиње код Костајнице).

Као што је Лука већ написао, Лукачи са крсном славом Лазарева субота потврђени су у низу банијских села још током друге половине XVIII века (Добретин, Славско Поље, Шушњар). Нарочито је занимљиво подручје око Шушњара, који је матица великог рода Бунчића (данашњи Бунчићи из Шушњара и Мраковићи из Влаховића) и у коме постоји храм Васкрсења Лазаревог. У околним селима било је више родова који су прослављали Лазареву суботу - Јакшићи (Грабовац), Јујићи (Бачуга), Мраковићи (Влаховић), Радовановићи (Бачуга), Туропољци (Бачуга), па ће бити занимљиво видети њихове резултате једног дана. На Банији је било и Лукача Јовањштака (Дабрина), који су такође потврђени током друге половине XVIII века.

« Последња измена: Октобар 22, 2021, 11:55:27 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #178 послато: Октобар 22, 2021, 12:01:01 поподне »
59. Мраковић, Лазарева Субота, Влаховић, Глина, E-V13>Z1057

Поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23 и DYS570=20. Најближа поклапања (20 од 23 маркера) има са Мариновићем из Сливнице у Површи требињској и још јединим тестираним из истог места који такође припада роду Илића. С обзиром да Мраковић са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, не може се тврдити да су истог порекла.

Сви банијски Мраковићи потичу из Влаховића (55 кућа 1948. године), с тим што од половине XIX века један њихов свештенички огранак живи у Драготини (1 кућа 1948. године). Крсна слава банијских Мраковића је Лазарева субота.

Према подацима из друге половине XVIII века, Мраковићи су на подручју Влаховића имали најмање 9 породичних задруга. Сами Мраковићи представљају издвојени огранак рода Бунчића из Шушњара, који је у историјским изворима навођен прво под презименом Бунчић, затим као "Бунчић звани Мраковић", да би се половином XVIII века презиме Мраковић усталило. Мраковићи су били један од истакнутијих хусарских родова, дали су више крајишких официра (први од њих био је капетан Вук Бунчић-Мраковић), као и низ свештеника (почевши од попа Кузмана Мраковића).

С обзиром да ДНК резултати Мраковића нису показали било какву везу са раније тестираним Лазаревштацима, покушаћемо у наредном периоду тестирати Бунчиће из Шушњара или још један огранак Мраковића, чисто како бисмо видели јесу ли Мраковићи једнородни или међу њима има више хаплогрупа. Уколико неко познаје Бунчиће из Шушњара, нека се слободно јави, па ћемо организовати њихово тестирање.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #179 послато: Октобар 22, 2021, 12:11:54 поподне »
83. Љубичић, Видовдан, Мала Врановина, Топуско

Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930, добро профилисаном роду којем припада већи број породица у Херцеговини, Крајини, Србији. Сви тестирани из ове групе су по хаплотипу доста блиски, па је на малом броју маркера теже одредити скорије везе. Љубичићев хаплотип има неке вриједности које одступају од модала за овај род: DYS456=15, DYS576=17 и DYS570=19. Вриједност DYS456=15 Љубичић дијели са Баталом из Горњег примишља код Слуња. Због географске блискости постоји могућност ближе везе.

Љубичић слави прилично ријетку славу Видовдан и вјероватно се ради о јединственом роду Љубичића са овом славом. На подручју Крјаине и Славоније, присутно је више Љубичића, са другим славама, разнородних.

Тестирани Љубичић је даљим пореклом из Малог Обљаја код Глине.

Љубичићи су потврђени у Обљају током друге половине XVIII века. Обљај је занимљив управо због бројности родова који прослављају Видовдан и представља епицентар Видовштака у глинском крају. Осим Љубичића (15 кућа 1948. године), Видовдан у Обљају прослављају још Вујаклије (34 куће 1948. године), Еремије (18 кућа 1948. године) и Мрђеновићи (2 куће 1948. године).

С обзиром да су Вујаклије из Великог Обљаја код Глине потврђене као I2-PH908>Z16983 (23andMe), резултат Љубичића би требало узети са резервом, односно било би добро тестирати још неког Вујаклију или Љубичића.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #180 послато: Октобар 22, 2021, 02:05:52 поподне »
Погледао сам мало Бјелиће из Бјелајског поља, али они славе Василијевдан и огранак су Вигњевића (дакле вероватно I2-PH908). То свакако не искључује сеобу из Бјелајског поља. Као што кажеш, највероватније да због славе и миграционог правца постоји нека веза са Бањцима и Латиновићима.

Да, нема их у Бјелајскогм пољу. Можда су узели ново презиме у време досељавања, као нпр. Пилићи, који би такође требали бити од Бањца. У Стабанџи поред Бјелића, има и Пилића и Бањца.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #181 послато: Октобар 22, 2021, 03:41:26 поподне »
57. Миланов, Никољдан, Ковиљ, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 10 на 391 и 16 на 458, мислим да би могао бити повезан са Милићем из Јавнице код Двора, Ђурићем из Двора и Вујатовићем из Великог Градца код Глине. Милићи и Вујатовићи такође славе Никољдан, док Ђурићи славе Ђурђевдан (мада би ово требало проверити јер су у Двору доста бројни Ђурићи Никољштаци).

Тестирани наводи да могуће потичу из Решетара (вероватно се ради о Решетару код Коренице у Лици, на самој граници са БиХ). Уколико је ово заиста тачно, онда поклапање са родовима који су са подручја Баније и не чуди.

Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #182 послато: Октобар 22, 2021, 03:48:31 поподне »
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.

Тестирани смешта досељавање своје породице у средину или другу половину 18. века. Заборавих то написати.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #183 послато: Октобар 22, 2021, 03:50:29 поподне »
64. Благојевић, Никољдан, Плетерница, Славонија

Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930, добро профилисаном роду којем припада већи број породица у Херцеговини, Крајини, Србији. Благојевићев хаплотип се у потпуности уклапа у модлани хаплотип за овај род, тако да се на основу хаплотипа не може закључивати о евентуално ближим везама. Има пуно поклапање са Татарином из Барање који му је географски близу, с тим да Татарин слави Пантелиндан. Од тестираних који славе Никољдан, најближи му је Божовић из Лопаша/Пожега са којим има два маркера разлике, али географски стоје далеко.

По шематизму епархије пакрачке Благојевићи са славом Никољдан били су присутни у парохијама Боломаче и Кобаш. Парохија Боломаче није пуно удаљена од Плетернице, па је могуће да се ради о истим Благојевићима. Колико сам видио у попису из 1948. године, Благојевићи су били прилично бројни у насељу Ивaнин Двор у оквиру Плетернице. За то насеље се наводи да је новијег настанка, с краја 19. вијека, па није искључено да су Благојевићи оригинално са подручја парохије Боломаче.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #184 послато: Октобар 22, 2021, 04:11:48 поподне »
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.

У Решетару Никољдан славе: Студени, Радаковићи, Дошени, Ковачевићи, Лакићи, Драгојевићи, Грбићи и Главинићи.

Тестирани смешта досељавање своје породице у средину или другу половину 18. века. Заборавих то написати.

Решетар је насељаван након 1791. године, 1795. године су у Решетару пописане следеће српске породице:
Чавлина, Веселица, Поповић, Ристић, Дејановић, Кесић, Бубало, Врањеш, Вукојевић, Богуновић, Ковачевић, Бркљач, Бабић, Чучак, Славујевић, Главинић, Грбић, Кантар, Репац и Перић.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #185 послато: Октобар 22, 2021, 04:49:39 поподне »
Данас је лабораторији прослеђена 5. тура узорака за Српски ДНК месец 2021. Следи списак кандидата из 5. туре:

153. Ђукарић, Часне Вериге, Горњи Очауш, Теслић;
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља;
155. Остојић, Никољдан, Врбета, Кнић;
156. Грујић, Василијевдан, Вича, Лучани;
157. Кундачина, Ђурђевдан, Хатељи, Берковићи;
158. Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град;
159. Станковић, Лучиндан, Губеревац, Лесковац;
160. Анђић, Аранђеловдан, Фојница, Гацко;
161. Станишић, Никољдан, Нови Сад;
162. Трубић, Лучиндан, Стражице, Рибник;
163. Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес;
164. Џамић, Никољдан, Велика Врбница, Александровац;
165. Раковац, Аранђеловдан, Ниш;
166. Јанковић, Ђурђевдан, Вијачани Горњи, Челинац;
167. Никић, Митровдан, Смолућа Доња, Лукавац;
168. Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре;
169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар;
170. Милаш, Стевањдан, Цетина, Цивљане;
171. Миливојевић, Никољдан, Церовица, Станари;
172. Мићић, Никољдан, Скиповац Горњи, Добој;
173. Савић, Јовањдан, Добрња, Бањалука;
174. Ђурин, Митровдан, Сакуле, Опово;
175. Јосиповић, Лазаревдан, Црвица, Сребреница;
176. Цветановић, Бели Поток, Лесковац;
177. Миленковић, Аранђеловдан, Клисурица, Прокупље.
« Последња измена: Октобар 23, 2021, 04:06:04 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #186 послато: Октобар 22, 2021, 05:44:32 поподне »
Удаљеност је више од 4.600 година, јер је толико стара грана R1b-L51>U106 којој припада Петковић, а Цвитковци очигледно нису у њој. Такву прогнозу даје калкулатор, али ко зна, можда би тестирањем у иностранству било откривено да припадате њој, иако су мале шансе.
Cvitkovci i Petkovići se razlikuju za 8 mutacija. Ako potiču od istog pretka onda ih deli 4 mutacije tj. 1000g. Cvitkovci su testirani sa dve udaljene grane koje ne pamte srodstvo  a Petkovići sa samo jednim od tri roda koji ne pamte srodstvo. Pretpostavimo da nema drugiih razlika. Ozbiljnija provera sledi  kad malo bolje sagledamo Cetinsku krajinu.


Дакле, ово би требала бити хаплогрупа чувеног:

https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/

Најстарији познати је био Вучен Петковић Вујичин 1692.
Ilija Petković potiče od Miaila Petkovića pokojnog Radivoja a pripadnika banderije Stjepana Biokovića. Ovo su rezultati  potomka  Vučena Petkovića pokojnog Vujice  iz iste banderije. Verovatno su ista grupa, ali proverićemo Ilijinu stranu.  Godine 1692 u banderiji  Pavla Jurića zabeležen je Jakov Petković. 

Napred sam dao fotografije original građe iz zadarskog arhiva koje se odnose na Vrliku i Maovice. Ako imaš druge izvore voleo bih da znam koje. Mislim na ove razlike.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 05:55:58 поподне Cvitkovac »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #187 послато: Октобар 22, 2021, 07:13:55 поподне »
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.
Тестирани изводи претпоставку да је његов директни предак или сродник претка Илија Милановић који је уписан у мустерлистама Шајкашког батаљона, где се наводи да је у Батаљон доселио из личког Решетара. Не знам на којој се тачно од тих мустерлиста помиње Илија Милановић, али како су нам доступни пописи у распону од 1769. (када је Ковиљ припао Батаљону) и 1819. свакако је у питању период пре Маџарске буне. 1784. се у Доњем Ковиљу помиње и Тадија Милановић. Иначе мислим да су добре шансе да ови Милановићи јесу преци Миланова, јер сам гледајући мустерлисте и цивилне пописе увидео многа преклапања и континуитет са данашњим презименима по целој Шајкашкој, наравно често без наставка ић. У прилог томе да је предак Миланова заиста Илија Милановић који је доселио из Лике иду и поклапања у тим крајевима.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #188 послато: Октобар 22, 2021, 07:46:42 поподне »
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из општег рода, и то махом са онима крајишког порекла. Од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) разликује се на 1 од 17 упоредивих маркера, а на 2 од 23 разликује се од неколицине тестираних, Гашића из Приједора (Никољдан), Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан), Вјештице из Хашана код Крупе (Ђурђевдан), Топића из Лушци Паланке код Санског Моста и Вановца из Високог (Ђурђевдан). Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS389II=29. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #189 послато: Октобар 22, 2021, 08:04:59 поподне »
38. Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>L366. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Драгутиновићем из Убе код Цетиња и још три нејавна резултата (два такође из околине Цетиња и један из Херцеговине) има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Вучетића из Кавча код Тивта, једног нејавног резултата из околине Цетиња и Ћеклића из Обрње код Калиновика разликује на само 1 од 23 маркера. Сви наведени осим Ћеклића такође славе Илиндан. Матановићи припадају братству Калуђеровића у оквиру племена Ћеклића:


Цитат
Калуђеровићи

Калуђеровићи се деле на следеће родове: Калуђеровиће, Матановиће (у Крајњем Долу), Томашевиће, Николиће, Радниће, Латковиће (Кућишта) и Домазетовиће (Петров До).

Слично као и предак Петровића, предак Калуђеровића, Стеван, добегао је из Бјелопавлића, према предању – због убиства неког спушког Турчина, у другој половини 17. столећа. Под старост се замонашио – закалуђерио, па су његово потомство Ћеклићи прозвали Калуђеровићима.

Син Стеванов, Павле, преотео је кнештво Бацуљима, али су га они убили[14], па је кнез постао његов брат Раде. Од половине 19. столећа, главарство у Ћеклићима опет је прешло на Калуђеровиће. Од њих је био чувени војвода Ђуро Матановић.

Од ћеклићких Калуђеровића су Калуђеровићи у Озринићима, Цетињу, Никшићу и Боки, а један од њих се вратио у Бјелопавлиће и од њега потичу тамошњи Калуђеровићи у Доњој Главици.

Калуђеровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Стеван преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је бјелопавлићка – Света Петка.

https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #190 послато: Октобар 22, 2021, 08:19:05 поподне »
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из општег рода, и то махом са онима крајишког порекла. Од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) разликује се на 1 од 17 упоредивих маркера, а на 2 од 23 разликује се од неколицине тестираних, Гашића из Приједора (Никољдан), Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан), Вјештице из Хашана код Крупе (Ђурђевдан), Топића из Лушци Паланке код Санског Моста и Вановца из Високог (Ђурђевдан). Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS389II=29. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Постоји потврда и на 23andMe, Ресановић, Никољдан, Горњи Класнић, Глина, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #191 послато: Октобар 22, 2021, 08:21:30 поподне »
38. Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>L366. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Драгутиновићем из Убе код Цетиња и још три нејавна резултата (два такође из околине Цетиња и један из Херцеговине) има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Вучетића из Кавча код Тивта, једног нејавног резултата из околине Цетиња и Ћеклића из Обрње код Калиновика разликује на само 1 од 23 маркера. Сви наведени осим Ћеклића такође славе Илиндан. Матановићи припадају братству Калуђеровића у оквиру племена Ћеклића:


https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/

Такође тестирани преко 23andMe, Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #192 послато: Октобар 22, 2021, 08:35:36 поподне »
169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар;

У колико је ријеч о истом роду, код Дедијера је забиљежено да је Митрић из коњичког краја доселио у невесињски, а славе Никољдан.

Студо биљежи друге Митриће у Изгорима поријеклом из Мратиња.  Не наводи славу.

О којим је ријеч?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #193 послато: Октобар 22, 2021, 08:40:03 поподне »
169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар;

У колико је ријеч о истом роду, код Дедијера је забиљежено да је Митрић из коњичког краја доселио у невесињски, а славе Никољдан.

Студо биљежи друге Митриће у Изгорима поријеклом из Мратиња.  Не наводи славу.

О којим је ријеч?

Ови би требали да су од Влачића, који су по предању сродни Колацима из Туља. Видећемо шта ће рећи тест.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #194 послато: Октобар 22, 2021, 08:40:09 поподне »
44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.

Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.

У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.

https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #195 послато: Октобар 22, 2021, 09:31:14 поподне »
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.

R1b-U106 је на простору Крајине доста слабо заступљена, а изгледа разноврсна. Да споменем свакако две крајишке породице са 23andMe, које такође славе Никољдан. Можда може помоћи у вези дубљег SNP-a.

Ђаковић, Никољдан, Врбник, Книн: R1b-U106>Y3443
Маравић, Никољдан, Дрежница, Огулин: R1b-U106>L48>Z159

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #196 послато: Октобар 22, 2021, 09:39:31 поподне »
Ови би требали да су од Влачића, који су по предању сродни Колацима из Туља. Видећемо шта ће рећи тест.
Да, претпостављам да је то навео тестирани.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #197 послато: Октобар 22, 2021, 09:43:30 поподне »
R1b-U106 је на простору Крајине доста слабо заступљена, а изгледа разноврсна. Да споменем свакако две крајишке породице са 23andMe, које такође славе Никољдан. Можда може помоћи у вези дубљег SNP-a.

Ђаковић, Никољдан, Врбник, Книн: R1b-U106>Y3443
Маравић, Никољдан, Дрежница, Огулин: R1b-U106>L48>Z159

Заборавио сам једну породицу из Лике: Воркапић, Никољдан, Плашки, R1b-M405 (U106). Симпотматично је да практично сви крајишки R-U106 славе Никољдан.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #198 послато: Октобар 22, 2021, 09:51:38 поподне »
38. Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280

Изгледа да су Ћеклићи генетички најхомогеније црногорско племе. И поред предања о разнородном пореклу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #199 послато: Октобар 23, 2021, 12:22:34 поподне »
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из општег рода, и то махом са онима крајишког порекла. Од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) разликује се на 1 од 17 упоредивих маркера, а на 2 од 23 разликује се од неколицине тестираних, Гашића из Приједора (Никољдан), Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан), Вјештице из Хашана код Крупе (Ђурђевдан), Топића из Лушци Паланке код Санског Моста и Вановца из Високог (Ђурђевдан). Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS389II=29. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Род Ресановића потврђен је током друге половине XVIII века у низу банијских села (Брубно, Гвозданско, Грмушани, Закопа, Класнић, Мајдан). Сви поменути огранци прослављају Никољдан, осим огранка из Мајдана који прославља Ђурђевдан (очито је реч о преузетој крсној слави).

Овај резултат потврда је ранијег резултата Ресановића из Горњег Класнића код Глине (R1a-Z280>CTS1211>CTS3402). Пошто истом огранку припадају и Сарапе из Горњег Класнића (крсна слава Никољдан), верујем да би ови родови могли бити повезани. Узорак Сарапа је већ у Берлину и ових дана очекујемо потврду да је овај род позитиван на SNP CTS3402, након чега ћемо за њих наручити и SNP YP951.
« Последња измена: Октобар 23, 2021, 12:27:39 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Марко Петковић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #200 послато: Октобар 25, 2021, 01:12:44 поподне »
73. Петковић, Лучиндан, Сијарина, Медвеђа, J2b-M205>Y22059

Петковићи негују предање о пореклу из околине Никшића (помињу се и Ровчани). Генетички Петковић чини исти род (385=15-21) са Николићем из Луњевице, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту крсну славу. Николићи су, према предању, такође пореклом из Црне Горе, а старије презиме гласило је Ћиловић. Оно што је сигурно, Петковићи не припадају роду Никшића, али и они и Николићи сасвим сигурно јесу пореклом из околине Никшића, с обзиром да је ова подграна тамо присутна кроз племе Угреновића. Теоретски би могли бити у вези са Божовићима из Милочана (такође Лучиндан), али они ипак поседују хаплотип који карактерише вредност 10 на маркеру 643 (типична за Угреновиће). Није искључено да су још неке породице J2b-M205 из околине Никшића преузеле славу/предање од Никшића и као такве исељавале ка другим областима.

Овој групи Лучинштака J2b-M205 треба придодати и Станисављевиће из Чортановаца крај Инђије. Сва је прилика да припадници J2b-M205>Y22059 из околине Никшића припадају подграни J-Y22063, за шта би ускоро требала стићи потврда из YSEQ (тестиран је један од исељених Угреновића).


Ком роду онда припадају моји Петковићи ?

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #201 послато: Октобар 25, 2021, 04:34:45 поподне »
46. Кладар, Ђурђевдан, Хртић, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, и то "карпатско-далматинској грани" Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му двојица Матаруга, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од којих се разликује на 3 од 23 маркера. Матаруге такође славе Ђурђевдан, па би и Кладар требао припадати истом роду В, који чине искључиво тестирани са славом Ђурђевдан са подручја Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Далмације. Од карактеристичних вредности, код тестираног Кладара издваја се једино повишена DYS389=14-31. Кладари припадају групи старијих родова из Хртића, где су потврђени у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2021/08/30/banijski-rodovi-hrtic/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #202 послато: Октобар 25, 2021, 05:23:47 поподне »
58. Ђорђевић, Св. Врачи, Коњува, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1a-M458, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Једино блиско поклапање на 23 маркера, и то потпуно, има са Владисављевићем из Игришта код Куршумлије који такође слави Св. Враче. Ђорђевић и Владисављевић деле и неколико прилично специфичних вредности, DYS385=14-14, DYS448=19 и DYS643=9, тако да нема сумње да су прилично близак род. Поред њих двојице постоје још само два рода која поседују исте вредности на маркерима DYS448 и DYS643, Сеизовић из Вранеша код Врњачке Бање (Св. Врачи) и Чотрић из Јадранске Лешнице код Лознице (Никољдан). Временски нешто удаљенија веза са Сеизовићем по свему судећи постоји, због исте славе и географске блискости, док маркерна блискост са Чотрићем може бити и последица случајности узевши у обзир да су Чотрићи даљим пореклом из Босанске Крајине.

Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било (Г)митровић, и да су даљим пореклом из села Маринце у Ибарском Колашину. Ово се поклапа са подацима из литературе, где је за Митровиће, али и за поменуте Владисављевиће, забележено да припадају роду Маринчана:

Цитат
Маринчани су друга велика група родова које је пописао Радослав Павловић, који славе Св. Враче у копаоничком крају. Исељени су из села Маринци, на јужним обронцима Копаоника.

Владисављевићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #203 послато: Октобар 25, 2021, 05:52:56 поподне »
56. Савић (Александровић), Никољдан, Крушедол Село, Ириг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближе поклапање има са Јовановићем из Кавадара код Рековца који такође слави Никољдан (род А6), од ког се разликује само за једну вредност на маркеру DYS570. Од једног нејавног резултата из Шумадије који слави Никољдан разликује се на 2 од 17 упоредивих маркера. Једина нешто специфичнија вредност коју поседују Савић и остали припадници рода А6 је повишена DYS635=24. Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Александровић, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о Савићима од којих потиче тестирани.
« Последња измена: Октобар 26, 2021, 07:08:54 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #204 послато: Октобар 25, 2021, 06:26:09 поподне »
62. Мартинов, Велика Госпојина, Српска Црња, Нова Црња

Припада хаплогрупи R1a-Z280, врло могуће и низводној грани Z92>Y4459. Осим повишене DYS389I=14 нема других вредности које значајније одударају од модалних. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Ковачани, слава Св. Врачи), од Илића из Доње Драгуше и Кузмановића из Горње Драгуше код Блаца разликује се на 2 од 23 маркера, а од већине осталих припадника рода на 3 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да се у породичном предању као преци помињу поп Трива Попов и његов син Ива по којима је породица добила назив Попини. У тексту о Српској Црњи о Мартиновима пише следеће:

Цитат
ЛУПУЛОВ(И), сад је то надимак фамилије МАРТИНОВИ (6, Велика Госпојина)

ЛАЗИН(И) – АЛИЛУЈЕВИ (5, Велика Госпојина), стара земља; једног су порекла са Мартиновима, Гијини, Мијини, Лазини и Маркови, и још у Кикинди Павлови (причају да је нека удовица Мара довела 5 синова: Траила, Лупула, Мију, Николу и Павла – овај пети отишао у Кикинду)

https://www.poreklo.rs/2012/10/07/poreklo-prezimena-srpska-crnja-gornji-banat/


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #205 послато: Октобар 25, 2021, 07:07:46 поподне »
56. Савић, Никољдан, Крушедол Село, Ириг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближе поклапање има са Јовановићем из Кавадара код Рековца који такође слави Никољдан (род А6), од ког се разликује само за једну вредност на маркеру DYS570. Од једног нејавног резултата из Шумадије који слави Никољдан разликује се на 2 од 17 упоредивих маркера. Једина нешто специфичнија вредност коју поседују Савић и остали припадници рода А6 је повишена DYS635=24. Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Александровић, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о Савићима од којих потиче тестирани.

У разговору ми је тестирани рекао да је он лично променио своје презиме у Савић, тако да је суштински ово резултат рода Александровића из Крушедола.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #206 послато: Октобар 25, 2021, 09:15:55 поподне »
76. Манић, Митровдан, Обреновац, Пирот, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања хаплотипова на пројекту. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=13, DYS458=19 и YGATAH4=12.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #207 послато: Октобар 25, 2021, 09:41:17 поподне »
78. Драговић, Аранђеловдан, Ђулићи, Андријевица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS448=21, док од модалног хаплотипа овог рода одступа и са вредношћу маркера DYS458=16.

Драговићи су по родослову огранак Васојевића - Новаковића. Радослав Вешовић је у својој књизи о Васојевићима записао следеће:


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #208 послато: Октобар 25, 2021, 10:07:36 поподне »
79. Пекић, Врачевдан, Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385=17-19 и DYS576=18. Обе поменуте вредности има и хаплотип извесног Маљевића из САД, који слави Никољдан и према магловитом предању потиче из околине Бара. С обзиром да се на упоредивих 18 маркера хаплотипови Пекића и Маљевића разликују само на једном маркеру, по свој прилици су истог порекла и груписани су у род И у табели Српског ДНК пројекта. Хаплотип Маљевића на 23 маркера најближа поклапања има са Папаном из Буљарице у Паштровићима и једним тестираним из околине Косова Поља, чији резултат још није објављен. Од поменуте две карактеристичне вредности маркера једино дели вредност маркера DYS576=18 са тестираним из околине Косова Поља, тако да је веза са Маљевићем далеко извеснија.

Тестирани је навео да су Пекићи староседеоци у Драчевици, селу које се налази на племенском подручју етнички и верски мешовитог албанско-српског племена Шестана, док је Андрија Јовићевић забележио следеће:
Пекићи и Никђоновићи су из Драчевице, од два брата из љуботиња; и по томе су братства сродна. Њихово је пресељење морало бити веома давно, јер у Љуботињу не постоји предање о овом пресељењу. Предак Пекића се звао Ратко. По једном предању, које се сачувало код Пекића, Ратко је био из Бајица, искрај Цетиња. Од његова унука Пека проистичу Пекићи. Један део Пекића се и данас зове Ратковићи. Од њих су православни Ратковићи у Сусташима, код Бара.

Предања о пореклу из Љуботиња и Бајица немају потврду у генетици, с обзиром да у тим племенима до сада није утврђено присуство гране E-FGC11450.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #209 послато: Октобар 26, 2021, 08:50:24 пре подне »
46. Кладар, Ђурђевдан, Хртић, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, и то "карпатско-далматинској грани" Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му двојица Матаруга, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од којих се разликује на 3 од 23 маркера. Матаруге такође славе Ђурђевдан, па би и Кладар требао припадати истом роду В, који чине искључиво тестирани са славом Ђурђевдан са подручја Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Далмације. Од карактеристичних вредности, код тестираног Кладара издваја се једино повишена DYS389=14-31. Кладари припадају групи старијих родова из Хртића, где су потврђени у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2021/08/30/banijski-rodovi-hrtic/

На подручју Баније постојала су три старија огранка Кладара (Брубно, Драготина и Хртић). Огранак из Брубна је угашен, док је крсна слава огранка из Драготине Срђевдан и не би требало да је повезан са Кладарима из Хртића (мада би такође требало да припада карпатско-далматинском огранку хаплогрупе R1a-Z280).

Кладари су потврђени у Хртићу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање три породичне задруге у селу. Данас постоје "прави" Кладари са славом Ђурђевдан, Кладари-Тишме (Тишме из Јаворника, данас носе презиме Кладар и прослављају Ђурђевдан, док им је изворна крсна слава Јовањдан) и Кладари који прослављају Лазареву суботу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #210 послато: Октобар 26, 2021, 05:29:39 поподне »
66. Папић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније и млађој подграни YP417>YP6047>FT285270. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која значајније одудара од већине осталих припадника ове гране је повишена DYS438=12. Најближа поклапања у табели пројекта има са Копањом из Павловца код Бања Луке који такође слави Никољдан, и Павловићем из Обудовца код Шамца (Марковдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. На три маркера разлике број поклапања већ значајно расте, а највише их је са простора Босанске Крајине, Лике, Херцеговине (укључујући и Стару Херцеговину) и (северо-)источне Босне. Од великог броја ових поклапања издвојићу Драшковића из Сливље код Гацка, који потврђено припада грани FT285270, а од ког се Папић разликује на 3 од 23 маркера, па би било добро да се овај резултат потврди и SNP тестом код YSEQ-a:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139716&osCsid=a4d3aff1a001d6bc3d0a677e3c01b892

Тестирани је у упитнику навео да Папићи по породичном предању потичу из Херцеговине, са подручја Рудина између Билеће и Никшића. Ту су досељени после доласка Турака на ове просторе, а подручје Дубрава населили су 1658. године сеобом кроз Средњу Босну. Узевши у обзир блиска поклапања са Драшковићима и још неким нејавним резултатима из Херцеговине, предање је највероватније тачно.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #211 послато: Октобар 26, 2021, 06:01:10 поподне »
67. Петровић, Никољдан, Дљин, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "старокарпатској" грани YP343>YP340. Једино блиско поклапање има са Ковачевићем из Дучаловића код Лучана који такође слави Никољдан, од ког се разликује на 3 од 23 маркера (DYS389ii, DYS390 и DYS576). Са Ковачевићем дели и две карактеристичне вредности, повишене DYS393=14 и DYS643=11, па нема сумње да припадају истом роду, али се временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније утврдити на овом броју маркера.

Тестирани је у упитнику навео да је најстарији предак, Петар-Абаз, забележен у дефтеру из 1823. године, и да по њему носе презиме Петровић и породични надимак Абази-Абазовићи. У тексту о Дљину на порталу за Петровиће-Абазовиће каже се само то да су стара породица, и да су досељени од Нове Вароши. С обзиром да нема сумње да су Петровићи исти род са Ковачевићима из Дучаловића, можда вреди навести и нешто о њиховом пореклу, с обзиром да о њима на порталу постоји нешто више информација:

Цитат
Ковачевићи су по причању најстаријих чланова те породице (допуњено подацима од г. Ранка Ковачевића, испитаног учитеља) пореклом из „Пресјеке са границе“ (веле: близу Херцеговине, али ће то бити Пресјека на граници Србије у срезу моравичком). Они су се из Пресјеке најпре, још за време турске владе, преселили у Катиће близу Ивањице. После погибије збега на Татинцу (село у црногорском срезу, ужичком округу) Ковачевићи се растуре на више страна. Један од њих, Давид (чукундед данашњих Ковачевића), дође с породицом у Дучаловиће, други отиду некуд око Јагодине, трећи у околину Ваљева (од њих су они у Петњици), а четврти у Жељезник код Београда, где се, веле, презивају Тодоровићи. – Давид је имао девет синова (који су учествовали у првом устанку) и једноме од њих, Милосаву, стоји на надгробном споменику да је умро 1818. године. Куга 1817. -18. поморила је све Ковачевиће осим двојице Милосављевих синова, Богосава и Добросава, које склони у једну воденицу у Овчару владика Нићифор (он живљаше тада у манастиру Сретењу). Од те двојице намножише се данашњи Ковачевићи.

https://www.poreklo.rs/2012/07/11/poreklo-prezimena-selo-dljin-lu%c4%8dani-donje-draga%c4%8devo/

https://www.poreklo.rs/2012/06/28/poreklo-prezimena-selo-du%c4%8dalovi%c4%87i-lu%c4%8dani-donje-draga%c4%8devo/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #212 послато: Октобар 26, 2021, 06:41:59 поподне »
72. Малбашић, Ћириловдан, Кола, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може прецизно одредити на овом броју маркера. Једина вредност која одудара од модала је снижена DYS448=19. Најближа поклапања има са неколицином тестираних који су провизионо смештени у грану YP343>YP340, иако предикција помоћу Невгена највеће шансе даје за неку још увек неоткривену грану. У питању су Новаковић из Горњих Мрка код Подгорице (Аранђеловдан), Стефановић из Лађеваца код Краљева (Аранђеловдан), Јевтовић из Доње Речице код Прокупља (Никољдан) и један нејавни резултат из околине Лазаревца, од све четворице разликује се на 3 од 23 маркера.

Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу, а о селу Кола пронашао сам само препис из шематизма православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882., у коме се Малбашићи помињу као Махалбашићи. У селу се као слављеници Ћириловдана помињу и Вукајловићи, Томићи, Звонари и Радаковићи, који би узевши у обзир реткост ове славе могли представљати и генетичке сроднике Малбашића.

https://www.poreklo.rs/2014/03/08/poreklo-prezimena-selo-kola-banjaluka/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #213 послато: Октобар 26, 2021, 07:08:06 поподне »
91. Новаковић, Ђурђевдан, Маовице, Сињ (сада у општини Врлика)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Једино блиско поклапање има са Галићем из Босанског Грахова који такође слави Ђурђевдан, разликују се само за по једну вредност на маркерима DYS389II и DYS576. Што је још битније, деле врло специфичну вредност DYS385=11-11, па не би требало бити сумње да припадају истом роду. Тестирани није оставио више података о пореклу, а у тексту на порталу каже се само да су у Маовицама забележени у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #214 послато: Октобар 26, 2021, 07:48:01 поподне »
91. Новаковић, Ђурђевдан, Маовице, Сињ (сада у општини Врлика)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Једино блиско поклапање има са Галићем из Босанског Грахова који такође слави Ђурђевдан, разликују се само за по једну вредност на маркерима DYS389II и DYS576. Што је још битније, деле врло специфичну вредност DYS385=11-11, па не би требало бити сумње да припадају истом роду. Тестирани није оставио више података о пореклу, а у тексту на порталу каже се само да су у Маовицама забележени у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

На катастру из 1710. у Маовицама је породица Андрије Новаковића.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #215 послато: Октобар 26, 2021, 09:54:20 поподне »
Да додам за 91. Новаковић, Мовице,Сињ:

Прво мени познато  спомињање Јандра/Андрије Новаковића је код Шибеника (Rachitnizza, Jandre Novacouich) године  1684 у бандерији  чији је харамбаша Steffano Gorreta (стр. 187. на следећем изводу из књиге фра Косор-а):

 https://drive.google.com/file/d/1TtyEu8kd7TnCi0ZC2UsCVPMiYpJ6oIFy/view?usp=sharing

Следећи познати траг јесте у катастру за Маовице и Врлику из 1710  где се име Андрије Новаковића  покојног Мартина (Andrea Nouacouich q. Martin) појављује код власништва честица земље код Врлике и на Мовицама.  Сами Новаковићи најпре живе у Цивљанима да би се после један део иселио на Маовице  населивши поседе који су претходно припадали Паспаљима. Требало би да се оба ова спомињања Јандре/Андрије односе на исту историјску личност јер ћемо многе потомке припадника тих шибенских бандерија препознати касније у том крају. Ево линка на катастарску књигу:

https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

Новаковићи су православни икавци.

Спомињу се у попису верника врличке парохије године 1810 у селу Цивљане Јован Новаковић(31г.) и његов син Петар (8г). Најпознатија личност јесте покојни Илија Новаковић дугогодишњи директор познатог београдског предузећа Пројектомонтажа.

У вези Новаковића и претходног поста колеге Црне Гује  занимљивост је да се у истом попису бандерија код Шибеника  јавља и Матија Галић (стр. 190. прилог 3).
« Последња измена: Октобар 26, 2021, 10:01:57 поподне Cvitkovac »

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #216 послато: Октобар 27, 2021, 08:24:52 пре подне »
Ови из Горетине бандерије би могли бити из Ливна.
Иначе, на шире подручје Врлике су у нешто ранијем периоду пристизали, судећи по Јурану, и Радохнићи.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #217 послато: Октобар 28, 2021, 09:39:11 пре подне »
U popisu banderija kod Šibenika od godne 1684 nađeno je, kod različitih popisivača, spominjanje prezimena Novakovića i Galića u ovim slučajevima:

Jadre Novacouich s 6 clanova u banderiji harambaše  Steffano Goretta,
Caporal Dragich Nouacouich s 15 članova,u banderiji Pietro Hreglianouich,
Margarita Nouacouich sa 4 člana, u banderiji Steffano Anetich,
Draghich Nouacouich sa 3 člana u banderiji cap. Piero Reglianouich,
Dragich Nouacouich 12 članova smeštenih u Castel Andreis a harambaša Petar Hreglianouch,
Mathio Galich  s 6 članova u banderiji harambaše Luca Xiucouich.

Novakovići su očito brojni, ne moraju ni biti isti rod, ali ako jesu ovde se njihov životni put razilazi. Harmabaša Steffano Anetić predvodi morlake koje po prezimenima trebali biti stari Dalmatinci ( Despotovići, Poplašeni, Biba, Mirčetič, Bioković...). Kao indicija može biti i predanje Novakovića da su od "Broćanca". Za ove koji su smešteni u Castel Andreas verovatno bi se po arhivima mogao iščeprkati još koji detalj.

I jedna zanimljivost. Uzorak  je uzet od Novakovića čija je žena istog prezimena kao jedan od spomenutih harambaša. 8)
« Последња измена: Октобар 28, 2021, 09:41:05 пре подне Cvitkovac »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #218 послато: Октобар 28, 2021, 05:14:18 поподне »
85. Милошевић, Никољдан, Постење (заселак Блажево), Нови Пазар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Тестирани је генетички сродан двојици припадника једног братства из Сиринићке жупе (Штрпце), које слави Петковдан. Са њиховим хаплотиповима дели карактеристичне вредности маркера DYS385b=20 и DYS576=18. Хаплотип Милошевића се на 23 маркера од једног припадника тог братства из Сиринићке жупе разликује на само једном маркеру, при чему је вредност коју има Милошевић на том маркеру између две вредности које имају двојица тестираних из Сиринћке жупе. Несумњиво се ради о истом генетичком роду, иако не постоји предањска веза.

Петра Петровић у свом раду о Рашкој за Милошевиће из Блажева наводи следеће:
Милошевићи 5 к., св. Никола, старинци или врло стари досељеници.

Милошевића има и у суседној Пиларети, а за њих Петровић пише следеће:
Милошевић 1 к., св. Никола, од старинаца из Дежеве.
« Последња измена: Октобар 28, 2021, 05:56:18 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #219 послато: Октобар 28, 2021, 06:23:52 поподне »
86. Шегрт, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово, E-V13>Z5017>CTS9320>FT79190>FT79653

Најближе поклапање хаплотипа има са Кесеровићем из Завлаке код Крупња (21/23), Торбицом из Кистања (20/23) и Пеурачом из Горњег Будачког код Крњака (20/23). Шегрта са Торбицом везује и заједничка слава Стевањдан. Хаплотип Шегрта поседује карактеристичну вредност маркера DYS570=19.

Грана још није доступна у табели Српског ДНК пројекта, пошто се у релативно скорије време појавила на YFull стаблу:
https://www.yfull.com/tree/E-FT79653/

Тестирани је у упитнику уз ограђивање навео да би старије презиме Шегрта могло бити Деридаска.

Исто помиње и Душан Никић говорећи о Шегртима из Халапића код Гламоча:
Srpska porodica Šegrt je u Halapiću tek od kraja drugog svjetskog rata. Šegrtima je krsna slava Stefanjdan, a starije prezime Deridaska. Šegrt je u Halapić došao iz sela Bastasi na Livanjskom polju, a tu su doseljenici iz Hercegovine. Motivacija je sasvim jasna, odnosno, prezime je formirano po zanimanju rodonačelnika koji je ostao za navijek samo šegrt, mada autor ove knjige zna jednog izvanrednog majstora drvodjelca, odnosno drvovesca, jer ono što on učini u drvetu, pravi je vez.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #220 послато: Октобар 28, 2021, 06:50:25 поподне »
88. Чолаковић, Никољдан, Каменско, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>А18844

Припада роду Матаруга. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS458=16.

Чолаковићи према предању потичу од Лаковића из Малих Цуца, што је овим резултатом потврђено. Братства која потичу од Лаковића имају устаљено предање о пореклу из Куча, које је генетички оборено.

Према мање познатом предању, које је забележио Јован Иванишевић крајем 19. века, Лаковићи су род са братствима која потичу од Драгошевића из Грахова (Булајићи, Вујачићи и други), што је и генетички потврђено. Драгошевићи потичу од Драгоша, који је био катунар Риђана у првој половини 15. века, а генетички су сродни Братићима из Бањана, који потичу од старијег рода Матаруга.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #221 послато: Октобар 28, 2021, 07:32:51 поподне »
89. Ункашевић, Врачевдан, Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Најближа поклапања има са Папаном из Буљарице у Паштровићима (22/23), Драгашем из Доње Млиноге код Петриње (21/23), Фаркашем из Суботице (20/23) и, најзначајније, Пекићем из истог места (20/23), који такође слави Врачевдан. Хаплотип Ункашевића не поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=18, али с обзиром да су из истог места, била би поприлична случајност да припадају истој грани која је врло ретка у Црној Гори, а да не припадају уједно и истом роду. Намеће се закључак да Папани такође потичу из Шестана, одакле су се спустили у Спич, а одатле се раширили и на оближњу Буљарицу.

Ово је можда и најзначјнији резултат који смо добили из Црне Горе ове године јер је Ункашевић први тестирани који према предању припада разгранатом роду Шестана, од кога потиче већина становништва у истоименом племену. Ево шта је Андрија Јовићевић записао о Шестанима и Пецићима, чији су Ункашевићи огранак:



Хаплогрупа Е до сада није забележена међу тестираним Шкријељима:
http://www.gjenetika.com/rezultatet/

Поставља се питање да ли је предање Шестана о пореклу из Шкријеља нетачно или су Шестани можда разнородни. Постоји и могућност и да потичу од неког давно исељеног рода са подручја Шкријеља. Свакако би било корисно да се тестира још неко од Шестана.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #222 послато: Октобар 28, 2021, 10:31:37 поподне »
44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.

Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.

У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.

https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/
Ја сам истраживао пре три година Дуњиће и њиове сроднике. Они су један од најбројнији огранак рода Бојанића из (Биљановца) тј.  село (Бојанићи). Село Бојанићи је некад било засеок и у саставу села Биљановца (Рашка). У неком периоду не знам тачно кад засеок Бојанићи постаје засебно село и улази у састав општине Краљево.

Бојанићи, Дуњићи, Токалићи, Чолићи, Ваљаревићи, Марјановићи има их и под друга презимена су по старом презимену или родовском надимку познати као Богаши-Багаши.  Као матично место одакле су се исељавали је поменуто место Бојанићи (Краљево). Велики део становништва се у том месту презива Бојанић, остаје нејасно да ли им је презиме формирано по претку: мушком или женском или су прозвани тако по засеоку који се звао већ тако.
"Радослав Љ. Павловић наводи да су од старе Бојане и њене ћерке настали Дуњићи". Дуњићи су кад су прешли у Рокцима из Биљановца прозвани по некој Дуњи којој је рано умро муж и која је одгајала и подигла децу, по мајци су прозвани Дуњићима.

Ја сам са једним господином Бојанића из Бојанића имао прилике да разменим поруку о њихово порекло. Господин Бојанић је мени изнео нека сазнања за које нисам знао,
Он каже да су Дуњићи по мушкој линији сродни са његовим Бојанићима, а не по женској како то може да се протумачи из литературе Р. Павловића. Даљи написао ми је био да су им сродници Бакрачевићи из Горње Тушимље код Новог Пазара, приликом сеоба неко од њих се населио у Тушимљи, а други су се населили у Биљановац.
Бакрачевићи нису разгранати, бар не под то презиме. У литератури се за њих наводи другачије предање о пореклу, али се досељавање и временски период поклапа са Богашима.

Што се тиче тестираног Јовановића, он је можда од ових: У Велику Грабовницу (Брус) живе сродници Бојанића-Дуњића, а то су:

"Марјановића, Вањаревића, Чолића и Гашића (14 кућа, Св. Вартоломеј), који су пореклом из Шекулара у Плавско-гусињској области. У време Карађорђевог устанка избегли су у темнићко село Бошњане, па се отуд повратили после краћег времена у старо место".

Тестирани Јовановић наводи да су их звали Мароши, што може да да указује да је то искривен назив од Марјана - Марјановић. Друго бележи се да су избегли за време устанка у Бошњане (Варварин), уколико су Јовановићи од ових можда је неко од њих кад су избегли отишао северније према Београду и одтуда код њих постоји предање да су дошли из Војводине, а уствари тамо кратко боравили и приликом повратка населили се у В. Сугубину.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #223 послато: Октобар 28, 2021, 10:34:26 поподне »
44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.

Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.

У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.

https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/
Бојанићи, Краљево: Бојанићи (18 к Св. Вартоломеј). Одавно су се доселили из Шекулара у Плавско–гусињ. области.
Бојанићи, Краљево: Токалићи (8 к. Св. Вартоломеј). Један су род с Бојанићима у Багашу — Бојанићима.
Брезна, Краљево: Токалићи (2 к. Св. Вартоломеј) су из Биљановца у Ибру.
Каменица, Краљево: Бојанићи - Вукомановићи (1 к. Св. Вартоломеј). Отац се доселио из Бојанића (Багаша) у Ибру.
Рокци, Александровац: Дуњићи (25 к. Св. Вартоломеј) од Богаша – Бојанића из Биљановца на Ибру.
Ботурићи, Александровац: Чолићи и Дуњићи (14 к. Св. Вартоломеј) из Рокца од Дуњића.
Плоча, Александровац: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј) је из Рокца.
Грачац, Врњачка Бања: Дуњићи (3 к. Св. Вартоломеј) из Рокца у Александровачкој Жупи.
Стопања, Трстеник: Дуњићи, потичу од попа Мине Дуњића р. 1833. у Рокцима и његовог брата Вељка који су се као деца са родитељима доселили у периоду 1840-1850. г. 
Рогавчина, Александровац: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј) у засеок Пакленик, призет у Црноглавцима из Рокца од Дуњића.
Вранштица, Александровац: Дуњић (1 к. Св, Вартоломеј) од Дуњића из Рокца.
Жерађе, Рашка: Бојанић (1 к. Св. Вартоломеј) од Бојанића из Багаша, нов. Бојанића “дошао је на жену” Бекчића.
Варош Рашка: Бојанић (1 к. Св. Вартоломеј), земљорадник доселио се из Биљановца.
Боће, Рашка: Дуњић (1 к. Св Вартоломеј и женина слава Ђурђиц) од Дуњића из Рокца, ушао у Грковиће.
Ковачи, Рашка: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј), у засеоку Попе-Главе, је дошљак од Дуњића из Рокца.
Јошаничка Бања, Рашка Дуњић (1 к. Св Вартоломеј и женина слава св Арханђео), у засеоку Чомаге, од Дуњића из Рокца.
Грчак, Александровац: Величковићи (19 к. Св. Вартоломеј) су из Рокца од Дуњића.
Велика Грабовница, Брус: Марјановића, Ваљаревића, Чолића и Гашића (14 кућа, Св. Вартоломеј), су пореклом из Шекулара у Плавско-гусињској области.
Доња Коњуша, Прокупље: Марјановићи-Ваљаревићи, досељени у периоду 1880-1890. године из В. Грабовнице код Бруса.
Витак, Србица: Ваљаревић (1 к.. Св. Вартоломеј). Као колонисти су досељени 1926. године из Доње Коњуше – Топлица, старином су из В. Грабовнице код Бруса.
Чубрељ, Србица: Ваљаревић (1 к. Св. Вартоломеј), досељени су 1925. године нз Коњуше — Топлица
Брус: Марјановићи 1855-1953 (Св. Вартоломеј) од Марјановића из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу две куће Марјановића: занатлија и службеник.
Брус: Ваљари – Ваљаревићи (1875–1953), доселили се из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу је једна службеничка породица.
Брус: Стаматовићи (Св. Вартоломеј), од Марјановића из В. Грабовнице (1867- 1935), две кућа, обућар и домаћица.
Блаце: Ваљаревићи су из Велике Грабовнице – Копаоник, Св. Вартоломеј.
Горња Тушимља, Нови Пазар: Бакрачи, Бакрачевићи (5 к. Св. Вартоломеј, су Бјелопавлићи, најстарији.
Доња Тушимља, Нови Пазар: Бакрачи, (2 к.) су од Бакрача у Горњој Тушимљи.
Доња Тушимља, Нови Пазар: Ружичић (1 к. Митровдан), изумрли по мушкој лози, призет од Бакрачевића.
Панојевиће, Рашка: Бакрачевићи (1 к.) су од Бјелопавлића Бакрача у Тушимљи, досељен 1920. године.

извор:
Радослав Љ. Павловић „Копаоник“, 1934 - 1953. г.
Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“
Петар Ж. Петровић „Рашка“
Татомир Вукановић, Дреница“, 1933-1937. г
Животије Живановић, „Стопања“ .1997. г.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #224 послато: Октобар 29, 2021, 02:53:09 поподне »
Ови из Горетине бандерије би могли бити из Ливна.
Иначе, на шире подручје Врлике су у нешто ранијем периоду пристизали, судећи по Јурану, и Радохнићи.

Погледао сам пажљивије презимена из Горетине бандерије. Чини се да је, ипак, добар дио њих био са подручја Велима, почевши од самог Горете, па преко Аџама (огранак Блажевића) до "Сирковића", Драгишића.
Доста презимена је повезано са Радохнићима ("Сирковић", Драгишић, Билушић) и Вратковићима (Бановчевић), али изгледа да је веза из ранијег раздобља.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #225 послато: Октобар 29, 2021, 08:10:14 поподне »
92. Прерадовић, Јовањдан, Рујевац, Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од вредности које значајније одступају од модала одступа само комбинација 14-14 на 385. Од родова у Крајини славе Јовањдан, можда би Прерадовић могао бити Повезан са тестираним Паравином из Садиловца код Слуња. Но, како су им хаплотипови обојици блиски модалу, ништа се без даљег SNP не може са сигурношћу тврдити.

Прерадовићи су у Рујевцу потврђени још у 18. веку. На попису из 1948 у Рујевцу је пописано 128 особа са презименом Прерадовић, у 23 домаћинстава.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #226 послато: Октобар 29, 2021, 08:26:09 поподне »
96. Тиосављевић, Аранђеловдан, Риђаге, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Петронијевићем из истог села. Како славе и исту славу, нема сумње у то да су ближе повезани. Од специфичних вредности које деле се издваја само благо повишена вредност 12 на 549, док су остале вредности у границама модала за PH908 подграну.

По Радовану Маринковићу, најстарији родови у Риђагама, који практично чине комплетно становништво тог села су у Риђаге доспели у 18. веку из Челица код Нове Вароши односно Прибоја. Ради се о два различита рода, "Јовањцима" којима припадају Мићовићи, Ненадићи, Пауновићи, Милошевићи, Илићи и Павловићи, и "Аранђеловчанима" којима припадају Јовановићи, Крстовићи, Милојевићи, Миливојевићи, Петронијевићи, Тиосављевићи, Матовићи и Радовановићи. Као што се из приложеног види, Петронијевићи и Тиосављевићи из Риђага су истог порекла по мушкој линији, што је сада са резултатима тестираних Тиосављевића и Петронијевића и потврђено.
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 08:28:22 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #227 послато: Октобар 29, 2021, 08:42:50 поподне »
102. Врањевац, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на нешто специфичнији хаплотип (понајвише се издвајају вредност 11 на 439 и повишена вредност 32 на 481), Врањевца није било проблем сместити у неки од постојећих родова на пројекту. Врањевац свакако припада роду П у табели пројекта, роду у ком се налази род Пузовића из околине Пријепоља, род Шалипуровића из Забрдњих Толаца код Пријепоља као и род Јањатова из Ковиља код Новог Сада. У овом роду се налази и једна породица из необјављених истраживања која је из Глиснице код Пљеваља, а која такође слави Никољдан као и Врањевац и Пузовићи. Најсевернији припадник овог генетичког рода је Јањатов из Ковиља, који као и Шалипуровићи слави Јовањдан. Од њега се Врањевац разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Тестирани у упитнику наводи предање о пореклу из Пиве, мада је са овим резултатом то предање доведено у питање. Само презиме би могло бити изведено од некаквог топонима.
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 10:18:23 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #228 послато: Октобар 29, 2021, 08:59:46 поподне »
103. Андрић, Аранђеловдан, Ћуковине, Коцељева

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип, са вредностима попут 15-15 на 385 и 12 на 389i, али без ближих и конкретнијих поклапања на пројекту.

Тестирани наводи да је старије презиме његове породице Пантелић, као и то да су досељени у Ћуковине "из Старе Србије". У Ћуковинама по раду Љубе Павловића Аранђеловдан слави једино род Кокораваца, који је у Ћуковине досељен у другој половини 18. веку из Остружња код Осечине, па можда Андрићи имају некакве везе са њима.
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 10:58:15 поподне Лука »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #229 послато: Октобар 29, 2021, 10:00:30 поподне »
106. Загорчић, Никољдан, Ченеј, Нови Сад

Припада хаплогрупи G2a-P303>PF3345.

Најближа поклапања има са тестиранима из рода Пушица (Стевањдан) из пријепољског краја и њиховим исељеницима. Међу тестираним припадницима овог рода на 23 маркера, 3 разлике има са нејавним резултатом из околине Нове Вароши (DYS439, DYS458 и DYS576), док се од Ристића из Стубла код Блаца разликује на истим маркерима, уз додатак DYS570. Поред Пушица, Загорчићу је близак и нејавни тестирани из подухвата тестирања Срба из Румуније који слави Илиндан, а пореклом је из округа Караш-Северин. Од овог тестираног се разликује на DYS439, DYS570, DYS576 и DYS635. Самим тим, Загорчића сам попут Србина из Румуније оставио у ''општем'' роду ове хаплогрупе, јер сматрам да тренутно није сигурно да представља неког далеког исељеника Пушица (иако очигледно имамо старовлашке исељенике на југу Бачке (Јањатов из Ковиља)), већ пре је могуће даљег рођака.

Загорчићи су једна од најстаријих српских породица Новог Сада, која уз Крстиће (од којих су некадашњи владика Данило и Бане Крстић), Продановиће и Јовановиће са Клисе и Ченеја своје најстарије познато порекло везује за север данашњег градског језгра, где су се населили крајем 17. или почетком 18. века. За време Ослободилачких ратова 1912-1918, ова породица је српској војсци дала девет добровољаца.



Од ових Загорчића потиче и Златомир Загорчић, бивши фудбалер и фудбалски тренер, најчувенији по победи Војводине над Сампдоријом у Торину од 0:4.



 
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 10:02:24 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #230 послато: Октобар 29, 2021, 10:00:48 поподне »
103. Андрић, Аранђеловдан, Ћуковине, Коцељева

Тестирани наводи да је старије презиме његове породице Пантелић, као и то да су досељени у Ћуковине "из Старе Србије". У Ћуковинама по раду Љубе Павловића Аранђеловдан слави једино род Кокораваца, који је у Ћуковине досељен у другој половини 18. веку из Остружња код Осечине, па можда Андрићи имају некакве везе са њима.
Заправо је реч о селу Ђуковине: https://www.poreklo.rs/2013/04/29/poreklo-prezimena-selo-%c4%91ukovine-koceljeva/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #231 послато: Октобар 29, 2021, 10:02:14 поподне »
102. Врањевац, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на нешто специфичнији хаплотип (понајвише се издвајају вредност 11 на 439 и повишена вредност 32 на 481), Врањевца није било проблем сместити у неки од постојећих родова на пројекту. Врањевац свакако припада роду П у табели пројекта, роду у ком се налази род Пузовића из околине Пријепоља, род Шалипуровића из Забрдњих Тока код Пријепоља као и род Јањатова из Ковиља код Новог Сада. У овом роду се налази и једна породица из необјављених истраживања која је из Глиснице код Пљеваља, а која такође слави Никољдан као и Врањевац и Пузовићи. Најсевернији припадник овог генетичког рода је Јањатов из Ковиља, који као и Шалипуровићи слави Јовањдан. Од њега се Врањевац разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Тестирани у упитнику наводи предање о пореклу из Пиве, мада је са овим резултатом то предање доведено у питање. Само презиме би могло бити изведено од некаквог топонима.

И Шалипуровићи и Пузовићи имају предање о пореклу из Пиве. Писао сам о томе у овим чланцима:

https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/
https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/

Овог генетичког рода нема у Пиви и питање је да ли ће уопште појавити. Притом презиме необјављене породице из Глиснице вероватно указује на већу старину у тим крајевима данашњег севера Црне Горе.
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 10:07:34 поподне Лука »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #232 послато: Октобар 29, 2021, 10:04:29 поподне »
...из Забрдњих Тока код Пријепоља...

Из Забрдњих Толаца: Толац - Толци - Тоци.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #233 послато: Октобар 29, 2021, 10:06:37 поподне »
Из Забрдњих Толаца: Толац - Толци - Тоци.

Да, биће исправљено.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #234 послато: Октобар 29, 2021, 10:08:07 поподне »
И Шалипуровићи и Пузовићи имају предање о пореклу из Пиве. Писао сам о томе у овим чланцима:

https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/
https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/

Знам за та њихова предања и знам шта си писао у својим текстовима, међутим тог генетичког рода за сада нема у Пиви и питање је хоће ли се уопште и појавити тамо. Притом презиме необјављене породице из Глиснице вероватно указује на већу старину у тим крајевима данашњег севера Црне Горе.
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 10:19:47 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #235 послато: Октобар 29, 2021, 10:09:23 поподне »
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 10:13:47 поподне Лука »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #236 послато: Октобар 29, 2021, 10:26:14 поподне »
Знам за та њихова предања и знам шта си писао у својим текстовима, међутим тог генетичког рода за сада нема у Пиви и питање је хоће ли се уопште и појавити тамо. Притом презиме необјављене породице из Глиснице вероватно указује на већу старину у тим крајевима данашњег севера Црне Горе.

Што се Врањеваца тиче, они су изгледа из веће давнине у Крушчици код Ариља, а има их и у Вигошту. Сигурно су род са осталима које си поменуо, у пљеваљском крају. Једино је даља старина упитна. Чињеница је да таквог рода нема у Пиви. Можда искрсну. Или су из неког другог краја, али су привремено боравили у Пиви у склопу неких историјских околности. Разне су варијанте у игри. Док не откријемо нешто ново, једног дана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #237 послато: Октобар 29, 2021, 10:27:28 поподне »
Што се Врањеваца тиче, они су изгледа из веће давнине у Крушчици код Ариља, а има их и у Вигошту. Сигурно су род са осталима које си поменуо, у пљеваљском крају. Једино је даља старина упитна. Чињеница је да таквог рода нема у Пиви. Можда искрсну. Или су из неког другог краја, али су привремено боравили у Пиви у склопу неких историјских околности. Разне су варијанте у игри. Док не откријемо нешто ново, једног дана.

За сада ништа сем предања не указује на даље порекло овог рода из Пиве или на то да су у неком тренутку боравили у Пиви привремено (ово друго је свакако теже доказати од овог првог). Што се тиче Врањеваца конкретно, могуће је да су и у 18. веку били присутни у ариљском крају.
« Последња измена: Октобар 29, 2021, 11:37:01 поподне Лука »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #238 послато: Октобар 29, 2021, 10:32:25 поподне »
Само презиме би могло бити изведено од некаквог топонима.

Топоними Враново, Врањево, Врањевац су јако чести, има их посвуда. Занимљиво је да се у предањима родова повезаних с ариљским Врањевцима помиње и Вранеш у ЦГ, па ни он не стоји далеко од презимена Врањевац.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #239 послато: Октобар 29, 2021, 10:33:48 поподне »
Топоними Враново, Врањево, Врањевац су јако чести, има их посвуда. Занимљиво је да се у предањима родова повезаних с ариљским Врањевцима помиње и Вранеш у ЦГ, па ни он не стоји далеко од презимена Врањевац.

На ово и ја помислих.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #240 послато: Октобар 29, 2021, 10:43:07 поподне »
Село се зове Ћуковине https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%8B%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5.
То је стари назив села. Сада се село зове Ђуковине.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #241 послато: Октобар 30, 2021, 12:07:49 пре подне »
99. Лончина, Врачевдан, Деветаци, Нови Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни S17250, роду В у табели нашег пројекта.

Тестирани је у упитнику о ранијем презимену и даљем пореклу написао „Владушић, Црна Гора или Херцеговина“. Занимљиво је да управо релативно близу, у Жировцу код Двора, постоје Владушићи који славе Врачевдан.

У роду В до сада су биле углавном породице из Лике и са Кордуна (Ерори, Његомири, Штулићи). Све оне имају врло блиске хаплотипове, док хаплотип Лончине ипак одудара на пар маркера, али мислим да је ипак реч о истородној групи.
 
Захваљујући СНП тестирању Ерора знамо да су ови родови S17250+, као и Y4882- и Z16971-.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #242 послато: Октобар 30, 2021, 12:09:50 пре подне »
120. Милошевић, Аранђеловдан, Велики Суводол, Пирот

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани је навео да им је претходно презиме било Калилин, пре 1878, а још раније било је у облику Калинин.

Поседује специфичан хаплотип који у првом реду одликује комбинација прилично ретке вредности DYS439 = 14 и изузетно ретке вредности DYS643 = 9. Ту су још и DYS385 = 15-15 и DYS635 = 22. Нажалост, нема ближих поклапања. 

Уколико има воље и могућности, било би лепо да Милошевић уради дубље СНП-тестове.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #243 послато: Октобар 30, 2021, 12:13:34 пре подне »
139. Калмар, католик, Будимпешта

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

По мушкој линији, Калмар потиче са простора релативно удаљеног од ужег подручја фокуса СДНКП, па наша база можда није најрелевантнија за тумачење овог резултата.

Калмар има врло специфичан хаплотип – већ на прва три маркера (14-25-15) одступа прилично од велике већине динарик хаплотипова. Препоручујем му дубље СНП-тестирање.

Ипак, занимљиво је да у нашој табели има једно потпуно поклапање, на 17 маркера. У питању је један тестирани из околине Књажевца чији резултат још увек није јаван. Вероватно је реч о случајности, али није искључено да би могли припадати некој заједничкој низводној грани.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #244 послато: Октобар 30, 2021, 12:28:27 пре подне »
99. Лончина, Врачевдан, Деветаци, Нови Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни S17250, роду В у табели нашег пројекта.

Тестирани је у упитнику о ранијем презимену и даљем пореклу написао „Владушић, Црна Гора или Херцеговина“. Занимљиво је да управо релативно близу, у Жировцу код Двора, постоје Владушићи који славе Врачевдан.

У роду В до сада су биле углавном породице из Лике и са Кордуна (Ерори, Његомири, Штулићи). Све оне имају врло блиске хаплотипове, док хаплотип Лончине ипак одудара на пар маркера, али мислим да је ипак реч о истородној групи.
 
Захваљујући СНП тестирању Ерора знамо да су ови родови S17250+, као и Y4882- и Z16971-.

Резултат који је потврдио везу једног (већег) дела тестираних породица са славом Св. Врачи. Владушића са овом славом било је иначе и по Средњем Поуњу (Матавази). Тамо су досељени из Лике, пре окупације 1878.

од породица из тог краја, које се доводе у везу, тренутно су тестирани:

Тинтори, Далмација/Лика - J2b-M205
Штулићи, Лика - I2-S17250
Владушићи, Босанска Крајина - I2-S17250

мимо тог списка, тестирани са овом славом су још:

Ерори, Лика/Банија/Кордун - I2-S17250
Његомири, Лика - I2-S17250
Мишчевићи, Лика - I2-S17250
анониман, Лика - J2b-M205

Остало је да се тестирају:

Почуче, Бјелани/Бјелановићи, Остојићи, Галоње, Преради и Латаси. Стиче се утисак да ће један број породица са матицом на простору Северне Далмације бити J2b-M205, док ће већина других (Лика, Кордун, Поуње) упасти у I2-S17250.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #245 послато: Октобар 30, 2021, 12:33:35 пре подне »
101. Антовић, Ђурђиц, Прилипац, Пожега

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни FT49714 (Пипери).

На 23 маркера има потпуно поклапање са Мајсторовићем из истог места, који слави Никољдан. Он је једини с којим нема разлике у маркерима и несумњиво су блиско повезани. Намеће се као род и Вјетровић (слава Никољдан) из Штиткова код Нове Вароши, због вредности 18 на DYS 448, коју имају само њих тројица, а остали Пипери 19.

Године 1863. у Прилипцу су била 4 домаћинства Антовића: Ристо (65 год) са синовима Илијом (25) и Тимотијем (20), затим  Васо (50), Благоје (30) и Коста (28). Била су и три домаћинства Мајсторовића (око 50 година стари домаћини). По томе се закључује да су одавно раздвојени као презимена.  За Мајсторовиће постоји нека прича да су пореклом из Трудова код Нове Вароши, а у суседном селу су Вјетровићи.   

Више о хаплогрупи може се прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #246 послато: Октобар 30, 2021, 12:45:57 пре подне »
101. Антовић, Ђурђиц, Прилипац, Пожега

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни FT49714 (Пипери).

На 23 маркера има потпуно поклапање са Мајсторовићем из истог места, који слави Никољдан. Он је једини с којим нема разлике у маркерима и несумњиво су блиско повезани. Намеће се као род и Вјетровић (слава Никољдан) из Штиткова код Нове Вароши, због вредности 18 на DYS 448, коју имају само њих тројица, а остали Пипери 19.

Године 1863. у Прилипцу су била 4 домаћинства Антовића: Ристо (65 год) са синовима Илијом (25) и Тимотијем (20), затим  Васо (50), Благоје (30) и Коста (28). Била су и три домаћинства Мајсторовића (око 50 година стари домаћини). По томе се закључује да су одавно раздвојени као презимена.  За Мајсторовиће постоји нека прича да су пореклом из Трудова код Нове Вароши, а у суседном селу су Вјетровићи.   

Више о хаплогрупи може се прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Чудан резултат, с обзиром на то да се у литератури не наводи веза између Антовића и Мајсторовића. А и славе им се разликују.
« Последња измена: Октобар 30, 2021, 12:50:37 пре подне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #247 послато: Октобар 30, 2021, 02:00:59 пре подне »
105. Живановић, Митровдан, Барзиловица, Лазаревац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја једино благо повишена вредност 14 на 533.

У литератури се о пореклу ових Живановића наводи следеће:

–Пантелићи (Николићи, Живановићи и Милићевићи) су један род, досељени у другој половини прошлог (деветнаестог) века из црногорског Колашина, славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2013/09/03/poreklo-prezimena-selo-barzilovica-lazarevac/

Када се узму у обзир слава, релативно касни долазак у Барзиловицу и место порекла, стиче се утисак да род Пантелића из Барзиловице можда потиче од рода Крговића са подручја Мојковца. Подсећам да на 23andme као припаднике хаплогрупе I-M423 имамо Чабаркапе, односно њихов исељени огранак из околине Сарајева Чаваркапе, а који би требало да су по предању исти род са Крговићима:

Чаваркапа, Митровдан, Сарајево

- Чаваркапе (и верзија Чабаркаба) са овом славом су пореклом из Затарја. Истраживачи који су испитивали порекло породица из Затарја забележили су предање Чабаркапа о пореклу из Колашина, тј. из околине Мојковца. За овај род из Затарја се често везује и предање о пореклу "од Куча". Вероватно на основу крсне славе и сеобе из Колашина. Могуће да је овим резултатом такво предање оборено. Затарским Чабаркапама су род још Шепићи, Крговићи и Шуровићи, сви даљим пореклом Мицановићи. Занимљив је овај помен Мицановића, будући да се за њих верује да су славили Митровдан и да су даљим пореклом из Куча. Утолико би било занимљивије видети резултат неког од затарских Мицановића.

Од родова који би такође могли имати неке везе са Крговићима и њима сродним породицама, на 23andme је присутан и род Стојаковића из Кусатка:

Перић, Митровдан, Кусадак, Смедеревска Паланка, I2-PH908>Z16983

Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку:

Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка).
https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/

Од овог рода из Кусатка су тестирани и Марковићи:

85. Марковић, Митровдан, Кусадак, Смед. Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим маркера 576=17, 570=19, један модални хаплотип. И поред тога нема ближих поклапања. Препоручио бих Марковићу даља тестирања, пре свега маркер 561, па затим и остало.

За Марковиће из Кусадака се каже: "Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка)".

https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/

С обзиром на то да тестирани Живановић поседује вредност 10 на 391, моја би препорука свакако био тест на Z16983, да се уједно провери и могућа веза са родом Стојаковића из Кусатка.
« Последња измена: Октобар 30, 2021, 02:04:01 пре подне Лука »

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #248 послато: Октобар 30, 2021, 08:27:56 пре подне »
104. Хаџић, муслиман, Нова Варош

Припада хаплогрупи R1b. Хаплотип се одликује високом вредношћу на дис389II од 31 (19), што је лична, односно породична мутација, као и са 10 на дис391.

Према поменутим посебностима на СТР маркерима, Хаџић највероватније припада и некој од грана испод U152.

Такође, најближе поклапање тестирани има са  једном од тестираних фамилија из нововарошког краја, чији резултат још увек није јаван јер је тестирање било део истраживања које је у току. Иако због тога нисмо у могућности да наведемо презиме те породице, ипак можемо напоменути да се у њиховом дому поштује икона св Јована.

За потврду наведене везе или прецизније одређивање којој грани тестирани припада, морало би да буде предузето дубље пестирање.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #249 послато: Октобар 30, 2021, 02:26:06 поподне »
114. Ашћерић, Ђурђевдан, Ашћерићи, Шековићи

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. Већина припадника овог рода су из необјављених истраживања, и са некима од њих Ашћерић дели ретку комбинацију вредности 13-16 на маркеру 385, што би могло указивати на неку ближу везу Ашћерића са њима. Од јавних припадника рода Зубаца са поменутом комбинацијом на пројекту се налазе Радановић из Мокрина код Херцег Новог (потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Ашћерићем) и Крстовић села Придворци код Требиња (1 разлика на 18 упоредивих маркера.

У Ашћерићима је 1991. године било 116 пописаних особа са презименом Ашћерић, што их чини најбројнијим родом у селу. Сам тестирани наводи предање о пореклу из Зубаца, тако да је то предање сада и генетички потврђено. Претпостављам да би ова миграција са подручја Зубаца у околину Шековића могла бити из периода 18. века, узимајући у обзир бројност рода Ашћерића и чињеницу да се село зове по њима.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #250 послато: Октобар 30, 2021, 02:37:03 поподне »
115. Локот, Горња Мравица, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. На нашем пројекту нема ближих поклапања, што и не чуди узимајући у обзир то да се ради о породици која није српског етничког порекла. Од специфичних вредност се издвајају вредност 11 на 439 и вредност 19 на 458.

Локоти би требало да су пореклом Украјинци из Галиције, и требало би да су гркокатоличке вероисповести. У Прњавор и околину су досељени вероватно у другој половини 19. века, односно након Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. године. 1991. године је пописано 5 особа са презименом Локот у Горњој Мравици.
« Последња измена: Октобар 30, 2021, 02:38:45 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #251 послато: Октобар 30, 2021, 02:51:46 поподне »
116. Пиваш, Никољдан, Томина, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 11 на 439 као и комбинација 14-33 на 389.

У Томини је 1991. године пописано 38 особа са презименом Пивашевић. У шематизму из 1882. године се Пиваши поред Никољдана помињу и са Ђурђевданом као крсном славом у парохији Томина.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #252 послато: Октобар 30, 2021, 03:30:58 поподне »
117. Јовановић, Никољдан, Гуришевци, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип доста близак модалу. Но, и поред тога занимљиво је да су му блиски тестирани из Јечменица-Матовић рода.

На основу података које је тестирани оставио у упитнику, делује да Јовановићи потичу од рода Бабића из Гуришеваца, о чијем је даљем пореклу у литератури забележено:

-Бабићи (Миљковићи, Вељовићи, Јоцовићи), досељени из Колашина, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/05/27/poreklo-prezimena-selo-guri%C5%A1evci-topola/

Ово забележено предање о пореклу из Колашина је занимљиво, јер уколико се ради о Доњем Колашину односно Вранешу на северу данашње Црне Горе, онда би веза са Матовићима и Јечменицама заиста могла постојати.
« Последња измена: Октобар 30, 2021, 03:33:07 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #253 послато: Октобар 30, 2021, 03:39:25 поподне »
122. Дукић, Стевањдан, Томингај, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Овим резултатом је потврђена веза са претходно тестираним Дукићима из суседног Дерингаја, као и са тестираним Мандарићима из села Вребац код Госпића. Дукић из Томингаја и Мандарић деле нешто ређу вредност 12 на 549, тако да нема сумње у то да су повезани. Могуће је да овој групи родова припада и тестирани Граховац из Врепца који такође слави Стевањдан и има само 12 маркера тестираних. Веза са неким другим родовима који славе Стевањдан (Иветићи из Бастаса код Босанског Грахова и Благојевићи из Дренове код Прњавора) а припадају подграни FT124969 би ваљало проверити СНП тестом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #254 послато: Октобар 30, 2021, 04:47:18 поподне »
122. Дукић, Стевањдан, Томингај, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Овим резултатом је потврђена веза са претходно тестираним Дукићима из суседног Дерингаја, као и са тестираним Мандарићима из села Вребац код Госпића. Дукић из Томингаја и Мандарић деле нешто ређу вредност 12 на 549, тако да нема сумње у то да су повезани. Могуће је да овој групи родова припада и тестирани Граховац из Врепца који такође слави Стевањдан и има само 12 маркера тестираних. Веза са неким другим родовима који славе Стевањдан (Иветићи из Бастаса код Босанског Грахова и Благојевићи из Дренове код Прњавора) а припадају подграни FT124969 би ваљало проверити СНП тестом.

И Дукићи и Мандарићи би требали бити део досељеничке струје из Северне Далмације, тачније "од Буковице и Книна" (након Карловачког мира). У Равним Котарима (Горње Биљане) Дукићи са овом славом помињу се још 1694. године. Питање је да ли су одатле прешли у Лику, или су заправо они сами пореклом из Лике. За време Морејског рата било је сеоба управо из околине Грачаца ка Задру, Буковици и Равним Котарима. У сваком случају, било би добро проверити везу са осталим Стевањштацима из Крајине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #255 послато: Октобар 30, 2021, 05:24:17 поподне »
118. Ристић, Аранђеловдан, Спанчевац, Бујановац, J2b-M241>Z638

Тестирани је у упитнику навео предање о пореклу из Северне Македоније (Старо Нагоричане). Становништво Спанчевца води порекло углавном из околине Прешева и Горње Пчиње. Ристић је привремено сврстан у род Б, где се налазе још Караниколић из Ниша (такође слава Аранђеловдан) и једна породица из околине Криве Паланке у Македонији (слава Илиндан). Хаплотип поседује доста ретку вредност 10 на маркеру DYS643.
« Последња измена: Октобар 31, 2021, 11:04:49 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #256 послато: Октобар 30, 2021, 05:51:02 поподне »
119. Муњић, Свети Симеон Столпник, Грабовица, Власеница, J2b-M205>Y22059

Доста ретко презиме, а и слава. Код Срба из БиХ присутно практично само у овој области, са ретким изузецима. Тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе-Херцеговине. Хаплотип доста сличан модалу, према томе вероватно упада у J-Y22063. Муњићима су генетички најближи (по једна разлика) Сушићи са Кордуна, као и једна породица из Источне Херцеговине, сродна Угреновићима (слава Аћимовдан).

Интересантна је и ретка слава, која је у шематизму из 1882, у случају Муњића, погрешно заведена као Свети Симеон Богопримац (није усамљен случај).

За Таране из Груже, који су потврђени J-Y22063 (Миловановић, Борач) се каже да им је стара слава била Симеундан. Упитно је о ком је овде Симеону реч, будући да их има више, али може бити индикативно. У сваком случају, може се рећи да је генетика негде потврдила предање о пореклу. Са друге стране, Грабовица је јако близу Бирча и Осата, а имамо већ неколико потврђених J2b-Y22059 пореклом од ове исељеничке струје.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #257 послато: Октобар 30, 2021, 06:07:36 поподне »
127. Стојчевић, Ђурђевдан, Ламинци, Градишка, Лијевче поље, J2b-M205>Y22059

Стојчевићи негују предање о пореклу из околине Српца. Имају најближе поклапање са Стојчевићима (Ђурђевдан) из Дарувара у Западној Славонији. Од ових Стојчевића води порекло наша водитељка, Наташа Павловић (девојачко Стојчевић). Према речима познате водитељке, њихови Стојчевићи су у Славонији већ неколико стотина година, утолико је ова веза занимљивија. Иначе се Стојчевићи разликују само на једном маркеру и то брзомутирајућем 385b. Јако је занимљиво да су им веома блиски Кричаци из Жуња крај Бруса (22/23), који такође славе Ђурђевдан. Све ове хаплотипове одликује и вредност 22 на маркеру DYS481, која је карактеристична за J2b-M205>Y155375>BY173966 из околине Пљеваља. Нема сумње да и Стојчевићи припадају подграни J-Y155375, док би припадност J-BY173966 требало проверити неким дубинским тестом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #258 послато: Октобар 30, 2021, 06:43:05 поподне »
134. Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, J2b-M205>Y22059

Тинтори су у Жировцу забележени у 18. веку, па су вероватно део неке касније сеобе, по свему судећи из Поуња у Босанској Крајини. У Поуњу се генерално сматрају досељеницима из Далмације (почетак 19. века), али по свему судећи су били на том подручју и знатно раније. Иначе је овим резултатом потврђена генетичка веза са Тинторима из Северне Далмације (Смоковић и Радљевац) и Лике (Грачац). Интересантно да постоје чак три разлике у односу на Тинтора из Смоковића, али су све на брзомутирајућим маркерима. Осим Тинтора, тестираном је блиска, додуше на малом броју маркера, и једна породица из Лике која такође слави Св. Враче.

Тинтори се кроз читав 18. век помињу на простору Далмације, а постоје индиције да су тамо боравили и знатно пре тог периода. Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори. Прокоментариосао сам тестиране родове који славе Св. Враче на простору Крајине приликом објаве резултата Лончине I2-S17250.

Резултат који је потврдио везу једног (већег) дела тестираних породица са славом Св. Врачи. Владушића са овом славом било је иначе и по Средњем Поуњу (Матавази). Тамо су досељени из Лике, пре окупације 1878.

од породица из тог краја, које се доводе у везу, тренутно су тестирани:

Тинтори, Далмација/Лика - J2b-M205
Штулићи, Лика - I2-S17250
Владушићи, Босанска Крајина - I2-S17250

мимо тог списка, тестирани са овом славом су још:

Ерори, Лика/Банија/Кордун - I2-S17250
Његомири, Лика - I2-S17250
Мишчевићи, Лика - I2-S17250
анониман, Лика - J2b-M205

Остало је да се тестирају:

Почуче, Бјелани/Бјелановићи, Остојићи, Галоње, Преради и Латаси. Стиче се утисак да ће један број породица са матицом на простору Северне Далмације бити J2b-M205, док ће већина других (Лика, Кордун, Поуње) упасти у I2-S17250.

На основу хаплотипа Тинтора из Смоковића (587=20) можемо са сигурношћу рећи да читава ова група припада дубљој подграни J-Y22063, па самим тим даље порекло треба тражити негде у јужним динарским областима (Стара Херцеговина).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #259 послато: Октобар 30, 2021, 07:19:21 поподне »
134. Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, J2b-M205>Y22059

Тинтори су у Жировцу забележени у 18. веку, па су вероватно део неке касније сеобе, по свему судећи из Поуња у Босанској Крајини. У Поуњу се генерално сматрају досељеницима из Далмације (почетак 19. века), али по свему судећи су били на том подручју и знатно раније. Иначе је овим резултатом потврђена генетичка веза са Тинторима из Северне Далмације (Смоковић и Радљевац) и Лике (Грачац). Интересантно да постоје чак три разлике у односу на Тинтора из Смоковића, али су све на брзомутирајућим маркерима. Осим Тинтора, тестираном је блиска, додуше на малом броју маркера, и једна породица из Лике која такође слави Св. Враче.

Тинтори се кроз читав 18. век помињу на простору Далмације, а постоје индиције да су тамо боравили и знатно пре тог периода. Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори. Прокоментариосао сам тестиране родове који славе Св. Враче на простору Крајине приликом објаве резултата Лончине I2-S17250.

На основу хаплотипа Тинтора из Смоковића (587=20) можемо са сигурношћу рећи да читава ова група припада дубљој подграни J-Y22063, па самим тим даље порекло треба тражити негде у јужним динарским областима (Стара Херцеговина).

Заборавих да напоменем да је карактеристика хаплотипа који поседују Тинтори, вредност 16 на маркеру DYS570, која се ретко среће код тестираних J2b-Y22059. Због тога, али и још неких мутација, немају претерно блиских, осим породица које славе Св. Враче. Ако узмемо за поређење хаплотип Тинтора из Смоковића (FTDNA, 111), може се рећи да су им најближи Наранчићи из Лике и Чирке из Ливна (7 разлика на 67 маркера).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #260 послато: Октобар 30, 2021, 08:00:40 поподне »
145. Кораћ, Никољдан, Рујишта, Беране, J2b-M241>Z638

Према подацима Милисава В. Лутовца, "Бихор и Корита", Кораћи су досељеници из Кораћ дола у Братоножићима. Слава упућује на порекло из овог племена, иако за сада тамо не постоји овај кластер J2b-M241. Будући да се J-Z638 често јавља на простору Зете, није искључено да ће се појавити у овом делу Брда. У сваком случају, Кораћи нису племенски Братоножићи, будући да су они генетички профилисани. Иначе су према предању доста дуго на простору Берана, преко 300 година.

По свему судећи, Кораћи припадају дубљој подграни J2b-M241>Z638>Z1043 (род А). Немају потпуних поклапања, а блиско делује породица Стевановић (Петковдан) из Ђерекара крај Бруса , са којом деле вредност 24 на маркеру DYS635.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #261 послато: Октобар 31, 2021, 12:28:52 поподне »
128. Ћирић, Св. Симеон Мироточиви, Чаири, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип Ћирића је скоро у потпуности модалан, са доста блиских и потпуних поклапања, па се не може са сигурношћу рећи ко му је од тестираних са пројекта заиста близак.

Тестирани наводи да је његов предак Филип, који је рођен 1835. године, дошао са братом Николом у Чаире, али не зна се одакле.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #262 послато: Октобар 31, 2021, 12:29:06 поподне »
129. Ракић, Ђурђевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нешто специфичнији хаплотип, са вредностима попут 14 на 393 и 25 на 635. Нема ближих поклапања на пројекту. Због вредности 14 на 393, постоји могућност да Ракић припада подграни Y51673.

Тестирани наводи податак о могућем ранијем пореклу из Арада у Румунији.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #263 послато: Октобар 31, 2021, 12:29:15 поподне »
133. Степановић, Ђурђиц, Драгиње, Коцељева

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино се као специфична издваја ниска вредност 10 на 549. Можда би Степановићу могле бити блиске неке породице које географски не стоје далеко а такође славе Ђурђиц, попут Нешића из Јаловика код Владимираца и Несторовића из Кључа код Мионице.

У литератури о пореклу ових Степановића стоји:

Степановић Матија (1 к., Ђурђиц). Чукундеда доселио из Босне.

https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-draginje-koceljeva/
« Последња измена: Октобар 31, 2021, 12:35:23 поподне НиколаВук »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #264 послато: Октобар 31, 2021, 12:29:20 поподне »
135. Лелек, Ђурђевдан, Добромеровићи, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају комбинација 13-15 на 385 и 14 на 439. Можда би због повишене вредности 14 на 439 Лелек могао имати неке везе са родом Бјелића из Старог Влаха (Пријепоље и Нова Варош), који такође слави Ђурђевдан. Ова могућа веза би се могла лако проверити, с обзиром на чињеницу да Бјелићи припадају подграни BY189748.

Тестирани наводи податак о пореклу из Црне Горе и Брда, Никшића или Ријеке Црнојевића. На попису из 1991. године пописане су 24 особе са презименом Лелек у Добромеровићима.
« Последња измена: Октобар 31, 2021, 12:46:54 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #265 послато: Октобар 31, 2021, 12:29:25 поподне »
136. Ђорђевић, Лучиндан, Рипањ, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Од модалног хаплотипа рода Никшића одступа једино на маркеру 385, са комбинацијом 15-15. Потпуно поклапање и поменуту комбинацију дели са једним родом из необјављених истраживања који је са Романије и такође припада роду Никшића, мада ово може бити и случајност.

Тестирани наводи предање о пореклу из околине Требиња и ранијем презимену Петровић. У литератури се помињу неки Петровићи као једна од најстаријих породица у Рипњу, не знам да ли би Ђорђевићи могли бити у вези са њима:

–Јоксимовићи***

–Станојловићи, Аранђеловдан.

–Цивићи***.

–Милићевићи ( у крају Муселимцима)***.

–Несторовићи, по старом презимену Стевановићи, а сада:

–Станичићи и Петровићи, Чардаклићи и још неке породице, гране поменутих породица.

https://www.poreklo.rs/2013/11/16/poreklo-prezimena-selo-ripanj-vozdovac-beograd/
« Последња измена: Октобар 31, 2021, 12:31:05 поподне Лука »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #266 послато: Октобар 31, 2021, 12:50:22 поподне »
135. Лелек, Ђурђевдан, Добромеровићи, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају комбинација 13-15 на 385 и 14 на 439. Можда би због повишене вредности 14 на 439 Лелек могао имати неке везе са родом Бјелића из Старог Влаха (Пријепоље и Нова Варош), који такође слави Ђурђевдан. Ова могућа веза би се могла лако проверити, с обзиром на чињеницу да Бјелићи припадају подграни BY189748.

Тестирани наводи податак о пореклу из Црне Горе и Брда, Никшића или Ријеке Црнојевића. На попису из 1991. године пописане су 24 особе са презименом Лелек у Добромеровићима.
Постоји мишљење да су се прије презивали Пејовић и да су живјели око Никшића, док не побјегоше од Турака.
(Јово И. Крсмановић, Саво В. Сокановић и Мирко М. Косорић, Хан Пијесак, простор-вријеме-људи)

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #267 послато: Октобар 31, 2021, 09:10:02 поподне »
134. Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, J2b-M205>Y22059

Тинтори су у Жировцу забележени у 18. веку, па су вероватно део неке касније сеобе, по свему судећи из Поуња у Босанској Крајини. У Поуњу се генерално сматрају досељеницима из Далмације (почетак 19. века), али по свему судећи су били на том подручју и знатно раније. Иначе је овим резултатом потврђена генетичка веза са Тинторима из Северне Далмације (Смоковић и Радљевац) и Лике (Грачац). Интересантно да постоје чак три разлике у односу на Тинтора из Смоковића, али су све на брзомутирајућим маркерима. Осим Тинтора, тестираном је блиска, додуше на малом броју маркера, и једна породица из Лике која такође слави Св. Враче.

Тинтори се кроз читав 18. век помињу на простору Далмације, а постоје индиције да су тамо боравили и знатно пре тог периода. Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори. Прокоментариосао сам тестиране родове који славе Св. Враче на простору Крајине приликом објаве резултата Лончине I2-S17250.

На основу хаплотипа Тинтора из Смоковића (587=20) можемо са сигурношћу рећи да читава ова група припада дубљој подграни J-Y22063, па самим тим даље порекло треба тражити негде у јужним динарским областима (Стара Херцеговина).

Тинтори представљају најразгранатији банијски род са крсном славом Врачевдан, барем што се тиче ширег подручја Глине. Још од друге половине XVIII века били су присутни у више села Прве банске крајишке регименте (Грабовац, Жировац и Мали Градац). Најјачи огранак банијских Тинтора је управо огранак из Жировца (23 куће 1948. године), од кога потичу и чавловички Тинтори (9 кућа 1948. године). Малоградачки огранак је уствари онај из Трновца (10 кућа 1948. године), пошто је Трновац раније био саставни део села Мали Градац. Ту је и огранак из Бијелих Вода (3 куће 1948. године), за који немамо директну потврду да је био присутан у селу током XVIII века, али је то извесно. Грабовачки Тинтори су временом угашени и нема их више у овом селу.

Према подацима из друге половине XVIII века, Тинтори су на подручју Жировца имали најмање 9 породичних задруга и били су најбројнији род након Остојића. Занимљиво је то што је Жировац својеврсна банијска матица родова који прослављају Врачевдан (Бијелићи, Владушићи, Тинтори и Царићи). Тинтори са подручја Прве банске крајишке регименте дали су више крајишких официра и подофицира, од којих је најпознатији капетан Рафаило Тинтор.

Судећи по подацима из 1948. године, Тинтори су били присутни и у више села на подручју Костајнице (Доња Велешња, Јасеновчани, Пањани, Росуље и Утолица), али немам детаљније податке о њима. Сасвим је могуће да костајнички Тинтори спадају у најмлађи слој банијских Срба, насељен из Босанске Крајине након аустријско-турског рата вођеног од 1788. до 1791. године. Током наредног периода ћу прегледати војну документацију Друге банске крајишке регименте, па ћемо видети шта можемо сазнати о овим огранцима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #268 послато: Новембар 01, 2021, 08:34:11 пре подне »
130. Благојевић, Св. Симеон Богопримац, Палежница Горња, Добој   

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, већ познатом роду са славом Св. Симеон Богопримац, чија је матица на Влашићу, а даљом старином вероватно пореклом из Потарја. Колика је удаљеност од осталих Y134578 из Потарја још увек је тешко рећи, али с обзиром да Благојевић има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера са Крвавцем из Трновица код Пљеваља, Милетићима из Грабовца код Звечана и Глишовићем из Мајдана код Г. Милановца, вероватно та веза није далека и сеже најдаље до позног средњег века. Од оних који славе Св. Симеона Богопримца, најближи му је Борић из околине Теслића, са којим такође има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера.

За Благојевиће нисам нашао ништа у литератури, а ни сам тестирани није навео неко даље порекло. Међутим због резултата, као што сам горе навео, матица им је вероватно Влашић, а још даље порекло Потарје.

Благојевићу бих предложио WGS тест, посебно због могућег попуста крајем новембра, како би се овај род додатно профилисао.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #269 послато: Новембар 01, 2021, 09:20:00 пре подне »
94. Лековић, Никољдан, Павино Поље, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има неколико карактеристичних вриједности: DYS19=15, DYS385b=15, DYS458=16. Ове карактеристичне вриједности дијели са раније тестираним Лековићем из истог мјеста, али и са тестираним Магазинима из околине Коњица, и још једном необјављеном породицом из околине Нове Вароши. Осим ове везе преко карактеристичних маркера, не постоји друга предањска веза Лековића са Магазинима и поменутом породицом из околине Нове Вароши. Због заједничких вриједности DYS385b=15, DYS458=16  и географске блискости није искључено да су Лековићи повезани и са породицама које славе Савиндан,а своје поријекло вежу за Павино Поље и Вранеш (Коњевић, Миликић, Мандић и др.)

У списковима манастира Милешеве крајем 19. вијека, помиње се породица Леко из Павиног Поља. Претпостављам да се ради о Лековићима. Да су Лековићи одавно на подручју Вранеша, говори и чињеница да су оставили траг у топониму Лековина. Ипак, предања су сачувала свијест о ранијој вези са Дробњацима, па је за Лековиће записано: "Лековићи у Вранешу некада су живјели у Горњој Бијелој, гдје су се, у другој половини 18. вијека, доселили из Кочана крај Никшића."

Приједлози за даље тестирање:
FT36856 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=242096

и ако претходни буде негативан:
FGC22054 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24444
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 09:29:08 пре подне drajver »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #270 послато: Новембар 01, 2021, 10:40:19 пре подне »
93. Вукашиновић, Никољдан, Доњи Мушић, Мионица, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>А18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Љубомир Павловић је почетком 20. века забележио следеће о Вукашиновићима из Доњег Мушића:
-Вукашиновићи су из Парамуна-округ ужички, предак им се доселио као мајстор, славе Никољдан.

У Парамуну код Косјерића живе само два рода, од којих Гачовићи славе Никољдан. С обзиром да је за њихов огранак Јанковиће утврђено да припадају роду Дробњака - Новљана, може се закључити да Вукашиновићи више вероватно немају сроднике у Парамуну.

С обзиром на славу, за очекивати је да Вукашиновићи даљим пореклом потичу од Драгошевића из Грахова.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #271 послато: Новембар 01, 2021, 10:43:55 пре подне »
100. Нововић, Аранђеловдан, Побретићи, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип за ову грану, без посебно карактеристичних вриједности. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS576=17 коју Нововић дијели са тестрианим из околине Клине, који такође слави Аранђеловдан, па остаје отворена могућност везе. Нововић има пуно поклапање са Крунићем из Јасенице код Ваљева, који слави св. Василија, али због географске удаљености, различите славе, модалности хаплотипа, питање је да ли постоји ближа веза. Много је извјеснија веза са Миленковићем из Мирнице код Куршумлије, односно са родом Мараша из Полимља од којег потичу. Са Миленковићем се Нововић разликује на једном маркеру од 23 упоредивих.

За Нововиће из Побретића се у етнографској литератури може прочитати сљедеће: "Предак Ново досељен негдје из Брда пре пет колена. Најпре се доселио у Растоку. Одатле су се његови потомци преселили у Ботуриће,а из овог села 1906. године прешли у Побретиће." Ово најстарије исходиште у Брдима поклапа се са предањима Мараша, који славе Михољдан. У суштини, Михољдан и Аранђеловдан представљали су слављење истог свеца- св. Архангела Михаила, али са календарском разликом од 13 дана, и могла би постојати ближа веза Мараша са Нововићима. На ову везу указују и резултат Марашевића из Врбнице код Сјенице, који слави Аранђеловдан.

Приједлози за даље тестирање:
Једино што је смислено предложити јесте неки од геномских тестова BIGY700, Dante Labs, Nebula, WGS400 Yseq.
 
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 11:09:56 пре подне drajver »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #272 послато: Новембар 01, 2021, 10:55:27 пре подне »
98. Попадић, Никољдан, Ходбина, Мостар, E-V13>E-Z5017>Z16988

Припада роду Вујовића - Тодорићана, чија је матица у Тодорићима у Билећким Рудинама. Хаплотип тестираног поседује за овај род карактеристичну вредност макрера DYS385а=16.

Јевто Дедијер је за Попадиће из Ходбине забележио следеће:
Одмах иза куге из билећског котара Попадићи (Вујовићи). Славе Никољдан.

Попадића и данас има у Тодорићима, матици тамошњих Вујовића, одакле су се раширили на Засаду и Милавиће у Дабру. Касније су населили и ближу околину Билеће и Ходбину, одакле је тестирани.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #273 послато: Новембар 01, 2021, 11:07:22 пре подне »
109. Антонић, Аранђеловдан, Усорци, Оштра Лука, E-V13>E-Z5017>Z16988

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта и има модални хаплотип. Овом роду припадају још и Вајагић из Доброг Села код Бужима, Гајић из Велике Жуљевице код Новог Града и Мељанац из Отишића код Врлике. Вајагић и Гајић такође славе Аранђеловдан, док Мељенац слави Јовањдан. Роду припада и извесни Антонић са FTDNA, за кога до сада није било познато тачно место порекла, а има потпуно поклапање на упоредивим маркерима са Антонићем из Оштре Луке.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #274 послато: Новембар 01, 2021, 11:27:25 пре подне »
107. Марашевић, Аранђеловдан, Врбница, Сјеница

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Од карактеристичних вриједности издваја се само промјена на DYS389-I/II=14/30 у односу на модално DYS389-I/II=13/29. Ову карактеристичну вриједност Марашевић дијели са необјављеним тестрианим из Клине, који такође слави Аранђеловдан. Иначе је по хаплотипу Марашевићу најближи Миленковић из Мирнице код Куршумлије, са којим се од 23 упоредива маркера разликује само на горе поменутој карактеристичној промјени DYS389-I/II.  И само презиме Марашевић указује на ближу везу са Миленковићем, који припада роду Мараша, старином из Полимља, који славе Михољдан.

За Марашевиће у Врбници код Сјенице стоји да су поријеклом из Зете (Црна Гора). Међутим, рекло би се да су они сасвим извјесно повезани са марашевићима из Мојстира код Тутрина који славе Михољдан,а за које је записано:
"Бојовић, осам кућа. Кажу да су им преци пореклом из околине Иван–града и да су у Мојстир дошли „на мираз ђиновски". Такође чувају предање да су Бојовићи, Марашевићи и Пантовићи у сродству. Приповедају да су била три брата: Војо, Марко и Панто. Од Боја су Бојовићи, од Марка Марашевићи, а од Панта Пантовићи. Слава Мијољдан ; мала слава Свете Тројице. Информатор Невенка Бојовић (1915)."

О вези слављења Михољдана и Аранђеловдана већ сма писао код Нововића из Побретића, Бијело Поље, који би такође требали бити повезани са Марашевићима. Најстарије мјесто поријекла читавог овог рода би могло бити негдје око старог града Самограда са лијеве стране Лима на потезу Бијело Поље-Беране. Помиње се у предањима ту неки "латински жупан" и сукоби православних са Латинима. А што може бити интересантан детаљ због прослављања Михољдана, по календару старе римске цркве.

Приједлози за даље тестирање:
Једино што је смислено предложити јесте неки од геномских тестова BIGY700, Dante Labs, Nebula, WGS400 Yseq.
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 11:49:33 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #275 послато: Новембар 01, 2021, 11:33:05 пре подне »
95. Лукић, Никољдан, Бодуши, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а на основу предикције помоћу Невгена могуће и млађој подграни YP343>YP371. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Крстић из Грделице код Лесковца (Никољдан), Михајловић из Мањка код Владичиног Хана (Никољдан), Милановић из Горњег Крчина код Варварина (Ђурђевдан), као и још тројица тестираних са југа Србије (Врањско Поморавље и Јабланица) чији резултати нису још увек јавни. Раније је већ тестиран један Лукић из Бодуша и утврђено је да припада хаплогрупи E-V13, што показује да нису сви Лукићи из Бодуша истог порекла. Према доступној литератури, Лукићи-Бодуши су досељени пред Кочину Крајину из Клопашнице у Босни, из околине Сребренице.

https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #276 послато: Новембар 01, 2021, 11:45:21 пре подне »
112. Симић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б3, од Јелића из Кремана код Прњавора разликује се на само 1 од 23 маркера, од Милосављевића из Поточана код Прњавора на 2 од 23, а од Гаврића из Јошавке код Челинца на 3 од 18. Јелић и Гаврић такође славе Марковдан, док Милосављевић слави Михољдан. Једина вредност код Симића која се разликује од модалне за овај род је снижена DYS456=15. Тестирани у упитнику није оставио више детаља о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #277 послато: Новембар 01, 2021, 12:23:32 поподне »
132. Утјешиновић, Срђевдан, Острожин, Вргинмост

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, који сви такође славе Срђевдан. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним нејавним резултатом из околине Костајнице, на 2 од 23 маркера разликује се од Љиљка из Горњег Жировца код Двора, Богдановића из Јелићке код Приједора, Грбића из Рачића код Бихаћа и Грунчића из Зрењанина, а на 3 од 23 од Стегића из Друговића код Лакташа. Од ових Утјешиновића/Утјешеновића потиче Огњеслав Утјешеновић Острожински, жупан вараждинске жупаније 1875-1885:

Цитат
Рођен је у Острожину 1817. године, гдје је провео типично крајишко дјетињство. Од формалног образовања имао је једино њемачку школу у Вргинмосту, већи дио живота провео је самоук. Сам је научио француски, њемачки, руски и италијански језик. До 1841. године је радио као писар када је именован за поручника крајишке управе. Почео је да објављује од 1842. године, али прави преокрет у његовом животу начинила је револуција 1848/49. У периоду 1851–1856. био је поджупан, а касније 1875–1885. године и жупан Вараждинске жупаније. Њему припада главна заслуга за подизање православне цркве Св. Георгија у Вараждину 1844. године. Исте године је добио витешку титулу и придјев Острожински. Осим пјесме Јека Балкана, објавио је Кућне задруге јужних Словена и Војна крајина и устав, оба дјела на њемачком док је у Загребу објавио Живот и обичаји Срба граничара и Народне пјесме Лике и Баније. Посебну вриједност има литерарно дјело Мисли о важности, правцу у средствима унапређења књижевности србско–хрватске. Био је велики борац очувања Крајине, очувања традиционалног начина живота Крајишника кроз кућне задруге. Године 1869. започео је са писањем аутобиографије којује насловио са Златна књига породице Утјешеновића. Касније је дјело у виду хронике допуњавао све до 1888. али рукопис није довршио. Умро је 1890. године. Златна књига породице Утјешеновића се данас чува у архиву Српске академије наука и умјетности.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #278 послато: Новембар 01, 2021, 12:26:02 поподне »
У вези Симића ....
Бранешки и Прњаворски Јелићи су дошли из Јошавке. Предање каже да је у Јошавци харала нека заразна болест и да су многи Јелићи помрли , неки су отишли у Бранешце а на њихово напуштено старо кућиште су дошли Симићи са сусједног брда. Још чекамо резултате Јовичића и Спасојевића па да их упоредимо.

Ван мреже Драган Лукић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #279 послато: Новембар 01, 2021, 12:39:50 поподне »
95. Лукић, Никољдан, Бодуши, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а на основу предикције помоћу Невгена могуће и млађој подграни YP343>YP371. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Крстић из Грделице код Лесковца (Никољдан), Михајловић из Мањка код Владичиног Хана (Никољдан), Милановић из Горњег Крчина код Варварина (Ђурђевдан), као и још тројица тестираних са југа Србије (Врањско Поморавље и Јабланица) чији резултати нису још увек јавни. Раније је већ тестиран један Лукић из Бодуша и утврђено је да припада хаплогрупи E-V13, што показује да нису сви Лукићи из Бодуша истог порекла. Према доступној литератури, Лукићи-Бодуши су досељени пред Кочину Крајину из Клопашнице у Босни, из околине Сребренице.
https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/



Или ми отац није отац - или постоји вероватноћа да узорак није добро узет? Требало би да су сви Лукићи - Бодуши исте крвне линије. Бодуши нису баш велика фамилија... Или рођак који се раније тестирао није наш рођак :'( :'( :'(
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 12:49:59 поподне Драган Лукић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #280 послато: Новембар 01, 2021, 12:43:53 поподне »
108. Ћосић, Јовањдан, Радоњићи, Пале;
110. Ћосић, Јовањдан, Радоњићи, Пале;

Двојица тестираних Ћосића из истог мјеста припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. У односу на модални дробњачки хаплотип имају сљедеће карактеристичне вриједности: DYS385a=14, YGATAH4=10. Међусобно се разликују на два маркера разлике која су такође карактеристична, Ћосић (108) има високу вриједност DYS570=23, а Ћосић (110) рјеђу вриједност DYS458=16. Овдје се вјероватно ради о скоријим мутацијама. Карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 поред Ћосића посједује и тестирани необјављени Македонац из околине Берова, међутим његов хаплотип је на 17 маркера и због географске удаљености ова веза није сигурна. По хаплотипу, на 23 маркера, Ћосићима ја на 3 маркера разлике блиско више тестираних појединаца, али нико од њих не посједује обе карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 нити слави Јовањдан, па је веза неизвјесна.

Ћосићи из Радоњића имају предање да су дошли негдје са сјевера Црне Горе, из околине Жабљака. Овај резултат у великој мјери потврђује предање. У Дробњаку додуше нема родова који припадају овој хаплогрупи, а да славе Јовањдан. У Крајини има припадника дробњачког рода који славе Јовањдан, али њихов хаплотип није близак Ћосићима.


Приједлози за даље тестирање:
FGC22054 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24444

и ако претходни буде негативан:
FT36856 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=242096

Међутим, нема неких јаких предикција за ове двије гране, тако да је најбоље урадити неки од геномских тестова BIGY700, Dante Labs, Nebula, WGS400 Yseq.
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 12:46:44 поподне drajver »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #281 послато: Новембар 01, 2021, 01:00:38 поподне »
138. Видаковић, Лазаревдан, Горњи Грбавци, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Шаренци), од Стевановића из Јаблана код Угљевика разликује се на 2 од 19 упоредивих маркера а од Симића из Јасенице код Зворника на 3 од 18. И од већине припадника овог рода из Херцеговине чији резултати нису још увек јавни разликује се на 2-4 од 23 маркера, а близак му је и Марковић из Угљевика који слави Јовањдан (род YP4278 A2), од ког се разликује на 2 од 23. Једина вредност Видаковића која одудара од модалне за овај род је снижена DYS19=16. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Старе Херцеговине, чему и добијени резултат иде у прилог.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #282 послато: Новембар 01, 2021, 01:01:25 поподне »
https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/

Или ми отац није отац - или постоји вероватноћа да узорак није добро узет? Требало би да су сви Лукићи - Бодуши исте крвне линије. Бодуши нису баш велика фамилија... Или рођак који се раније тестирао није наш рођак :'( :'( :'(

Драги Лукићу, мени је ујчевина из Осечине, тако да смо земљаци.  :)

Немојте очајавати! Предлажем да кренете да састављате родослов, ако већ нисте, и да полако откријете која грана евентуално није истородна са другим линијама по мушкој линији (што може бити последица усвајања, призећивања и низа других разлога, не само неверства и сличних догађаја).

Лукићи-Бодуши можда нису велика фамилија, али итекако јесу једна од већих у Осечини.

На дефтеру 1831, колико видим, има три куће Лукића пописаних једна до друге, то су вероватно Бодуши.

У једној су Сима Лукић са синовима Радованом и Милошем, у другој Јевта Лукић са сином Митром, у трећој Пано Лукић, са братом Радојицом и синовима Милосавом, Томом и Павлом. А можда се крију и под неким другим презименом, то захтева пажљиву анализу јер је велико село. У сваком случају, крените одатле.  :) Матичне књиге су скениране и доступне у Ваљевском архиву.
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 01:05:35 поподне Селаковић »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #283 послато: Новембар 01, 2021, 01:18:00 поподне »
https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/



Или ми отац није отац - или постоји вероватноћа да узорак није добро узет? Требало би да су сви Лукићи - Бодуши исте крвне линије. Бодуши нису баш велика фамилија... Или рођак који се раније тестирао није наш рођак :'( :'( :'(
Очекиван је I2-Y56203? Има један Лукић из Горње Бадање код Лознице, надимак породични Бодуши, који је I2-Y56203

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #284 послато: Новембар 01, 2021, 01:24:31 поподне »
132. Утјешиновић, Срђевдан, Острожин, Вргинмост

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, који сви такође славе Срђевдан. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним нејавним резултатом из околине Костајнице, на 2 од 23 маркера разликује се од Љиљка из Горњег Жировца код Двора, Богдановића из Јелићке код Приједора, Грбића из Рачића код Бихаћа и Грунчића из Зрењанина, а на 3 од 23 од Стегића из Друговића код Лакташа. Од ових Утјешиновића/Утјешеновића потиче Огњеслав Утјешеновић Острожински, жупан вараждинске жупаније 1875-1885.

Утјешеновићи су средином XX века били присутни у неколико банијских села и пописивани су као Утјешеновићи или Утјешиновићи. Њихов најбројнији огранак био је управо острожински (11 кућа 1948. године), а од XVIII века присутни су и у селима Брезово Поље код Глине (4 куће 1948. године) и Меминска код Костајнице (3 куће 1948. године). Извесно је да огранак из Брезовог Поља није повезан са острожинским Утјешеновићима (крсна слава Срђевдан), пошто је његова крсна слава Ђурђевдан. Није ми позната крсна слава Утјешеновића из Меминске.

Према подацима из друге половине XVIII века, Утјешеновићи су имали најмање три породичне задруге у Острожину. Острожински Утјешеновићи били су пре свега подофицирски род, али су изнедрили и великог Огњеслава Утјешеновића Острожинског, једног од најзначајнијих крајишких Срба.

Редни бр. 21 - Матија Утјешеновић из Острожина (породична задруга бр. 9), отац Огњеслава Утјешеновића (у једној од колона уписан је и његов двогодишњи син Игњатија, односно Огњеслав). Реч је о документу из 1819. године.


Огњеслав Утјешеновић-Острожински

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #285 послато: Новембар 01, 2021, 01:47:43 поподне »
121. Јанковић, Аранђеловдан, Белотић, Осечина

Припада хаплогрупи I1, вјероватно грани I1-P109>Y13930. Припадност овој грани није сасвим сигурна јер Јанковић посједује неколико веома карактеристичних вриједности маркера које одударају од модалног хаплотипа ове гране присутног на нашим просторима. Ради се о сљедећим вриједностима: DYS390=22, DYS385ab=12.3-12.3, YGATAH4=9, DYS576=17, DYS481=27. Међутим, упркос овим вриједностима, ипак су на 23 маркера Јанковићу најближи поједини тестирани из I1-P109>Y13930 (Татарин из Барање) (5/23).

О пореклу Јанковића нема пуно података. Сврстани су у старе досељенике непознатог поријекла, што значи да су у Белотићу присутни бар од почетка 18. вијека, а вјероватно и раније.

Приједлози за даље тестирање:
Да би се потврдила припадност Јанковића грани I1-P109>Y13930 предлажем тестирање Y13930 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=246956
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 01:59:56 поподне drajver »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #286 послато: Новембар 01, 2021, 02:00:12 поподне »
146. Недељковић, Никољдан, Моравци, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са двојицом Ивковића који такође славе Никољдан, са Ивковићем из Пожарнице код Тузле има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера, док се од Ивковића из Доњег Дрежња код Невесиња разликује на само 1 од 23 маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у тексту о Моравцима на порталу нема више информација, за Недељковиће се као и за све остале фамилије из села каже само да важе за старинце.

https://www.poreklo.rs/2013/05/11/poreklo-prezimena-selo-moravci-ljig/

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #287 послато: Новембар 01, 2021, 02:17:48 поподне »
111. Ћосић, Јовањдан, Булози, Источно Сарајево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494.

Тестирани поседује потпуно модални хаплотип и слави славу која је код припадника N2 најчешћа. Тако да је на основу резултата немогуће одредити ко би му могао бити близак, и да ли припада још нижој подграни FGC28435. Тестирани није оставио никакво предање о даљем пореклу своје породице, а и у литератури Булози нису покривени студијама о пореклу српских породица.

У попису из 1991.г. у Булозима је пописано 27 Ћосића. Од Ћосића из Булога је и садашњи градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
https://gradistocnosarajevo.net/kabinet-gradonacelnika/gradonacelnik/

У Булозима се налазе и остаци средњовековног утврђеног града Ходиђед.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%92%D0%B5%D0%B4

Булози на топографској мапи из друге половине 19. века.

Извор: мапире.еу

Ван мреже Spajic1

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 50
  • R1a-M458>L1029>YP417>FTA3886
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #288 послато: Новембар 01, 2021, 02:21:12 поподне »
Цитат
Двојица тестираних Ћосића из истог мјеста припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. У односу на модални дробњачки хаплотип имају сљедеће карактеристичне вриједности: DYS385a=14, YGATAH4=10. Међусобно се разликују на два маркера разлике која су такође карактеристична, Ћосић (108) има високу вриједност DYS570=23, а Ћосић (110) рјеђу вриједност DYS458=16. Овдје се вјероватно ради о скоријим мутацијама. Карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 поред Ћосића посједује и тестирани необјављени Македонац из околине Берова, међутим његов хаплотип је на 17 маркера и због географске удаљености ова веза није сигурна. По хаплотипу, на 23 маркера, Ћосићима ја на 3 маркера разлике блиско више тестираних појединаца, али нико од њих не посједује обе карактеристичне вриједности DYS385a=14, YGATAH4=10 нити слави Јовањдан, па је веза неизвјесна.

Добар дан,
ја сам послао ове узорке као и узорак 111.Ћосић, али из другог села. Па вас молим и за коментар његовог резултата. Што се тиче узорка 108 и 110 они су потомци првог Ћосића који је дошао у ово село. Обадва су чукунунуци првог Ћосића из Радоњића(четврто колено).
Око славе не треба да вас збуњује. Нисам још сигуран, али мислим да је оснивач породице променио славу.
Мени није јасно за узорак 108, зашто му DYS635 има вредност 0?
Поздрав
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 02:25:13 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #289 послато: Новембар 01, 2021, 02:27:36 поподне »
Добар дан,
ја сам послао ове узорке као и узорак 111.Ћосић, али из другог села. Па вас молим и за коментар његовог резултата. Што се тиче узорка 108 и 110 они су потомци првог Ћосића који је дошао у ово село. Обадва су чукунунуци првог Ћосића из Радоњића(четврто колено).
Око славе не треба да вас збуњује. Нисам још сигуран, али мислим да је оснивач породице променио славу.
Мени није јасно за узорак 108, зашто му DYS635 има вредност 0?
Поздрав

Управо је Узи у претходном посту прокоментарисао резултат Ћосића из Булога. Он генетички није повезан са двојицом Ћосића из Радоњића.

Ћосићу 108 није очитана вриједност на маркеру DYS635, али је вјероватно иста као и код другог Ћосића из Радоњића, тј. DYS635=22.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #290 послато: Новембар 01, 2021, 03:43:19 поподне »
144. Алексић, Ђурђевдан, Брадић, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са двојицом Медића из Босанске Крајине који такође славе Ђурђевдан, од Медића из Мартин Брода код Дрвара разликује се на само 1 од 18 маркера, а од Медића из Бастаса код Дрвара на 2 од 23. Алексић поседује две вредности које се разликују од већине осталих припадника ове гране, а то су повишене DYS19=17 и DYS635=24. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Дробњака, док се у тексту о Брадићу на порталу Алексићи уопште не помињу. Као једине две фамилије које славе Ђурђевдан помињу се Обрадовићи и Стевићи за које пише да су староседеоци, па би можда са овим двема фамилијама могла постојати нека веза.

https://www.poreklo.rs/2014/07/11/poreklo-prezimena-selo-bradic-loznica/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #291 послато: Новембар 01, 2021, 04:49:28 поподне »
141. Пантовић, Ђурђевдан, Златари, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 14-14 на маркеру 385, нема других вредности које одступају од модала. И поред тога мислим да би Пантовић могао бити повезан са једном тестираном породицом из из околине Фоче чије је даље порекло из Пиве и која такође слави Ђурђевдан (резултат те породице је из необјављених истраживања). Са поменутом породицом Пантовић дели комбинацију 14-14 на маркеру 385. Ову могућу везу би могла да потврде или оповргну једино даља СНП тестирања.

Тестирани је у упитнику оставио податак о пореклу из Васојевића односно Берана или из околине Никшића. Резултат очито не иде у прилог том предању. На попису из 1991. године у Златарима су пописане 3 особе са презименом Пантовић.

« Последња измена: Новембар 01, 2021, 05:33:55 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #292 послато: Новембар 01, 2021, 04:58:14 поподне »
142. Арбутина, Никољдан, Мартиновићи, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Највероватније да Арбутина припада роду означеном као род Е25 у табели пројекта, роду у коме се налазе тестирани Милић из Јавнице код Двора, Вујатовићи из Великог Градца код Глине, Ђурић из Двора и Миланов из Ковиља код Новог Сада. Због вредности 10 на 391, препоручио бих Арбутини тест на Z16983. Могуће је да су припадници овог рода заправо генетички истоветни са тестираним родовима са Баније који славе Мратиндан. Ради се о Бекићу из Чремушнице код Вргинмоста и о једном роду из необјављених истраживања који је такође из Мартиновића.

Арбутине су један од најбројнијих српских родова на Банији, било их је у више села широм Баније. Требало би да су међусобно све Арбутине повезане, јер славе углавном Никољдан. На попису из 1948. године било је 48 пописаних Арбутина у 10 домаћинстава у Мартиновићима. Арбутине су у Мартиновићима потврђене у 18. веку.

Ово је вероватно потврда и једног ранијег резултата са 23andme:

Арбутина, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, I2-M423
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 05:36:30 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #293 послато: Новембар 01, 2021, 05:09:03 поподне »
143. Ђорђевић, Никољдан, Дуга Лука, Врање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нешто специфичнији хаплотип, са вредношћу 14 на 437. Могуће је да због ове вредности постоји на нека веза са Аћимовићем из Мартинаца код Сремске Митровице или са Стојановићем из Суповца код Ниша. Са обојицом поред вредности 14 на 437 и славе Ђорђевић дели комбинацију вредности 14-16 на 385. Ову могућу везу би могла да потврде или оповргну једино даља СНП тестирања.

Тестирани наводи само то да је његов прадеда прешао из Дуге Луке у село Барје код Лесковца. Могуће је да Ђорђевићи припадају неком од родова који су забележени у литератури.


Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #294 послато: Новембар 01, 2021, 05:12:49 поподне »
149. Карпузи, муслиман, Гостивар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако хаплотип није у потпуност модалан (пар вредности благо одступају) ипак се не може са сигурношћу рећи ко је Карпузију заиста близак.

Тестирани није навео ништа о пореклу своје породице.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #295 послато: Новембар 01, 2021, 05:21:43 поподне »
150. Милојевић, Ђурђиц, Брњак, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-PH908>A22312>BY55783, роду Коматовића, у табели означеним као род Е. Све је јасно, Милојевић припада већ добро профилисаном роду Коматовића и потпуно поклапање има са неколико припадника овог рода, пре свега са Обрадовићем који је такође из Брњка, који је иначе и матица овог рода.

Милојевићи из Брњка су и у литератури означени као један од огранака овог рода:

Преци данашњег становништва су овде насељени пре 200 година. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и Св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло (по другои казивању Радоња) и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњањачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15 к.), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20 к.), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14 к.), Милојевићи у Вукојевићу (10 к.), Илићи у Љајчићу (6 к.), Швиковићи, Коматовићи у Бабићу (заселак Оклаца) (10 к.), Веселиновићи у Виткојевићу (6 к.) и Тајовићи у Драгаљици.

https://www.poreklo.rs/2015/11/03/poreklo-prezimena-selo-brnjak-zubin-potok/

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #296 послато: Новембар 01, 2021, 05:46:33 поподне »
141. Пантовић, Ђурђевдан, Златари, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 14-14 на маркеру 385, нема других вредности које одступају од модала. И поред тога мислим да би Пантовић могао бити повезан са једном тестираном породицом из из околине Фоче чије је даље порекло из Пиве и која такође слави Ђурђевдан (резултат те породице је из необјављених истраживања). Са поменутом породицом Пантовић дели комбинацију 14-14 на маркеру 385. Ову могућу везу би могла да потврде или оповргну једино даља СНП тестирања.

Тестирани је у упитнику оставио податак о пореклу из Васојевића односно Берана или из околине Никшића. Резултат очито не иде у прилог том предању. На попису из 1991. године у Златарима су пописане 3 особе са презименом Пантовић.
Пантовићи из Косатице код ПП такође славе Ђурђевдан и имају предање да су из Пиве тако да су вјероватно род са овима из Рудог. Него не разумјех из поста на које конкретно гране мислиш кад кажеш треба потврдити или оповргнути везу са Пивљанима?

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #297 послато: Новембар 01, 2021, 05:48:38 поподне »
Пантовићи из Косатице код ПП такође славе Ђурђевдан и имају предање да су из Пиве тако да су вјероватно род са овима из Рудог. Него не разумјех из поста на које конкретно гране мислиш кад кажеш треба потврдити или оповргнути везу са Пивљанима?

Морале би обе породице да "пронађу" своју подграну јер ни поменута породица из Фоче није тестирана дубље. Зато и рекох да је веза прилично "натегнута" тј. питање је да ли уопште постоји.

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #298 послато: Новембар 01, 2021, 06:12:36 поподне »
Морале би обе породице да "пронађу" своју подграну јер ни поменута породица из Фоче није тестирана дубље. Зато и рекох да је веза прилично "натегнута" тј. питање је да ли уопште постоји.
Аха...А и ти Пантовићи из Пиве изгледа нису истородни, ја тако разумех изворе...ништа без снип тестирања...

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #299 послато: Новембар 02, 2021, 01:46:44 поподне »
116. Пиваш, Никољдан, Томина, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичних вредности се издваја вредност 11 на 439 као и комбинација 14-33 на 389.

У Томини је 1991. године пописано 38 особа са презименом Пивашевић. У шематизму из 1882. године се Пиваши поред Никољдана помињу и са Ђурђевданом као крсном славом у парохији Томина.

Пиваш могуће припада роду који је у табели означен као Е11. У роду се налазе породице са подручја Босанске крајине и Далмације које све такође славе Никољдан.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #300 послато: Новембар 02, 2021, 06:11:48 поподне »
140. Вукас, Стевањдан, Језеро, Плашки

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ни једно потпуно или ближе поклапање на пројекту, а од вредности које значајније одступају од модала издваја се једино вредност 33 на 481. Могуће је да припада подграни BY189748 којој припадају Стевањштаци Иветић из Бастаса код Босанског Грахова и Благојевић из Дренове код Прњавора, уједно би то била и моја препорука за даље тестирање.

На попису из 1948, у Језеру Средњем тада у саставу Огулина је пописано 107 особа са презименом Вукас у 15 домаћинстава.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #301 послато: Новембар 02, 2021, 06:15:49 поподне »
157. Кундачина, Ђурђевдан, Хатељи, Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеним као род В5 у табели пројекта. Вредности које су карактеристичне за овај род су комбинација 13-15 на 385 и нешто нижа вредност 14 на 437. Кундачина је први и за сада једини јавни припадник овог рода, чији су припадници тестирани у оквиру необјављених истраживања и чији сви припадници славе Ђурђевдан. Сви припадници овог рода су са подручја Херцеговине.

Тестирани наводи предање о пореклу од Терзића из села Врањска код Билеће. Ово предање се наводи и у литератури. На попису из 1991. године је пописано 35 особа са презименом Кундачина у Хатељима.
« Последња измена: Новембар 02, 2021, 06:29:48 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #302 послато: Новембар 02, 2021, 06:21:57 поподне »
158. Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни MF2888 односно роду који је у табели означен као род Б. Мање више очекиван резултат, с обзиром на то да су Ковачевићи огранак Кривокућа из Доњих Граца, а тестиране су Кривокуће из Стричића код Бања Луке које славе исту славу и припадају истом генетичком роду као и Ковачевић. У прилог томе да су Кривокућа и Ковачевић ближе повезани вероватно иде и то што унутар рода Б једини поседују вредност 17 на 570. Кривокући и Ковачевићу су свакако сродне и друге породице широм Крајине које славе Василијевдан а припадају хаплогрупи I2-PH908.

Саме Кривокуће Василијевштаци имају предање да су на Змијање дошли из села Крњеуша код Босанског Петровца. Исто предање наводи и тестирани Ковачевић. На попису из 1991. године било је 55 пописаних особа са презименом Ковачевић у Доњим Грацима.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #303 послато: Новембар 02, 2021, 06:28:27 поподне »
160. Анђић, Аранђеловдан, Фојница, Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908, подграни BY93199 односно роду Озринића. Нема потпуних поклапања са другим припадницима овог генетичког рода, а од модалног хаплотипа за род Озринића одступа са повишеном вредношћу 12 на 391 и повишеном комбинацијом 15-33 на 389.

На попису из 1991. године у Фојници је пописано 6 особа са презименом Анђић. Анђићи из Фојнице су према подацима које тестирани наводи а који се могу пронаћи и у литератури пореклом од породице Глушац из Корита код Билеће. Како су Глушци из Корта по предању пореклом из Марковине у Озринићима, нема сумње да је то предање тачно односно да је потврђено са овим резултатом Анђића.
« Последња измена: Новембар 02, 2021, 06:30:11 поподне Лука »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #304 послато: Новембар 02, 2021, 06:50:21 поподне »
113. Спасојевић, Марковдан, Шњеготина Велика, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује хаплотип близак модалном, без неких карактеристичних вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б3, од Јелића из Кремана код Прњавора се разликује на само 1 од 23 маркера, од Гаврића из Јошавке код Челинца на 1 од 18, а од Симића из Јошавке Горње код Челинца и Милосављевића из Поточана код Прњавора на 2 од 23. Милосављевић једини слави Михољдан, док сви остали наведени славе Марковдан као и Спасојевић. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #305 послато: Новембар 02, 2021, 06:55:53 поподне »
113. Спасојевић, Марковдан, Шњеготина Велика, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује хаплотип близак модалном, без неких карактеристичних вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б3, од Јелића из Кремана код Прњавора се разликује на само 1 од 23 маркера, од Гаврића из Јошавке код Челинца на 1 од 18, а од Симића из Јошавке Горње код Челинца и Милосављевића из Поточана код Прњавора на 2 од 23. Милосављевић једини слави Михољдан, док сви остали наведени славе Марковдан као и Спасојевић. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Овај генетички род је очито доста бројан и раширен на подручју Прњавора и Челинца. Видећу да се у току следеће године одради WGS или Big Y-700 тест за Јелића из Кремне, таман да видимо како род стоји у односу на остале припаднике тј. родове YP4278 гране на пројекту.

На мрежи Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #306 послато: Новембар 02, 2021, 07:38:33 поподне »
158. Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни MF2888 односно роду који је у табели означен као род Б. Мање више очекиван резултат, с обзиром на то да су Ковачевићи огранак Кривокућа из Доњих Граца, а тестиране су Кривокуће из Стричића код Бања Луке које славе исту славу и припадају истом генетичком роду као и Ковачевић. У прилог томе да су Кривокућа и Ковачевић ближе повезани вероватно иде и то што унутар рода Б једини поседују вредност 17 на 570. Кривокући и Ковачевићу су свакако сродне и друге породице широм Крајине које славе Василијевдан а припадају хаплогрупи I2-PH908.

Саме Кривокуће Василијевштаци имају предање да су на Змијање дошли из села Крњеуша код Босанског Петровца. Исто предање наводи и тестирани Ковачевић. На попису из 1991. године било је 55 пописаних особа са презименом Ковачевић у Доњим Грацима.

По предању су од Кривокућа настали још и Кнежевићи са славом Василијевдан из Доњих Граца, Стојићи са славом Василијевдан из Стражица код Рибника и Граорци са славом Василијевдан из Драгочаја код Бања Луке. У питању је најстарији род Доњих Граца. Кривокуће су у попису из 1851. године бројале 4 домаћинства, а пар година касније 1879. године најмање 10 домаћинства (од чега најмање 2 домаћинства Ковачевић). Занимљиво је то да у Петровцу недалеко од Крњеуше постоји старо селиште Кривокућа између Меденог и Бјелајског Поља. Међутим за тај топоним се везују Родићи који славе Аранђеловдан па је упитно да ли је тај топоним у вези са њима. Карановић сматра да је старина Василијевштака сјеверна Далмација и да су ту дошли из Рашке/средње Босне. У томе иде у прилог да је једна породица из сјеверне Далмације са САНУ истраживања која такође слави Василијевдан њима генетска блиска.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #307 послато: Новембар 02, 2021, 07:46:52 поподне »
151. Драгојевић, Никољдан, Решетар, Плитвичка Језера

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>FT27092>Y177643>FT109194>FT109402. Прецизније, у питању је род Б у табели нашег пројекта под граном FT109194, а његови су припадници, требало би, сем на FT109402 позитивни и на низводне FT109144 и FT13043/Y126039.

Матично подручје им је Лика, сви славе Никољдан, а на нашем пројекту овом роду сем Драгојевића припада и Басарић из Барлета. Остали резултати нису јавни.

Заборавио сам јесмо ли већ коментарисали, али овом роду јако су по хаплотипу блиски пивљански старинци (Y177643, род Г). Управо је један од њих по хаплотипу један од најближих Драгојевићу, поклапају се на 20 од 23 упоредива маркера, мада таквих поклапања Драгојевић има још, укључив и поменутог Басарића. Пивљани нису тестирани испод нивоа Y177643, али надам се да ће ускоро бити.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #308 послато: Новембар 02, 2021, 07:49:43 поподне »
156. Грујић, Василијевдан, Вича, Лучани

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250, роду А у табели нашег пројекта.
 
Сви припадници овог рода славе Св. Василија Великог. Од јавних резултата, сем Грујића, у роду су и Шкипић (Прислоница, Чачак), Томовић (Горњи Дубац, Лучани) и Отовић (Бело Поље, Пећ).

Тестирани наводи предање према ком породица потиче „из места или села Кијевци негде у Рашкој“. Шири регион Старе Рашке и јесте матица овог рода (области Будимља или Морача, највероватније).

Већ смо на форуму говорили да би ови родови могли заправо бити PH908, са измутираном вредношћу на DYS448, али то би се једино СНП-тестирањем могло утврдити.

Још неки прилози о њима, уз изложене одређене проблеме у вези са овим родом, налазе се на:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5656.msg148160#msg148160

У оквиру САНУ истраживања постоји један тестирани са другим презименом, али истом славом и местом порекла као Грујић; међутим, припада хаплогрупи R1b>BY611, што је занимљиво.

Грујићу је најближи Томовић – потпуно се подударају на 23 упоредива маркера.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #309 послато: Новембар 02, 2021, 07:51:03 поподне »
164. Џамић, Никољдан, Велика Врбница, Александровац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Н у табели нашег пројекта.

Код овог резултата нема изненађења, јер већ постоји неколико тестираних Џамића из Жупе.
 
Препоручио бих им дубље СНП-тестирање, уколико има воље и могућности. Хаплотип им је прилично близак модалу, па имају доста блиских поклапања на нашем простору. Пореклом би требало да су са Косова, по предању.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #310 послато: Новембар 02, 2021, 07:53:51 поподне »
169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>FT386376>PH3414>Y58629, роду Мириловића.

Све карактеристике хаплотипа Мириловића су ту, DYS385 = 14-14 и DYS448 = 21, као и крсна слава Јовањдан, тако да је ствар чиста.

Тестирани каже да им је старо презиме било Влачић. Има доста веома блиских поклапања и унутар самог рода Мириловића. На попису 1991. било је четворо Митрића у Равнима.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #311 послато: Новембар 02, 2021, 07:56:16 поподне »
174. Ђурин, Митровдан, Сакуле, Опово

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У породици постоји предање да су у Војводину досељени „под Чарнојевићем“.

Нажалост, Ђурин поседује потпуно модалан хаплотип, са изузетком маркера DYS481 на ком има повишену вредност 32. Има доста блиских поклапања, али тешко је рећи с киме би заиста могао бити повезан.

Свакако препоручујем дубље тестирање, уколико има могућности и интересовања. О насељевању Сакула српским становништвом од 18. века наовамо, на информативном нивоу, можете сазнати овде:

https://opovo.org.rs/sakule/?_rstr_nocache=rstr15161817e135112a

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #312 послато: Новембар 02, 2021, 08:02:18 поподне »
По предању су од Кривокућа настали још и Кнежевићи са славом Василијевдан из Доњих Граца, Стојићи са славом Василијевдан из Стражица код Рибника и Граорци са славом Василијевдан из Драгочаја код Бања Луке. У питању је најстарији род Доњих Граца. Кривокуће су у попису из 1851. године бројале 4 домаћинства, а пар година касније 1879. године најмање 10 домаћинства (од чега најмање 2 домаћинства Ковачевић). Занимљиво је то да у Петровцу недалеко од Крњеуше постоји старо селиште Кривокућа између Меденог и Бјелајског Поља. Међутим за тај топоним се везују Родићи који славе Аранђеловдан па је упитно да ли је тај топоним у вези са њима. Карановић сматра да је старина Василијевштака сјеверна Далмација и да су ту дошли из Рашке/средње Босне. У томе иде у прилог да је једна породица из сјеверне Далмације са САНУ истраживања која такође слави Василијевдан њима генетска блиска.

Граховци из Драгочаја нису сродни PH908 Василијевштацима. Тестирани су и припадају хаплогрупи  R1a-M458>L1029. Како код њих постоји и предање о пореклу од Малиновића из села Маринковци код Босанског Грахова и како су поменути Малиновићи тестирани на 23andme са R1a хаплогрупом, биће да је то предање тачније.

На мрежи Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #313 послато: Новембар 02, 2021, 08:35:08 поподне »
Граховци из Драгочаја нису сродни PH908 Василијевштацима. Тестирани су и припадају хаплогрупи  R1a-M458>L1029. Како код њих постоји и предање о пореклу од Малиновића из села Маринковци код Босанског Грахова и како су поменути Малиновићи тестирани на 23andme са R1a хаплогрупом, биће да је то предање тачније.

Знам за то предање. Међутим мислио сам на презиме Граорац, а не Граховац.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #314 послато: Новембар 02, 2021, 08:50:29 поподне »
Знам за то предање. Међутим мислио сам на презиме Граорац, а не Граховац.

Па искрено ми је тешко да поверујем у то да у истом месту постоје две фамилије различитог порекла по мушкој линији а са истом славом и презименом које упућује на подручје Босанског Грахова. Једино ако једни потичу од Малиновић-Радун рода а други од Ињац-Пајчин рода.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #315 послато: Новембар 02, 2021, 09:22:17 поподне »
Питање за уредника Луку. Колико је могуће да Спасојевић, Јелић, Симић и Гаврић припадају https://www.yfull.com/tree/R-BY30743/
« Последња измена: Новембар 02, 2021, 09:24:14 поподне васић.рс »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #316 послато: Новембар 03, 2021, 10:35:59 пре подне »
173. Савић, Јовањдан, Добрња, Бања Лука, J2a-L26>L70

Савић несумњиво чини исти генетички род са једном породицом из Добрње, која такође слави Јовањдан (САНУ). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Ова хаплогрупа се ретко среће у динарским областима, присутна је додуше код Срба из Херцеговине и околине Модриче. Тестирани из Модриче такође слави Јовањдан, али је упитно да ли постоји ближа веза са тестиранима из Добрње. Подграна J2a-L70 је ипак много чешћа у јужним и источним крајевима Балкана, па вероватно тамо треба тражити даљу матицу овог генетичког рода. Код муслимана из Брда је регистрована подграна J2a-L70>Z2177, али нисам сигуран да има смисла наручивати овај SNP због одређене разлике у маркерима.

Од тестираних Крајишника са 23andMe, подграни J-L70 припадају Чанци из Широке Куле крај Госпића. Чанци такође славе Јовањдан, па теоретски може бити неке везе са тестиранима са Змијања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #317 послато: Новембар 03, 2021, 10:44:09 пре подне »
173. Савић, Јовањдан, Добрња, Бања Лука, J2a-L26>L70

Савић несумњиво чини исти генетички род са једном породицом из Добрње, која такође слави Јовањдан (САНУ). Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Ова хаплогрупа се ретко среће у динарским областима, присутна је додуше код Срба из Херцеговине и околине Модриче. Тестирани из Модриче такође слави Јовањдан, али је упитно да ли постоји ближа веза са тестиранима из Добрње. Подграна J2a-L70 је ипак много чешћа у јужним и источним крајевима Балкана, па вероватно тамо треба тражити даљу матицу овог генетичког рода. Код муслимана из Брда је регистрована подграна J2a-L70>Z2177, али нисам сигуран да има смисла наручивати овај SNP због одређене разлике у маркерима.

Од тестираних Крајишника са 23andMe, подграни J-L70 припадају Чанци из Широке Куле крај Госпића. Чанци такође славе Јовањдан, па теоретски може бити неке везе са тестиранима са Змијања.

У YHRD бази најближа поклапања постоје на простору западне Хрватске, Босне и Херцеговине (Бошњаци) у Кипра (Грци).

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #318 послато: Новембар 03, 2021, 01:14:39 поподне »
Знам за то предање. Међутим мислио сам на презиме Граорац, а не Граховац.

Тестирани R1a M458 се презива Граховац, а рођени стриц му се презива Граорац.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #319 послато: Новембар 03, 2021, 02:09:47 поподне »
123. Вуковић, Ђурђевдан, Горње Врсиње, Милићи

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип скоро идентичан модалном за ову грану, једине вредности које одударају су снижене DYS390=24 и DYS389II=28. Прва вредност га приближава групи родова са подручја Старог Влаха и Шумадије који такође славе Ђурђевдан, а који су му уједно и најближа поклапања. У питању су Бабић из Сјенице, један нејавни резултат такође из околине Сјенице, Средојевић из Стубице код Лазаревца и Кувељић из Милешеве код Пријепоља, од прве тројице се разликује на 2 од 23 маркера, а од Кувељића на 2 од 17. Са друге стране, оно што га одваја од припадника овог рода је маркер DYS385, на ком Вуковић има модалну вредност 11-14, док наведени имају карактеристичну 11-13. Релативно блиска поклапања Вуковић има и са Благојевићем из Буковца код Плужина и Петровићем из Горње Пилице код Зворника, од првог се разликује на 2 од 23 а од другог на 3 од 23 маркера. Обојица такође славе Ђурђевдан, али не деле карактеристичну вредност DYS390=24 са Вуковићем. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #320 послато: Новембар 03, 2021, 02:42:17 поподне »
155. Остојић, Никољдан, Врбета, Кнић

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може са сигурношћу одредити на овом броју маркера. Поседује две нешто ређе вредности, повишене DYS390=26 и DYS635=24, па нема претерано блиских поклапања у табели пројекта. У упитнику је навео да су досељени "за време Карађорђа" из Ровина у Старом Влаху, што се поклапа са подацима записаним у литератури:

Цитат
-Остојићи. За време Карађорђа дошли из Ровина. Ровинци у Милаковцу су им род. Славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/02/poreklo-prezimena-selo-vrbeta-knic/

Остојићу бих препоручио неки од напреднијих тестова како би се утврдила припадност некој од млађих подграна. Најјефтинија опција је R1a панел код компаније YSEQ, али би свакако најпрецизнији, и дугорочно гледано најисплативији, био WGS или BigY-700 тест.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #321 послато: Новембар 03, 2021, 02:51:42 поподне »
165. Раковац, Аранђеловдан, Ниш

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може са сигурношћу одредити на овом броју маркера. Занимљиво је да једино блиско поклапање у табели има са претходно објављеним Остојићем из Врбете код Кнића (Никољдан), са којим дели јединствену комбинацију маркера DYS390=26 и DYS635=24, коју осим њих двојице не поседује више ни један припадник хаплогрупе R1a у нашој табели. Раковац и Остојић разликују се на само 1 од 23 маркера, и то за само једну вредност на релативно брзомутирајућем DYS576. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, само информацију да су по предању раније славили Митровдан.

Раковцу бих, као и Остојићу, препоручио неки од напреднијих тестова (WGS, BigY-700, R1a панел), како би се утврдила припадност млађој подграни.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #322 послато: Новембар 03, 2021, 03:59:15 поподне »
124. Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>L241

Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа гране L241 је DYS385b=17, али се ни она не може назвати карактеристичном. Потпуно поклапање хаплотипова на 23 маркера има са Лужаићем (Дабар/Оточац), док се на једном маркеру разликује од Бошњака (Меленци/Зрењанин) и једног тестираног из околине Херцег Новог чији резултат још није јаван. С обзиром да се ради о хаплотиповима који су веома блиски модалу, без додатних тестова се не може тврдити да су ова братства у сродству.

Породица тестираног Дамјановића нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #323 послато: Новембар 03, 2021, 04:42:45 поподне »
177. Миленковић, Аранђеловдан, Клисурица, Прокупље

Припада хаплогрупи G2a-P15.

Тестирани поседује јако чудан хаплотип, па је самим тим без иоле блиских поклапања, како на Српском ДНК пројекту, тако и међу околним народима. Ништа боље ситуација није ни у светским базама, а једина грана за коју се са одређеном дозом вероватноће може рећи да би јој могао припадати, због не претерано блиских али ипак више постојећих поклапања јесте L140>U1>L1266. У питању су анонимни резултат из Грчке (6/23), двојица Грузина (6/18), Јермен (6/19), Грузин (4/18), Шкот (6/18). Сви осим Грка су потврђени као L1266+. Међу поклапањима се налази и тестирани из Руске Федерације (извесно кавкаског порекла) који је потврђен као припадник ниже подгране PH1780. Због овакве ситуације, препорука Миленковићу јесте G2a-L1259 панел берлинског YSeq-а.

Тестирани није оставио опширније податке о пореклу, а у литератури нисам пронашао ништа о становништву топличке Клисурице.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #324 послато: Новембар 03, 2021, 04:47:33 поподне »
162. Трубић, Лучиндан, Стражице, Рибник

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Има хаплотип близак модалном за FT190799 подграну и PH908 уопштено, па самим тим има и доста потпуних поклапања на нашем пројекту на 23 тестирана маркера. Највероватније да су му најближи други припадници рода Никшића у Крајини, пре свега Ерцег из Халапића код Гламоча који је и додатним тестирањима потврђен као припадник рода Никшића, као и Опачић из Биовичина Села и једна породица из необјављених истраживања из Мокрог Поља код Книна која би требало да је огранак Опачића. Не би било лоше да неко од припадника рода Никшића у Крајини уради неки јачи тест попут WGS теста или Big Y-700 да се види како стоје у односу на остале припаднике рода Никшића и због тога што би се утврдило то да ли припадају подграни Y189944 или не.

На попису из 1991. године, пописано је 37 особа са презименом Трубић у Стражицама. С обзиром на то да се према подацима из рада “Прилог проучавању становништва Змијања” аутора Мирослава Нишкановића Трубићи из Стражица везују за род Ерцега Лучинштака, овај резултат је очекиван. Овом роду би требало да припадају и Мејићи из Стражица. Боривоје Милојевић у свом раду “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље” наводи да су Ерцезима Лучинштацима са подручја Гламочког и Ливањског поља сродне Билбије из Унца, тако да је могуће да и Билбије припадају роду Никшића. Са друге стране Нишкановић у поменутом раду о Змијању не помиње везу између Ерцега и Билбија, али помиње везу између Благојевића из Горњег Раткова и Билбија.
« Последња измена: Новембар 03, 2021, 04:52:54 поподне Лука »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #325 послато: Новембар 03, 2021, 04:56:07 поподне »
125. Вуловић, Петковдан, Доње Лопиже, Сјеница, E-V13>Z5017>Z16988>BY50887>Z13591

Највероватније припада роду Бјелопавлића, у оквиру кога има најближа поклапања (на 19 од 23 маркера). Хаплотип тестираног поседује три вредности маркера које не поседује ниједан други до сада тестирани Бјелопавлић: DYS385b=20, DYS439=10, DYS389i=14. Вредност макрера DYS481=23 има још само Ђуровић из Сретње код Даниловграда. Уколико Вуловић заиста потиче од Бјелопавлића, на шта слава и блискост хаплотипова указују, ово је најспецифичнији хаплотип до сада код Бјелопавлића. Свакако бих препоручио тестираном да уради SNP тест на Z13591, чиме би се разрешила дилема:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=29411

За Вуловиће се наводи да су се у 18. веку доселили из Црне Горе:
https://www.poreklo.rs/2015/02/28/poreklo-prezimena-selo-donje-lopize-sjenica/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #326 послато: Новембар 03, 2021, 05:00:42 поподне »
166. Јанковић, Ђурђевдан, Вијачани Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се највише издвајају нижа вредност 23 на 390 и повишена вредност 11 на GATAH4. Ове две вредности, као и славу Ђурђевдан дели са једним тестираним из необјављених истраживања који је пореклом из Јарка код Сремске Митровице, а још даљим пореклом би требало да је или Љесковца код Двора или из околине Грачаца где је било његових презимењака са истом крсном славом.

Према подацима из пописа 1991. године, пописаних особа у Вијачанима Горњим са презименом Јанковић је било 267, што их чини убедљиво најбројним родом у том селу.
« Последња измена: Новембар 03, 2021, 05:03:17 поподне Лука »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #327 послато: Новембар 03, 2021, 05:11:01 поподне »
131. Илић, Аранђеловдан, Дрен, Обреновац, E-V13>Z1057>Z5017

Постоји могућност да тестирани припада грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393, иако његов хаплотип поседује за ову грану неуобичајену вредност маркера DYS390=24. С обзиром на славу, која је нетипична за ову грану код нас, као и на недостатак предања који би Илиће везао за братства која припадају родовима Матаруга или Шетоњаца, не може се само на основу хаплотипа утврдити порекло ове породице.
Тестираном бих препоручио да најпре уради SNP тест на A18844, који је обједињујући за род Матаруга:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=60002

Тестирани је у упитнику навео да су се Илићи доселили из села Клинци код Ваљева 1750. године, те да им је старо презиме Међедовић. Слично наводи и Љубомир Павловић:
-Илићи 1, Алимпићи и Васиљевићи, прва половина 18. века, Клинци у Колубари, Аранђеловдан.
https://www.poreklo.rs/2013/03/07/poreklo-prezimena-selo-dren-obrenovac/

Исти аутор наводи следеће за Међедовиће из села Клинци:
-Међедовићи: За њих се прича да их је у доба косовске битке било 4 куће и да је на те 4 куће отишло на Косово 6 ратника и да су сви изгинули, а да су заостали остали у селу све, докле нису ови крајеви потпали под Турке, кад су се иселили у Дрен и Банат, близу Темишвара.
« Последња измена: Октобар 31, 2022, 03:04:02 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #328 послато: Новембар 03, 2021, 05:26:22 поподне »
171. Миливојевић, Никољдан, Церовица, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако тестирани нема значајнија, одступања од модалног хаплотипа, није му било тешко пронаћи најближе сроднике због података о пореклу које је оставио у упитнику. Наиме, тестирани наводи да је презиме образовано по претку Миливоју Ерићу, који је 1840. године евидентиран у турском дефтеру. Како је на пројекту тестиран Ерић Никољштак из оближњих Цвртковаца и како има хаплотип сличан Миливојевићевом, рекло би се да нема сумње да се ради о ближе повезаним породицама. Овом роду вероватно припада и тестирани Максимовић Никољштак из самих Станара.

Тестирани наводи да је породица могуће даљим пореклом из села Језера или Бијело Бучје, која припадају општини Теслић. На попису из 1991. године, у Церовици је било 185 пописаних особа са презименом Миливојевић, што их чини најбројниним родом у том селу.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #329 послато: Новембар 03, 2021, 05:36:12 поподне »
172. Мићић, Никољдан, Скиповац Горњи, Добој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично специфичан хаплотип. Издвајају се највише вредности попут вредности 25 на 390, комбинације вредности 15-15 на 385, комбинације вредности 14-32 на 389 и вредности 11 на 643. Крсну славу Никољдан као и поменуте вредности на маркерима 389 и 643 дели са двојицом тестираних из околине Требиња који су даљим пореклом из Цуца. Могуће је да веза између њих и Мићића постоји али би то требало потврдити или оповргнути са даљим тестирањима.

На попису из 1991. године, било је пописано 19 особа са презименом Мићић у Скиповцу Горњем.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #330 послато: Новембар 03, 2021, 06:20:04 поподне »
137. Манић, Јовањдан, Росомач, Пирот, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS456=15. Грана Y128213 је занимљива по томе што јој припада већи број тестираних који славе Јовањдан, а распоређени су широм српског етничког простора. Хаплотип Манића се на два маркера разликује од следећих тестираних:
Ђачанин, Јовањдан, Вашица/Шид
Петровић, Јовањдан, Радановци/Косјерић
Цвијан, Јовањдан, Бастаси/Босанско Грахово
<необјављен резултат>, Јовањдан, Саставци/Међуречје/Рудо

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #331 послато: Новембар 03, 2021, 06:44:58 поподне »
148. Васојевић, Александровдан, Доње Лопиже, Сјеница, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS549=13, коју од до сада тестираних Васојевића има још само један од двојице тестираних Кастратовића.

Овај резултат је очекиван с обзиром на славу и презиме тестираног. За Васојевиће из Доњих Лопижа се наводи да су се доселили у 18. веку из Црне Горе и да нису мењали презиме од тада:
https://www.poreklo.rs/2015/02/28/poreklo-prezimena-selo-donje-lopize-sjenica/

Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

Ван мреже Антовић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #332 послато: Новембар 03, 2021, 08:02:30 поподне »
101. Антовић, Ђурђиц, Прилипац, Пожега

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније подграни FT49714 (Пипери).

На 23 маркера има потпуно поклапање са Мајсторовићем из истог места, који слави Никољдан. Он је једини с којим нема разлике у маркерима и несумњиво су блиско повезани. Намеће се као род и Вјетровић (слава Никољдан) из Штиткова код Нове Вароши, због вредности 18 на DYS 448, коју имају само њих тројица, а остали Пипери 19.

Године 1863. у Прилипцу су била 4 домаћинства Антовића: Ристо (65 год) са синовима Илијом (25) и Тимотијем (20), затим  Васо (50), Благоје (30) и Коста (28). Била су и три домаћинства Мајсторовића (око 50 година стари домаћини). По томе се закључује да су одавно раздвојени као презимена.  За Мајсторовиће постоји нека прича да су пореклом из Трудова код Нове Вароши, а у суседном селу су Вјетровићи.   

Више о хаплогрупи може се прочитати овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Поздрав свима, ја сам Антовић чији су резултати овде обрађени.
Оно што је мојој породици познато о нашем пореклу, а мој отац је доста о томе истраживао, Антовићи воде порекло из данашње Црне Горе, вероватно из места Пјешивачки до, тј. из племена Пјешивци, а постоји предање да су се некада давно ту доселили са Космета. Мој предак је Антоније, а он је имао још три брата. Један од те браће је дошао у сукоб са Турцима и заробљен је, други брат који је био "глава" породице одлази да га ослободи и обојица страдају. Остали су Антоније, који постаје "глава" породице, Петроније и њихова снаја Роса, тј. жена од тог најстаријег брата који је страдао, а са којим је имала децу. Након тих догађаја, они се селе у Србију почетком 19. века, где пар година проводе у Трудову, а након тога се досељавају на територију данашњег Прилипца и Лопаша. Антоније је као глава породице задржао презиме Антовић и од њега су сви Антовићи који воде порекло из Прилипца, Петроније је био по занимању ковач и сви су га звали Мајстор, па су његови потомци понели презиме Мајсторовићи, а деца од брата који је страдао и његове жене Росе су узели презиме по мајци Росићи и они и дан данас живе у Лопашу. Све ово што сам написао је преношено усмено са колена на колено.
Антовићи, Мајсторовићи и Росићи славе исту славу, Ђурђиц, а то је била и слава Антонија и његове браће. Према томе, не знам који то Мајсторовић из мог места слави Никољдан, јер такав не постоји, а ја их све познајем.
Поменути Васо се звао Василије и то је био Антонијев син, поред њега Антоније је имао још синове Ристивоја, Дмитра и Мијајла. Поменути Благоје је Мијајлов син, тј. мој наврдеда (5 колено). Антоније ми је аскурђел (7 колено). Ове податке сам пренео из родослова који имам, а који је рађен од стручног лица, подаци су сакупљани из манастира и осталих архива.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #333 послато: Новембар 03, 2021, 08:16:05 поподне »
Поздрав свима, ја сам Антовић чији су резултати овде обрађени.
Оно што је мојој породици познато о нашем пореклу, а мој отац је доста о томе истраживао, Антовићи воде порекло из данашње Црне Горе, вероватно из места Пјешивачки до, тј. из племена Пјешивци, а постоји предање да су се некада давно ту доселили са Космета. Мој предак је Антоније, а он је имао још три брата. Један од те браће је дошао у сукоб са Турцима и заробљен је, други брат који је био "глава" породице одлази да га ослободи и обојица страдају. Остали су Антоније, који постаје "глава" породице, Петроније и њихова снаја Роса, тј. жена од тог најстаријег брата који је страдао, а са којим је имала децу. Након тих догађаја, они се селе у Србију почетком 19. века, где пар година проводе у Трудову, а након тога се досељавају на територију данашњег Прилипца и Лопаша. Антоније је као глава породице задржао презиме Антовић и од њега су сви Антовићи који воде порекло из Прилипца, Петроније је био по занимању ковач и сви су га звали Мајстор, па су његови потомци понели презиме Мајсторовићи, а деца од брата који је страдао и његове жене Росе су узели презиме по мајци Росићи и они и дан данас живе у Лопашу. Све ово што сам написао је преношено усмено са колена на колено.
Антовићи, Мајсторовићи и Росићи славе исту славу, Ђурђиц, а то је била и слава Антонија и његове браће. Према томе, не знам који то Мајсторовић из мог места слави Никољдан, јер такав не постоји, а ја их све познајем.
Поменути Васо се звао Василије и то је био Антонијев син, поред њега Антоније је имао још синове Ристивоја, Дмитра и Мијајла. Поменути Благоје је Мијајлов син, тј. мој наврдеда (5 колено). Антоније ми је аскурђел (7 колено). Ове податке сам пренео из родослова који имам, а који је рађен од стручног лица, подаци су сакупљани из манастира и осталих архива.

Према овоме што наводите Антовићи, Мајсторовићи и Росићи ипак јесу повезани по мушкој линији предака. И ваш резултат је уз резултат раније тестираног Мајсторовића потврда тога. Очито да у литератури стоје погрешни подаци, а и у нашој табели податак о слави тестираног Мајсторовића. Биће исправљено.
« Последња измена: Новембар 03, 2021, 08:32:30 поподне Лука »

Ван мреже Антовић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #334 послато: Новембар 03, 2021, 08:29:31 поподне »
Да ли неко може мало више података да каже о мојој групи, одакле води порекло, где нас има највише?
Читао сам да тој групи припада народ који је староседелачки на Балкану, ако је то тачно, до ког времена у прошлости се може тврдити тако нешто?
Мало ме буни што ми у сертификату пише група Z2103, а овде на форуму ми пише Z2705?

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #335 послато: Новембар 03, 2021, 09:56:05 поподне »
Да ли неко може мало више података да каже о мојој групи, одакле води порекло, где нас има највише?
Читао сам да тој групи припада народ који је староседелачки на Балкану, ако је то тачно, до ког времена у прошлости се може тврдити тако нешто?
Мало ме буни што ми у сертификату пише група Z2103, а овде на форуму ми пише Z2705?

На основу вредности STR маркера, процена искусног експерта Српског ДНК пројекта је да највероватније припадате подграни хаплогрупе R1b-FT49714, што је мутација својствена роду Пипера. Процена уредника је готово сигурно поуздана, јер на порекло из Пипера очигледно указује не само ваш STR хаплотип, већ и етнографска литература, географија, крсна слава итд.

Што се тиче мутација које помињете, нема ништа контрадикторно у информацијама које сте добили - ви сте носилац свих тих мутација. Погледајте рецимо где се на YFULL хапло-стаблу људског рода налази конкретно огранак Пипера:

https://www.yfull.com/tree/R-FT49714/

Изнад стабла имате једну секвенцу мутација, која изгледа овако:

A0-T > A1 > A1b > ... > R1 > R1b > ... > R-Z2103 > ... > R-Z2705 > R-FT49932 > R-FT48939 > R-FT49714

Свака од тих ознака представља мутацију коју је носио неки ваш далеки предак по мушкој линији, а мутације су наведене од старијих ка млађим како идете с лева на десно.

Мутација А0 је најстарија датирана мутација (десила се пре више од 230.000 година у Африци), а њен први носилац се у генеалогији популарно назива "генетски Адам".

Након ње стабло људског рода се јако разгранало и да би се пратиле миграције, уведене су ознаке главних хаплогрупа (E, G, N, I, J, R итд.).

Дакле ви носите и мутацију R-Z2103 (коју је први понео неки ваш предак који је живео пре ~6000 година) и мутацију R-Z2705 (десила се код претка који је живео пре ~2700 година) итд. Што се иде ка млађим мутацијама, све до R-FT49714  (~650 година) коју носе у свом Y хромозому припадници рода Пипера, то је теже поуздано проценити припадност грани. Зато на сертификату имате ону "зихерашку" процену да припадате јако старој хаплогрупи R-Z2103, док уредник Српског ДНК већ смелије сматра да припадате Пиперима.

Ако имате жељу и новац да наставите истраживање, односно да утврдите ближе филогенетске односе са осталим тестираним људима из рода Пипера, неопходно је да урадите "дубински" тест Y хромозома. У наредним недељама очекују се иначе велики попусти код неколико фирми које се баве ДНК секвенцирањем (Dante Labs, Nebula Genomics, FTDNA итд.) тако да је права прилика за тако нешто.

Што се тиче припадности "групи народа која је староседелачка на Балкану", ако се мисли на ону стереотипну дефиницију да је то присутност на Балкану пре доласка Срба/Словена, неки ваши древни преци вероватно јесу били на Балкану и пре словенских миграција, али ком племену/етносу су припадали, којим језиком су говорили итд. - тешко је рећи.

У сваком случају, приликом етногенезе модерних нација, ваши преци су се у "уткали" у мозаик српског народа, који је као и сви други народи на свету сачињен од десетина различитих етничких групација које данас спаја заједнички језик, култура, традиција, заједничка историја и сл. Слично томе, неки други потомци неког вашег далеког R1b претка данас могу бити и део Грчког, Румунског, Албанског, Бугарског, Бошњачког националног корпуса, говорити сасвим другим језиком и сл.

Ван мреже Marko Andric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #336 послато: Новембар 03, 2021, 10:35:54 поподне »
Заправо је реч о селу Ђуковине: https://www.poreklo.rs/2013/04/29/poreklo-prezimena-selo-%c4%91ukovine-koceljeva/
Selo se zove Ćukovine. Ako bilo ko ima nekih informacija vezanih za moje poreklo bio bi mu zahvalan da to podeli sa mnom.

Ван мреже Урош

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #337 послато: Новембар 04, 2021, 11:42:27 пре подне »
127. Стојчевић, Ђурђевдан, Ламинци, Градишка, Лијевче поље, J2b-M205>Y22059

Стојчевићи негују предање о пореклу из околине Српца. Имају најближе поклапање са Стојчевићима (Ђурђевдан) из Дарувара у Западној Славонији. Од ових Стојчевића води порекло наша водитељка, Наташа Павловић (девојачко Стојчевић). Према речима познате водитељке, њихови Стојчевићи су у Славонији већ неколико стотина година, утолико је ова веза занимљивија. Иначе се Стојчевићи разликују само на једном маркеру и то брзомутирајућем 385b. Јако је занимљиво да су им веома блиски Кричаци из Жуња крај Бруса (22/23), који такође славе Ђурђевдан. Све ове хаплотипове одликује и вредност 22 на маркеру DYS481, која је карактеристична за J2b-M205>Y155375>BY173966 из околине Пљеваља. Нема сумње да и Стојчевићи припадају подграни J-Y155375, док би припадност J-BY173966 требало проверити неким дубинским тестом.

Патријарх Павле се презивао Стојчевић и био пореклом из Славоније.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #338 послато: Новембар 04, 2021, 11:45:21 пре подне »
Патријарх Павле се презивао Стојчевић и био пореклом из Славоније.

Стојчевић је презиме мајке патријарха Павла. О томе је написан повећи чланак на нашем порталу:

https://www.poreklo.rs/2020/11/09/ekskluzivno-otkrice-porekla-patrijarh-pavle-je-nosio-majcino-prezime-stojcevic-njegov-otac-se-prezivao-okrajnov/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Урош

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #339 послато: Новембар 04, 2021, 12:45:03 поподне »
Стојчевић је презиме мајке патријарха Павла. О томе је написан повећи чланак на нашем порталу:

https://www.poreklo.rs/2020/11/09/ekskluzivno-otkrice-porekla-patrijarh-pavle-je-nosio-majcino-prezime-stojcevic-njegov-otac-se-prezivao-okrajnov/

Хвала на одговору.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #340 послато: Новембар 04, 2021, 04:15:45 поподне »
126. Буча, католик, Биоград на Мору

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино нижа вредност 9 на GATAH4 одступа. Нема конкретних поклапања на нашем пројекту.

На попису из 1948 у Биограду (тада припадао Сплиту) је пописано 27 особа у 5 домаћинстава, под презименом Бућа.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #341 послато: Новембар 04, 2021, 04:27:44 поподне »
152. Стричевић, Ђурђевдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са раније тестираним Беаром из Лећевице, чије је старије презиме Стричевић. Са овим резултатом је претпоставка да Беаре потичу од Стричевића потврђена. Стричевић и Беара се разликују на 2 маркера од 23 упоредивих, и занимљиво је да је једна разлика двострука, на маркеру 576 (Беара има 18 а Стричевић 16). Због вредности 15 на 19 и ниже 16 на 576, можда не би било лоше да Стричевић провери припадност подграни A22312.

Стричевићи су у Кољанама били присутни и у 18. веку. На попису из 1948 било је 43 особе пописане са презименом Стричевић у Кољанама. Највероватније да поред Берара и све остале српске породице из Лећевице потичу од Стричевића.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #342 послато: Новембар 04, 2021, 04:36:45 поподне »
180. Поповић, Никољдан, Доњи Присјан, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада хаплотип није у потпуности модалан, ипак у њему нема ни вредности које значајније одступају од модала. Тешко је рећи ко је заиста близак Поповићу.

Сам тестирани наводи предање о даљем пореклу са Косова (Косово Поље прецизније).

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #343 послато: Новембар 04, 2021, 04:43:27 поподне »
126. Буча, католик, Биоград на Мору

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино нижа вредност 9 на GATAH4 одступа. Нема конкретних поклапања на нашем пројекту.

На попису из 1948 у Биограду (тада припадао Сплиту) је пописано 27 особа у 5 домаћинстава, под презименом Бућа.

Имају ли везе с овим Бућама, с обзиром да се Буче, чини ми се, јављају у Биограду тек у другој половини 18. вијека?
https://hrcak.srce.hr/225846

Ако имају, онда имају и с овим:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Буће

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #344 послато: Новембар 04, 2021, 04:46:34 поподне »
74. Рожић, Никољдан, Горњи Граци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип тестираног је у највећој мери модалан; изуетак су нешто мање учестале вредности DYS458 = 18 и DYS533 = 12. Постоји предање о пореклу од Мостара.

Нажалост, овакав хаплотип и честа слава донекле отежавају проналажење сродника. На мањем броју маркера, Рожић има и потпуна поклапања, али питање је колико је иједно од њих релевантно. Можда би му најближи могао бити један тестирани из околине Стоца (данашња општина Берковићи) који такође слави Никољдан и са којим се Рожић поклапа на 20 од 23 упоредива маркера, укључујући DYS458 и DYS533.

По попису из 1991. Рожићи су били веома бројни, после Лазендића најбројнији у селу.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #345 послато: Новембар 04, 2021, 04:48:53 поподне »
181. Маљковић, Јовањдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250.

Маљковићи су стара породица у Маовицама, присутни још у 18. веку.

Хаплотип тестираног је прилично модалан. Издавајају се једино повишена вредност DYS390 = 25, а потом и ниска DYS481 = 27 и повишена DYS635 = 24. Да није ове ниске вредности на DYS481, хаплотип би се некако могао подвести под род Родића, овако тешко. Чини ми се да нема релевантних ближих поклапања.

Међу формално најближим поклапањима свакако јесу неки из рода шекуларских Ћетковића, као и неки од Родића. За све ове породице знамо да су S17250+, а исто претпостављамо и за Маљковића захваљујући резултатима са 23andme. Наиме, ако се не варам, Маљковиће S17250+ имамо из околине Бриња и из Ливањаког поља и Б. Грахова. Сви славе Јовањдан.

Све ово узевши у обзир, ово би требало да буде и хаплогрупа америчког глумца српског порекла, Џона Малковича.



Иначе је било доста дебате о његовом пореклу, како на форуму, тако и у јавности:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5101.0

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #346 послато: Новембар 04, 2021, 04:51:00 поподне »
182. Кричковић, Стевањдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Кричковићи су стара породица у Маовицама, присутни још у 18. веку.

Тестирани има практично модалан хаплотип, издвојио бих као посебну једино вредност 16 на DYS458. Ово отежава проналажење правих сродника, јер су многи тестирани релативно блиски Кричковићу.

Ипак, чини се да нема ближе везе са пар тестираних далматинских и личких родова који славе Стевањдан. Могао би му, пак, најближи бити један тестирани из Срема (САНУ истраживање), који такође слави Стевањдан, има вредност DYS458 = 16 и подудара се са Кричковићем на 16 од упоредивих 17 маркера.

Кричковићи очито нису J2b Кричи. Рекао бих да би презиме могло потицати пре од места Кричке. Тамо постоје Миликићи који славе Стевањдан.

На мрежи Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #347 послато: Новембар 04, 2021, 05:07:20 поподне »
74. Рожић, Никољдан, Горњи Граци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип тестираног је у највећој мери модалан; изуетак су нешто мање учестале вредности DYS458 = 18 и DYS533 = 12. Постоји предање о пореклу од Мостара.

Нажалост, овакав хаплотип и честа слава донекле отежавају проналажење сродника. На мањем броју маркера, Рожић има и потпуна поклапања, али питање је колико је иједно од њих релевантно. Можда би му најближи могао бити један тестирани из околине Стоца (данашња општина Берковићи) који такође слави Никољдан и са којим се Рожић поклапа на 20 од 23 упоредива маркера, укључујући DYS458 и DYS533.

По попису из 1991. Рожићи су били веома бројни, после Лазендића најбројнији у селу.

Рожићи су колико ја знам по предању из околине Шибеника. У попису из 1851. године их је било 4 домаћинства у Грацима, док их је пар година касније 1879. године евидентирано најмање 20 домаћинство Рожић. Поред тога Рожића Никољштака на Змијању има и у Подбрду, Шеховцима, Брду и Дабрацу код Мркоњића и Бочцу код Бања Луке.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #348 послато: Новембар 04, 2021, 05:25:26 поподне »
Имају ли везе с овим Бућама, с обзиром да се Буче, чини ми се, јављају у Биограду тек у другој половини 18. вијека?
https://hrcak.srce.hr/225846

Ако имају, онда имају и с овим:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Буће

Сам тестирани наводи да су у Биоград дошли са острва Муртер као и то да се деда по оцу тестираног презивао Бућа (дакле са ћ).

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #349 послато: Новембар 04, 2021, 07:15:08 поподне »
Сам тестирани наводи да су у Биоград дошли са острва Муртер као и то да се деда по оцу тестираног презивао Бућа (дакле са ћ).

Онда се не ради о томе.

На Муртеру се често спомиње родовски надимак Бућа и нешто раније презиме Бућин.

У новије вријеме огранак Плеслића је имао надимак Бућа:
Цитат
PLESLIĆ Ante pok. Luke (1856.–1920.) Buća
(Кристијан Јуран, "Становништво Муртера 1858. и 1915. године (Грађа из анаграфа жупе Муртер)"

Плеслићи спадају међу старије родове тамо:
Цитат
Tako u Velom Selu 1451. godine nalazimo Matu Kečića, 1452. Ivu Strikelića, Cvitula Berislavljića rodonačelnik Cvitulovića), Stipu Plešćinu (rodonačelnik Plešćinovića odnosno današnjih Pleslića) i Juru Vučinića, a 1470. i Pavu Naperotića. U arhivskoj građi nema naznaka o tomu da su tijekom 16. i 17. stoljeća Betinu napučili hrvatski prognanici ili pak vlaški prebjezi iz turske Vrane, kako to sugeriraju usmena predaja i dio stručne literature. Nova prezimena koja se javljaju u tom razdoblju uglavnom su nastala unutar domicilnih rodova, što vrijedi za sve seoske zajednice na otoku, pa se između stanovnika posvjedočenih u 15. i 16. stoljeću i onih koje u 21. stoljeću razaznajemo kao starosjeditelje u velikoj mjeri može pratiti neprekinuta linija kontinuiteta. Stoga su Murterini, Jezerani i Betinjani doista starosjeditelji, potomci srednjovjekovnih doseljenika koji su na otok stigli najkasnije u 14. stoljeću.
(Кристијан Јуран, "Оток Муртер у 16. и 17. стољећу")

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #350 послато: Новембар 05, 2021, 09:57:29 пре подне »
152. Стричевић, Ђурђевдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са раније тестираним Беаром из Лећевице, чије је старије презиме Стричевић. Са овим резултатом је претпоставка да Беаре потичу од Стричевића потврђена. Стричевић и Беара се разликују на 2 маркера од 23 упоредивих, и занимљиво је да је једна разлика двострука, на маркеру 576 (Беара има 18 а Стричевић 16). Због вредности 15 на 19 и ниже 16 на 576, можда не би било лоше да Стричевић провери припадност подграни A22312.

Стричевићи су у Кољанама били присутни и у 18. веку. На попису из 1948 било је 43 особе пописане са презименом Стричевић у Кољанама. Највероватније да поред Берара и све остале српске породице из Лећевице потичу од Стричевића.

Одлично што је потврђено да су Стричевићи из Кољана исти они који се појављују у залеђу Сплита, тј Трогира и од којих је настало више презимена. Има и католика Стричевића на том подручју. У Мућу су Стричевићи били православци до друге половине 19. века, што се може наћи у матичним књигама.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #351 послато: Новембар 05, 2021, 01:07:11 поподне »
178. Јовичић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује неколико вредности које одударају од модалних (снижену DYS390=24, и повишене DYS549=13 и DYS533=13), па поседује нешто више разлика са тестиранима из рода Б3 коме недвосмислено припада. Најближи му је Гаврић из истог села од ког се разликује на 2 од 18 маркера, од Спасојевића из Шњеготине Велике код Челинца се разликује на 3 од 23, од Јелића из Кремне код Прњавора на 4 од 23, а од Симића из Јошавке Горње и Милосављевића из Поточана код Прњавора на 5 од 23. Сви наведени такође славе Марковдан, осим Милосављевића (Михољдан).

https://www.poreklo.rs/2021/07/05/poreklo-prezimena-selo-josavka-gornja-celinac/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #352 послато: Новембар 05, 2021, 01:20:38 поподне »
183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #353 послато: Новембар 05, 2021, 01:31:41 поподне »
184. Ђурић, Ђурђевдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>BY149000. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-11, која га поуздано смешта у род Г. У овом роду се поред Ђурића налазе још само Новаковић из истог села и Галић из Босанског Грахова, обојица такође славе Ђурђевдан. Ђурић се од Галића разликује на 3 од 23 маркера, а од Новаковића на чак 5 од 23. Овај релативно велики број разлика је највише последица чињенице да је Ђурићев хаплотип нешто више измутирао, па поседује неколико немодалних вредности у односу на другу двојицу (снижене DYS19=16 и DYS456=16, и повишену DYS635=24). И за Ђуриће је забележено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #354 послато: Новембар 05, 2021, 04:34:09 поподне »
183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

Поједини херцеговачки BY30743 родови, вјероватно, имају плишчићки "бекграунд".

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #355 послато: Новембар 05, 2021, 05:10:59 поподне »
176. Цветановић (Ђокић), Бели Поток, Лесковац

Припада хаплогрупи I2-M223>L701>A427, највероватније роду Е у табели СДНКП. Цветановић је први јавни припадник овог рода, у коме се налазе још двојица тестираних са истраживања која још увек нису јавна (Косметски подухват и Подухват тестирања пчињских родова). Са тестираним из пчињског подухвата који слави Никољдан се разликује на два маркера (за по једну вредност на DYS439 и за две вредности на DYS570), док се са тестираним из косметског подухвата са славом Митровдан, који изгледа има мало више измутиране вредности, разликује на 6 маркера.

Тестирани је оставио податак да је презиме Цветановић девојачко презиме његове бабе по оцу и да је његов отац понео мајчино презиме, док се деда по оцу презивао Ђокић, тако да би ово суштински био резултат фамилије Ђокић из Белог Потока код Лесковца. Тестираном није познато коју је славу славио његов деда по оцу, а ја у доступној етнографској литератури нисам успео да пронађем никакав податак о Ђокићима из Белог Потока.

https://www.poreklo.rs/2017/04/16/poreklo-prezimena-selo-beli-potok-leskovac/

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #356 послато: Новембар 05, 2021, 07:21:01 поподне »
181. Маљковић, Јовањдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250.

Маљковићи су стара породица у Маовицама, присутни још у 18. веку.

Хаплотип тестираног је прилично модалан. Издавајају се једино повишена вредност DYS390 = 25, а потом и ниска DYS481 = 27 и повишена DYS635 = 24. Да није ове ниске вредности на DYS481, хаплотип би се некако могао подвести под род Родића, овако тешко. Чини ми се да нема релевантних ближих поклапања.

Међу формално најближим поклапањима свакако јесу неки из рода шекуларских Ћетковића, као и неки од Родића. За све ове породице знамо да су S17250+, а исто претпостављамо и за Маљковића захваљујући резултатима са 23andme. Наиме, ако се не варам, Маљковиће S17250+ имамо из околине Бриња и из Ливањаког поља и Б. Грахова. Сви славе Јовањдан.

Све ово узевши у обзир, ово би требало да буде и хаплогрупа америчког глумца српског порекла, Џона Малковича.


Иначе је било доста дебате о његовом пореклу, како на форуму, тако и у јавности:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5101.0

Добар текст о Стипану/Стефану Маљковићу из народне пјесме, а којег историчар Брузони помиње приликом опсаде Босиљине (Марине) 1657. године:
Стјепан Бановић, "Два прилога познавању хисторијских лица наше народне епике".
https://dizbi.hazu.hr/a/?pr=i&id=178057

Можда се ради о потомку примићура Маљка који се наводи 1540. године у Голубићу, нахија Карин.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #357 послато: Новембар 05, 2021, 10:21:17 поподне »
183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

Ово је ако се не варам први Србин из Далмације који припада YP4278 подграни.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #358 послато: Новембар 06, 2021, 11:41:42 пре подне »
97. Поповић, Никољдан, Сејаце, Бујановац

Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Тренутно има тридесетак Срба који су R1b-Z2103, а да нису низводнија Z2705, и за њихову припадност некој од млађих грана се нажалост не може рећи ништа, јер су ретки и нису радили дубинске тестове. R1b-Z2103 је настала пре 6.000 година и има много подграна којим би Поповић могао припадати. Поповић се издваја од осталих по вредности DYS385=13-14. Према литератури становништво Сејаца махом слави Никољдан и требало би да је од давнина на том месту.

Тестирани може да уради панел за R1b-Z2103 на Yseq-у:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=45794

Грана на Yfull стаблу:

https://www.yfull.com/tree/R-Z2103/


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #359 послато: Новембар 06, 2021, 12:27:49 поподне »
147. Ђурић, Никољдан, Мала Косаница, Куршумлија

Установљена је хаплогрупа R1b-PF7562, а можда не припада низводнијој R1b-PF7563, у којој је велика већина тестираних са наших простора. Има поклапање на 23 маркера са презимењаком (иста слава) из Метохије. Са другима има најмање 4 разлике у СТР маркерима и то су тестирани из југоисточне Србије. О становништву Мале Косанице нисам нашао податке, па нека неко напише ако зна.

Yfull стабло:

https://www.yfull.com/tree/R-PF7562/

« Последња измена: Новембар 06, 2021, 01:14:26 поподне Лука »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #360 послато: Новембар 06, 2021, 07:27:08 поподне »
153. Ђукарић, Часне Вериге Апостола Петра, Горњи Очауш, Теслић, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића, као и сви до сада тестирани са овом славом. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=17, коју има још свега пар тестираних Васојевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Матица братстава која славе Часне Вериге је у околини Мркоњић Града.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #361 послато: Новембар 06, 2021, 10:00:09 поподне »
159. Станковић, Лучиндан, Губеревац, Лесковац, E-M34>Z849>L791

Најближе поклапање има са двојицом тестираних из Сиринићке жупе (Штрпце), који славе Митровдан. Од хаплотипа једног тестираног се разликује на два маркера, а од другог на пет маркера.

Губеревац је етнографски обрађен, али се не помињу Станковићи:
https://www.poreklo.rs/2017/02/11/poreklo-prezimena-selo-guberevac-leskovac/

Тестирани у упитнику није навео родовски надимак Станковића.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #362 послато: Новембар 06, 2021, 10:13:30 поподне »
163. Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32 и DYS458=17. Најближа поклапања има са Ђураном из Чапразлија код Ливна (20/23) и Живановићем из Крњева код Велике Плане (19/23). Поменута двојица не славе Никољдан.

Боривоје Милојевић је забележио следеће:
Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19. века. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце.“ Имали су младе жене, „на које су се Турци били навадили.“ Како су Малеши били „љуте крви“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један је од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на лскопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић паши Миралему. Славе Св. Николу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #363 послато: Новембар 06, 2021, 10:50:07 поподне »
167. Никић, Митровдан, Смолућа Доња, Лукавац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Највероватније припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта, коме припадају Остојићи и Драгаши из Баније, који такође славе Митровдан. Најближе поклапање има са хаплотипом Остојића из Остојића код Двора (21/23). Хаплотип Никића се од хаплотипова Остојића и Драгаша разликује на маркеру DYS635, на коме има вредност 23, док поменута братства из Баније имају вредност 22.

Породица тестираног Никића нема предање о даљем пореклу.

Овај резултат је значајан јер указује на могућу матицу братстава из Баније.

Ван мреже RashaHarambasha

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #364 послато: Новембар 06, 2021, 11:16:45 поподне »
163. Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32 и DYS458=17. Најближа поклапања има са Ђураном из Чапразлија код Ливна (20/23) и Живановићем из Крњева код Велике Плане (19/23). Поменута двојица не славе Никољдан.

Боривоје Милојевић је забележио следеће:
Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19. века. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце.“ Имали су младе жене, „на које су се Турци били навадили.“ Како су Малеши били „љуте крви“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један је од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на лскопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић паши Миралему. Славе Св. Николу.

Хвала за податке, то су моји узорци. Опростите за глупо питање мени лаику, али да ли ова поклапања указују на родбинске везе Малеша и Ђурана (Живановића) и да ли подаци о мојим гранама хаплогрупе говоре нешто о томе одакле је мој предак дошао у Купрес (односно Шујицу пре тога)?

Само да допуним податке о породици које сте изнели. Из Шујице у Рилић прешао је мој предак (чукундеда?) Јово 1804.године.

 

Ван мреже Срђан Станковић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #365 послато: Новембар 06, 2021, 11:24:15 поподне »

[/quote]
159. Станковић, Лучиндан, Губеревац, Лесковац, E-M34>Z849>L791

Најближе поклапање има са двојицом тестираних из Сиринићке жупе (Штрпце), који славе Митровдан. Од хаплотипа једног тестираног се разликује на два маркера, а од другог на пет маркера.

Губеревац је етнографски обрађен, али се не помињу Станковићи:
https://www.poreklo.rs/2017/02/11/poreklo-prezimena-selo-guberevac-leskovac/

Тестирани у упитнику није навео родовски надимак Станковића.

Надимак Станковића у селу је Џунерци, Џуне.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #366 послато: Новембар 07, 2021, 08:12:52 пре подне »
183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За  Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:
Nastarije meni poznato spominjanje Primetica je u Turskom defteru iz 1701:
Цитат
Selo Ptičarica. Čitavo je ostalo u Osmanskom Carstvu.
‒ Vuk Primetica?. On je umro. Njegova je zemlja upražnjena.
‒ Primetica Ivan. Sada je na neprijateljskoj teritoriji.
‒ Jerko Jakalić. On je na neprijateljskoj teritoriji.
Selo Ptičarica je na forum.hr od člana Amater33 prepoznato. U pitanju  je današnja Tijarica u blizini Sinja na pravcu prema Imotskom (Ptičarica->Tičarica->Tijarica). U trogirskom katastru je sačuvan podatak da je Pietro Primetić pre   popisa 1711 otišao (nazad) u Tursku. Od pravoslavnih rodova u Tijarici su očuvani: Bailo, Velimir i Lazić. Iz istog mesta bi trebalo da su i vrlički Jakeljići.

Stojan Primetica, oca  Mile/Milića, je ratovao u banderiji Steffano Biucouich-a i dobio zemlju i na Maovicama i u Vrlici.  Link na dokumenta:

https://drive.google.com/file/d/1FWtJM47--uahKMJIraAoaXBAdzwRxZC_/view?usp=sharing
« Последња измена: Новембар 07, 2021, 08:22:59 пре подне Cvitkovac »

Ван мреже Ђукарић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #367 послато: Новембар 07, 2021, 12:19:54 поподне »
153. Ђукарић, Часне Вериге Апостола Петра, Горњи Очауш, Теслић, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића, као и сви до сада тестирани са овом славом. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=17, коју има још свега пар тестираних Васојевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Матица братстава која славе Часне Вериге је у околини Мркоњић Града.

Поздрав,

Ја сам тестирани Ђукарић, упоређивао сам своје маркере са маркерима хаплогрупе E-Y126722 на Yfull и разликујем се у 3 маркера, H4 (12 умјесто 11), и DYS456 (16 умјесто 17) и горе наведени DYS 576 којег нема на Yfull. Неколико маркера попут DYS 385a и 385b исто нема на Yfull па не знам да ли су исти. Сад се питам да ли је могуће да не припадамо баш васовој линији односно линији нјегових синова, него некој од нјеговог стрица, брата од ђеда-прађеда,...
И са којим до сада тесираним делимо најближег претка и ако знате, прије колико година је он одп. живео.
Који то до сада тестирани поседују карактеристичну вредност маркера DYS576=17?.  Хвала унапред

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #368 послато: Новембар 07, 2021, 06:28:46 поподне »
Хвала за податке, то су моји узорци. Опростите за глупо питање мени лаику, али да ли ова поклапања указују на родбинске везе Малеша и Ђурана (Живановића) и да ли подаци о мојим гранама хаплогрупе говоре нешто о томе одакле је мој предак дошао у Купрес (односно Шујицу пре тога)?

Само да допуним податке о породици које сте изнели. Из Шујице у Рилић прешао је мој предак (чукундеда?) Јово 1804.године.

Без дубљих тестова није могуће утврдити да ли сте заиста у ближем сродству са Ђуранима или не.
Није познато одакле су се преци Маслеша доселили у Шуицу. Грана L241 је присутна код Срба у практично свим областима које настањују, тако да сама припадност Маслеша овој грани ништа не значи када је у питању порекло породице.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #369 послато: Новембар 07, 2021, 06:53:00 поподне »
Хвала за податке, то су моји узорци. Опростите за глупо питање мени лаику, али да ли ова поклапања указују на родбинске везе Малеша и Ђурана (Живановића) и да ли подаци о мојим гранама хаплогрупе говоре нешто о томе одакле је мој предак дошао у Купрес (односно Шујицу пре тога)?

Само да допуним податке о породици које сте изнели. Из Шујице у Рилић прешао је мој предак (чукундеда?) Јово 1804.године.

Ђурани и Малеши највјероватније припадају разгранатом крајишком роду који припада хаплогрупи E-V13>L241, а којег одликују карактеристичне вриједности DYS385=17 и више и DYS643=14 и више. Овом роду припада група родова Мајсторовић-Ћулибрк-Рапајић као и Пекези из Подрашнице. Све ове породице , као и Ђуран, славе Јовањдан, и ту се једино Малеши разликују са славом Никољдан.

Засад овај род нема веза на српском истоку, па не треба искључити ни могућност да је стариначки на подручју Крајине и западне Босне.

Зна се такође да је PH2180-  A7065- Y178742-

На сљедећој теми настојим дас објединим податке за овај род, а тренутно је императив доћи до специфичнијег SNP-а испод L241.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6242.msg164194#msg164194

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #370 послато: Новембар 07, 2021, 06:56:52 поподне »
163. Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32 и DYS458=17. Најближа поклапања има са Ђураном из Чапразлија код Ливна (20/23) и Живановићем из Крњева код Велике Плане (19/23). Поменута двојица не славе Никољдан.

Боривоје Милојевић је забележио следеће:
Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19. века. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце.“ Имали су младе жене, „на које су се Турци били навадили.“ Како су Малеши били „љуте крви“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један је од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на лскопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић паши Миралему. Славе Св. Николу.

Овај резултат је потврда једног ранијег резултата са 23andme:

Малеш, Никољдан, Купрес, E-V13

Пошто се ради резултату који је пристигао након што је на 23andme уведен L241, а Малешу са 23andme он није очитан, могуће је да Малеши из Рилића заправо не припадају овој подграни.

Ван мреже RashaHarambasha

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #371 послато: Новембар 07, 2021, 07:25:01 поподне »
Без дубљих тестова није могуће утврдити да ли сте заиста у ближем сродству са Ђуранима или не.
Није познато одакле су се преци Маслеша доселили у Шуицу. Грана L241 је присутна код Срба у практично свим областима које настањују, тако да сама припадност Маслеша овој грани ништа не значи када је у питању порекло породице.

Малеша, не Маслеша :)

Хвала Вам, господине Вукићевићу, на одговору. Ако постоји код вас на Српском пројекту неко додатно, тачније тестирање, био бих рад да га урадим.

Ван мреже RashaHarambasha

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #372 послато: Новембар 07, 2021, 07:31:31 поподне »
Овај резултат је потврда једног ранијег резултата са 23andme:

Пошто се ради резултату који је пристигао након што је на 23andme уведен L241, а Малешу са 23andme он није очитан, могуће је да Малеши из Рилића заправо не припадају овој подграни.
Да, знам за овог Малеша од пре пар месеци, када сам овај податак нашао на вашем форуму потпуно случајно. Уједно, то је био и показатељ тога да ли сам рођак са тим Малешом, пошто у нашој породици у Рилићу постоји једна грана за коју се верује да по мушкој линији нису наш род (био је један домазет међу нашим Малешима, који је преузео женино презиме Малеш). Међутим, како је мој резултат идентичан са резултатом овог Малеша којег сте споменули (обојице смо Е-В13), то је потврда да је он од "мојих" Малеша, тј. да смо рођаци.

Нисам Вас разумео о овоме што сте хтели да кажете да Малеши не припадају овој грани. На коју грану мислите? Да нисмо Л241?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #373 послато: Новембар 07, 2021, 10:27:03 поподне »
Поздрав,

Ја сам тестирани Ђукарић, упоређивао сам своје маркере са маркерима хаплогрупе E-Y126722 на Yfull и разликујем се у 3 маркера, H4 (12 умјесто 11), и DYS456 (16 умјесто 17) и горе наведени DYS 576 којег нема на Yfull. Неколико маркера попут DYS 385a и 385b исто нема на Yfull па не знам да ли су исти. Сад се питам да ли је могуће да не припадамо баш васовој линији односно линији нјегових синова, него некој од нјеговог стрица, брата од ђеда-прађеда,...
И са којим до сада тесираним делимо најближег претка и ако знате, прије колико година је он одп. живео.
Који то до сада тестирани поседују карактеристичну вредност маркера DYS576=17?.  Хвала унапред

Грана Y126722, која одређује генетички род Васојевића, на Yfull стаблу је формирана на основу свега два резултата. Дакле, они у својој бази имају свега два хаплотипа, те су на основу њих одредили модални хаплотип гране Y126722. С друге стране, ми у табели Српског ДНК пројекта имамо 71 резултат, па је самим тим модални хаплотип који ми имамо на располагању далеко прецизнији јер је базиран на већем броју резултата.

Везано за вредности на појединачним маркерима:
- YGATAH4: Ви немате вредност 12, већ 11. Вредност 12 је по FTDNA стандарду, који користи и Биолошки факултет у чијој лабораторији је урађен резултат (па је та вредност наведена у сертификату), али је код нас у табели СДНКП унета вредност 11.
- DYS456: Отприлике половина тестираних Васојевића има вредност 17, док друга половина има вредност 16. Дакле, обе вредности се могу сматрати уобичајеном за овај род.
- DYS576: Вредност 17 имају још Грујовић (Аранђеловдан, Лозница/Чачак), Накић (Никољдан, Бујановац) и Перуничић (Никољдан, Дајићи/Ивањица).

Временска удаљеност до заједничког претка Васојевића и братстава која славе Часне Вериге се може утврдити једино додатним анализама.

Ван мреже Ђукарић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #374 послато: Новембар 07, 2021, 11:45:43 поподне »
Грана Y126722, која одређује генетички род Васојевића, на Yfull стаблу је формирана на основу свега два резултата. Дакле, они у својој бази имају свега два хаплотипа, те су на основу њих одредили модални хаплотип гране Y126722. С друге стране, ми у табели Српског ДНК пројекта имамо 71 резултат, па је самим тим модални хаплотип који ми имамо на располагању далеко прецизнији јер је базиран на већем броју резултата.

Везано за вредности на појединачним маркерима:
- YGATAH4: Ви немате вредност 12, већ 11. Вредност 12 је по FTDNA стандарду, који користи и Биолошки факултет у чијој лабораторији је урађен резултат (па је та вредност наведена у сертификату), али је код нас у табели СДНКП унета вредност 11.
- DYS456: Отприлике половина тестираних Васојевића има вредност 17, док друга половина има вредност 16. Дакле, обе вредности се могу сматрати уобичајеном за овај род.
- DYS576: Вредност 17 имају још Грујовић (Аранђеловдан, Лозница/Чачак), Накић (Никољдан, Бујановац) и Перуничић (Никољдан, Дајићи/Ивањица).

Временска удаљеност до заједничког претка Васојевића и братстава која славе Часне Вериге се може утврдити једино додатним анализама.

Хвала пуно на одговору, значи не мора да значи да моја породица баш потиче од Васа тј. родоначелника Васојевића? Јер према TMRCA предак свих носиоца те гране је живео пре око 700 г., према изворима Васо се родио крајем 14.- почетком 15. века , а и знам да то није баш најпрецизније због свега та два налаза која имају али то нам је сад што имамо.
Значи не можете тренутно установит када је отприлике живео рецимо предак породица која славе Часне Вериге? Ако не да ли онда можда знате са којом породиом из базе смо најближи, вероватно нека са истом славом?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #375 послато: Новембар 08, 2021, 12:00:56 пре подне »
Малеша, не Маслеша :)

Не замерите, грешка у куцању.

Хвала Вам, господине Вукићевићу, на одговору. Ако постоји код вас на Српском пројекту неко додатно, тачније тестирање, био бих рад да га урадим.

Ми једино можемо помоћи око слања узорка и тумачања резултата, али такви тестови се раде у страним лабораторијама.
Рецимо, следећи тест би крајем месеца требао бити на снижењу:
https://us.dantelabs.com/collections/frontpage

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #376 послато: Новембар 08, 2021, 12:07:39 пре подне »
Хвала пуно на одговору, значи не мора да значи да моја породица баш потиче од Васа тј. родоначелника Васојевића? Јер према TMRCA предак свих носиоца те гране је живео пре око 700 г., према изворима Васо се родио крајем 14.- почетком 15. века , а и знам да то није баш најпрецизније због свега та два налаза која имају али то нам је сад што имамо.
Значи не можете тренутно установит када је отприлике живео рецимо предак породица која славе Часне Вериге? Ако не да ли онда можда знате са којом породиом из базе смо најближи, вероватно нека са истом славом?

Тако је, не мора нужно да значи да потичете од Васа, али је то врло могуће.
Удаљеност до заједничног претка је апсолутно немогуће утврдити на основу хаплотипова са свега 23 маркера. Не само у овом случају, већ генерално.
Братства која славе Часне Вериге генерално имају истоветан хаплотип као Васојевићи на 23 маркера, што најбоље сведочи Ваш резултат. Једину карактеристичну вредност коју имате не делите ни са једним тестираним који слави Часне Вериге, иако су Вам они сигурно ближи од тестираних који су према предању од Васојевића. То је најбољи показатељ да хаплотип на 23 маркера не може послужити за одређивање временске удаљености до заједничког претка. Тест на 23 маркера је практично оријентациони тест са којим, ако имате среће као што је Ваш случај, можете сазнати ком генетичком роду припадате. И то је то. За све више од тога морате урадити дубље тестове који су знатно скупљи.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #377 послато: Новембар 08, 2021, 12:24:00 пре подне »
Да, знам за овог Малеша од пре пар месеци, када сам овај податак нашао на вашем форуму потпуно случајно. Уједно, то је био и показатељ тога да ли сам рођак са тим Малешом, пошто у нашој породици у Рилићу постоји једна грана за коју се верује да по мушкој линији нису наш род (био је један домазет међу нашим Малешима, који је преузео женино презиме Малеш). Међутим, како је мој резултат идентичан са резултатом овог Малеша којег сте споменули (обојице смо Е-В13), то је потврда да је он од "мојих" Малеша, тј. да смо рођаци.

Не, резултат није идентичан. Ви сте тестирали 23 маркера, док је Малеш са 23andMe урадио основи сет SNP тестова којим је утврђено да припада грани V13. Можете припадати потпуно различитим подгранама.

Нисам Вас разумео о овоме што сте хтели да кажете да Малеши не припадају овој грани. На коју грану мислите? Да нисмо Л241?

Лука је хтео да каже да постоји могућност да ипак не припадате млађој грани L241 јер су на 23andMe у новије време тестирали низводне гране, па су за оне који припадају грани L241 наводили ту грану, а не старију грану V13. Али с обзиром да нису навели ниједну другу млађу грану, питање је о чему се ради.

Ако желите да проверите да ли припадате грани L241, можете поручити следећи тест:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2232

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #378 послато: Новембар 08, 2021, 12:34:22 пре подне »
170. Милаш, Стевањдан, Цетина, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS385a=15.
Од 97 тестираних припадника овог рода, Милаш је први који слави Стевањдан.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Милаши су присутни у Цетини од 18. века:
https://www.poreklo.rs/2017/11/09/poreklo-prezimena-selo-cetina-vrlika/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #379 послато: Новембар 08, 2021, 12:59:29 пре подне »
175. Јосиповић, Лазаревдан, Црвица (заселак Рајетковићи), Сребреница, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS390=23, коју дели са хаплотипом Мраковића из Влаховића код Глине, од кога се разликује на два маркера. С обзиром да обојица тестираних славе Лазаревдан, груписао сам их заједно у род С у табели Српског ДНК пројекта, иако су географски доста удаљени. Вредност маркера DYS390=23 дели и са једним тестираним из Љубомира, од кога се такође разликује на два маркера. Међутим, поменути тестирани припада роду тамошњих аћимовштака, чији остали тестирани припадници тог рода имају модалну вредност 24 на том маркеру, па се по свој прилици ради о новијој мутацији код тог тестираног, па је мало вероватно да је Јосиповић повезан са њим.

Јосиповић блиска поклапања хаплотипова (22/23 и 21/23) има и са двојицом тестираних из Сливнице у Требињској Површи, који славе Стевањдан. Међутим, са њима не дели карактеристичну вредност маркера DYS390=23.

Тестирани је у упитнику навео да су Јосиповићи у Црвицу дошли из западнијих крајева отприлике крајем 19. века. Ово предање је посебно занимљиво због блискости са Мраковићем из Баније.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #380 послато: Новембар 08, 2021, 01:24:21 пре подне »
185. Павловић, Ђурђевдан, Цивљане, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта. Најближе поклапање (22/23) има са Вајагићем из Доброг Села код Бужима Аранђеловдан, а може се издвојити и блиско поклапање (22/23) са Мељанцем из Отишића код Врлике (Јовањдан), који је географски врло близу.

Тестирани је у упитнику навео да су Павловићи староседеоци. У Цивљанима су присутни од 18. века:
https://www.poreklo.rs/2018/03/15/poreklo-prezimena-selo-civljane-vrlika/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #381 послато: Новембар 08, 2021, 01:53:44 пре подне »
170. Милаш, Стевањдан, Цетина, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS385a=15.
Од 97 тестираних припадника овог рода, Милаш је први који слави Стевањдан.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Милаши су присутни у Цетини од 18. века:
https://www.poreklo.rs/2017/11/09/poreklo-prezimena-selo-cetina-vrlika/

 Милаши су кнежевска породица и дошли су око 1690. са подручја Купреса (Дувно/Томиславград). Видео сам двојицу са тог подручја који су им блиски по маркерима.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #382 послато: Новембар 08, 2021, 03:35:45 пре подне »
1692. године се из Добре код Дувна на подручје Врлике доселило око 50 породица (500 душа). Предводио их је Никола Милашевић, кнез/харамбаша. Године 1714. биле су у Цетини велике породице харамбаше Николе Милашевића (40 чланова) и Боже Милашевића (20 чланова)

Милаш са Вуковићем из Дувна/Томиславграда има само 1 маркер разлике на 23, а са Милисавом из Липе код Дувна 2 маркера разлике. Обојица славе Никољдан, за разлику од Милаша. Такође се са Суботићем из Ервеника у Далмацији (Марковдан) Милаш разликује на 2 маркера.

Из ове породице је владика далматински Никодим Милаш, који је издао капитално дело "Православна Далмација" (1901. године), што је основа проучавања историје Срба у Далмацији.

« Последња измена: Новембар 08, 2021, 03:41:07 пре подне Зрно »

Ван мреже Ђукарић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #383 послато: Новембар 09, 2021, 02:56:23 поподне »
Тако је, не мора нужно да значи да потичете од Васа, али је то врло могуће.
Удаљеност до заједничног претка је апсолутно немогуће утврдити на основу хаплотипова са свега 23 маркера. Не само у овом случају, већ генерално.
Братства која славе Часне Вериге генерално имају истоветан хаплотип као Васојевићи на 23 маркера, што најбоље сведочи Ваш резултат. Једину карактеристичну вредност коју имате не делите ни са једним тестираним који слави Часне Вериге, иако су Вам они сигурно ближи од тестираних који су према предању од Васојевића. То је најбољи показатељ да хаплотип на 23 маркера не може послужити за одређивање временске удаљености до заједничког претка. Тест на 23 маркера је практично оријентациони тест са којим, ако имате среће као што је Ваш случај, можете сазнати ком генетичком роду припадате. И то је то. За све више од тога морате урадити дубље тестове који су знатно скупљи.

Хвала на свим информацијама, сад ми је ствар јаснија.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #384 послато: Новембар 11, 2021, 02:53:22 поподне »
179. Маринковић, Игњатијевдан, Коранско Село, Бариловић

Припада хаплогрупи I2-PH908, по свему судећи подграни Y51673. Највероватније да је ближе повезан са тестираним Шумоњом из Плашког, који такође припада Y51673 подграни и слави Игњатијевдан. Оно што је занимљиво је да упркос крсној слави ова два рода по свему судећи не припадају роду који је означен као род Малешеваца у табели пројекта. Међутим, сам резултат свакако упућује на даље порекло са подручја Источне Херцеговине.

На попису из 1948. године, у Коранском, тада у општини Војнић су пописане 84 особе са презименом Маринковић у 18 домаћинстава. На 23andme постоји резултат Игњатијевштака Петровића из Средњег Полоја (I2-S17250) који се налази недалеко од Коранског Села, па је с обзиром на хаплогрупу могуће да су Петровићи повезани са Шумоњама и Маринковићима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #385 послато: Новембар 12, 2021, 09:04:48 пре подне »
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану и јединe двије рјеђе вриједности су промјене на маркеру 456=15 у односу на модално 14 и на маркеру 389-1/2=14/30 у односу на модално 13/29. Иако због модалности хаплотипа нема великог значења, најближи му је Марашевић из Врбнице код Сјенице. Није искључено да су Лончаревићи генетички повезани са родом Мараша са јевера Црне Горе, иако славе различиту славу и немају предање о вези са неком од породица из овог рода. Слава Јовањдан је ријетка за ову грану, и поред Лончаревића у оквиру гране славе је још Панићи из Врањака код Модриче. Међутим Лончаревићев и Панићев хаплотип се разликује на 4-5 маркера, тако да је веза упитна.

Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су  Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.

Препорука за даље тестирање:
Најбоља, али и најскупља опција јесте неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS YSeq, Nebula)
Има смисла тестирати BY170823 код YSeqa, али би се овај SNP најприје морао кандидовати.
« Последња измена: Новембар 12, 2021, 11:20:01 пре подне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #386 послато: Новембар 12, 2021, 10:24:22 пре подне »
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану и једина нешто рјеђа вриједност је промејна на маркеру 389-1/2=14/30 у односу на модално 13/29. Иако због модалности хаплотипа нема великог значења, најближи му је Марашевић из Врбнице код Сјенице. Није искључено да су Лончаревићи генетички повезани са родом Мараша са јевера Црне Горе, иако славе различиту славу и немају предање о вези са неком од породица из овог рода. Слава Јовањдан је ријетка за ову грану, и поред Лончаревића у оквиру гране славе је још Панићи из Врањака код Модриче. Међутим Лончаревићев и Панићев хаплотип се разликује на 4-5 маркера, тако да је веза упитна.

Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су  Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.

Препорука за даље тестирање:
Најбоља, али и најскупља опција јесте неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS YSeq, Nebula)
Има смисла тестирати BY170823 код YSeqa, али би се овај SNP најприје морао кандидовати.

I1-M227 је пријатно изненадила током овог истраживања (2.7%). Из Црљеница (матица Мале Крће) су највероватније и Терзићи I1-M227 са 23andMe. Само што они славе Никољдан. О њима Милета Војиновић каже следеће:

Терзићи с Пандурице су род са осталим Терзићима у нашој општини. Пореклом су од Терзића из Малих Крћа, а Терзићи и Ненадићи од Милићевића са Крњаче, који преносе предање да их је било у косовској бици 1389. године 75 сабаља Кад су Турци убили Продана Терзића (1810), његова жена Стана са трогодишњим сином Илијом стиже у Варине и живела је у некој колиби више година Потом је прешла у Бељковића код ага Цигуљина У Бељковићима је остала Стана десетак година, па са Илијом прешла у Висибабу (испод Пандурице), код Струјића на имање.

Терзићи у Црљеницама су од Терзића из Малих Крћа, а они од Милићевића са Крњаче. Дошла су из Комина два брата Терзића: Иван и Обрад, око 1850. године, и населили се у Буковику (Доње Црљенице).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #387 послато: Новембар 12, 2021, 10:48:53 пре подне »
I1-M227 је пријатно изненадила током овог истраживања (2.7%). Из Црљеница (матица Мале Крће) су највероватније и Терзићи I1-M227 са 23andMe. Само што они славе Никољдан. О њима Милета Војиновић каже следеће:

Терзићи с Пандурице су род са осталим Терзићима у нашој општини. Пореклом су од Терзића из Малих Крћа, а Терзићи и Ненадићи од Милићевића са Крњаче, који преносе предање да их је било у косовској бици 1389. године 75 сабаља Кад су Турци убили Продана Терзића (1810), његова жена Стана са трогодишњим сином Илијом стиже у Варине и живела је у некој колиби више година Потом је прешла у Бељковића код ага Цигуљина У Бељковићима је остала Стана десетак година, па са Илијом прешла у Висибабу (испод Пандурице), код Струјића на имање.

Терзићи у Црљеницама су од Терзића из Малих Крћа, а они од Милићевића са Крњаче. Дошла су из Комина два брата Терзића: Иван и Обрад, око 1850. године, и населили се у Буковику (Доње Црљенице).

Да, ово је занимљив податак. Ваљало би свакако да се још неко из рода пљеваљских Бајчета тестира па да се види да ли је род генетички компактан. Без обзира на различите славе, географска блискост Лончара и Терзића је индикативна.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #388 послато: Новембар 12, 2021, 10:58:01 пре подне »
Код Петра Мркоњића (Средње Полимље и Потарје, 1902) постоји податак да су ови Терзићи из пљеваљског краја славили и Аранђеловдан, што би већ могло упућивати на род Мараша.


Ван мреже Бобан Чамџић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #389 послато: Новембар 12, 2021, 11:45:05 пре подне »
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану и јединe двије рјеђе вриједности су промјене на маркеру 456=15 у односу на модално 14 и на маркеру 389-1/2=14/30 у односу на модално 13/29. Иако због модалности хаплотипа нема великог значења, најближи му је Марашевић из Врбнице код Сјенице. Није искључено да су Лончаревићи генетички повезани са родом Мараша са јевера Црне Горе, иако славе различиту славу и немају предање о вези са неком од породица из овог рода. Слава Јовањдан је ријетка за ову грану, и поред Лончаревића у оквиру гране славе је још Панићи из Врањака код Модриче. Међутим Лончаревићев и Панићев хаплотип се разликује на 4-5 маркера, тако да је веза упитна.

Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су  Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.

Препорука за даље тестирање:
Најбоља, али и најскупља опција јесте неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS YSeq, Nebula)
Има смисла тестирати BY170823 код YSeqa, али би се овај SNP најприје морао кандидовати.

Девојачко презиме моје мајке,моја ујчевина.
Сазнао сам за порекло са обе стране.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #390 послато: Новембар 12, 2021, 12:42:55 поподне »
Из Црљеница (матица Мале Крће) су највероватније и Терзићи I1-M227 са 23andMe.

Да ли је потпуно извесно да је тестирани Терзић из Пљеваљског краја, или је то само претпоставка?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #391 послато: Новембар 12, 2021, 12:48:54 поподне »
Да ли је потпуно извесно да је тестирани Терзић из Пљеваљског краја, или је то само претпоставка?

Из Пљеваља је и слави Никољдан. Не знам додуше тачно место. Да ли постоје индиције да су ови Терзићи нека друга хаплогрупа?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #392 послато: Новембар 12, 2021, 02:43:45 поподне »
Из Пљеваља је и слави Никољдан. Не знам додуше тачно место. Да ли постоје индиције да су ови Терзићи нека друга хаплогрупа?

Ненадићи, који као и Терзићи, према предању потичу од Милићевића из Крњаче, припадају грани I2-PH908.
Зато сам хтео да потврдим одакле је тестирани, али очигледно нису сродни јер нема других Терзића у Пљеваљском крају.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #393 послато: Новембар 12, 2021, 02:47:33 поподне »
Код Петра Мркоњића (Средње Полимље и Потарје, 1902) постоји податак да су ови Терзићи из пљеваљског краја славили и Аранђеловдан, што би већ могло упућивати на род Мараша.

Изворна слава свих Терзића је Никољдан, али им је прислужба Аранђеловдан. Једино њихов огранак у Бујацима слави Аранђеловдан према Војиновићу:
Терзића има у Коминима, Шуманама, Црљеницама, а у Малим Крћама било их је 1920. године 10 кућа. Сви су они пореклом из Малих Крћа. Из Малих Крћа су и Терзићи у Бујацима и Панџрици, само су променили славу. Славили су, као и остали, Никољдан, али су тешко добављали посну храну (зејтин, пиринач) па су за славу узели Аранђеловдан који су раније прислуживали.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #394 послато: Новембар 12, 2021, 04:49:56 поподне »
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља

Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су  Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.

Уколико је ово релевантан резултат за затарске Бaјчете, има овде по нешто о том братству (код презимена Коруга):

https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/
« Последња измена: Новембар 12, 2021, 04:55:10 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #395 послато: Новембар 12, 2021, 07:51:54 поподне »
Ненадићи, који као и Терзићи, према предању потичу од Милићевића из Крњаче, припадају грани I2-PH908.
Зато сам хтео да потврдим одакле је тестирани, али очигледно нису сродни јер нема других Терзића у Пљеваљском крају.

Прошли су ми кроз главу ови Ненадићи I2-PH908, али сам превидео да и они имају предање о пореклу од Милићевића. Могуће да има више несродних Терзића, илити, да нечије предање није сасвим тачно.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #396 послато: Новембар 12, 2021, 07:54:52 поподне »
Уколико је ово релевантан резултат за затарске Бaјчете, има овде по нешто о том братству (код презимена Коруга):

https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/

Коруге највероватније припадају хаплогрупи R1b-U152. Тако да веза између њих и Бајчета по мушкој линији не би требало да постоји (ако је резултат Лончаревића релевантан за Бајчете и Чоловиће).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #397 послато: Новембар 15, 2021, 05:05:17 поподне »
161. Станишић, Никољдан, Сеоштица, Подгорица

Припада хаплогрупи Q-L275>M378>L245>Y2209>BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Једина вредност која одудара од модалног хаплотипа овог рода је повишена DYS385b=18. Од јавних резултата најближа поклапања има Станковићем из Грачанице код Андријевице, Недићем из Дубнице код Сјенице и Ђоковићем из Ивањице, од све тројице разликује се на 2 од 23 маркера. Сви наведени такође славе Никољдан. Од већине осталих припадника овог рода разликује се на 3 од 23 маркера. Овим тестом је потврђено да Станишићи припадају роду Братоножића:

Цитат
Прву групу »Братових“ потомака чине дакле Чађеновићи, којих има 1 породица у Кисјелици и 20 породица у Брскуту, и уз њих Ђурићи (3 пород. на Пелеву Бријегу а недавно одсељених у Подгорвцу, у Загарач и у Крњицу у Зети). Друга су група Своштичани, Љумови потомци, воји се таво зову по овоме селу Своштици, у коме и данас сви станују. Деле се на два главна »трбуха“: Велимировиће и Станковиће. Велимвровићи опет имају два „трбушчића“ или »трбушка«: Бошковиће, Љаковиће, а тако исто и Станковићи: Радошевиће и Станишиће.

https://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%c5%bei%c4%87i/

Тестирани је у упитнику навео и пасове од родоначелника Брата:

Брато-Нико-Љумо-Љаље-Пејо-Станко-Милутин-Станиша-Ђурко-Милован-Спахо-Радоје-Милош-Зоран (отац)

Ван мреже Драган Лукић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #398 послато: Новембар 21, 2021, 05:51:51 поподне »
Драги Лукићу, мени је ујчевина из Осечине, тако да смо земљаци.  :)

Немојте очајавати! Предлажем да кренете да састављате родослов, ако већ нисте, и да полако откријете која грана евентуално није истородна са другим линијама по мушкој линији (што може бити последица усвајања, призећивања и низа других разлога, не само неверства и сличних догађаја).

Лукићи-Бодуши можда нису велика фамилија, али итекако јесу једна од већих у Осечини.

На дефтеру 1831, колико видим, има три куће Лукића пописаних једна до друге, то су вероватно Бодуши.

У једној су Сима Лукић са синовима Радованом и Милошем, у другој Јевта Лукић са сином Митром, у трећој Пано Лукић, са братом Радојицом и синовима Милосавом, Томом и Павлом. А можда се крију и под неким другим презименом, то захтева пажљиву анализу јер је велико село. У сваком случају, крените одатле.  :) Матичне књиге су скениране и доступне у Ваљевском архиву.
Поштовани, извините на малој дози хумора...Није прилично, износити "варнице", када је реч о овако важном националном пројекту.Дубуко извињење. .Хвала на саветима. Крећемо, да разоткријемо Бодиновиће. Уздам се уз евентуалну помоћ - земљака.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #399 послато: Новембар 23, 2021, 12:30:39 поподне »
168. Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип за ову хаплогрупу, самим тим и већи број ближих поклапања. Пуна поклапања има са Нововићем из Побретића /Бијело Поље и Крунићем из Јасенице/Ваљево, међутим узимајући у обзир модалност хаплотипа, различите славе и географску удаљеност, питање је да ли ова пуна поклапања имају суштинског значаја. Од географски ближих поклапања ту је и Панић из Врањака/Модрича, али он слави Јовањдан. Од слављеника Ђурђевдана, Тешановићу су најближи Радовићи из Славковице, Љиг, а није далеко ни једна необјављена херцеговачка породица из околине Билеће која слави Ђурђевдан (иако припадници ове породице имају неке своје карактеристичне маркере)

У литератури нема података везаних за Тешановиће. На порталу је остављен податак да је Лука Тешановић из Слатине у Посавини забиљежен у попису харачких обавезника из 1851. године и да су се његова три сина: Лазар, Никола и Перо преселила у Кореташе. Од Лазара и Пере су Тешановићи у Кореташима. Тестирани је у упитнику навео даље поријекло из "Крупе",а још раније, на основу усмених казивања из "Меке Груде". Ово предање би можда могло Тешановиће повезати са необјављеном породицом из Херцеговине, која као и Тешановићи слави Ђурђевдан и генетички им је блиска.

Препоруке за даље тестирање:
Неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, Nebula, YSEQ WGS400).

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #400 послато: Новембар 23, 2021, 12:51:39 поподне »

168. Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301.

У најави је монографија о Кореташима:

https://www.desavanjaubijeljini.com/sr/news/novosti//20657.uskoro-monografija-o-koretasima.html

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #401 послато: Новембар 23, 2021, 04:24:28 поподне »
168. Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301.

Како је кренуло на овом подухвату, још ће наша A11380 постати најчешћа грана међ Србима  ;D  ;)
Само још да неки од њих уради BigY, тамо сам прилично усамљен без иједног подударања :)
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Nebojsa1968

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #402 послато: Децембар 06, 2021, 06:18:12 поподне »
Поштовани
Имам неколико питања
Шта то значи модалан хапло тип
Припада ли Дробњачком роду наш хапло тип
Шта би открило неко даље смислено тестирање
Несумњиво је тачно да смо сви некада били род Мараша.И дан данас има Мараша у селу Острељ.То су изворни Мараши
из Пријелога који се помињу у Турском дефтеру из 1571 год.Скоро су ми казали да су од својих старих чули да су Мараши
и Нововићи једно.
Узевши у обзир наша тестирања и предања и то из више извора све је јасно
Поздрав
Небојша Нововић

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #403 послато: Децембар 06, 2021, 07:12:37 поподне »
Поздрав, Небојша, покушаћу одговорити на питања.

Поштовани
Имам неколико питања
Шта то значи модалан хапло тип

Модални хаплотип је претпостављени хаплотип претка одређеног рода или хаплогрупа и најчешће (мада не увијек) су то средње вриједности маркера извучене из хаплотипова свих тестираних у тој грани, хаплогрупи или роду. Када за нечији хаплотип кажемо да је модалан за ту хаплогрупу, онда мислимо да су му вриједности маркера једнаке или близу тих средњих вриједности, да нема неке необичне и карактеристичне вриједности маркера које би нам помогле да га повежемо са другим појединцем који такође посједује такве вриједности. За анализу је боље дакле када хаплотип није близак модалном.

Припада ли Дробњачком роду наш хапло тип

Не припада. Једино што имате заједничко са Дробњацима јесте припадност истој I1 хаплогрупи (тачније њеној подграни Z2336), али је то веза стара преко 4000 година. Суштински нисте повезани.

Шта би открило неко даље смислено тестирање
Једино што би било смислено јесте неки од геномских тестова: FTDNA BIGY700, Dante Labs, Nebula или WGS400 YSeq. Јесте скупо, али ових дана су актуелни разни попусти, па се можда може наћи и нешто повољно.

Несумњиво је тачно да смо сви некада били род Мараша.И дан данас има Мараша у селу Острељ.То су изворни Мараши
из Пријелога који се помињу у Турском дефтеру из 1571 год.Скоро су ми казали да су од својих старих чули да су Мараши
и Нововићи једно.
Узевши у обзир наша тестирања и предања и то из више извора све је јасно
Поздрав
Небојша Нововић

Слажем се, очигледно се ради о добро профилисаном роду Мараша поријеклом са сјевера данашње Црне Горе.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #404 послато: Децембар 06, 2021, 07:45:48 поподне »
...
Модални хаплотип је претпостављени хаплотип претка одређеног рода или хаплогрупа и најчешће (мада не увијек) су то средње вриједности маркера извучене из хаплотипова свих тестираних у тој грани, хаплогрупи или роду. Када за нечији хаплотип кажемо да је модалан за ту хаплогрупу, онда мислимо да су му вриједности маркера једнаке или близу тих средњих вриједности, да нема неке необичне и карактеристичне вриједности маркера које би нам помогле да га повежемо са другим појединцем који такође посједује такве вриједности. За анализу је боље дакле када хаплотип није близак модалном.
...

Допунио бих овде drajvera и мало прецизирао објашњење: модални хаплотип за посматрану групу хаплотипова је онај који поседује модалне вредности маркера. А модалном вредношћу маркера називамо ону вредност која се на том маркеру у посматраној групи хаплотипова најчешће јавља. То је оно што се у математичкој статистици назива модус
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebojsa1968

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #405 послато: Децембар 07, 2021, 01:10:00 поподне »
Поштовани
Хвала  на издвојеном времену и датим одговорима.
У реду ако је тако,што се тиче Дробњака.Међутим има ли наде да се ми са нашом хапло групом негдје можемо сврстати
или су потребна додатна тестирања.
У преведеном Турском дефтеру из 1571 године помиње се Мараш у селу Пријелог,одакле сви вучемо поријекло и логично би било да је то наш далеки предак.Моје питање гласи.
Дали постоји,да ви знате преведени Турски дефтер из каснијег периода,који обухвата Бихор односно Полимље
Хвала вам и свако добро желим
Небојша Нововић

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #406 послато: Децембар 07, 2021, 06:35:16 поподне »
Тестирани изводи претпоставку да је његов директни предак или сродник претка Илија Милановић који је уписан у мустерлистама Шајкашког батаљона, где се наводи да је у Батаљон доселио из личког Решетара. Не знам на којој се тачно од тих мустерлиста помиње Илија Милановић, али како су нам доступни пописи у распону од 1769. (када је Ковиљ припао Батаљону) и 1819. свакако је у питању период пре Маџарске буне. 1784. се у Доњем Ковиљу помиње и Тадија Милановић. Иначе мислим да су добре шансе да ови Милановићи јесу преци Миланова, јер сам гледајући мустерлисте и цивилне пописе увидео многа преклапања и континуитет са данашњим презименима по целој Шајкашкој, наравно често без наставка ић. У прилог томе да је предак Миланова заиста Илија Милановић који је доселио из Лике иду и поклапања у тим крајевима.



Јел можеш оставити линк за ове мустер листе?

Ван мреже Nebojsa1968

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #407 послато: Децембар 08, 2021, 12:09:51 поподне »
Поштовани
Када кажете .код Петра Мркоњића средње Полимље и Потарје 1902 год. јели то у питању књига.Мисли ли се на Полимље
у Црној Гори.
Поздрав

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #408 послато: Децембар 08, 2021, 02:02:00 поподне »
Поштовани
Када кажете .код Петра Мркоњића средње Полимље и Потарје 1902 год. јели то у питању књига.Мисли ли се на Полимље
у Црној Гори.
Поздрав

Ради се о књизи "Средње Полимље и Потарје", Петра Мркоњића, што је псеудоним Танасија Пејатовића.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Средње Полимље се овде односи на пљеваљски крај и део Полимља у данашњој Србији (углавном област на запад од Пријепоља).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebojsa1968

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #409 послато: Децембар 08, 2021, 02:20:49 поподне »
Хвала имењаче
Простора да се нешто научи или освјежи неко знање,код мене увијек има.
Поздрав.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #410 послато: Децембар 08, 2021, 05:19:03 поподне »
Хвала имењаче
Простора да се нешто научи или освјежи неко знање,код мене увијек има.
Поздрав.

Нема на чему, ту смо једни за друге.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #411 послато: Фебруар 28, 2022, 08:58:48 поподне »
Драго ми је што је тест потврдио предање.

Код нас Вујовића је позната веза Станића с Вујовићима, а колико ја могу да се сетим, прича је ишла како је неки Вујовић оженио Стану, па јако млад умро, па због тога деца добила презиме по мајци Стани.

Тако је.
Иначе на карти гдје су првобитно биле куће Станића сам био више пута прије 20 година и знам да смо их звали Пезеровим кућама. Да ли им је то био надимак, или је ријеч о неком другом роду није ми познато.
Сазнадох да је Пезер надимак огранка Вујовића који су се иселили из матичног села и дио су овог братства Вујовића који су у сродству са Станићима и Кулушићима. Има их у Билећи, славе Никољдан.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #412 послато: Јун 16, 2022, 12:45:45 поподне »
...
Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори.
...

Почучу смо тестирали у овогодишњој акцији, па ћемо видети да ли је ово тачно. Не бих се ипак усудио рећи да је веза Тинтора и Почуча несумњива. Може се лако испоставити да припадају другој генетичкој групацији врачевштака са подручја Лике, онима који су хаплогрупа I2-S17250 (Ерор, Његомир, Шутлић и остали).
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #413 послато: Јун 16, 2022, 02:13:13 поподне »
Почучу смо тестирали у овогодишњој акцији, па ћемо видети да ли је ово тачно. Не бих се ипак усудио рећи да је веза Тинтора и Почуча несумњива. Може се лако испоставити да припадају другој генетичкој групацији врачевштака са подручја Лике, онима који су хаплогрупа I2-S17250 (Ерор, Његомир, Шутлић и остали).

С обзиром да су у том месту у Босанској Крајини једних до других, да Милан Карановић преноси да Почуче воде порекло од Тинтора, као и да су Почуче у Лици најбројини у Дивоселу, одакле су, такође бројни, Вујновићи (Врачевдан) J2b-M205, било је основано претпоставити да могу припадати истој хаплогрупи.

Сада када је стигао резултат Почуче, лако је рећи да су ипак екипа са Ерорима и осталим I2-S17250.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #414 послато: Јун 16, 2022, 02:34:36 поподне »
С обзиром да су у том месту у Босанској Крајини једних до других, да Милан Карановић преноси да Почуче воде порекло од Тинтора, као и да су Почуче у Лици најбројини у Дивоселу, одакле су, такође бројни, Вујновићи (Врачевдан) J2b-M205, било је основано претпоставити да могу припадати истој хаплогрупи.

Сада када је стигао резултат Почуче, лако је рећи да су ипак екипа са Ерорима и осталим I2-S17250.

Зар је стигао? Гледао сам листу тестираних који још нису обрађени, нисам видео да су стигли резултати. Сигурно да не бих паметовао без потребе...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Кореташи

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 34
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #415 послато: Јул 01, 2022, 01:45:51 пре подне »
Не знам да ли си још сам али ускоро нећеш бити. :)

Ван мреже Кореташи

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 34
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #416 послато: Септембар 09, 2022, 12:43:54 пре подне »
Како је кренуло на овом подухвату, још ће наша A11380 постати најчешћа грана међ Србима  ;D  ;)
Само још да неки од њих уради BigY, тамо сам прилично усамљен без иједног подударања :)

Мислим да имамо подударање :)