Аутор Тема: Светски ДНК дан 2019  (Прочитано 116046 пута)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #520 послато: Мај 28, 2019, 04:23:41 поподне »
Јовановић, Аранђеловдан, Комани, Цетиње

Припада хаплгрупи I2-PH908. Нема сумње да припада роду Бездановића из Комана. Најближи му је Пејовић, са којим има две разлике на 23 упоредива маркера. Док са Радоњићем из истог места, има три разлике, где је једна двострука. Та двострука је на маркеру DYS19, који изгледа код њих баш мутира. Тако Пејовић има вредност 16, Радоњић 17, а Јовановић 15. Остале карактеристичне вредности овог рода су 439=12, 458=19, 570=19, 481=29. Јовановићу посебно, али и осталим Бездановићима, близак је и Црнојевић из Грађана. Са њим Јовановић има две разлике на упоредива 23 маркера.

О самим Бездановићима можда Невски каже нешто више.

Овај резултат, не само да потврђује сродност Пејовића, Радоњића и Јовановића из Комана, већ као што си и сам добро приметио дефинитивно потврђује припадност Црнојевића из Грађана овом роду (та припадност Црнојевића је раније била упитна управо због двоструке разлике на 19 између Црнојевића и Радоњића).

О самим Бездановићима је писао Небо у свом тексту о Команима:

3. Бездановићи су потомци Херцеговца Батрића из Гацка, чији је син Пејо Терзибаша четовао са Озринићима против Турака у Кандијском рату, па је је крајем 1660-их, ускочио у Озриниће, и населио се код Безданске јаме у Заљућу. Из Гацка Пејо је превео и своја два брата, Сава и Радоњу. По месту где су се населили, добили су надимак Бездановићи. Касније су прешли у Комане. Није искључено да су прешли у Комане заједно с Радулем Драгојевим.

Бездановићи се деле на: Јовановиће (потомци Јована Савова), Пејовиће[27] (од Пеја Терзибаше) и Радоњиће (од Радоње Батрићева)[28].

Међу самим Бездановићима постоји у неколико другачије предање. Према њему, у Озриниће (Мишке) доселио се поп Михаило из Стоца у Херцеговини, крајем 17. столећа. Он је имао сина Батрића, а Батрић тројицу синова – Пеја, Радоњу и Јована, који су се преселили у Комане. Од њих су три наведена рода Бездановића. Из овог предања следило би да је пресељење Бездановића у Комане било нешто касније, вероватно у првој половини 18. столећа. Милован Пејовић (рад наведен у литератури) наводи следећу верзију: у Чево се доселио поп Мијаило из Стоца, пореклом од племена Озринића. Он је имао сина Ивана, а овај сина Мијаила, који је био свештеник као и његов ђед. Овај други поп Мијаило се иселио у Комане (Милати). Имао је сина Батрића, а овај тројицу синова – Пеја, Јована и Радоњу, од којих су три огранка Бездановића.

Бездановићи славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан.

Бездановићи су такође носиоци хаплогрупе I2a1b PH908. Тестирани су Пејовић и Радоњић[29]. Нека предања и аутори[30] говоре да су Бездановићи заправо племенски Озринићи и сродни Радуловићима. Међутим, наведени генетски резултати припадника ова два братства потврђују да, иако припадници исте хаплогрупе, они нису део истог племена, чиме верзија о пореклу из Гацка или Стоца добија на значају. Овим није искључена могућност, коју наводе неки аутори, да су преци Бездановића некада живели у области племена Озринића, али не и да су Озринићи у племенском смислу.

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #521 послато: Мај 28, 2019, 04:33:34 поподне »
Да ли онда Јовановићев резултат указује да је предање Црнојевића из Грађана нетачно, или обрнуто, да је предање Бездановића нетачно? :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #522 послато: Мај 28, 2019, 05:11:12 поподне »
Да ли онда Јовановићев резултат указује да је предање Црнојевића из Грађана нетачно, или обрнуто, да је предање Бездановића нетачно? :)

За Бездановиће се поуздано зна да су заиста дошли са Чева, а није познато да су Црнојевићи икада живели тамо. Једина могућност по којој би предање Црно(је)вића из Грађана могло бити тачно је да и Црнојевићи даљим пореклом потичу из истог места у Херцеговини као Бездановићи. Нешто нисам много склон да верујем у то, али није немогуће.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #523 послато: Мај 28, 2019, 05:32:23 поподне »
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #524 послато: Мај 28, 2019, 05:53:14 поподне »
Стојановић, Аранђеловдан, Самарница, Власотинце

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Нема ближих поклапања на пројекту, а географски и по хаплотипу му је најближи један нејавни резултат из околине Врања, са којим има 3 разлике на 23 упоредива маркера (YGATAH4, DYS576, DYS570). Иначе, Стојановићев хаплотип управо на тим маркерима одудара од модалног. Са географски блиским Аранђеловштацима није близак.

Тестирани је у упитнику навео да су Стојановићи досељени у Самарницу из Брода код Црне Траве почетком 19. века, а пре тога из Дорјана у Македонији крајем 18. века када су носили презиме Тодоровић.

У тексту на порталу који се бави Самарницом за већину родова није наведено коју славу славе. Такође, у тексту о селу Брод се наводи више родова који су досељени из Дорјана, међутим ту не проналазим Стојановиће/Тодоровиће под тим презименом.
« Последња измена: Мај 28, 2019, 06:58:18 поподне НиколаВук »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #525 послато: Мај 28, 2019, 06:43:44 поподне »
Маслаковић, Ђурђевдан, Крушевица, Прокупље, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића. Поседује снижену вреност DYS389i=13 коју у оквиру овог рода имају још само двојица тестираних који славе Часне Вериге.

Тестирани је навео да су Маслаковићи пореклом из села Црвско у Црној Гори што је само делимично тачно јер Црвско припада општини Сјеница, али се налази се на самој граници са Црном Гором. Ово село је један кратак период по ослобођењу у Балканским ратовима заиста било у саставу Црне Горе све до коначног разграничења крајем 1913. када је припало Србији. Према попису које су црногорске власти организовале почетком 1913. године у Црвском је било шест кућа Маслака, док их је у Пријелозима код Бијелог Поља било пет кућа. Лутовац је у Пријелозима 60-их година затекао исти број кућа Маслака, а за њих је забележио да су "досељени из Црвска због крви".

Тестирани је у упитнику навео и да је према предању старо презиме породице Златнопојасевић. У питању је једна од основних грана Новљана од којих потичу Шушићи и њима сродна братства у Дробњаку, чему би у прилог ишла и заједничка слава Ђурђевдан, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034 тако да се ово предање може одбацити.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #526 послато: Мај 28, 2019, 07:30:43 поподне »
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.

И мени је прилично близак. Разлика је само на брзомутирајућем DYS576 где Мијатовић има вредност 17, а ја (Сремчевић) 19.

Ван мреже NikolaMI

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #527 послато: Мај 28, 2019, 08:14:07 поподне »
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.

У Љубетову су до 90-их прошлог века живеле 4 Српске породице: Павловић, Спасојевић, Тодић и Мијатовић. Следеће село изнад Љубетова је било Бистрица Горња и којем су сви мештани славили Ђурђевдан.

Ван мреже NikolaMI

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #528 послато: Мај 28, 2019, 08:22:32 поподне »
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.

Мијатовиће са славом Ђурђевдан могло се пронаћи у Коњицу и околини Дервенте

Ван мреже NikolaMI

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #529 послато: Мај 28, 2019, 08:25:17 поподне »
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.
Који маркери се разликују код Векића, Урте и особе из Чајнича са Мијатовићима?

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #530 послато: Мај 28, 2019, 08:54:45 поподне »
Који маркери се разликују код Векића, Урте и особе из Чајнича са Мијатовићима?

Са Векићем на 456 (15/16) и 481 (31/32), са Уртом на 389II (30/31), а са тестираним из Чајнича на 635 (23/22). У загради су прво вредности Мијатовића, а затим ових других.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #531 послато: Мај 28, 2019, 08:57:38 поподне »
И мени је прилично близак. Разлика је само на брзомутирајућем DYS576 где Мијатовић има вредност 17, а ја (Сремчевић) 19.

Тако је. То је једини маркер код Мијатовића који је можда карактеристичан. Могуће да веза постоји. И славе су сличне, да не кажем исте.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #532 послато: Мај 28, 2019, 09:47:16 поподне »
Овај резултат, не само да потврђује сродност Пејовића, Радоњића и Јовановића из Комана, већ као што си и сам добро приметио дефинитивно потврђује припадност Црнојевића из Грађана овом роду (та припадност Црнојевића је раније била упитна управо због двоструке разлике на 19 између Црнојевића и Радоњића).

О самим Бездановићима је писао Небо у свом тексту о Команима:

3. Бездановићи су потомци Херцеговца Батрића из Гацка, чији је син Пејо Терзибаша четовао са Озринићима против Турака у Кандијском рату, па је је крајем 1660-их, ускочио у Озриниће, и населио се код Безданске јаме у Заљућу. Из Гацка Пејо је превео и своја два брата, Сава и Радоњу. По месту где су се населили, добили су надимак Бездановићи. Касније су прешли у Комане. Није искључено да су прешли у Комане заједно с Радулем Драгојевим.

Бездановићи се деле на: Јовановиће (потомци Јована Савова), Пејовиће[27] (од Пеја Терзибаше) и Радоњиће (од Радоње Батрићева)[28].

Међу самим Бездановићима постоји у неколико другачије предање. Према њему, у Озриниће (Мишке) доселио се поп Михаило из Стоца у Херцеговини, крајем 17. столећа. Он је имао сина Батрића, а Батрић тројицу синова – Пеја, Радоњу и Јована, који су се преселили у Комане. Од њих су три наведена рода Бездановића. Из овог предања следило би да је пресељење Бездановића у Комане било нешто касније, вероватно у првој половини 18. столећа. Милован Пејовић (рад наведен у литератури) наводи следећу верзију: у Чево се доселио поп Мијаило из Стоца, пореклом од племена Озринића. Он је имао сина Ивана, а овај сина Мијаила, који је био свештеник као и његов ђед. Овај други поп Мијаило се иселио у Комане (Милати). Имао је сина Батрића, а овај тројицу синова – Пеја, Јована и Радоњу, од којих су три огранка Бездановића.

Бездановићи славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан.

Бездановићи су такође носиоци хаплогрупе I2a1b PH908. Тестирани су Пејовић и Радоњић[29]. Нека предања и аутори[30] говоре да су Бездановићи заправо племенски Озринићи и сродни Радуловићима. Међутим, наведени генетски резултати припадника ова два братства потврђују да, иако припадници исте хаплогрупе, они нису део истог племена, чиме верзија о пореклу из Гацка или Стоца добија на значају. Овим није искључена могућност, коју наводе неки аутори, да су преци Бездановића некада живели у области племена Озринића, али не и да су Озринићи у племенском смислу.

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/
Хвала, Милоше и Луко.

Команска братства Радоњићи, Пейовићи и Йовановићи (у првой половини 19. вѣка сви носаху прѣзиме Бездановић) по прѣдању потичу од тройице браће, синова Батрића Бездановића, а унуков поп Михаила, досељенога у Горње Комане (село Милати) с Кчева, гдѣ йе се и налазила Безданска Яма (сада йе затрпана, йер йе прѣко ње прѣшао мѣстни пут).
Прѣдања има више, йедно говори о порѣклу из Херцеговине (од Столца), одакле йе се доселио прѣдак попа Михаила.

Друго прѣдање (саопшти ми га старийи рођак, Радоњић, койи га йе као мали слушао од тада старих Бездановића) да су Бездановићи настали од копилета койе йе било бачено у Безданску яму, а койе су други људи чули те га из ње жива извадили. Обзиром да ово прѣдање, врло неприятно за род, говоре сами Бездановићи, можда у њем и може бити истине?

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #533 послато: Мај 28, 2019, 10:27:49 поподне »
Трифуновић, Ђурђевдан, Речице, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са једним од тестираних Церовића из Тушине. Од географски ближих поклапања треба поменути Јовићевића из Пожеге (Никољдан) и Пантића из Карана (Ђурђевдан). Од обојице се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

О пореклу Трифуновића није забележено ништа у литератури, па преносим оно што је тестирани написао:
Цитат
Трифуновићи су из села Речица, општина Пожега, а крсна слава нам је Ђурђевдан (6. мај).

Село Речице није етнографски обрађено (као и сва села општине Пожега, која припадају некадашњој кнежини Рујну, изузев села Горобиља, а нешто је мало писано о Годовику и Рупељеву).

Сећање о пореклу је доста избледело, а помиње се место Благај у средишњој Херцеговини и уопштено Црна Гора. Према месту Благај сам био помало опрезан и резервисан, мада је много прецизније од уопштено Црна Гора, зато што се планина на чијим обронцима се налази село Речице зове Благаја, па сам помислио да та сличност можда није завела оца рођака од кога сам то чуо, а који је иначе био прва факултетски образована особа у селу. Ја сам то схватио као негде "од Благаја", значи околина места Благај код Мостара. Уосталом ова два предања не искључују једно друго по мом мишљењу.

За Трифуновиће и још два презимена у селу, Никитовиће и Милутиновиће, се прича да су заједничког порекла. Сви славе Ђурђевдан, а Трифуновићи и Никитовићи имају и исте кумове од старине, док Милутиновићи имају друге (што се и види из матичних књига које се воде од 1837. године). Свако од ова три рода живи у посебном засеоку који се зове по њима. По мојим истраживањима од пре десетак година у Архиву Србије разних тефтера (арачких, чибука...) из прве половине 19. века и података из Пописа из 1863. године, стекао сам мишљење да су Трифуновићи вероватно најстарији досељеници, самим тим и ова два њима сродна презимена. То мишљење сам изградио на томе што су најбројнији у селу по попису из 1863. године, са највише земље у поседу по том истом попису и по мојој процени да су заузели најповољније земљиште у селу по тадашњим мерилима - значи равније, на висини и помало изоловано, значи удаљено од равнице око реке Ђетиње и пута од Пожеге ка Ужицу, где су Турци пролазили. У засеоку Трифуновићи је иначе и нека врста центра тог атаром издуженог села са разбацаним засеоцима.

Нашао сам да је и село Речице са још неколико околних села пописано по Цвијићевим упутствима од локалног учитеља, и да су ти резултати од стране Географског завода уступљени Љубомиру Павловићу при писању рада Ужичка Црна Гора, где је целокупна област обрађена и објављена 1925. године у едицији Српског етнографског зборника, Насеља и порекло становништва, Српске краљевске академије. Резултати за Речице (који су одмах преко реке Ђетиње) нису тада објављени, јер не припадају Ужичкој Црној Гори, а моји покушаји да пронађем те папире су били безуспешни. Највероватније су страдали у току Првог или Другог светског рата. Утврдио сам непрекинути низ предака, тако што за тог најдаљег претка кога знам по имену претпостављам да је рођен око 1780. године, јер за његовог сина имам по пописима претпостављену годину рођења која треба да је 1807. година. Надгробни споменици нису им сачувани на сеоском гробљу. Трифун по коме носимо презиме је по мојој процени био највероватније прадеда тог претка рођеног око 1780. године.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #534 послато: Мај 28, 2019, 10:28:52 поподне »
Маслаковић, Ђурђевдан, Крушевица, Прокупље, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића. Поседује снижену вреност DYS389i=13 коју у оквиру овог рода имају још само двојица тестираних који славе Часне Вериге.

Тестирани је навео да су Маслаковићи пореклом из села Црвско у Црној Гори што је само делимично тачно јер Црвско припада општини Сјеница, али се налази се на самој граници са Црном Гором. Ово село је један кратак период по ослобођењу у Балканским ратовима заиста било у саставу Црне Горе све до коначног разграничења крајем 1913. када је припало Србији. Према попису које су црногорске власти организовале почетком 1913. године у Црвском је било шест кућа Маслака, док их је у Пријелозима код Бијелог Поља било пет кућа. Лутовац је у Пријелозима 60-их година затекао исти број кућа Маслака, а за њих је забележио да су "досељени из Црвска због крви".

Тестирани је у упитнику навео и да је према предању старо презиме породице Златнопојасевић. У питању је једна од основних грана Новљана од којих потичу Шушићи и њима сродна братства у Дробњаку, чему би у прилог ишла и заједничка слава Ђурђевдан, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034 тако да се ово предање може одбацити.

Село Годочеље би могло бити по Лутовцу најстарије познато место порекла Маслака:

-Маслаци, које је бег Махмудбеговић раселио, јер су вршили насиља над њиховим чнфчијама – Кочанима.

https://www.poreklo.rs/2019/05/05/poreklo-prezimena-selo-godocelje-berane/

Претпостављам да су Маслаковићи у Крушевицу досељени након 1878. године, и да припадају "сјеничкој" струји колониста у Топлици, што је тестирани и сам навео.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #535 послато: Мај 28, 2019, 10:44:33 поподне »
Ђумић, Аранђеловдан, Книн

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а свакако да је повезан са претходно тестираним Ђумићем из Тишковца Личког. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Ђумића, па ако неко нешто зна - нека дода.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #536 послато: Мај 28, 2019, 10:46:01 поподне »
Ђумић, Аранђеловдан, Книн

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а свакако да је повезан са претходно тестираним Ђумићем из Тишковца Личког. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Ђумића, па ако неко нешто зна - нека дода.

Требало би да су сродни Родићима који су I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, међутим биће да је у питању груписање родова на основу исте крсне славе.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #537 послато: Мај 28, 2019, 11:00:33 поподне »
Љубинковић, Аранђеловдан, Брњац, Лозница

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања, а најближи му је недавно тестирани Даријевић из Старих Бановаца. Разликују се на једном од 23 упоредива маркера.

Учитељ Љ. Шопаловић је за Љубинковиће у Брњцу забележио следеће:
Цитат
Љубинковићи, Мијаиловићи и Павловићи су једна фамилија, досељени из Заблаћа шабачког, славе Аранђеловдан.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #538 послато: Мај 28, 2019, 11:22:19 поподне »
Минић, Ђурђевдан, Барице, Доње Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Мартиновићем из Бабина који такође слави Ђурђевдан, тако да је извесно да су повезани.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Минића, па ако неко нешто зна нека напише.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #539 послато: Мај 28, 2019, 11:25:04 поподне »
Минић, Ђурђевдан, Барице, Доње Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Мартиновићем из Бабина који такође слави Ђурђевдан, тако да је извесно да су повезани.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Минића, па ако неко нешто зна нека напише.

Осим из Куча, досељени великожупски родови су из Дробњака (већином не знају старо презиме из Дробњака, осим једних из Миљевића који, веле, да су се раније презивали Грбовић, ту су још Курцуле – сада Драгојловићи и, можда, Минићи – по слави)

https://www.poreklo.rs/2015/09/28/velika-zupa-prijepolje-do-1912-godine/

Порекло Минића из Дробњака је дакле претпоставка, која је генетиком потврђена.
« Последња измена: Мај 29, 2019, 12:06:06 пре подне Лука »