Јермени (Армени)

[Сол]

Ова И2 и И2б које се спомињу су гране I2c i I2M223, за које се баш и не може рећи да су типично балканске. Питање је како су оне доспјеле у Анадолију и на Кавказ.

Највероватније потомци крсташа са Рајне и германско/готских најамника у служби Византије, а после у Јерменском Краљевству (слика стања у 1135год.)

[Сол]

[Синиша Јерковић]

Највероватније потомци крсташа са Рајне и германско/готских најамника у служби Византије, а после у Јерменском Краљевству (слика стања у 1135год.)

За I2 М223 не знам, нисам гледао хаплотипе, али за I2c знам сигурно да није дошла са крсташима, много је старија у том дијелу Азије.

[Милош]

Можда су се ови први ширили морским путевима? Генерално, да ли уопште знамо у ком периоду и на који начин источна R1b долази овде и како је повезана са Албанцима, када се њихово име овде јавља доста касно. Сигуран сам да је R1b L23 знатно дуже присутна на Балкану.

Зa Jepмeнe ce cмaтpa дa cу пoтoмци Фpигиjaцa, из цeнтpaлнe Aнaдoлиje, кoje cпoмињe Xepoдoт, гдe кaжe дa cу ту дoшли кao cлугe Тpojaнaцa ca jугa Бaлкaнa. Aкo пpиxвaтимo Шpaмoву тpaчку тeopиjу o пopeклу Aлбaнaцa, a узeвши у oбзиp вeликo пpиcуcтвo XГ R1b-иcтoк и кoд jeдниx и кoд дpугиx,  кao штo ce и види нa кapти, мoглo би ce тeopeтиcaти и o тpaчкoм пopeклу Jepмeнa, c тим дa je тa мигpaциja дaклe ишлa ca Бaлкaнa кa Кaвкaзу, a нe oбpнутo.

[НиколаВук]

Зa Jepмeнe ce cмaтpa дa cу пoтoмци Фpигиjaцa, из цeнтpaлнe Aнaдoлиje, кoje cпoмињe Xepoдoт, гдe кaжe дa cу ту дoшли кao cлугe Тpojaнaцa ca jугa Бaлкaнa. Aкo пpиxвaтимo Шpaмoву тpaчку тeopиjу o пopeклу Aлбaнaцa, a узeвши у oбзиp вeликo пpиcуcтвo XГ R1b-иcтoк и кoд jeдниx и кoд дpугиx,  кao штo ce и види нa кapти, мoглo би ce тeopeтиcaти и o тpaчкoм пopeклу Jepмeнa, c тим дa je тa мигpaциja дaклe ишлa ca Бaлкaнa кa Кaвкaзу, a нe oбpнутo.

Има једна реч у албанском која би могла да укаже на неке везе њихових предака са Фригијцима, прецима Јермена. Наиме, на албанском се за хлеб каже bukë, а једна од речи из фригијског која се сачувала у писаним изворима је bekos, са истим значењем као у албанском.

[Милош]

Има једна реч у албанском која би могла да укаже на неке везе њихових предака са Фригијцима, прецима Јермена. Наиме, на албанском се за хлеб каже bukë, а једна од речи из фригијског која се сачувала у писаним изворима је bekos, са истим значењем као у албанском.

Дa. To je oнa пpичa o фapaoну и дeци, aкo ce нe вapaм?

[НиколаВук]

Дa. To je oнa пpичa o фapaoну и дeци, aкo ce нe вapaм?

Да, из Херодотове Историје. 

[Милош]

Да, из Херодотове Историје. 

Нeки aлбaнcки "poмaнтичapи" гoвope и дa je caм нaзив "фapaoн" aлбaнcкoг пopeклa и знaчи fara jone - нaшe ceмe.

[НиколаВук]

Нeки aлбaнcки "poмaнтичapи" гoвope и дa je caм нaзив "фapaoн" aлбaнcкoг пopeклa и знaчи fara jone - нaшe ceмe.

Хахахаха, врло су маштовити, могли би да се такмиче са нашим новоромантичарима у том повезивању речи. 

[Небојша]

Genetic differentiation between upland and lowland populations shapes the Y-chromosomal landscape of West Asia (март 2017.)

https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00439-017-1770-2

598 тестираних (17 маркера)



Поред маркера, ту су још и подаци о старој днк на простору Западне Азије.

[Небојша]

Аутори су се осврнули и на R1b из тих крајева:

"The ancient Yamnaya samples are located on the “eastern” R-GG400 branch of haplogroup R1b-L23, showing that the paternal descendants of theYamnaya still live in the Pontic steppe and that the ancient Yamnaya population was not an important source of paternal lineages in present-day West Europeans."

[Небојша]

Genetic differentiation between upland and lowland populations shapes the Y-chromosomal landscape of West Asia (март 2017.)

https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00439-017-1770-2

598 тестираних (17 маркера)



Поред маркера, ту су још и подаци о старој днк на простору Западне Азије.

Разговарао сам мало са админом Ј2б2 пројекта у вези овог рада. Осим једног М205, и евентуално једног М241, остали Ј2б би могли упасти у општу групу J2b* (TMRCA=15 000 год.). Ово може бити значајано због даљег порекла читаве групе.

Није извршено детаљно СНП тестирање, па су закључци изведени на основу маркера, али чини се да би простор источне Анадолије могао бити важан за ову хаплогрупу.

[Црна Гуја]

Стање са Јерменског ФТДНА подухвата на дан 24.12.2017 (узорак 650):

R1b:  159  (24,5 %)
-----Z2103:  138  (21,2 %)
--------L584:  54  (8,3 %)
--------Y4364: 51 (7,85 %)

J2:    143  (22 %)
-----J2a-M410:  130  (20%)
-----J2b1-M205:  5  (0,77 %)
-----J2b2-M241:  5  (0,77 %)

G:       83  (12,8 %)
-----M406:  26  (4 %)

J1:      78  (12 %)

E:       55  (8,5 %)
-----M123:  36  (5,54 %)
--------M84:  29  (4,46 %)

T:       34  (5,2 %)

I2:      27  (4,15 %)
-----I2c2-BY423:  23  (3,54 %)

R1a:   19  (2,9 %)

L:       19  (2,9 %)
-----L1b-M317:  17  (2,6 %)

R2:     11  (1,7 %)

Q:      10  (1,5 %)

H:       7  (1,1 %)

C:       2  (0,3 %)

A:       2  (0,3 %)

N:      1  (0,15 %)

[Милош]

[ДушанВучко]

Jermeni, dobri srpski gosti

Prvi sudbinski susret Srba i Jermena desio se 1218. kada je Sv. Sava srpski obilazeći istočne hrišćanske zemlje, posjetio i kilikijsku Jermeniju, baš onu gdje se 700 godina kasnije desio taj veliki genocid. Zadivljen jermenskim crkvenim graditeljstvom i umijećem njihovih neimara, on poziva jermenske graditelje u Srbiju. Majstori su došli u Srbiju i sagradili manastir Vitovnicu, pored rijeke Vitovnice u blizini Petrovca na Mlavi, u istočnoj Srbiji. O tome svjedoče i natpisi u kamenu na srpskom i jermenskom jeziku:

 Jermenski stil u graditeljstvu ostavio je veliki uticaj na Moravsku školu srpskog sakralnog graditeljstva, tako da su istraživanja pokazala da su i Studenica i Žiča ugradile u sebe nasljeđe ovog dalekog, a nama duhovno jako bliskog naroda.

Drugi sudbinski susret Srba i Jermena bio je na Kosovu polju 1389. godine. Kao vazali Osmanlija, jermenski vojni odredi došli su na Kosovo. Vidjevši u daljini srpske crkve, jako slične njihovim jermenskim, shvatili su da su obmanuti i da će se boriti protiv hrišćana (kao vazalima bilo im je obećano da neće imati obavezu da ratuju sa hrišćanima). Tada jermenski odredi prelaze na srpsku stranu i bore se pod srpskom zastavom. Preživjeli vojnici ostaju u Srbiji i naseljavaju se na planini Ozren u blizini Sokobanje. Inače, Jermeni kažu da taj dio Srbije najviše podsjeća na njihovu otadžbinu.

Ovi ratnici sa Kosova na planini Ozren grade jermenski manastir Sv. Arhangela – i danas spoznat kao Jermenčić. U kasnijim vijekovima jermenski monasi, bježeći na zapad, tu su se zaustavljali, neki i ostajali. I danas je među tamošnjim Srbima opstala priča da na poljima oko manastira raste kavkaski šafran, čije su sjeme jermenski monasi donijeli iz otadžbine.
https://www.soko-banja.org/poslovni-vodic/religija/manastir-jermencici.html
http://www.koreni.rs/sta-su-nama-srbima-jermeni/
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

[Зрно]

Одакле ова прича о Јерменима у Косовској бици и каснијем насељавању на Озрен? Баш ме занима извор. Који Србин је сложио ту причу и на шта се позива?

[drajver]

У суштини та прича се и помиње као манастирско предање, а не као историјска чињеница. Мада ме не би чудило да је неко у скорије вријеме био маштовишт, поготово ми је сумњив овај дио са кавкаским шафранима. Баш је наш народ знао за кавкаске шафране (ако такви уопште постоје?). Оно што се у предању не уклапа јесте чињеница да су Јермени монофизити, дакле нису православци и никако нису могли саградити православни манастир, већ само манастир своје вјере.

[Милош]

Одакле ова прича о Јерменима у Косовској бици и каснијем насељавању на Озрен? Баш ме занима извор. Који Србин је сложио ту причу и на шта се позива?

Очигледно да је требало наћи неко објашњење за назив манастира Јерменчић. Што се самог боја тиче, Сима Ћирковић је добро рекао: само су две непобитне чињенице, да се одиграо бој и да су оба владара страдала. Јермена нема у изворима.

[Миодраг]

Meni su simptomatične ove lukovice (što je šafran) koje se tobože seju. Od sveg lukovičastog bilja znam da se seje samo jestivi luk (i to ne sav, ali nekoliko vrsta da, mada može da se razmnožava i iz manjih glavica koje prethodne godine uzrastu uz veću biljku, koje onda nabujaju kad se presade). Nikad nisam čuo da neko seje bilo koje krokuse (šafran je vrsta istog) ili lale isl.

Hoću da kažem: možda je to moguće u laboratoriji, u idealnim uslovima, ali da neko krene peške iz Jermenije i nosi semenke šafrana, biljke čiji cvet se najvećim delom uništava da bi se pravio skupi začin, tako da semenki i nema, to zaista ne verujem.

[Vlax]

У Косовској бици још само Сијукси нису учествовали

Зна ли неко нешто више о овом натпису? Ја сам срицао као поп Мићо из Горског вијенца и прочитах овако:
В имја отца и сина и свјатаго духа, аз Бладосин (?) Бабугов (?) поставих сија Божји храм в памјат апостола Јакова и Петра в лг: 6723...

Meni su simptomatične ove lukovice (što je šafran) koje se tobože seju. Od sveg lukovičastog bilja znam da se seje samo jestivi luk (i to ne sav, ali nekoliko vrsta da, mada može da se razmnožava i iz manjih glavica koje prethodne godine uzrastu uz veću biljku, koje onda nabujaju kad se presade). Nikad nisam čuo da neko seje bilo koje krokuse (šafran je vrsta istog) ili lale isl.

Hoću da kažem: možda je to moguće u laboratoriji, u idealnim uslovima, ali da neko krene peške iz Jermenije i nosi semenke šafrana, biljke čiji cvet se najvećim delom uništava da bi se pravio skupi začin, tako da semenki i nema, to zaista ne verujem.

Не треба све схватати дословно. Као да народ и аутор чланка знају разлику појединих ботаничких термина. Иду логиком: закопава се у земљу - дакле семе је Колико пута сам чуо људе који "саде" кромпир.
Иначе, могуће је тулипане гајити из семена, али је процес дуготрајан јер треба неколико година док биљка процвета.