Демографски суноврат Срба

[Nebo]

А ми смо сиротиња у којој ни мигранти неће да се задржавају, већ гледају само да што пре овуда "пропутују".

Барем и нека корист од наше сиротиње. Само нам они требају...
Нека што брже пропутују, далеко им лепа кућа.

[Ивица Јовановић]

Смејте се ви само  видимо се овде на теми за 10 година да видимо ко је био у праву ахаха. Потребу за додатном радном снагом видимо сваког дана када не можеш наћи крштеног електричара или водоинсталера. Конобара, а камоли нешто друго. Доктори сви одоше. Ко ће лечити овај народ? Мора увоз радне снаге, или то или да сви одемо.

[Ojler]

Смејте се ви само  видимо се овде на теми за 10 година да видимо ко је био у праву ахаха. Потребу за додатном радном снагом видимо сваког дана када не можеш наћи крштеног електричара или водоинсталера. Конобара, а камоли нешто друго. Доктори сви одоше. Ко ће лечити овај народ? Мора увоз радне снаге, или то или да сви одемо.

Pa jedino ako će da nas leče vračevi iz Konga, a vodu da nam uvode beduini iz Sudana. Njih bi možda i privukli, ali računam da dotle još nismo dogurali.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

[Драган Обреновић]

У кафе-башти хотела ”Aquastar” у Кладову, као конобари раде Непалци, лично сам се уверио. Искрено, био сам шокиран…

[Ивица Јовановић]

Pa jedino ako će da nas leče vračevi iz Konga, a vodu da nam uvode beduini iz Sudana. Njih bi možda i privukli, ali računam da dotle još nismo dogurali.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

Libija, Gruzija, Uzbekistan i Tatarstan. Daj bože nešto Rusa i Ukrajinaca. Glavu dajem da ćemo ove što sam naveo najnormalnije viđati u skorijoj budućnosti. Dobar lekar u Srbiji može, ako radi i privatno, zaraditi i do 2,5K. To je brdo para za nekog doktora iz neke od tih zemalja.

[Sneki]

U Rusiji i Ukrajini lekari takođe mogu zaraditi preko 2 000 evra, ali kad rade u privatnoj praksi. U državnim ustanovama plate su mizerne, i zbog toga tamo takođe nedostaje lekara, čim steknu iskustvo prelaze da rade privatno. Uvoze i oni lekare iz Srednje Azije. Umesto da povećamo lekarima plate mi se uzdamo u medicinske fakultete Dušanbea, Astane i Samarkanda, da tamo diplomira dovoljno lekara i za nas i za braću Ruse. 

[Gorance]

Недао Бог да се лечимо у Србији (жена ми ради у Клиничком центру). Све што је ваљало је отишло напоље, остало пар појединаца који нешто вреде, али им дали одрешене руке да раде и приватно итд. Прасићи, јагњићи, вискићи и све што воле млади.

[Gorance]

Што се тиче демографског суноврата Срба, бејах пре пар година на прослави 20 година матуре. Пола неожењених и пола неудатих. У улици у којој живим иста ствар. Знам две куће где брат и сестра живе заједно и никада се неће оженити-удати. Чак шта више постају избирљивији са годинама, ццц... Свашта има. Што се тиче страних радника, то је неминовност. Држава као да једва чека да децу пошаљемо напоље да би они за мале паре довели Индијце, Пакистанце (које сам иначе упознао по разним градилиштима и о којима имам само речи хвале). Додуше, нећу да грешим душу и ја сам радио у Либији (док је Гадафи био жив), по Црној Гори итд. То нам је што нам је.

[Филипчић]

Узнемирујући видео који ако се одлучите, слушате на сопствену одговорност:

<a href="https://youtube.com/v/TXKTRU2wuoI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/TXKTRU2wuoI</a>

Не могу а да се не запитам да ли је ово наш крај?!

[Селаковић]

Ево на брзину неких од првих резултата пописа Србије:



image upload

[Небојша]

image upload

Хвала за преглед,

Дакле само колико-толико урбаније београдске општине бележе раст становништва. Све остале, чак и ове приградске општине, бележе значајан пад. Очекивано, лоше. Али бар ће цена квадрата у БГ наставити да расте.

[Селаковић]

Хвала за преглед,

Дакле само колико-толико урбаније београдске општине бележе раст становништва. Све остале, чак и ове приградске општине, бележе значајан пад. Очекивано, лоше. Али бар ће цена квадрата у БГ наставити да расте.

У принципу најурбаније општине попут Старог града, Савског венца и Врачара бележе пад већ деценијама.

Оно што је изненадило јесте пад становника у општинама које су бележиле константан пораст на ранијим пописима - егзамплари су Чукарица (која ће по свој прилици од друге највеће општине у Београду ускоро постати четврта), Раковица, Барајево, Гроцка...

Порасле су једино оштине где је било пуно станоградње у последњих 10 година, што државне (Степа Степановић, Земунске капије), што ситније приватне - Вождовац, Земун, Палилула која обухвата Борчу (и која је сада постала друга највећа општина после Новог Београда). 

Биће да је и корона однела много живота и убрзала овај пад у осносу на оно што бисмо очекивали.

Што се тиче остатка Србије (без КиМ), Ниш, Крагујевац и Суботица бележе падове, а од највећих градова једино је Нови Сад порастао, формално за преко 25000. Порасли су очекивано и Нови Пазар и Тутин. 

https://www.stat.gov.rs/vesti/statisticalrelease/?p=14061&a=31&s=3104

[Ивица Јовановић]

Ако смо се питали откуд онолика цена квадрата и кирија ето нам сликовитог одговора.

[Gorance]

У принципу најурбаније општине попут Старог града, Савског венца и Врачара бележе пад већ деценијама.

Оно што је изненадило јесте пад становника у општинама које су бележиле константан пораст на ранијим пописима - егзамплари су Чукарица (која ће по свој прилици од друге највеће општине у Београду ускоро постати четврта), Раковица, Барајево, Гроцка...

Порасле су једино оштине где је било пуно станоградње у последњих 10 година, што државне (Степа Степановић, Земунске капије), што ситније приватне - Вождовац, Земун, Палилула која обухвата Борчу (и која је сада постала друга највећа општина после Новог Београда). 

Биће да је и корона однела много живота и убрзала овај пад у осносу на оно што бисмо очекивали.

Што се тиче остатка Србије (без КиМ), Ниш, Крагујевац и Суботица бележе падове, а од највећих градова једино је Нови Сад порастао, формално за преко 25000. Порасли су очекивано и Нови Пазар и Тутин. 

https://www.stat.gov.rs/vesti/statisticalrelease/?p=14061&a=31&s=3104

Не знам за статистику, али гледам по броју паркирних кола. Родом сам са Бановог Брда и не могу да нађем паркинг место кад идем код мојих.Сад живим у Великом Мокром Лугу и ту је постала фрка за паркирање.

[Кековац]

Не знам за статистику, али гледам по броју паркирних кола. Родом сам са Бановог Брда и не могу да нађем паркинг место кад идем код мојих.Сад живим у Великом Мокром Лугу и ту је постала фрка за паркирање.

И у Раковици је исти проблем, а бележи се пад броја становника за 4.000 што није мали број. Или статистика није веродостојна или смо у последњих десет, једанаест година почели много више да возимо приватна возила и користимо јавна паркиралишта.

[Malesevic]

Нашао сам мало времена да погледам попис становништва у Хрватској, поготово оно везано са Србе. Напомена: Вројке су заокружене на већу тј. мању децималу: Нпр. 3,26% је 3,3%, а 3,23% је 3,2%.

Ево неких главних закључака: број становника у Хрватској данас је 3,9 милиона, од тога је 91,6% оних који се изјашњавају као Хрвати. Генерално као и у Србији и Хрватска има велики пад становништва. У односу на 1991. у Хрватској данас живи један милион људи мање. У свим жупанијама је забележен пад становништва. Најмање је погођен град Загреб и околина али и ту је минус. Највише су погођени Вуковарско-сријемска жупанија која је у односу на 2011. изгубила петину становништва. Затим Сисачко-мославичка, такође скоро петину становништва мање у односу на 2011. Затим Пожешко-славонска, Вировитичко-подравска и Бродско-посавска са минусом од скоро 18% у односу на 2011. Следи Личко-сењска са -16%, Осијечко-барањска са преко -15%, а ту је и Шибенско-книнска са скоро 12%.

Поред Загреба најмањи минус је у Задарској, Истарској и Дубровачко-неретванској жупанији (између 5 и 6%). Главни град броји тренутно око 767 хиљада становника.

Када је старосна доб у питању, између 0-14 година има 14,3% становника, док између 50-64 има 21,4%, а 65+ 22,5%.

Од националних мањина оних који се јавно декларишу као Срби тренутно има 3,2%, Бошњака 0,6%, Рома 0,5%, Италијана 0,4%, Албанаца 0,4%. Остале националне заједнице су испод 0,3%. Регионално се изјаснило 0,3% становништва, а оних који се етнички нису хтели изјаснити (занимљиво пре свега за нас Србе) је 0,6%.

Верска структура:
79% католици (римо- односно гркокатолици нису посебно пописивани, а било би занимљиво да јесу), православаца 3,2% (разлика у попису Срба и православаца је 0,02% тј. толико је православаца више пописано од укупног броја Срба у Хр), муслимана 1,3%, атеиста 4,7%, а 1,7% становништва се није изјаснило.

Језик: 95,3% је навело хрватски као матерњи језик, 1,2% српски. Други матерњи језици су испод 1%. Занимљиво је да се чак три категорије изјашњавања везују за српски језик: српски, српско-хрватски и хрватско-српски су били могући одговори у вези са матерњим језиком.

99,2% становништва Хрватске су истовремено и грађани Хрватске.

[Malesevic]

Сад мало о Србима у Хр.:

Број Срба у попису 2021. износи 123.892. Највише Срба живи у Вуковарско-сријемској жупанији (19.309), затим Осијечко-барањској (15.486), Сисачко-мославинској (12.153), граду Загребу (12.034), Приморско-горанској (10.419), Карловачкој (8.683), Шибенско-книнској (8.064), Задарској (5.955), Истарској (5.778), Бјеловарско-билогорској (4.964), Личко-сењској (4.062), Сплитско-далматинској (3.271), Вировитичко-подравској (3.168), Пожешко-славонској (2.801), Бродско-посавска (2.170), Загребачка (1.789), Копривничко-крижевачка (1.535), Дубровачко-неретванска (1.433), Вараждинска (444), Међимурска (187), Крапинско-загорска (159).

Кад су места са највећим бројем Срба у питању то су:

1. Загреб (12.034)
2. Вуковар (6.890)
3. Ријека (5.537)
4. Осијек (4.188)
5. Општина Трпиња (3.659)
6. Општна Ердут (2.918)
7. Карловац (2.840)
8. Пула (2.661)
9. Книн (2.492)
10. Општина Двор (2.015)

Процентуално највећи број Срба је:

1. Општина Ервеник (97%)
2. Општина Негославци (96,9%)
3. Општина Борово (90,7%)
4. Општина Маркушица (90,2%)
5. Општина Трпиња (87,8%)
6. Општина Бискупија (81,9%), ово је некада био саставни део општине Книн.
7. Општина Доњи Лапац (79,2%)
8. Општина Шодоловци (78,1%)
9. Општина Цивљане (73,9%)
10. Општина Двор (67,3%)

Када су градска насеља у питању:

1. Врбовско (32,4%)
2. Обровац (31,3%)
3. Вуковар (29,7%)
4. Хрватска Костајница (22,8%)
5. Книн (21,4%)
6. Глина (20,6%)
7. Бели Манастир (20,1%)
8. Скрадин (18,1%)
9. Огулин (15%)
10. Бенковац (13,6%)

Као што знамо по уставу РХ уколико је у неком месту проценат националне мањине изнад 33%, то место је у обавези да истакне дво-или вишејезичне табле у зависности од процента становништва. Занимљиво је да ни један у град у Хрватској нема тај проценат. Знамо како је то било у Вуковару...

Проценат Срба у већим и познатијим градовима у Хрватској данас:
Карловац (5,8%), Ријека (5,1%), Пула (5,1%), Осијек (4,4%), Петриња (8%), Пакрац (11,3%), Дарувар (9,8%), Ровињ (3,6%), Госпић (3,6%), Бјеловар и Винковци (3,5%), Нова Градишка (3,2%), Пореч (3%), Шибеник (2,5%), Крк (2,2%), Задар и Нин (1,9%), Дубровник (1,8%), Крижевци (1,5%), Славонски Брод (1,3%), Паг (1,2%), Корчула (1%), Сплит (0,9%), Раб (0,7%), Иванић-Град (0,6%), Сињ (0,4%), Омиш (0,2%), Крапина (0,2)

[Malesevic]

Када је религија у питању, стање је следеће:

Православци: 128.395. То је 4.503 више него укупан број Срба. Наравно треба узети у обзир да у Хрватској живи и одређени број Украјинаца и сл. Ипак ова бројка је занимљива у светлу покушаја институционализације тзв. "Хрватске православне цркве".

Занимљиво је нпр. да се у Хр. Костајници као Срби изјашњава 22,8% становништва, а као православци 24%. У Ријеци 5,1% као Срби, 5,7% као православци, Бјеловар 3,5% Срби, 4,4% православци, Славонски Брод 1,3% Срби, 3,8% православци (разлика од чак 2,5%!). Има и примера да је број Срба већи од броја православаца али то се може објаснити изјашњавањем као атеиста или одбијањем да се верски изјасни.
Кад смо већ код вере, највећи број муслимана у Хр. живи у Загребу, а процентуално у граду Водњан у Истри (12,2%), затим такође Истра (Лабин, Бузет, Пула, Умаг).

Када је српски језик у питању, укупно 45.004 особе је навело српски као матерњи, српско-хрватски 8.182, а хрватско-српски 4.278. Тако долазимо до броја од укупно 57.464 особе у Хрватској којима је српски језик (како год категоризован) матерњи. Српски се највише користи у Вуковарско-сријемској жупанији (15.835 или 11,1%), затим Осијечко-барањска (6.571 или 2,6%) и Шибенско-книнска (3.457 или 3,6%).

Српско-хрватски се највише користи у Шибенско-книнској (1.184 или 0,2%), граду Загребу (1.094 или 0,1%), Приморско-горанској жупанији (1.014 или 0,4%), те Истри (937 или 0,5%).
Хрватско-српски је највише распрострањен у Сисачко-мославинској (652 или 0,5%; успоредбе ради у овој жупанији српско-хрватски је као матерњи навело 411, а српски 2.849 особа), граду Загребу (513 или 0,1%), Осијечко-барањској (482 или 0,2%), те Вуковарско-сријемској (349 или 0,2%).

У граду Загребу (који има и православну гимназију) српски језик као матерњи навело је 2.482 или 0,3% Загрепчана. У Ријеци је то 1.118 или 1%, у Вуковару 21%, у Пули 1,6%, Кину 6,8%, Карловцу 0,5%, итд.
Иначе је број оних који се изјашавају као припадници националне мањине у највећем броју случајева већи од оних који се изјашњавају да користе матерњи језик те мањине. По томе се овај попис не разликује пуно од пописа у другим земљама.

[Malesevic]

https://www.politika.rs/articles/details/534399

Југоисток Србије 2022. године остао без скоро 10.000 становника

[Gorance]

https://www.politika.rs/articles/details/534399

Југоисток Србије 2022. године остао без скоро 10.000 становника

С једне стране размаженост омладине, с друге стране родитеља ( мора тако, велики трошак, цело село да памти, знаш, обичаји). Који црни обичаји. Ватај док још можеш и доведи кући. Знаш, пунолетство!!! Какво црно пунолетство. Нема војске и испраћаја па кафане и музичари да имају посла. Give me a brake! Служих војску у 63-ој падобранској бригади (хтео сам да идем тамо), моји направише испраћај (какви су они желели), после свадбу (велику, какву они нису нису себи)... Омладино, баталите маторце, узимајте се!