Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055

[drajver]

Неколико Балаћа тестирано је на 23andMe и сви припадају хаплогрупи J2b-M205. Један је уписао место порекла Личко Петрово Село, Кореница (слава Аранђеловдан). Могуће да је реч о прибраћивању, али није искључено да постоји веза са неким другим крајишким Аранђеловштацима (Мркобраде, Малбашићи).

Нисам знао за тај резултат. Ако је тако, није искључено да су Балаћи аранђеловштаци J2b-M205. Карановић је доста слободно груписао ове родове. Негдје јесте био у праву, али у доста случајева и није.

Мислим да би доста корисно било да се тестира неко од Балаћа из Ервеника.

[drajver]

Сријемци које Карановић помиње као дио овог рода су невелик род из околине Велике Кладуше и насељава два насеља: Глиницу и Босанску Бојну. Славе Аранђеловдан. Презиме је скоријег постанка, настало по надимку претка који је боравио у Срему па се вратио. Није познато које им је било раније презиме. Нису се тестирали, па припадност роду остаје условна.

[drajver]

Зубовиће који славе Аранђеловдан је Карановић сврстао у овај род. Међутим, Зубовићи из кореничког насеља Врела тестирани су као I2-PH908. И поред вриједности DYS448=19, њихов хаплотип додуше има неких вриједности (попут DYS390=25) које би га могле сврстати и у грану FT386055. Ипак, без SNP потврде, ова предикција остаје само као могућност. Без обзира на припадност или неприпадност роду, даћу преглед насеља Зубовића аранђеловштака у Крајини.

У попису Лике 1712. године, Зубовића је било ан двије локације, у околини Грачаца и на простору Коренице.

У Кореници је пописана једна задруга (Смољана Зубовића):
Dise Petina hat mitgespan dem Smolia Subonik
hat in allen 140
Saphe 140
traghero 250 1/2
390 1/2
Köpf zum waffen tragen
Smolian Sukovich 50 Johr 1
Radovan Sohn 24 Johr 1
Vuko Sohn 18 Johr 1
Ostaria Sohn 16 Johr alt 1
zum waffen 4
Vnmindige Mans Persohnen 1
weibs bilder 3
Summa in allen 8

у Грачацу, двије задруге:

61. Marko Zubouicz ima zemlie pod ze 70
Item iza vodine glaui 70
u Gubaucha poliu 50
upoliu Senecheuu 150
bare liuade 30
u Resniku liuade 30
260
od let 50. brata 2 Starÿ Janko 53 Vuchen 47
Sinouachi Radoie, 30 Milasin 28 Radan 25,
Juro, 20 Jouan 18, malih 5 zenskoga 20

137. Milos Zubouicz ima zemlie 50
Item u bari liuade 11
u Resniku 2
Kerceuine 40
93
od let 30, bratie, 6 Miholio 20, Baio 19 Jouan 16.
mala 12, xenskoga 9

На простору Лике Зубовићи су били присутни у сљедећим насељима:

Зубовић,Јасиковац, Кореница
Зубовић, Кореница, Кореница
Зубовић, Оравац, Кореница
Зубовић, Ријека, Кореница
Зубовић, Врело, Кореница
Зубовић, Врховине, Оточац
Зубовић, Залужница, Оточац
Зубовић, Штикада, Грачац
Зубовић, Томингај, Грачац

На подручју Босанске крајине:

Зубовић, Бугар, Бихаћ
Зубовић, Папари, Бихаћ
Зубовић, Осредак, Цазин


На подручју Кордуна:

Зубовић, Цетинград, Слуњ
Зубовић, Батнога, Слуњ
Зубовић, Делић Пољане, Слуњ
Зубовић, Маљевац, Слуњ

Не знам шта славе.

На подручју Баније:

Зубовић, Дубица, Костајница

Не знам шта славе.

На подручју Славоније:

Зубовић, Трнава, Нова Градишка
Зубовић, Драговци, Нова Градишка

[Небојша]

Зубовиће који славе Аранђеловдан је Карановић сврстао у овај род. Међутим, Зубовићи из кореничког насеља Врела тестирани су као I2-PH908. И поред вриједности DYS448=19, њихов хаплотип додуше има неких вриједности (попут DYS390=25) које би га могле сврстати и у грану FT386055. Ипак, без SNP потврде, ова предикција остаје само као могућност. Без обзира на припадност или неприпадност роду, даћу преглед насеља Зубовића аранђеловштака у Крајини.

Лички Зубовићи су такође тестирани преко 23andMe. Тако да, иако можда нису PH908, знамо сигурно да јесу I2-S17250.

[drajver]

Миљковићи су невелик род који су такође сврстани у групу са Лалићима-Прицама-Шијанима. У Крајини има и Миљковића који славе друге славе, али они који славе Аранђеловдан углавном су били концентрисани на Кордуну и граничним дијеловима Цазинске крајине, па није искључено да су се Миљковићи издвојили од неког већег рода на подручју Слуња.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

Миљковић, Јоховица, Велика Кладуша
Миљковић, Црнаја, Цазин
Миљковић, Кордунски Љесковац, Слуњ
Миљковић, Басара, Слуњ

Локићи у Црнаји, Цазин су огранак ових Миљковића.

Миљковића је било и на подручју Петриње, у насељу Трњани као и у насељима Ивањски Бок и Јасеновчани на подручју Костајнице, али не знам шта су славили.

[drajver]

Вујиновиће аранђеловштаке је Карановић сврстао у групу родова Лалић-Прица-Шијан. Било их је на подручју Поуња, потенцијално би могли бити повезани са Вујиновићима из Отона у Далмацији, али би ту везу још требало провјерити тестирањем.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

у Босанској крајини:
Вујиновић, Бањани, Босанска Крупа
Вујиновић, Менић, Босанска Крупа
Вујиновић, Велика Рујишка, Нови Град
Вујиновић, Горијевац, Бихаћ
Вујиновић, Теочак, Бихаћ
Вујиновић, Хргар, Бихаћ
Вујиновић, Орашко брдо, Бихаћ
Вујиновић   , Пркоси, Босански Петровац
Вујиновић, Шиповљани, Дрвар (досељени из Отона)

у Далмацији:
Вујиновић, Отон, Книн (уписани као Вујновићи)

У Зрмањи је била једна кућа неких Вујиновића, али не знам шзта славе. У Плавну су присутни Вујиновићи, али славе Ђурђевдан. У Лици има Вујновића од којих неки припадају роду Крича, други Мириловића. Није ми познато да у Лици има Вујиновића који славе Аранђеловдан.

[drajver]

Поред досад наведених презимена о чијој међусобној вези постоје сачувана предања или етнографске биљешке, постоје и они родови чија је припадност роду I2-FT386055 дата кроз генетичке резултате, било преко дубинских тестова, било преко хаплотипа и карактеристичних маркера.

Ради се о сљедећим родовима:

Врањешевић, Аранђеловдан, Ботајица/Модрича (потврђен I2-FT386055>FTB47503)
Гашић, Никољдан, Матавази/Нови Град (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Ђурђевић, Тривуњдан, Печенег Илова/Прњавор (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка/Војнић (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац (потврђен I2-FT386055)
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Старaшинич, католик, Красинец, Бела Крајина ( потврђен А1328+, хаплотипом се уклапа у род I2-FT386055)

[drajver]

Гашићи су мањи род на подручју Подгрмеча. Славе Никољдан. Могуће да су настали скоријим издвајањем из неког ширег рода. Углавном, почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

Гашић, Матавази, Нови Град (STR тестирани)
Гашић, Кљевци, Сански Мост
Гашић, Бошњаци, Сански Мост

[drajver]

Еремићи су локализовани као род на подручју Војнића на Кордуну гдје су били присутни на подручју три насеља:

Еремић, Криваја, Војнић
Еремић, Војишница, Војнић
Еремић, Војнић, Војнић

Најбројнији су били у Криваји. Иако нису SNP потврђени, по хаплотипу и славе може се прилично поуздано претпоставити припадност роду I2-FT386055

Подручје Војнића је насељено 1686. године, углавном од пребјега из Босанске крајине, тако да су и Еремићи по свој прилици били у том таласу насељавања.

[drajver]

Старашиничи су словеначка породица из Беле Крајине из мјеста Красинец. Красинец је географски близак и Жумберку и српској белокрањској енклави Мариндол-Бојанци. Само презиме има штокавски коријен (на -ич, од ријечи старјешина) па би се могло претпоставити српско поријекло овог рода. На то прилично недвосмислено указују и генетички подаци,јер на 37 маркера Старашинич има само један маркер разлике са Милановићем. Осим тога позитивно је потврђен на А1328.

Српске сеобе у Белу крајину и Жумберак углавном су завршене у 16. вијеку.  Уколико претпоставимо да тестирани Старашинич потиче од ових Срба, онда би то значило да је род I2-FT386055 био присутан на подручју Унца, Срба, Гламоча и Цетине још у првој половини 16. вијека и да представља најранију српску популацију на том подручју. Можда се међу Жумберчанима и Белокрањцима убудуће појави још неки припадник рода I2-FT386055.

[drajver]

Везано за Преочане копирам преписку са једне друге теме:

20. Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643 и генетичком роду коју смо условно назвали Родићима.

Преочани су у Цетину дошли из села Преодац, које се налази у Босни, испод планине Шатор, на тромеђи Босанског Грахова, Дрвара и Гламоча. Своје садашње презиме Преочани су понели управо по имену села из којег су се доселили. У изворима се помињу и под презименима Preozanin, Presanin и Preodac. Године 1728. Rade Preozanin с породицом од 27 чланова добио је инвеституру на 44 campa и 190 tavola земље. Године 1810. у Цетини је било седам породица Преочанин, са 35 чланова. Године 1846. у Цетини су шесторица Presanina власници кућа. У наредних 30 година породица се развила, па се 1878. године наводе четрнаесторица Преочанина као власници 15 кућа у селу. Огранци Преочана у Цетини носе надимке: Луићи, Шантићи, Вурлановићи и Јуранковићи.

Претпоставља се да се део припадника овог братства иселио у 18. веку у Шајкашку крајину, у место Мошорин, данас село општине Тител. Преочани се под различитим презименима (Преочанин, Преочан, Преочански) у више наврата помињу у матичним књигама Мошорина, у периоду од 1783. до 1852. године.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 367 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 482-483.)

Хаплотип тестираног Преочанина карактерише маркер DYS390=25. Сличност се уочава са хаплотиповима групе братстава која припадају крајишком роду Родића, а која такође славе Аранђеловдан. Како је и матица Родића у дрварском крају, нема сумње да су им Преочани сродни. Генетичким тестовима до сада је пронађено двадесетак појединаца из овог генетичког рода, међу којима има и припадника староседелачких херцеговачких породица, па би се његова даља старина могла тражити управо на подручју Херцеговине, и још даље ка југоистоку. О крајишким Родићима више је писано на засебној теми Форума: Родићи - I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328

Дедићи из Миочића су се раније презивали Преочанин (од њих је Арсен Дедић), и такође славе Аранђеловдан. Имамо везу Цетине и Миочића преко Вуковића и Преочанина, али не само то. У књизи "Петрово поље у врелима османског раздобља, Јаковљевић, Исаиловић, 2020." наводи се веза Миочића са Цетином у 16. веку, преко неких људи:

Kršćanin Radosav, sin Milka, zajedno s braćom, bio je ubilježen kao držatelj manje zemljišne cjeline u ovom selu (1585., 1604.), uz napomenu da nije nastanjen u Miočiću, već da je njegovo prebivalište bilo na vrelu rijeke Cetine u selu Paškom Polju (pisano i kao Spaško Polje; danas selo Cetina u Općini Civljane). Radosavljev otac Milko, sin Miličića, pronalazi se u Miočiću već u prvom
dostupnom opširnom popisu iz 1540. – 1542., da bi se 1550. godine zatekao u Vrh Cetini (tj. Paškom Polju) te ponovno bio ubilježen u Miočiću 1574. (kao Milko, sin Miliča, pop).

Тако да бих ону причу о досељавању Вуковића из Миочића у Цетину након 1720. одбацио, јер су везе постојале много раније.

Није ми баш најјасније, кад су се доселили Преочани на подручје Врлике( у сеобама крајем 17. вијека)? Сматраш ли да су Дедићи потомци тих Преочана из Врлике?

Дедићи су под презименом Преочанин уписани у Миочићу 1710, и то 2 веће породице на челу са мушкарцима који нису браћа, пошто су им имена очева различита. То ме наводи на укорењеност и пре сеоба 1690-их. Иако Симић пише о вези са селом Преодац, мислим да није дао конкретан доказ за то (докумет). Има логике да су одатле, само питање је кад су дошли, ако заиста јесу. Први пут се у Цетини записују 1728. Вуковићи су били харамбаше и мислим да су још под Турцима имали имања и у Миочићу и у Цетини.

Ако су заиста дошли из села Преодац, онда ми највише логике има да су дошли у сеобама 1690-тих. Предоац се налази у подручју из ког су полазиле те сеобе. Што се евентуално ранијег досељавања из Преоца тиче, не знам да ли је село под тим именом постојало у 16. вијеку, па да је онда име села било пренесено као презиме. Не сјећам се да сам на име села налазио у турским пописима или другим изворима (мада треба детаљније погледати). Са друге стране, у самом Преоцу постоји и црквиште и стара кула (тзв. Момчилов град), па вјероватно постоји старина насељавања на том подручју.

Данашње породице у Преоцу, по предањима, нису старије од 200 година и дошле су у пусто село,крчили су земљу. Ово иде у прилог томе да је село почетком 18. вијека било пусто па да се поново насељавало, али питање је да ли је опустило након што је становништво 1690-тих отишло одатле (у Далмацију?) или је било пусто дужи период прије тога. Међу породицама присутним у Преоцу, нема ниједне која би се могла повезати са родом Родића.

Могуће је да су Преочани дошли 1690-их, прво у Миочић (више њих). Они једини у том селу славе Аранђеловдан. Само ова веза Миочића и Цетине из турског периода и повезаност неких презимена мало збуњује. Што више сазнајеш, то у већи ребус упадаш.

[Васић.РС]

На овај списак треба додати и Милановића који је потврђен I2-FT386055>FTB47503

Врањешевић, Аранђеловдан, Ботајица/Модрича (потврђен I2-FT386055>FTB47503)
Гашић, Никољдан, Матавази/Нови Град (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Ђурђевић, Тривуњдан, Печенег Илова/Прњавор (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка/Војнић (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац (потврђен I2-FT386055)
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Старaшинич, католик, Красинец, Бела Крајина ( потврђен А1328+, хаплотипом се уклапа у род I2-FT386055)

[drajver]

На овај списак треба додати и Милановића који је потврђен I2-FT386055>FTB47503

Врањешевић, Аранђеловдан, Ботајица/Модрича (потврђен I2-FT386055>FTB47503)
Гашић, Никољдан, Матавази/Нови Град (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Ђурђевић, Тривуњдан, Печенег Илова/Прњавор (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка/Војнић (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац (потврђен I2-FT386055)
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Старaшинич, католик, Красинец, Бела Крајина ( потврђен А1328+, хаплотипом се уклапа у род I2-FT386055)

Милановић је већ обрађен неколико постова уназад. На овом списку су наведени они које још нисам обрадио на теми. Већину јесам у претходним постовима.

[drajver]

Врањешевић из Ботајице/Модрича урадио је дубински тест и са Милановићем из рода зрмањских аранђеловштака дијели мутацију FTB47503.

На подручју митрополије Дабробосанске крајем 19. вијека, Врањеешевићи који су славили Аранђеловдан били су присутни само на подручју Ботајице и у насељу Борак/Кнежево (некадашњи Скендер Вакуф). Врањеша који су славили Аранђеловдан било је у Гнионици/Вукосавље (дио некадашње општине Оџак) и у гламочком насељу Камен.

Гнионица и Ботајица су сусједна села и могло би се претпоставити да су Врањеши из Гнионице и Врањешевићи из Ботајице иста породица. Међутим то се не може тврдити сигурно. У својој обради овог подручја, етнограф Филиповић помиње само Врањеше у Гнионици и за њих пише сљедеће: "Међу православнима најстарији род су Ракићи (Игњатијев дан) који су пореклом из Бос.Крајине, а послије њих су дошли такође из Бос.крајине Врањеши (4к. Аранђеловдан), по којима се читав део насеља око цркве на левој страни потока Гнионице зове Врањешима."

И иначе у том подручју било је доста досељеника из "Крајине", али је питање шта се у Посавини тог периода сматрало "Крајином". Има доста извора која указују да су се под Крајином могли подразумјевати и крајеви источно од Врбаса, практично сва западна струја насељавања. Дакле су и Врањеши/Врањешевићи могли доћи како из Врховине тако и из "праве Крајине".

Најдиректнија веза за поријекло Врањеша/Врањешевића аранђеловштака у модричком крају јесу Врањешевићи у селу Борак код Кнежева. Свакако би било корисно да се неко од њих тестира.

Што се тиче Врањеша из села Камен код Гламоча, они су старија гламочка породица. Једино је проблем што их шематизам у том селу биљежи и са славом Аранђеловдан и са славом Стевањдан, тако да се не може знати који податак о слави је исправан. Ни тај правац сеобе не би био необичан, јер је област Кнежева, могло бити успутна станица на путу ка Посавини. На подручју Кнежева има досељеника из Гламоча (презиме Гламочић нпр.). Наравно, најсигурније би било да се неко од Врањеша из Гламоча тестира.

Чини ми се да је рјешавање поријекла Врањешевића веома важно за поријекло читавог рода  I2-FT386055, јер би му опредијелило матицу у периоду 15-16. вијека тј. да ли је она негдје западно или источно од Врбаса.

[drajver]

Ђурђевићи који славе Тривуњдан, из Печенег Илове/Прњавор хаплотипом се уклапају у род I2-FT386055, међутим нису радили SNP тест, а и славом се не уклапају у овај род, тако дањихову припадност овом роду треба још додатно провјерити.

Једини су Ђурђевићи који су славили Тривуњдан на подручју дабробосанске митроплоије. Подручје Прњавора није етногрфски обрађивано, тако да и о Ђурђевићима није остало сачуваних записаних предања.

[drajver]

Васићи из Бранежаца Доњих код Челинца тестирани су BIGY700 тестом и потврђени су припадници рода I2-FT386055. Имају једну мутацију разлике у односу на Милановића и Врањешевића. Истовремено STR тестовима је потврђена веза Васића из Доњих Бранежаца са Васићима из Горњих Бранежаца/Челинац и Васићима из Горње Мравице и Доњих Вијачана/Прњавор. Тиме су уједно обухваћени сви Васићи на простору Митрополије дабробосанске 1882. године који су славили Аранђеловдан.

Као што сам већ поменуо за Ђурђевиће, предио Челинца и прњавора је прилично оскудан у етнографској грађи, тако да се ништа одређеније о поријеклу Васића не може написати.

[Васић.РС]

Ови Ђурђевићи су можда дошли из Липља у коме има много презимена која славе светог Тривуна. У Липљу постоје и Васићи који славе Тривуњдан.

[drajver]

Мислим да сам поменуо све породице, које се или преко предање или генетичким резултатом, могу повезати са овим родом.

Неки закључак, на основу ових података које данас имамо, јесте да је род на подручју Крајине присутан прилично рано, вјероватно још у првој половини 16. вијека. Не знам која би област могла бити матична на подручју Крајине. Има доста података који указују да би то могло бити подручје Унца, Гламоча и Бјелајског поља. Ову слику ремете тестирани родови источно од Врбаса и док се не установи колико су ти родови стари у својим насељима, отворене су све опције.

Што се тиче мјеста даљег поријекла, на основу тог једног херцеговачког резултата, можемо претпоставити да је матица на граничном подручју Захумља и Травуније, на ободима Попова поља. Прије свега мислим на стари расељени род Лула из села Хум код Требиња. То су бар засад једине везе које имамо.

Приоритет за дубинске тестове би били: Херцеговачка необјављена породица, Преочани из Врлике и нека од породица из групе Лалићи/Прице.

[drajver]

Старашиничи су словеначка породица из Беле Крајине из мјеста Красинец. Красинец је географски близак и Жумберку и српској белокрањској енклави Мариндол-Бојанци. Само презиме има штокавски коријен (на -ич, од ријечи старјешина) па би се могло претпоставити српско поријекло овог рода. На то прилично недвосмислено указују и генетички подаци,јер на 37 маркера Старашинич има само један маркер разлике са Милановићем. Осим тога позитивно је потврђен на А1328.

Српске сеобе у Белу крајину и Жумберак углавном су завршене у 16. вијеку.  Уколико претпоставимо да тестирани Старашинич потиче од ових Срба, онда би то значило да је род I2-FT386055 био присутан на подручју Унца, Срба, Гламоча и Цетине још у првој половини 16. вијека и да представља најранију српску популацију на том подручју. Можда се међу Жумберчанима и Белокрањцима убудуће појави још неки припадник рода I2-FT386055.

Везано за Старашиниче, допунићу подацима из Урбара за Белу крајину.

Први запис Старшинича је из 1610. године, када је у селу Прелока пописан Lenackh Staraschinitsch. Одмах иза њега у истом селу пописан је Аврам Вигњевић (Вигњевићи су српска породица из Беле Крајине). На другом мјесту у истом насељу пописан је Michel Staraschinitsch. Насеље Прелока се наслања на села Мариндол и Пауновиће.

У попису из 1674. године пописани су Тома, Марко и Михо Старашинич у насељу Зиље, које је сусједно Прелоки и наслања се на српска села у Белој Крајини.

У попису из 1690-1699. године пописан је Michell Staraschinitsch у селу Перудина, које се наслања на српско село Бојанце.

Срби у Белој Крајини, требали би потицати од досељника са Цетине. Ако су и Старашиничи дио тог таласа из прве половине 16. вијека, онда поред Гламоча, Унца, Срба и потенцијално полазно мјесто рода треба додати и Цетину.

[drajver]

Што се тиче мјеста даљег поријекла, на основу тог једног херцеговачког резултата, можемо претпоставити да је матица на граничном подручју Захумља и Травуније, на ободима Попова поља. Прије свега мислим на стари расељени род Лула из села Хум код Требиња. То су бар засад једине везе које имамо.

Приоритет за дубинске тестове би били: Херцеговачка необјављена породица, Преочани из Врлике и нека од породица из групе Лалићи/Прице.

Сад већ могу написати и којој се херцеговачкој породици ради.

Ламбете, Аранђеловдан, Горогаше/Требиње

Хаплотипом и славом се уклапају у род I2-FT386055. При томе су и позитивно тестирани на А1328. По предању, поријеклом су од старе породице Лула из села Хум код Требиња. Лула више нема у Хуму, али је о њима остало забиљежено интересантно предање:

"Селишта има на три места, око села, која се зову по породицама, које су ту некад становале. У једноме од тих селишта седеле су Луле, који су се, по причању, раселили због многих змија које су им у кућу биле навалиле. О томе се прича како је био дошао некакав Грк, доктор из Дубровника, који је имао траву на коју је могао скупити змије. Тако он пред једним од тих Лула окружи око себе ножем затим звизне, нашто се скупе многе змије свакојаких врста, и међу њима једна бела као снег. Само онај круг, што je био окружен ножем није ниједна преступила. Ону белу змију Грк ухвати, закоље, одере и да томе Лули да је испече на ватри, препоручивши му да ни пошто не окуси од ње, а он пође да спава. Од змије се осећао врло пријатан мирис. Лула дохвати мало прстом, те се опржи на тај прст мало лизне, а на то змија почне смрдети. Грк се прене иза сна и, сазнавши шта је Лула учинио, нагна бежати, рекавши и њему да и он бежи. Кад Лула дође кући затекне је пуну змија те некако једва жив са породицом измакне и побегне у Босну."

У предању видимо библијски мотиве изгона из раја, али је расељавање и одлазак "у Босну" могао бити стваран догађај.

За Ламбете у Горогашима се наводи:
"Ламбета je Лула из села Хума (срез Требиње)"

Од ових старих Лула из Хума би могла бити и муслиманска породица Лулића (зову их и Луле) којих има у више насеља на подручју Мостара, Јабланице, Коњица.

Занимљив детаљ је и да је на подручју Попова постојала стара породица Родића. По њима је назван и топоним Родићевина на подручју села До.

У предањима овог рода поред Херцеговине, појављивало се и предање о Црној Води код Прилепа у Македонији, али се ово предање јављало само код Стојисављевића у Цетини, који генетички не припадају овом роду, већ су му се на подручју Зрмање почетком 18. вијека прибратили, тако да предање о Македонији није релевантно за род I2-FT386055.

Подаци које тренутно имамо говоре да би средњовјековна жупа Попово у Захумљу могло бити најстарија матица рода.