Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055

[drajver]

Шијани су генетички потврђена породица овог рода. Иако их је Карановић везао са групом Прица-Лалић, мени се ипак чини да су Шијани прије повезани са зрмањским родовима. Наиме, највећи број Шијана је живио управо у Прљеву у Зрмањи, у истом насељу гдје је било и Старчевића, Новаковића и Димића. С обзиром да се презиме Шијан не помиње у попису 1712. године на том подручју, велика је вјероватноћа да је презиме Шијан настало од Новаковића, Старчевића или Димића, који су пописани 1712. године. 

Ови зрмањски Шијани су се касније кретали уходаном рутом преко Срба, Унца, Бјелајског Поља до Подгрмеча и Поткозарја. Међутим, нису били превише бројни што говори да презиме није било старо.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

У Лици:

Шијан, Купирово, Доњи Лапац
Шијан, Нетекa, Доњи Лапац
Шијан, Прљево, Грачац

У Босанској крајини:

Шијан, Мало Очијево, Дрвар
Шијан, Рисовац, Босански Петровац
Шијан, Баштра, Босанска Крупа
Шијан, Врањска Мосура, Босанска Крупа
Шијан, Велики Дубовик, Босанска Крупа
Шијан, Мали Радић, Босанска Крупа
Шијан, Гуњевци, Козарска Дубица

У Лици постоје и Шијани који су издвојени од ове групе, у насељу Дебело Брдо (Бунић) , некада у општини Кореница. Не знам шта су славили ови Шијани, али у горњокарловачкој епархији су постојали и Шијани који су славили Никољдан. Ови Шијани су другачијег поријекла, настали су од католика Антона Шијановића чија су двојица синова прешла на православље. О томе је остао недвосмислен податак у попису Лике (Бунића) 1712. године:

3tius in hac Petina Anton Syanovik catholicus
in lubovo arabiles

[Opaska: ohne Concessions brieff]
der drite mitgesell Anton Schianevich ein Catholischer
vnd sein Vatter zugleichen, dessen 2 Kinder aber haben
den Wallachischen glauben angenomben
er hat bey seinem haus 56
bey Juraga Suai 5
bey Terniak 3
in Vedropoli 6
Summa 70
Köpf zum waffen tragen

Anton Schianevich 30 Johr alt 1
Luca des ersten Vatter 70 Johr 1
Juri des Anton brueder der vom
Cath. glauben abgefallen ist, 28 1
Juan des Anton brueder zugleich abgefallen 20 Johr 1
zum waffen 4
vnmindige mans Persohnen 2
weibs bilder 8
14

Могуће да су ови бунићки Шијани (а Бунић је припадао општини Кореница) навели Карановића да и зрмањске Шијане веже за Кореницу (са Лалићима и Прицама). Међутим, много је логичније на основу доступних података да су бунићки Шијани и зрмањски Шијани два различита рода. Наравно корисно би било сазнати славу бунићких Шијана, а још би боље било кад би де тестирали.

Иначе, тестирани су Шијани из Купирова, Срб и Петровићи из Прљева који су заправо огранак Шијана.

[Uzi]

Ови Шијани су другачијег поријекла, настали су од католика Антона Шијановића чија су двојица синова прешла на православље.

На православље су прешла два брата Антонова, а синови Лукини.

Juri des Anton brueder der vom Cath. glauben abgefallen ist, 28 1
Juan des Anton brueder zugleich abgefallen 20 Johr 1

[drajver]

На православље су прешла два брата Антонова, а синови Лукини.

Juri des Anton brueder der vom Cath. glauben abgefallen ist, 28 1
Juan des Anton brueder zugleich abgefallen 20 Johr 1

Да, у праву си, нисам добро превео.

[Uzi]

Да, у праву си, нисам добро превео.

Ови Шијановићи из Бунића би могли бити од прекрштених муслимана.

Из рада Војина Дабића "Војна крајина" стр.129:
Насилно покрштавање муслимана спроведено је после ослобађања Лике и Крбаве 1689. године у оквиру плана обнове католичанства у овим областима. Тада је, према тврђењу коморског управника Лике и Крбаве Антонија Коронина, у Перушићу, Билају, Будаку, Рибнику, Новом, Бунићу и Широкој Кули преведено у католичку веру око 1.700 муслимана, а неколико њихових џамија претворено је у католичке цркве.

[drajver]

Могуће да на простору Зрмање има још понека породица која припада овом роду. Њу би свакако требало тражити међу оним породицама које славе Аранђеловдан, а присутне су на попису Зрмање из 1712. године. Ту прије свега мислим на породицу Лапац ( у попису 1712. пописан као Лапчевић). Такође би требало провјерити породице Декић, Ракић, Маричић, Јокић, иако за ове посљедње нисам сасвим сигуран да на простору Зрмање славе Аранђеловдан.

Из прегледа миграција појединих породица може се основано претпоставити да је почетком 18. вијека на подручју Зрмање и Плавна (дјелимично) овај род I2-FTB47503 био један од најразгранатијих. Пратећи предања могло би се закључити да су на подручје Зрмање доселили у сеоби 1692. године са ширег простора Бјелајског поља. Међутим, осим предања не постоје неки несумњиви историјски докази да је род заиста на просторе Зрмање дошао у тој сеоби. Предање такође помиње старије родовско име Кривокуће и тај назив би могао упућивати на Бјелајско поље, јер се топоним Кривокуће јавља  управо на Бјелајском пољу, могуће као успомена на неки раније одсељени род. Међутим, један род Кривокућа у Крајини тестиран је као I2-PH908 (Василијевштаци). Није искључено да је постојало у Крајини више родова који су носили назив Кривокуће. Како год, ако је род зрмањских аранђеловштака дошао у Зрмању тек у сеоби 1692. године, он је тамо морао доћи као већ разбијен у појединачне породице и са формираним презименима.

Зрмањски аранђеловштаци су у суштини само један подрод рода I2-FT386055, односно I2-FT386055>FTB47503. Грана I2-FT386055 има једно уско грло, а старост јој је процијењена на око 800 година.  Засад се преко BIGY700 резултата Милановића зна само да је Милановић за један СНП ближи Врањешевићу из Ботајице него што је Васићу из Челинца. Сви славе Аранђеловдан, па се основано може претпоставити да је то основна слава овог рода.

Што се тиче одређености преко маркера, чини се да је ипак најкарактерситичнија ознака припадности грани I2-FT386055 дата кроз маркер DYS390=25. Тај маркер сам по себи и није толико карактеристичан, али се чини да је у грани I2-FT386055 прилично стабилан. Нисам у оквиру ове гране чан ни на 111 маркера, примјетио неке карактеристичне маркере. Осим опште карактеристичне промјене DYS495=15 за сву I2-A1328,  ту је и нешто рјеђа вриједност YGATAA10=13, међутим ова вриједност се не налази у стандарном сету од 23 маркера, па углавном није доступна за предикцију.

По основу предикције, славе у овај род I2-FT386055 су на Пројекту сврстани још:
Лалић, Јовањдан, Поникве/Огулин
Гашић, Никољдан, Матавази/ Нови град
Ђурђевић, Тривуњдан, Печенег Илова/Прњавор
Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић/Дрвар (овдје би се могло радити о прибраћивању)
Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка/Војнић
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане

Овом списку би се могла додати још једна херцеговачка породица, која се хаплотипом, славом уклапа у овај род. Уједно је потврђена појединачним тестом на А1328. Ова херцеговачка породица би уједно могал бити и рјешење за поријекло цијелог овог рода. Наравно, најсигурније би било да и овај Херцеговац уради неки од дубинских тестова.

[сɣнце]

Овом списку би се могла додати још једна херцеговачка породица, која се хаплотипом, славом уклапа у овај род. Уједно је потврђена појединачним тестом на А1328. Ова херцеговачка породица би уједно могал бити и рјешење за поријекло цијелог овог рода. Наравно, најсигурније би било да и овај Херцеговац уради неки од дубинских тестова.

Комбинацију А1328+ и арханђеловдан имају и Грачани, који су по маркерима ближи пантелијевштацима, те би тај Херцеговац могао бити и с њима у роду. Ваља провјерити.

[сɣнце]

Комбинацију А1328+ и арханђеловдан имају и Грачани, који су по маркерима ближи пантелијевштацима, те би тај Херцеговац могао бити и с њима у роду. Ваља провјерити.

Маркери с којима се Херцеговац поклапа с Родићима, а разликује од Грачана

DYS570
DYS643
DYS458

Но DYS390 је у Херцеговца модалан 24.

[drajver]

Маркери с којима се Херцеговац поклапа с Родићима, а разликује од Грачана

DYS570
DYS643
DYS458

Но DYS390 је у Херцеговца модалан 24.

Очигледно не мислимо на истог Херцеговца. Херцеговац на којег ја мислим има DYS390=25 и управо је та вриједност кључна за повезивање са крајишким родовима I2-FT386055, јер се управо негдје на нивоу I2-FT386055 (а има четири пет СНП-ова на том нивоу) догодила промјена DYS390=24>25.

[drajver]

Тестирани Лалићи из Поникава/Огулин по хаплотипу заиста упада у род I2-FT386055, међутим за разлику од осталих из овог рода, Лалић слави Јовањдан, а не Аранђеловдан. О вези групе родова Лалић-Прица-Шијан са зрмањским аранђеловштацима писао је и Милан Карановић, али чини се да ни он ништа одређеније није могао да напише. Шијани су по правцима сеоба свакако ближи Зрмањцима него Лалићима и Прицама, док су Лалићи и Прице међусобно ближи управо по правцима сеоба. Ово је записао Карановић у раду о Поуњу:

"Лалића – Прица. – Шијана закопина је за ову област Кореница. Славе Св. Арханђела. Најпажљивије сам испитивао, да ли имају какву традицију о заједничком пореклу са групом родова: Родић–Стојсављевић на Попини, па се није могла никаква веза установити. То су родови који се држе да су једно: Прице 15 к. у 7 насеља ове области; Секулићи 8 к. у 3 н.; Веселице 5 к. у 4 н.; Шијани 9 к. 4 н.; Балаћи 10 к. у 6н.; Вујиновићи 10 к. у 5 н.; Миљковићи 11 к. у 3. н.; Зубовићи 5 к. у 3 н; Сријемаца 10 к. у 2 н. и Лалића 2 к.. Од ових је родова и адмирал Прица."

Од ових родова које је навео заједно Карановић, тестирани су Шијани и Лалићи (Јовањдан) који се уклапају у I2-FT386055 хаплотип , уз још један споран резултат Зубовића који су тестирани као DYS448=19. И поред тога што Зубовићи имају DYS390=25 и DYS449=32, имају и неке прилично специфичне вриједности које се не појављују код I2-FT386055 родова (DYS385ab=14-14, DYS458=18), тако да их до SNP потврде не треба разматрати као дио овог рода.

[drajver]

Лалића у Крајини има разнородних са разним славама. То је веома старо презиме које се у изворима у Крајини појављује још почетком 17. вијека. Као један од вођа влаха који су 1609. године прешли у околину Огулина наводи се и име војводе Пауна Лалића.

"CCLXXVIII. U Gradcu 1609. auguste 18.
Radoja Ljubešić, Petar Tadešković i Pawn Lalić, knezovi novih Vlaha, mole nadvoj. Ferdinanda za podieljenje vojnih služba."

Група коју је предводио Паун Лалић (Ивић га додуше чита као Лолић) прешла је послије сукоба са Турцима на аустријску страну из личког Рибника. Били су смјештени код Брлога, и дуго година се одлучивало о њиховом смјештају. Ивић наводи да су на крају насељени око Модруша, Оштарија и Отока, док Дабић пише: "Није познато шта је у Грацу решено у вези са њиховим смештајем, али је вероватније да су они трајно остали у оточачко –брињској области него да су се, како је претпоставио Алекса Ивић, преселили у околину Модруша, Оштарија и Отока. Поуздано се зна само да су крањски сталежи одбили да им дају храну и да су представници војних власти морали да дају изјаву да у Карловачком генералату више неће насељавати досељенике из крајева под турском влашћу. У том смислу издата је и наредба сењском капетану Жигмунду Гушићу."

Не знам да ли од ових рибничких Срба из 1609. године, потичу и Лалићи у Пониквама, од којих је и тестирани Лалић. Они могу бити поријеклом и од нешто касније досељених Срба из Лике, али оно што је сигурно јесте да су Лалићи у Пониквама живјели 1668. године (било их је пет кућа). Имали су статус тзв. приватних Влаха на босиљевачком властелинству Франкопана.

Крајем 17. вијека и почетком 18. вијека у документима се појављују имена војвода Перице и Паве Лалића из Сења. Ови сењски Лалићи су могуће постали католици, у сваком случају су добили племство. Не знам у каквој вези стоје са горе поменутим Пауном Лалићем и осталим Лалићима.

Без обзира на ове раније сеобе неких Лалића на аустријско земљишта, судећи по изворима, неки "нови" Лалићи се појављују у околини Брлога 1685. године. Радило се о избјеглицама са кореничког подручја. Поименце се помиње војвода Милин Лалић.

"Повратак расељеног српског становништва на стара станишта у Лици и Крбави после изгона Турака тешко се може пратити у изворима. највише због тога што је претежно текао неорганизовано. Сачувани су подаци само о организованом насељавању Коренице и Широке Куле 1690. године. У Кореницу се вратило са кнезовима Јованом Дракулићем и Милином Лалићем 60 српских породица, које су дотад једним делом биле насељене y Јесеници, а делом су живеле у збеговима у другим деловима Карловачког генералата. Повратак 40 српских породица у Широку Кулу организовао је исте године њихов кнез Вујсан Милеуснић, који је, пошто су га заробили оточачки крајишници 1685. године. живео са својим Ширококуљанима у збеговима око Брлога. По повратку у своја ранија насеља и Кореничани и Ширококуљани су тражили и добили од војних власти конфирмационо Писмо којим су биле потврђене раније међе њихових атара. Осим становника Коренице и Широке Куле, слично конфирмационо писмo поседовали су само још католички досељеници у Пазаришту и Ловинцу."

У попису избјеглих Личана код Оточца 1686. године, помиње се Радован Лалић,  ту се са њима први пут помињу и Прице. По овом извору рекло би се да су коренички Лалићи са осталим набројаним породицама, живјели у Кореници до 1685. године, да су затим избјегли на аустријску страну и да су се већ кроз пар година вратили на своја стара огњишта у Кореници након изгона Турака.

Лалићи су на простру Лике и Горског котара живејли у сљедећим насељима почетком 20. вијека:
Лалић, Калебовац, Кореница   
Лалић, Компоље, Кореница
Лалић, Омољац, Кореница
Лалић, Ораовац, Доњи Лапац
Лалић, Дренов Кланац (Брлог), Оточац
Лалић, Оточац, Оточац
Лалић, Тукљаце (Брлог-Дренов Кланац), Оточац
Лалић, Јовањдан, Муњаси   Огулин
Лалић, Јовањдан, Поникве, Огулин (тестирани)
Лалић, Пухале, Огулин
Лалић, Жегар, Огулин

Значи, на том подручју Лалића је било у три групације: кореничкиој, огулинској и брлошкој. Само за огулинску знам тачну славу и генетичке резултате. Немам детаљније податке о слави брлошких и кореничких Лалића, али прептостављам да се ради о Аранђеловдану. Овоме још треба додати и Лалиће (католике?) у Сењу. Не знам да ли постоји и генетичка веза између свих ових набројаних Лалића у овом дијелу Крајине.

[Јовица Кртинић]

Значи, на том подручју Лалића је било у три групације: кореничкиој, огулинској и брлошкој. Само за огулинску знам тачну славу и генетичке резултате. Немам детаљније податке о слави брлошких и кореничких Лалића, али прептостављам да се ради о Аранђеловдану. Овоме још треба додати и Лалиће (католике?) у Сењу. Не знам да ли постоји и генетичка веза између свих ових набројаних Лалића у овом дијелу Крајине.

Коренички Лалићи славе Аранђеловдан.

[drajver]

У Далмацији има Лалића, али вјероватно нису повезани са личким. Славе Никољдан и Ђурђевдан, почетком 20. вијека било их је у сљедећим насељима:

Лалић, Никољдан, Бенковац, Бенковац
Лалић, Никољдан, Чиста Мала, Шибеник
Лалић, Никољдан, Кистање, Книн
Лалић, Никољдан, Задар, Задар
Лалић, Ђурђевдан, Братишковци, Шибеник
Лалић, Ђурђевдан, Горице, Шибеник
Лалић, Ђурђевдан, Плавно, Книн
Лалић, Ђурђевдан, Задар, Задар

На подручју Кордуна, Лалића је било у сљедећим насељима, али не знам славе:

Лалић, Доња Подмелница, Слуњ
Лалић, Аранђеловдан, Липовача, Слуњ
Лалић, Слуњ, Слуњ
Лалић, Требиња Горња, Карловац
Лалић, Вукманић, Карловац

На подручју Баније, Лалићи су били присутни у сљедећим насељима, такође за већину не знам славе:

Лалић, Ђурђевдан, Брестик,Глина
Лалић, Драготина, Глина
Лалић, Глина, Глина
Лалић, Чукале, Петриња
Лалић, Велика Градуса, Петриња
Лалић, Вукошевац, Петриња
Лалић, Слабиња, Костајница
Лалић, Дубица, Костајница
Лалић, Мала Врановина, Вргинмост
Лалић, Пониквари, Вргинмост
Лалић, Топуско, Вргинмост

На подручју Славоније није било Лалића који су славили Аранђеловдан, али је било оних који су славили Јовањдан, па није искључено да су повезани са тестираним Лалићима из Поникава:

Лалић, Јовањдан, Борова, Воћин
Лалић, Јовањдан,Буковица, Воћин
Лалић, Јовањдан,Слатина, Воћин
Лалић, Јовањдан,Субоцка, Нова Градишка
Лалић, Јовањдан,Бршљаница, Сјеверин
Лалић, Јовањдан,Велика ператовица, Сјеверин
Лалић, Јовањдан,Писаница, Сјеверин
Лалић, Јовањдан,Ступовача, Сјеверин
Лалић,Ђурђевдан, Мединци, Воћин
Лалић,Ђурђевдан, Слатина, Воћин
Лалић,Ђурђевдан, Мала Трешњевица, Сјеверин
Лалић,Ђурђевдан, Вараждин-Канижа, Бјеловар
Лалић, Никољдан,Рајић Доњи, Нова Градишка
Лалић, св. Андрија Првозвани, Чаглић, Нова Градишка
Лалић, Илиндан, Велика ператовица, Сјеверин

[drajver]

Лалић и није било често презиме у Босанској Крајини. Има их са различитим славама и могуће различитог поријекла. Мало су контрадикторни подаци о славама у Шематизму и они у етнографским студијама.

На подручју Босанске Крајине Лалића је било у сљедећим насељима:

Лалић, Јовањдан или Стевањдан, Доњи Рујани, челебићи, Ливно
Лалић, Ђурђевдан, Ливно, Ливно
Лалић, Аранђеловдан (Ђурђевдан?), Босанска Крупа, Босанска Крупа
Лалић, Ђурђевдан, Горњи Бушевић, Босанска Крупа
Лалић, Аранђеловдан, Варошка Ријека, Босанска Крупа
Лалић, Аранђеловдан (Ђурђевдан?), Бугар, Бихаћ
Лалић, Аранђеловдан, Босанска Бојна, Велика Кладуша
Лалић, Стевањдан, Бихаћ и Хргар парохија, Бихаћ
Лалић, Ђурђевдан, Бастаси парохија, Дрвар
Лалић, Ђурђевдан, Доњи Волар, Приједор
Лалић, Јовањдан, Глиница парохија, Босанска Крупа

Треба такође поменути да је на подручју Босанске крајине, у попису Клишког санџака од 1550. године, у нахији Белград Гламоч, на челу једног од влашких џемата наведен и кнез Лале, брат Драгише. Није искључено да је овај Лале предак бар неких од крајишких Лалића.

[Петар М. Демић]

На подручју Баније, Лалићи су били присутни у сљедећим насељима, такође за већину не знам славе:

Лалић, Ђурђевдан, Брестик, Глина
Лалић, Драготина, Глина
Лалић, Глина, Глина
Лалић, Мала Врановина, Вргинмост
Лалић, Пониквари, Вргинмост
Лалић, Топуско, Вргинмост

На ширем подручју Глине и Вргинмоста, Лалићи су током XVIII века потврђени у селима Брестик (Ђурђевдан), Велики Градац (Марковдан), Влашка Врановина (Јовањдан), Обљај (Јовањдан) и Пониквари (Јовањдан). Огранак из Великог Градца је угашен и по њему део Живковића и Карајица прославља Марковдан.

Овде бих скренуо пажњу на огранак из Пониквара, због постојања Лалића са истом крсном славом у Пониквама код Огулина. Банијски Пониквари су током XVIII века били претежно римокатоличко село, али су од православних родова ту потврђени Бусићи (Игњатијевдан), Дивићи (Никољдан), Калање (Ђурђевдан), Лалићи (Јовањдан), Мишчевићи (Никољдан) и Станићи (род је угашен). У Пониквама код Огулина такође постоје Бусићи, Дивићи и Лалићи, а за Бусиће знам да такође прослављју Игњатијевдан, као и банијски огранак. Овај део Баније насељен је управо из правца Огулина и Плашког под вођством кнезова Мишчевића, што је евидентно и по овим примерима.

[drajver]

На ширем подручју Глине и Вргинмоста, Лалићи су током XVIII века потврђени у селима Брестик (Ђурђевдан), Велики Градац (Марковдан), Влашка Врановина (Јовањдан), Обљај (Јовањдан) и Пониквари (Јовањдан). Огранак из Великог Градца је угашен и по њему део Живковића и Карајица прославља Марковдан.

Овде бих скренуо пажњу на огранак из Пониквара, због постојања Лалића са истом крсном славом у Пониквама код Огулина. Банијски Пониквари су током XVIII века били претежно римокатоличко село, али су од православних родова ту потврђени Бусићи (Игњатијевдан), Дивићи (Никољдан), Калање (Ђурђевдан), Лалићи (Јовањдан), Мишчевићи (Никољдан) и Станићи (род је угашен). У Пониквама код Огулина такође постоје Бусићи, Дивићи и Лалићи, а за Бусиће знам да такође прослављју Игњатијевдан, као и банијски огранак. Овај део Баније насељен је управо из правца Огулина и Плашког под вођством кнезова Мишчевића, што је евидентно и по овим примерима.

Хвала, Петре, на овим допунама. Као што си поменуо, логично би било да су Лалићи који славе Јовањдан повезани са овима из Поникви.

[drajver]

Прице су још један род који се етнографској литератури повезује са Шијанима и Лалићима. Досад нико од Прица није тестиран. Прице по свом географском распореду представљају један од карактеристичнијих кореничких родова. Презиме је свакако старо и као такво постојало је у 17. вијеку. Први писани извор о Прицама је из 1686. године. Међу Србима који су привремено услијед сукоба са Турцима били смјештени у Оточцу, налазе се пописане и четири Прице: Марко, Мишљен, Никола и Слава. У том списку се не наводи из код су личког мјеста доселили, али се поуздано може закључити да је то Кореница, јер се већина кореничких Срба вратила на своја стара огњишта послије изгона Турака из Лике. Старе међе њихових посједа су потврђене. Приликом пописа Коренице 1712. године, Прице су на том подручју имале чак 15 задруга и појединачно су били најбројнији род. Међу њима је био кнез Гашо Прица, као и два свештеника: поп Станоје (Станиша) и поп Драгиша Прица. Двије задруге Прица су у истом попису забиљежене и на подручју Бунића.

Почетком 20. вијека Прице су у Лици биле приутне у сљедећим насељеима:

Прица, Брлог (Дренов Кланац), Оточац
Прица, Фркашић, Кореница
Прица, Градина, Кореница
Прица, Калебовац, Кореница
Прица, Клашњица, Кореница
Прица, Компоље, Кореница
Прица, Кореница, Кореница
Прица, Крбавица, Кореница
Прица, Крст, Кореница
Прица, Михаљевац, Кореница
Прица, Омољац, Кореница
Прица, Оравац, Кореница
Прица, Личко Петрово село, Кореница
Прица, Понор, Кореница
Прица, Пријебој, Кореница
Прица, Решетар, Кореница
Прица, Шегановац, Кореница
Прица, Удбина, Кореница
Прица, Доњи Ваганац, Кореница
Прица, Висућ, Кореница
Прица, Врановача, Кореница
Прица, Врело, Кореница
Прица, Врпиле. Кореница
Прица, Горњи Лапац, Доњи Лапац

Кореничке Прице би требало да славе Аранђеловдан, а претпостављам да је такав случај и са другим личким Прицама.

У Босанској Крајини Прице су биле присутне у сљедећим насељима:

Прица, Козарска Дубица, Козарска Дубица
Прица, Божићи, Козарска Дубица
Прица, Горњоселци, Козарска Дубица
Прица, Хаџибајир, Козарска Дубица
Прица, Кадин Jеловац, Козарска Дубица
Прица, Срефлије, Козарска Дубица
Прица, Батар, Градишка
Прица, Јабланица, Градишка
Прица, Орахова, Градишка
Прица, Никољдан, Козин, Сански Мост
Прица, Никољдан, Подвидача, Сански Мост
Прица, Горњи Бушевић, Босанска Крупа
Прица, Врањска, Босанска Крупа
Прица, Велики Радић, Босанска Крупа
Прица, Хашани, Босанска крупа
Прица, Бихаћ, Босанска крупа
Прица, Горња Гата, Бихаћ
Прица, Пишталине, Босанска Крупа

Све Прице у Босанској крајини, осим оних у околини санског Моста, славиле су Аранђеловдан.

На Кордуну Прице су биле присутне у сљедећим насељима:

Прица, Батнога, Слуњ
Прица, Рушевица, Слуњ
Прица, Садиловац, Слуњ

Претпостављам да су славили Аранђеловдан.

На Банији Прице су биле присутне у сљедећим насељима:

Прица, Бестрма, Петриња
Не знам шта су славили, претпостављам Аранђеловдан.

У Славонији Прице су биле присутне у сљедећим насељима. Славили су Аранђеловдан.

Прица, Горња Трнава , Нова Градишка
Прица, Смртић, Нова Градишка
Прица, Велика Бршљаница, Гарешница

Неки од познатијих Прица:

Максимилијан Прица (1828-1873), српски политичар и правник у Хрватској, секретар бана Јелачића, делегат на свесловенском конгресу у Прагу.
Симеон Прица (1816-1845), брат Максимилијанов, математичар и професор Београдског лицеја, први предавач грађанске архитектуре на Лицеју, члан Друштва српске словесности.
Драгутин Прица (1867-1960), аустроугарски и југословенски адмирал, почасни ађутант краља Александра I Карађорђевића.
Чедо Прица (1931-2009), пјесник, есејиста, драматург и преводилац.
Алма Прица (1962), југословенска и хрватска глумица, ћерка Чеде Прице.

[drajver]

Секулићи и Веселице су такође сврстани у групу родова са Лалићима, Прицама и Шијанима. Нису тестирани па се не може сигурно знати да ли заиста припадају овом роду. Секулић је старије презиме, а Веселице су настале од Секулића и прозвани су тако по некој својој баби која је била "веселичаста" (шта год то значило?). Рекло би се да је матично подручје Секулића, самим тим и Веселица на подручју Лапца. Рекао бих да су до Лаудоновог рата 1790-тих Секулићи били на том подручју, па да су се у току тог рата и касније локално премјештали. Веселице су више лоциране на подручју Кордуна, и то оног дијела уз босанску границу.

Почетком 20. вијека Секулићи и Веселице су живјели у сљедећим насељима у Лици:
Секулић, Дољани, Доњи Лапац
Веселица, Личко Петрово Село,   Кореница

у Босанској крајини:

Секулић, Горњи Бушевић, Босанска Крупа
Секулић, Врањска, Босанска Крупа
Секулић, Злопољац, Бихаћ
Веселица, Бугар, Бихаћ
Веселица, Глиница, Велика Кладуша
Веселица, Дреновац, Велика Кладуша
Веселица, Крндија, Цазин

На Кордуну:
Секулић, Тоболић, Слуњ
Секулић, Бјелопетровићи, Слуњ
Секулић, Кордунски Љесковац, Слуњ
Секулић, Збјег Мочилски, Слуњ
Секулић, Мочила, Слуњ
Секулић, Полој Горњи, Војнић
Секулић, Оток Оштарски, Огулин
Веселица, Аранђеловдан, Садиловац, Слуњ

За добар дио ових Секулића са Кордуна немам податке о слави па се требају узети са резервом, што се тиче припадности овом роду.

На Банији:

Секулић, Бански Грабовац, Глина
Секулић, Беговићи, Петриња
Секулић, Блиња, Петриња
Секулић, Брђани, Петриња
Секулић, Чешко Село, Петриња
Секулић, Дрљача, Сисак
Секулић, Храстовица, Петриња
Секулић, Петковац, Петриња
Секулић, Петриња, Петриња
Секулић, Стражбеница, Петриња
Секулић, Црквени Бок, Костајница
Секулић, Доњи Храстовац, Костајница
Секулић, Костајница, Костајница
Секулић, Уметић, Костајница
Секулић, Живаја, Костајница
Секулић, Уштица, Новска
Секулић, Волиња, Двор
Веселица, Ново Село, Петриња

Ни за банијске немам славе, само потенцијално могу бити дио овог рода.

[drajver]

Балаћи су по ономе што је записао Карановић такође повезани са овим родом. Он је додуше погрешно на почетку студије уписао облик њиховог имена као Баслаћ, али у Крајини су постојали само Беслаћи ( то је друга породица која слави Ђурђевдан) и Балаћи који заиста славе Аранђеловдан. Чини се да Балаћи спадају у ону групу породица које су до Лаудонава рата 1790-тих живјеле на подручју Лапца, и који су се након тог рата расељавали у више подручја. У сваком случају најбројнији су били у насељу Круге, Доњи Лапац, и ту би им могла бити и матица. Нешто старија матица би могла бити у Ервенику у Далмацији, јер и тамо постоје Балаћи аранђеловштаци који су нешто старији. Балаћи такође нису тестирани, па је њихова припадност овом роду условна.

Почетком 20. вијека на подручју Лике Балаћи који славе Аранђеловдан живјели су у сљедећим насељима:
Балаћ, Круге, Доњи Лапац
Балаћ, Доњи Лапац, Доњи Лапац
Балаћ, Небљуси, Доњи Лапац
Балаћ, Жељава, Кореница

на подручју Далмације:

Балаћ, Ервеник, Книн
Балаћ, Голубић, Книн

Не знам колико су стари Балаћи у Голубићу, Накићеновић их не помиње, али Балаћи аранђеловштаци у Ервенику би могли бити доста стари. У Далмацији је Балаћа било још у Врлици и Цивљанима Горњим, али они славе Ђурђевдан и вјероватно се ради о другом роду.

На подручју Босанске крајине:
Балаћ, Велики Дубовик, Босанска Крупа
Балаћ, Средњи Дубовик, Босанска Крупа
Балаћ, Мали Радић, Босанска Крупа
Балаћ, Хашани, Босанска Крупа
Балаћ, Грабеж, Бихаћ
Балаћ, Дољани, Бихаћ
Балаћ, Гашица и Бијаковац парохија, Градишка
Балаћ, Кулен-Вакуф парохија, Бихаћ

Горе су наведени Балаћи који су славили Аранђеловдан. На подручју Шипова и Грахова, било је и Балаћа који су славили Ђурђевдан. Ови ђурђевштаци би могли бити повезани са Балаћима ђурђевштацима у Врличкој крајини.

На подручју Баније:
Балаћ, Кињачка, Сисак
Балаћ, Старо Село, Сисак
Балаћ, Глина, Глина

Не знам славу ових банијских, претпостављам да је Аранђеловдан.

На подручју Славоније:
Балаћ, Драганић Гудовачки, Бјеловар
Балаћ, Војаковац, Крижевци
Балаћ, Кореничани, Дарувар
Балаћ, Кукуњевац, Пакрац
Балаћ, Хум Воћински, Подравска Слатина
Балаћ, Лисичине, Подравска Слатина
Балаћ, Мацуте, Подравска Слатина
Балаћ, Стризивојна, Славонски Брод

Овдје су наведени Балаћи који су славили Аранђеловдан. Неки Балаћи на подручју Новске и Јасеновца славили су Ђурђевдан.

[Небојша]

Прице су још један род који се етнографској литератури повезује са Шијанима и Лалићима. Досад нико од Прица није тестиран. Прице по свом географском распореду представљају један од карактеристичнијих кореничких родова. Презиме је свакако старо и као такво постојало је у 17. вијеку. Први писани извор о Прицама је из 1686. године. Међу Србима који су привремено услијед сукоба са Турцима били смјештени у Оточцу, налазе се пописане и четири Прице: Марко, Мишљен, Никола и Слава. У том списку се не наводи из код су личког мјеста доселили, али се поуздано може закључити да је то Кореница, јер се већина кореничких Срба вратила на своја стара огњишта послије изгона Турака из Лике. Старе међе њихових посједа су потврђене. Приликом пописа Коренице 1712. године, Прице су на том подручју имале чак 15 задруга и појединачно су били најбројнији род. Међу њима је био кнез Гашо Прица, као и два свештеника: поп Станоје (Станиша) и поп Драгиша Прица. Двије задруге Прица су у истом попису забиљежене и на подручју Бунића.

Неко од Прица је тестиран на 23andMe. Чини ми се да су из околине Босанске Крупе (свакако слава Аранђеловдан). Нажалост, одређен им је само основни SNP I2-M423. Може се само претпоставити да постоји веза са Лалићима и Шијанима.

[Небојша]

Балаћи су по ономе што је записао Карановић такође повезани са овим родом. Он је додуше погрешно на почетку студије уписао облик њиховог имена као Баслаћ, али у Крајини су постојали само Беслаћи ( то је друга породица која слави Ђурђевдан) и Балаћи који заиста славе Аранђеловдан. Чини се да Балаћи спадају у ону групу породица које су до Лаудонава рата 1790-тих живјеле на подручју Лапца, и који су се након тог рата расељавали у више подручја. У сваком случају најбројнији су били у насељу Круге, Доњи Лапац, и ту би им могла бити и матица. Нешто старија матица би могла бити у Ервенику у Далмацији, јер и тамо постоје Балаћи аранђеловштаци који су нешто старији. Балаћи такође нису тестирани, па је њихова припадност овом роду условна.

Неколико Балаћа тестирано је на 23andMe и сви припадају хаплогрупи J2b-M205. Један је уписао место порекла Личко Петрово Село, Кореница (слава Аранђеловдан). Могуће да је реч о прибраћивању, али није искључено да постоји веза са неким другим крајишким Аранђеловштацима (Мркобраде, Малбашићи).