Аутор Тема: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055  (Прочитано 23318 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« послато: Август 26, 2014, 06:34:33 пре подне »
У днк пројекту постоји презиме Родић. Ова породица је пореклом из Каменице код Дрвара. Слава - Свети Арханђел Михаило.

За Родиће се наводи да су најјачи род у целој области те да су веома старог херцеговачког порекла. Сви Родићи славе Аранђеловдан.

Предање о њиховој сеоби забележио је Петар Рађеновић још 1908. године и унео га у Љетопис парохије трубарске. У љетопису пише: "Родићи су најмногобројнији род у Трубару. Порјеклом су из Херцеговине, те су се одатлен населили  најпре у Бјелај (између Петровца и Кулен Вакуфа). Ту нешто скриве те су морали испред турске власти побегну у Плавно у Далмацији. Проживели неко време у Плавну, па пођу опет у Босну, али нијесу хтјели залазити дубље, него се задрже близу границе у селу Трубару, и то на два места, у Дугопољу и под Вучјаком. Тада су били још малобројни, свега 7-8 кућа, и то 3-4 у Дугопољу, а 3-4 под Вучјаком. Долови у то време нису били нимало насељени."




Предање које је забележио прото Симо Стојановић у Драготињи код Приједора углавном је слично овоме овде изнетом. По томе предању девет породица које су постале од истог рода ово су: Томазевићи, Тадићи, Новаковићи, Стојсављевићи, Будимири, Старчевићи, Милановићи, Вукелићи, Лукићи.




По казивању старца Дамјана Родића из Трубара, најстарија постојбина Родића је "Македонија", одакле су прешли пре 470 година у Херцеговину.

У Македонији постоје неке генетски блиске породице, па се чини да је ово предање доста тачно.

https://www.familytreedna.com/public/macedonia/default.aspx?section=yresults

Кљајићи из днк пројекта такође поседују сличан хаплотип. Ови Кљајићи су из Коренице и славе Св. Луку. С правом се могу повезати са породицом Кљајић из Босанске Крајине.

Кљајићи лучинштаци су огранак крајишких Опачића. Ова група родова слави Св. Луку, а према предању пореклом су ”од Никшића”.

Питање је које је презиме старије, Опачић, или Кљајић. Кљајићи са славом Св. Лука јављају се и у јужнијим областима, док се Опачићи лучинштаци уско везују за област Крајине.

Судећи по доступним монографијама, Кљајићи највероватније воде порекло из Роваца. Пореклом су од претка Богдана Љешњанина, а даље су потомци његовог унука Милутина, који је био кљаст у руку и кога су звали Кљајо.

Још једна породица из ове групе родова I2a DN се може везате за те крајеве. У питању су Девићи.

Тестирани Девићи су пореклом из Берана. Девићи су према легенди  огранак Косорића-Лијовића. У једном тренутку напуштају Доњу Буковицу, у непосредној близини насеља Тимара и Превиша, и беже у Шекулар код Андријевице. Касније напуштају Шекуларе и "спуштају" се у Доњу Ржаницу и Беране. Слава: Ђурђевдан, а прислава: Св. Никола.

Занимљвио да су Девићи једно време живели баш у месту Ровца (Шекулар). Ако узмемо у обзир генетску везу са Кљајићима, сасвим је сигурно да су и Девићи имали додирних тачана са Ровчанима.



 
« Последња измена: Август 25, 2017, 12:08:59 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #1 послато: Август 15, 2015, 02:14:59 поподне »
Занимљиво да Родићи у једном предању помињу да је име родоначелника било Родос.

"Најстаријег су прозвали Родос, па су по њему настали – Родићи."

Мора се признати да звучи грчки. Родићи иначе имају генетски блиску породицу на Закинтосу, али и предање о пореклу из Македоније (Прилеп).

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #2 послато: Август 16, 2015, 12:17:11 поподне »
Razmišljam dali bi Rodići i Devići mogli biti Z17855+, kao Mihići iz Hercegovine?
Mihići su izgleda pripadali Mirilovićima, sa daljom starinom iz Makedonije.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg11206#msg11206

Poznajem Devića, jag ću ga prilikom pitati da vidi ako je pozitivan za taj SNP.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11498

(L621>CTS10228>Z17855)

Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #3 послато: Фебруар 09, 2017, 08:44:39 пре подне »
После најновијег резултата Ђумића из рода Родића-Стојсављевића, мислим да се полако назире потенцијална матица (или етпана станица) ове групе родова.

Наиме, у оквиру овог рода већ имамо неколико тестираних I2a DN, који су позитивни на А1328+. Недавно смо сазнали да је и Девић (Шекулар, предање Дробњак) позитиван на овај СНП.

Од раније имамо резултат Умићевића из ове групе (J2b2-M241), који такође упућује на те јужне крајеве. Сада се појавио и Ђумић са класичним дробњачким хаплотипом I1-P109, па се стиче утисак да би матица Родића на простору Старе Херцеговине могла бити негде у близини Дробњака.

Из тих крајева воде порекло још неки већи крајишки родови (Штрбци N1a, Кричке J2b1, Карановићи I1-P109, итд.), па делује да би и у случају крајишких Родића ситуација могла бити слична.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #4 послато: Фебруар 09, 2017, 09:10:15 пре подне »
Једино ми се Умићевићева ХГ не уклапа у ову поставку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #5 послато: Фебруар 09, 2017, 09:23:17 пре подне »
Једино ми се Умићевићева ХГ не уклапа у ову поставку.

Не уклапају се ни ови A1328+, с обзиром да нема потврде у близини Дробњака, али генерално се због Девића и високе концентрације J2b2 на југу Балкана, и једни и други уклапају у сеобу с југа. Питање је само како се све то уклапа у предање о Македонији.

Тек се чека расплет ту. Рекао бих да су се ови одозго (Стара Херц.) покренули у истој сеоби, тј. негде у исто време. Родићи, и њихови огранци, су по Крајини свуда једни до других и сви славе Аранђела, иако су генетски разноврсни.

Треба рећи да код њих није Карановић генерализовао на основу славе, која је прилично честа међ Србљем, већ сами Родићи имају предање (потврђено у више крајева) о пореклу од истог претка. Сви ови огранци, Стојсављевићи, Новаковићи, Томазовићи, Тадићи, Малбашићи, Ђумићи, Умићевићи, према том предању, воде порекло од истог претка - Рода, Родоса.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #6 послато: Децембар 23, 2017, 02:34:27 поподне »
Родићи заиста имају предање о Македонији, али тренутно та генетска веза изостаје. Што не значи да се неће појавити. Искрено не верујем да би им се толико Македонија урезала у предање, да нема никаквог основа. Мада и предања знају бити варљива. Конкретно се код њих помиње Прилеп, али и Црна Вода, што могу бити крајеви око Вардара (Црна Река је нпр. притока Вардара).

Ако се не варам, у околини Прилепа негде постоји место, или река, са сличним именом (Црна Вода)?

Нисам се удубљивао у причу око Далматинског Косова, али такво име се може јавити и независно на неком словенском простору (потврђено већ и у другим словенским крајевима).

Апропо приче око I2-CTS10228, да ли је неко покушао да упореди оне хаплотипове из ЦГ збирке "404" са осталима из пројекта. Које се подгране јављају? 

 
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 02:36:39 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #7 послато: Децембар 23, 2017, 02:36:20 поподне »
Апропо приче око I2-CTS10228, да ли је неко покушао да упореди оне хаплотипове из ЦГ збирке "404" са осталима из пројекта. Које се подгране јављају?

Можда то не би било лоше, али ту као да "изостају" неки I2-CTS10228 хаплотипови са подручја Црне Горе, попут хаплотипа Караџића из Дробњака, а можда чак и хаплотипа Вукчевића из Љешанске Нахије.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #8 послато: Децембар 23, 2017, 02:44:35 поподне »
Родићи заиста имају предање о Македонији, али тренутно та генетска веза изостаје. Што не значи да се неће појавити. Искрено не верујем да би им се толико Македонија урезала у предање, да нема никаквог основа. Мада и предања знају бити варљива. Конкретно се код њих помиње Прилеп, али и Црна Вода, што могу бити крајеви око Вардара (Црна Река је нпр. притока Вардара).

Ако се не варам, у околини Прилепа негде постоји место, или река, са сличним именом (Црна Вода)?

То је управо Црна Река, антички Еригон. Она протиче кроз целу Пелагонију и у Вардар се улива код античког Стобија (данашње Градско). Синиша је писао о њиховом предању, довео је у везу топоним Кривогаштани близу Прилепа са Кривокућама, најстаријим презименом Родића:

http://www.poreklo.rs/2015/01/29/rodici-prica-o-jednoj-porodici/?lang=cir
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #9 послато: Децембар 23, 2017, 02:55:12 поподне »
Пребацио бих овде део ове приче о Родићима I2-CTS10228. Видим да се у међувремену код Гега (северна Албанија) појавио идентичан хаплотип као из групе A1328+, где су и Родићи (поклапање са Врањешевићем).

Овај регион се опет наслања на Црну Гору, па зато треба проверити како стоји тамошња I2-CTS10288, тј. да ли постоје поклапања са крајишким Аранђеловштацима.



Jelic

  • Гост
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #10 послато: Децембар 23, 2017, 03:01:12 поподне »
Пребацио бих овде део ове приче о Родићима I2-CTS10228. Видим да се у међувремену код Гега (северна Албанија) појавио идентичан хаплотип као из групе A1328+, где су и Родићи (поклапање са Врањешевићем).

Овај регион се опет наслања на Црну Гору, па зато треба проверити како стоји тамошња I2-CTS10288, тј. да ли постоје поклапања са крајишким Аранђеловштацима.

Јел Гег потврђени A1328+ или само има сличан хаплотип Врањешевићу?

Девићи иначе више нису једини A1328+ са простора ЦГ. То су и Делићи у Пиви (по предању су сродни још Радовићима и Недићима у Пиви).
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 03:03:03 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #11 послато: Децембар 23, 2017, 03:04:34 поподне »
Јел Гег потврђени A1328+ или само има сличан хаплотип Врањешевићу?

То је она студија о Албанцима. На 17 маркера потврђен I2-CTS10228, потпуно поклапање са Врањешевићем. Нема СНП потврду, као ни многи из тог рода у нашем пројекту. Дакле блискост на основу маркера.

Јужније, у Македонији и Грчкој, нема потпуних поклапања. Има -1, -2 и -3 на 17 маркера, али је то премало за неку конструкцију када је I2a у питању.

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #12 послато: Децембар 23, 2017, 03:54:51 поподне »
То је она студија о Албанцима. На 17 маркера потврђен I2-CTS10228, потпуно поклапање са Врањешевићем. Нема СНП потврду, као ни многи из тог рода у нашем пројекту. Дакле блискост на основу маркера.

Јужније, у Македонији и Грчкој, нема потпуних поклапања. Има -1, -2 и -3 на 17 маркера, али је то премало за неку конструкцију када је I2a у питању.

Управо сам погледао табелу. То је један од два Гега из студије за Арбереше чији је узорак означен као ALB102fta. Има идентичан хаплотип Будимирима на 17 упоредивих маркера.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #13 послато: Децембар 23, 2017, 04:00:53 поподне »
Управо сам погледао табелу. То је један од два Гега из студије за Арбереше чији је узорак означен као ALB102fta. Има идентичан хаплотип Будимирима на 17 упоредивих маркера.

Да, студија: Linking Italy and the Balkans. A Y-chromosome perspective from the Arbereshe of Calabria, ако се не варам. Будимири су "огранак" крајишких Родића.

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #14 послато: Децембар 23, 2017, 04:36:11 поподне »
Да, студија: Linking Italy and the Balkans. A Y-chromosome perspective from the Arbereshe of Calabria, ако се не варам. Будимири су "огранак" крајишких Родића.

Зато сам их и споменуо. Ти си ми дао хаплотипове из поменуте студије.  ;)


Ван мреже Косорић-Лијовић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 5
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #15 послато: Јануар 09, 2018, 11:02:11 поподне »
“Девићи иначе више нису једини A1328+ са простора ЦГ. То су и Делићи у Пиви (по предању су сродни још Радовићима и Недићима у Пиви).” (ЛУКА)

Недићи су Косорићи, тј. од Стевана Косорића посјеченог 1806. г.

Мени је власник ресторана код Савиног Кука, близу Жабљака, обећао да ће ми покаже Илијин мрамор, али ништа од тог обећања. Али ипак сам дознао од њега да је мој пра-прађед војвода Илија II Косорић-Лијовић син Радов/ Радев. То би штимало са горе наведеним подацима.


Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #16 послато: Март 06, 2018, 02:31:22 поподне »
Делић (A1328) и Девић (ex-Дробњак ?) би спекулативно могли бити потомци русско-варјашке момчадије (I2 A1328 & I1 -P109).
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #17 послато: Март 06, 2018, 06:37:34 поподне »
Делић (A1328) и Девић (ex-Дробњак ?) би спекулативно могли бити потомци русско-варјашке момчадије (I2 A1328 & I1 -P109).

Сол, ово звучи баш занимљиво за даље проучавање.
Поставка која руши све досадашње спекулације (поглавито оне о нашој Р109).
Али, ко зна...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже magriva620

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #18 послато: Март 10, 2018, 01:17:35 поподне »
Родићи заиста имају предање о Македонији, али тренутно та генетска веза изостаје. Што не значи да се неће појавити. Искрено не верујем да би им се толико Македонија урезала у предање, да нема никаквог основа. Мада и предања знају бити варљива. Конкретно се код њих помиње Прилеп, али и Црна Вода, што могу бити крајеви око Вардара (Црна Река је нпр. притока Вардара).

Ако се не варам, у околини Прилепа негде постоји место, или река, са сличним именом (Црна Вода)?

Нисам се удубљивао у причу око Далматинског Косова, али такво име се може јавити и независно на неком словенском простору (потврђено већ и у другим словенским крајевима).

Апропо приче око I2-CTS10228, да ли је неко покушао да упореди оне хаплотипове из ЦГ збирке "404" са осталима из пројекта. Које се подгране јављају?

Можда је случајност и нема везе једно са другим али је интересантно да поред Црне реке код Прилепа ,који им се спомиње као постојбина постоји село Будимирци,веома слично презимену.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #19 послато: Март 11, 2018, 01:01:44 пре подне »
Делић (A1328) и Девић (ex-Дробњак ?) би спекулативно могли бити потомци русско-варјашке момчадије (I2 A1328 & I1 -P109).

Девићи би могли бити из Деве у Ердељу.
https://www.google.ba/maps/place/Deva,+Rumunjska/@45.87563,22.843184,12z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x474ef2942e4b17ed:0x7a9550f58a1eda77!8m2!3d45.8662574!4d22.9143737

Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #20 послато: Март 11, 2018, 02:52:57 пре подне »
Девићи би могли бити из Деве у Ердељу.
https://www.google.ba/maps/place/Deva,+Rumunjska/@45.87563,22.843184,12z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x474ef2942e4b17ed:0x7a9550f58a1eda77!8m2!3d45.8662574!4d22.9143737

Исто тако би Кочани могли бити из Кочанура у Индији:
https://www.google.com/maps/place/Kochanoor,+Kerala,+Indija/@10.6613201,76.0264021,13z/data=!3m1!1e3!4m2!3m1!1s0x3ba79588910362a1:0x621b56bc4a6a69e9?force=lite

Истина, Девићи имају нешто другачије предање о свом пореклу, али вероватно су га измислили да сакрију своје саско порекло из Ердеља.

Средњи син Вучине Ћетковог – Јован, настанио се крајем 18. века у Ровцима, преко планине, довољно близу својих сродника у Шекулару, али су их, опет, историјске околности у многоме раздвојиле. Од Јована су Девићи у Ровцима (прозвали су их Девићи по Јовановој жени, која је била грбава, па су је звали Дева), од којих се већи дио преселио у Доњу Ржаницу и од њих су тамошњи Девићи и њихов огранак Асовићи.
https://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #21 послато: Март 11, 2018, 11:52:46 пре подне »
Не могу, Иване, да се уздржим на ову опаску о пореклу из Кочанура   ;D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #22 послато: Новембар 09, 2019, 03:05:50 пре подне »
За сада

Томазевићи,
Тадићи,
Новаковићи (I-Y3120)
Стојсављевићи,
Будимири (I-A1328)
Старчевићи,
Милановићи (I-A1328)
Вукелићи,
Лукићи.

Ако северни Арбанасин ALB102fta има подпуно поклапање с Врањешевићем и Будимиром, значи и он има DYS390 = 25, док све остале скупине родова:
1. крајишко-банијски пантелијевданци,
2. босански Грачани архангеловданци,
3. херцеговачки јовањданци,
4. брдски ћурђевданци

сви имају DYS390 = 24. Вјерујем, да и Бугарин има исто 24.
С једне стране ова веза с Арбанасином би говорила о пореклу из Македоније, но с друге стране не знам како се међусобно рођакају Родићи, Шијани, Лалићи, Бранковићи и Продановићи, но ако ови сви не спадају под Родиће, онда мит о Родосу из Македоније нема смисла, но су сви ваљда неке Кривокуће. Мени најархаичније звучи Будимири и заиста звучи као неко племе из Старе Србије и Скадра, као и Букумири. Мислим, да су се одатле и могли одселити у Македонију за царовања Душана и основати место Будимирце, јер Будимирци настају од племена Будимирā, а не обратно.

Преносим допис с Порекла
https://www.poreklo.rs/2012/02/14/poreklo-prezimena-budimir/
__________________
Први спомен презимена Будимир за који знам налазимо око 1300 године у околини Скадра на Бојани у данашњој Албанији, у селима Подгора и Кулпеник где је главар Тома Србин, и спомињу се у млетачким списима Прибеза Будимир, Богдан Будимир и Јован Будимир.
Села Подгора и Кулпеник су били метоси Манастира Св. Архангела Михајла, задужбине цара Душана и претпоставља се да по томе и носе своју крсну славу.

Други спомен је Дечанска Хрисовуља 2 у којој се 1335. године где су уписане породице пореклом из Травуније, Конавала, Драчевице, Хума и Дукљаниновог Подгорја.

Ту губимо историјски траг па се помажемо предањем по коме су Будимири старином из Старе Херцеговине – из Грахова код Никшића. Даље, по предању, после неке битке са Турцима, око 1500 године, добили су земљу у посед али уколико промене веру и постану католици. Тако смо добили да сви Будимири који су остали У Херцеговини и Далмацији (Дувно, Подбила, Ричице) данас су католици, а они који су одселели даље на запад су остали православни.

У околини Имотског имамо два села Будимира. Затим уз десну обалу Преучког језера, изнад Омиша на Цетини, Добрања, Чиста Прово…

Тај период се поклапа са великим сеобама Срба ка Далмацији и Лици (1527)

Будимири који су сеобом допрли у Цетину, од Млетака добијају 1690. год земљу у Турјанцима, Отоњу, Маљкову од оних који су побегли у Турску Босну.

Личка места Зрмању, Грачац и Медак населе Срби из Далмације… пре 12 августа 1690. Претпостављам да су и наши преци дошли тада.

Први попис у Лици и Крбави у којем се спомињу Будимири је из 1700. године где се спомињу Вук и Костадин са многобројним породичним заједницама (има 50 год, 3 брата, Јанко, Стеван, Стојан, синовац Јован, Вукашин, Вујица. Мале деце 9, женских 9) земљу у Великој Попини, малој Попини, Магарећем Пољу, Растичеву, Зрмањи, Прибудићу, Прљеву, Мрачају, што су све места на којима су живели Будимири у Лици.

1878. су се одселиле 3 куће у Бос.Крајину из Лике. Сви славе Аранђелов дан.

1883. епархија Дабробосанска каже да Будимири који славе Св.Аранђела живе у селима: Дубица, Ракељић (Приједор), Костајница, Драксенић, Буковача, Вођеница (Петровац), Гудовац (Крупа), Дабар (Сански Мост), Граово (Лијевно).

По следећем попису из 1915. године Будимира има 61 кућа, у Зрмањи 23 куће, а у Врелу Зрмање 38 кућа, у просеку са преко 10 деце!

Надимци Будимира у Зрмањи: Крањци, Лаћани, Чагри, Лазићи, Пејашиновићи, Матићи, Исићи, Мађори, Јелићи.
________________

Ја бих рекао, да је мит о Родосу настао орођавањем племена Будимира са другима због исте славе. Сама реч Родићи указује на то. Предпостављам, да неки од набројаних племена Родића, нпр. Томазевићи, Тадићи, Стојсављевићи неће испасти I-A1328*.

« Последња измена: Новембар 09, 2019, 03:10:02 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #23 послато: Новембар 09, 2019, 03:57:25 пре подне »
Осим тога видимо у Крајини еффект нагомилавања I-A1328* због разгранатости Букумира*, који су веома рано дошли у Крајину. Остали А1328* с DYS390 - 24 од Брда преко Босне, Приморја и Баније су сви по рубовима Херцеговине. Будући, да ова грана, није заступљена свуда по Србима и под условом, да је тачно, да је она једина грана, која потиче баш из узкога круга Хума, могуће је и да је овај огранак ступио у србско племе накнадно с простора Висле. Односим се на DAI:

Цитат
Pleme ... Mihaila, sina Vyševića(BOUSEBOUTZE), kneza Zahumlja potiče od nekršćenijeh, koji su obitavali na rěci Visli (BISLAS) i koji su nazvani M(Litzike),  oni su se naselili na rěci zvanoj Zahuma (ZAHLOMA).



Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #24 послато: Новембар 09, 2019, 11:20:07 пре подне »
За сада

Томазевићи,
Тадићи,
Новаковићи (I-Y3120)
Стојсављевићи,
Будимири (I-A1328)
Старчевићи,
Милановићи (I-A1328)
Вукелићи,
Лукићи.

додаћу овде и остале хаплогрупе које се јављају у оквиру овог "рода"

Томазевићи,
Тадићи, J2b-M205 (према једном необјављеном резултату)
Новаковићи (I-Y3120)
Стојсављевићи, E-V13 (Велика Попина, 23andMe)
Будимири (I-A1328)
Старчевићи,
Милановићи (I-A1328)
Вукелићи,
Лукићи, I2-S17250, дакле могући A1328 (Грачац, 23andMe)

Иначе не постоји у литератури прича о сродству између Шијана-Прица-Лалића и Родића, иако је она евидентна на основу генетике. Чињеница је да су из истих крајева и славе исту славу.

Међу Родићима ће, видимо, бити више хаплогрупа. Везу са Македонијом бих базирао пре свега на неким генетским резултатима, а не на основу имена Будимир које се, истина, можда може повезати са југом (мада је могло и у Крајини настати). Веза са Букумирима мислим не постоји, пошто су на том простору (и међу тестиранима који се могу повезати са њима) пронађене неке друге хаплогрупе. 

Углавном, Родићи су један од најупечатљивијих крајишких родова. Што због велике разгранатости, што због тог снажног предања о пореклу из јужнијих крајева Балкана, присутног у готово свим крајевима где је било њих и њихових огранака (Лика, Далмација, Бос. Крајина). Крајишници често немају никаква предања о даљем пореклу, осим о оној последњој, етапној станици, Лика, Далмација, итд. Стога је овакво предање Родића веома интересантно, мада са предањима треба увек бити опрезан.

Не знам да ли је неко у скорије време проверавао да ли се нешто променилпо по питању поклапања ове групе на простору Македоније? Ја ћу проверити касније, па пишем овде ако има нешто ново.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #25 послато: Новембар 09, 2019, 01:36:54 поподне »
Сад сам проверио, међу Македонцима има више поклапања на мањем броју маркера. На већем броју маркера, постоји поклапање на северу Албаније (Геге). Како предање Родиће везује углавном за простор западне и јужне Македоније, није искључено да постоји веза. Албанац са друге стране, може бити у вези и са неким A1328 родовима из ЦГ.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #26 послато: Новембар 09, 2019, 07:13:19 поподне »
Сад сам проверио, међу Македонцима има више поклапања на мањем броју маркера. На већем броју маркера, постоји поклапање на северу Албаније (Геге). Како предање Родиће везује углавном за простор западне и јужне Македоније, није искључено да постоји веза. Албанац са друге стране, може бити у вези и са неким A1328 родовима из ЦГ.

Да, зато је важан DYS390. Ако и речени Гег има вриједност 25, онда или је тако,
да он и Родићи потичу од истога предка с простора Зете из времена пријед сељења овијех у Мећедонију
или је сам Гег поријеклом из Маћедоније.
Ја мним, да ће прилика бити већа, да дијеле предка у кога се десио скок 24>25, који је заиста могао припадати племену поменутијех Будимира с простора Зете. Ово може потврдити и једно тестирање католичкијех Будимира.
Гег с тијем нема поклапање с А1328 из Брда, него баш с Будимирима.

Резултати су, како и сумњах, оповргли притчу о девети браћах Родићах, која је могла настати и у Лици, након што су се по предпоставци досељенци Будимири већ разложили на разна племена Шијане, Лалиће, Бранковиће, Продановиће итд.

Али док немам доказе не могу одбацити размишљање, да су Родићи заиста као такови дошли из Маћедоније, а да су Лалићи, Шијани и остали DYS390 = 25 поријеклом из јужнога Приморја, од онијех Будимира, од којих су се одвојили маћедонски Родићи.
« Последња измена: Новембар 09, 2019, 09:11:55 поподне НиколаВук »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #27 послато: Новембар 09, 2019, 07:45:40 поподне »
Да, зато је важан DYS390. Ако и речени Гег има вриједност 25, онда или је тако,
да он и Родићи потичу од истога предка с простора Зете из времена пријед сељења овијех у Мећедонију
или је сам Гег поријеклом из Маћедоније.
Ја мним, да ће прилика бити већа, да дијеле предка у кога се десио скок 24>25, који је заиста могао припадати племену поменутијех Будимира с простора Зете. Ово може потврдити и једно тестирање католичкијех Будимира.
Гег с тијем нема поклапање с А1328 из Брда, него баш с Букумирима.

Резултати су, како и сумњах, оповргли притчу о девети браћах Родићах, која је могла настати и у Лици, након што су се по предпоставци досељенци Букумири већ разложили на разна племена Шијане, Лалиће, Бранковиће, Продановиће итд.

Али док немам доказе не могу одбацити размишљање, да су Родићи заиста као такови дошли из Маћедоније, а да су Лалићи, Шијани и остали DYS390 = 25 поријеклом из јужнога Приморја, од онијех Букумира, од којих су се одвојили маћедонски Родићи.

Букумири су генетски профилисани током ДНК истраживања стариначких косовских родова (које још увек није јавно). Не припадају хаплогрупи I2.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #28 послато: Новембар 09, 2019, 08:02:36 поподне »
Букумири су генетски профилисани током ДНК истраживања стариначких косовских родова (које још увек није јавно). Не припадају хаплогрупи I2.

Ма то ја мислим Будимири. Омакло ми се. Не знам што ме снашло. Извињавам се. Ако може, нека се то преправи, да не буни људе.
Немају Букумири везе с Будимирима освим што сличан начин творбе презимена.
« Последња измена: Новембар 09, 2019, 08:06:00 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже magriva620

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #29 послато: Новембар 09, 2019, 09:23:36 поподне »
Ова прича о Родићима као неком племену из кога су проистекли Будимири, ми нема неке логике поготову ако хронолошки гледамо. Чак и ако узмемо могућност да сви Будимири немају исто порекло и да нису исто, а ј сам убеђен да јесу једно. Ако се Будимири спомињу у Скадарском земљишнику, у 14 веку ако се неварам, па затим код католика око 1670 где се спомињу имена и где су и кад добили земљу, Имота и Цетинска крајина, а зна се и шта је био услов да би се добила земља у власништво. 1699 се у јужну Лику на територију општине Зрмања врело (звониград) досељавају породице из далмације, у шта спада и Имота и Цетина. Дакле исто прњзиме само их је цркца веменом поделила.
С обзиром да имам познаника Будимира католика пада ми на памет да га замолим за тестирање, али морам признати да ми нелагодно.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #30 послато: Новембар 09, 2019, 11:05:47 поподне »
Ова прича о Родићима као неком племену из кога су проистекли Будимири, ми нема неке логике поготову ако хронолошки гледамо. Чак и ако узмемо могућност да сви Будимири немају исто порекло и да нису исто, а ј сам убеђен да јесу једно. Ако се Будимири спомињу у Скадарском земљишнику, у 14 веку ако се неварам, па затим код католика око 1670 где се спомињу имена и где су и кад добили земљу, Имота и Цетинска крајина, а зна се и шта је био услов да би се добила земља у власништво. 1699 се у јужну Лику на територију општине Зрмања врело (звониград) досељавају породице из далмације, у шта спада и Имота и Цетина. Дакле исто прњзиме само их је цркца веменом поделила.
С обзиром да имам познаника Будимира католика пада ми на памет да га замолим за тестирање, али морам признати да ми нелагодно.

Слажем се.
Ако има на фејсу, можеш мени дати контакт, да га питам.
Католици с мојим презименом из Љубушкога, баш су радостно и уљудно примили предлог о тестирању, једино су паре биле проблем. Но ако ти познаник нема, можемо му помоћи. Само тестирамо снп A1328 за 18 евро и ако буде позитиван онда DYS390.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже magriva620

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #31 послато: Новембар 13, 2019, 09:51:43 поподне »
Слажем се.
Ако има на фејсу, можеш мени дати контакт, да га питам.
Католици с мојим презименом из Љубушкога, баш су радостно и уљудно примили предлог о тестирању, једино су паре биле проблем. Но ако ти познаник нема, можемо му помоћи. Само тестирамо снп A1328 за 18 евро и ако буде позитиван онда DYS390.
имам наравно,договорићемо!

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #32 послато: Фебруар 13, 2020, 01:07:39 поподне »
Хаплогрупи A1328 са Бошњачког ДНК Пројекта припадају:

Куртћехајић из Бијелог Поља и Иљазовић из Бесника, Рожаје.


Ван мреже Страхиња

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 36
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #33 послато: Август 06, 2020, 04:35:17 пре подне »
Осим тога видимо у Крајини еффект нагомилавања I-A1328* због разгранатости Букумира*, који су веома рано дошли у Крајину. Остали А1328* с DYS390 - 24 од Брда преко Босне, Приморја и Баније су сви по рубовима Херцеговине. Будући, да ова грана, није заступљена свуда по Србима и под условом, да је тачно, да је она једина грана, која потиче баш из узкога круга Хума, могуће је и да је овај огранак ступио у србско племе накнадно с простора Висле. Односим се на DAI:
Цитат
Pleme ... Mihaila, sina Vyševića(BOUSEBOUTZE), kneza Zahumlja potiče od nekršćenijeh, koji su obitavali na rěci Visli (BISLAS) i koji su nazvani M(Litzike),  oni su se naselili na rěci zvanoj Zahuma (ZAHLOMA).

Ово ми је много интересантно, помињање ријеке (ЗАХЛОМА). Ја сам недавно добио потврду на I-А1328, додуше без звјездице. Само желим да кажем да моји Јањићи живе у селу Слато, код Невесиња и славимо Аранђеловдан. Има и неколико кућа у селу Оџак, код Невесиња. Зашто ово пишем. Једноставно зато што се у непосредној близини Оџака налази Ријека Заломка, а ни Слато није далеко. (неких десетак километара ваздушне линије). Осим тога ту је и село Залом, према коме је ријека и добила име (испод села, ријека залама, тј. нагло мијења правац тока). Има тврдњи да је Захлм у ствари Залом. Ово наравно није историјски потврђено, али има логике.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #34 послато: Новембар 19, 2020, 07:12:31 поподне »
Генетички "пресек" до сада тестираних из рода Родић-Стојисављевић:

https://www.poreklo.rs/2020/11/19/rod-rodic-stojisavljevic-geneticka-slika/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #35 послато: Новембар 20, 2020, 10:24:20 пре подне »
Интересантно да имамо двојицу тестираниих Умићевића из околине Новог Града, али различитих хаплогрупа. Ни један не припада подграни I2-A1328, основној хаплогрупи Родића, иако су, према сваком предању, неизоставни део ове групе родова.

Према летопису парохије чађавичке (Петар Рађеновић), у том крају било је бар две гране Умићевића. Једни су из Адраповца, Чађавице и Кршаља, славе Аранђеловдан и воде порекло од Стојисављевића из Велике Попине (Грачац, Лика). То би требало да су ови из Рудица, J2b-M241.

Други Умићевићи из околине Новог Града су такође из Чађавице, а звали су се Ердемићи (Прелићи), па су по ујацима прозвани Умићевићи. Проблем је што они славе Јовањдан, а ови други тестирани Умићевићи (R1b-L51) славе такође Аранђеловдан.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #36 послато: Новембар 20, 2020, 01:34:13 поподне »
Цитат
Pleme ... Mihaila, sina Vyševića(BOUSEBOUTZE), kneza Zahumlja potiče od nekršćenijeh, koji su obitavali na rěci Visli (BISLAS) i koji su nazvani M(Litzike),  oni su se naselili na rěci zvanoj Zahuma (ZAHLOMA).

Ово ми је много интересантно, помињање ријеке (ЗАХЛОМА). Ја сам недавно добио потврду на I-А1328, додуше без звјездице. Само желим да кажем да моји Јањићи живе у селу Слато, код Невесиња и славимо Аранђеловдан. Има и неколико кућа у селу Оџак, код Невесиња. Зашто ово пишем. Једноставно зато што се у непосредној близини Оџака налази Ријека Заломка, а ни Слато није далеко. (неких десетак километара ваздушне линије). Осим тога ту је и село Залом, према коме је ријека и добила име (испод села, ријека залама, тј. нагло мијења правац тока). Има тврдњи да је Захлм у ствари Залом. Ово наравно није историјски потврђено, али има логике.

Има род Вишевића у Хлијевну. Тамо се држе за старосједиоце. ( Mario Petric - Porijeklo Stanovnistva Livanjskog Polja, стр. 43)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #37 послато: Новембар 20, 2020, 02:15:59 поподне »
Генетички "пресек" до сада тестираних из рода Родић-Стојисављевић:

https://www.poreklo.rs/2020/11/19/rod-rodic-stojisavljevic-geneticka-slika/

Мјесто Губер: Милановићи, прије се звали Бота, а доселили се са Тијарице (Далмација). У Отоку и у Главицама код Сиња има их и данас. У Коморанима се спомињу 1741. год. Муслимани Милановићи у Дугама (Рама) и Дољанима (Рама) старином су из Скопља.
Марио Петрић, Поријекло становништва ливањског поља, стр. 61
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #38 послато: Новембар 20, 2020, 02:35:15 поподне »
Мјесто Сајковићи, ливањско поље - породица Михаили, раније се звали Кукавица, а још раније Стоисављевић. Доселили се из Отишића код Врлике средином 19. в. Славе аранђеловдан.
Марио Петрић, Становништво ливањскога поља
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #39 послато: Новембар 24, 2020, 12:16:02 поподне »
Анте Иванковић, Подријетло хрватских родова Врличког подручија, 2003, стр. 34, тврди да је забиљежено у попису или земљишнику из 1710 за насеља Врлика и Маовица: "Стипан Варница, речени Будимир". Овим постоји могућа веза између рода Будимира (I-A1328) и презимена Варница. О овом роду забиљежена су имена Иван, Стипан, Гргур и Петар Варница.
Фра Андрија Качић Миочић спомиње хајдука и мејданџију Варницу који бијаше "силан јунак од Каштела" и истакао се у Кандијском рату 1645-1669. Погубио га је у Војнићу "турчин" Исак Нежић. Ради ли се овдје о једном католичком огранку Будимира попримившу презиме по предку зовому Варница не стоји тврдо, али забиљежити ћу овдје, па нека се стоји.


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #40 послато: Децембар 23, 2020, 01:13:17 пре подне »
Зар не би требало да овом роду припадају и крајишки Бранковићи?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #41 послато: Децембар 23, 2020, 12:38:08 поподне »
Зар не би требало да овом роду припадају и крајишки Бранковићи?

Припадају истом генетичком роду. Али нису Родићи ни по литератури, ни по предању.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #42 послато: Децембар 23, 2020, 12:47:54 поподне »
Припадају истом генетичком роду. Али нису Родићи ни по литератури, ни по предању.

Ваљда јесу? Ево шта у литератури пише:

Бранковић — дванаест кућа. Славе Аранђеловдан. Најјача су породица у селу. Старином су и они из Далмације. Звали се Родићи. Кад су овамо доселили, један њихов укућанин — по имену Бранко — дуто кнезовао. По њему добију презиме Бранковић. Куће су им у једној хрпи, доста наблизу. овде су већ 150 година.

https://www.poreklo.rs/2012/04/23/prezimena-selo-krnja-jela-bosanski-petrovac/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #43 послато: Децембар 23, 2020, 12:54:56 поподне »
Ваљда јесу? Ево шта у литератури пише:

Бранковић — дванаест кућа. Славе Аранђеловдан. Најјача су породица у селу. Старином су и они из Далмације. Звали се Родићи. Кад су овамо доселили, један њихов укућанин — по имену Бранко — дуто кнезовао. По њему добију презиме Бранковић. Куће су им у једној хрпи, доста наблизу. овде су већ 150 година.

https://www.poreklo.rs/2012/04/23/prezimena-selo-krnja-jela-bosanski-petrovac/

Превидео сам овај податак код Рађеновића. Одлична потврда. Мада се мислим не помињу на оном списку чувеном, где се говори о огранцима Родића (Новаковићи, Стојсављевићи, Тадићи, Томазевићи, итд).

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #44 послато: Децембар 23, 2020, 02:43:03 поподне »
Ваљда јесу? Ево шта у литератури пише:

Бранковић — дванаест кућа. Славе Аранђеловдан. Најјача су породица у селу. Старином су и они из Далмације. Звали се Родићи. Кад су овамо доселили, један њихов укућанин — по имену Бранко — дуто кнезовао. По њему добију презиме Бранковић. Куће су им у једној хрпи, доста наблизу. овде су већ 150 година.

https://www.poreklo.rs/2012/04/23/prezimena-selo-krnja-jela-bosanski-petrovac/

На то сам и ја мислио.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #45 послато: Март 03, 2022, 12:37:56 поподне »
Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац
Милановић, Аранђеловдан, Суваја/Босански Петровац

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #46 послато: Март 03, 2022, 12:40:39 поподне »
Само да додам да су Пашалићи из Челинца а двадесетак километара даље су Васићи I2-P37.2>CTS10228>S17250>Y4882>A1328>FT109380>FT386055
Јањића са славом Аранђеловдан има у Вијачанима у близини Васића

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #47 послато: Март 03, 2022, 12:41:32 поподне »
Стигли BIGY700 резултати Милановића (из рода Родића) и терминално је означен као FT386055, налази се у истој грани са Васићем и Врањешевићем, тако да је  потврђено и заједничко поријекло ове три породице. Остаје још да се види да ли ће бити неких промјена, тј. да ли је неко од ове двојице међусобно ближи у односу на трећег. Ни Врањешевић ни Милановић нису чланови Српског ДНК пројекта, па не  могу директно да провјерим.

Врањешевић и Милановић издвојени у нову подграну одређену SNP-ом FTB47503. Ово би могла бити пуна SNP профилација крајишког рода Родића.

Иначе су Врањешевић и Милановић и по маркерима ближи, а Врањешевић, иако је географски ближи Васићу, има предање о поријеклу из Крајине, што је овим резултатом и потврђено.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #48 послато: Март 03, 2022, 12:47:12 поподне »
Гледао сам данас неки краћи видео о Ленсу Сајџану(по српски Лазару Петру Шијану), једном од неколицине америчких Срба који су носиоци америчког највишег војног одликовања Медаље части. О каквом се одликовању ради најбоље говори сљедећи цитат: "Због њеног статуса медаља части је под посебном заштитом САД. Сви припадници оружаних снага, укључујући и председника САД, као врховног заповедника, дужни су да салутирају носиоцу Медаље части. На пример, генерал је дужан да салутира у ставу мирно обичном нареднику који је носилац медаље."

Установљена је и награда америчкe Air Force под називом Lance Sijan.

<a href="https://www.youtube.com/v/NL0lKMv-Bn0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NL0lKMv-Bn0</a>

Гледам тако ове снимке и мислим се коју је жртву Шијан дао за америчку државу, а није знао да ће тај исти његов Air Force неких 40 година касније изручити бомбе на главу његових сународника. Слушам његову сестру на сљедећем снимку која каже (од 2:55): "Ленс је био веома, веома поносан на своје српско поријекло. Шијани, како се правилно изговара на српском, су невјероватно моћна, храбра група." Треба погледати њено лице док то изговара.
<a href="https://www.youtube.com/v/_zzFc00rH9c" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/_zzFc00rH9c</a>

Потрудих се мало да видим одакле је заправо Шијан, и није ми требало пуно да пронађем линију његових предака по очевој линији. У Америку је 1910. године из Купирова у Лици, као осамнестогодишњак, дошао Шијанов деда Петар. По деди је Ленс Шијан носио друго име Петар. Ленсов отац Силвестар родио се у Милвокију, Висконсин 1919. године. У документима се могло наћи и име Ленсовог прадеде у Купирову, који се звао Мојсије.

Значи, Ленс Шијан, по свему судећи I2-Y4882>A1328>Y177643>FT386055>FTB47503

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #49 послато: Март 07, 2022, 06:42:21 поподне »
доц. др Жељко Будимир   https://www.unibl.org/fis/zaposlen/3593-zeljko-budimir

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #50 послато: Март 07, 2022, 07:23:56 поподне »
Презимена која славе Аранђеловдан на подручју општине Прњавор и Челинац:

СВЕТИ АРХАНЂЕЛ МИХАИЛО – АРАНЂЕЛОВДАН:

Поповићи , Бранешци
Васићи ,  Бранешци , Доњи Вијачани , Мравица и Штрпци
Циган , Бранешци
Кнежевићи , Бранешци
Јањићи , Доњи Вијачани
Поповићи , Јошавка
Докићи , Јошавка
Павловићи , Марковац Челинац
Павловићи , Млинска Ријека
Тепићи , Опсјечко Челинац
Главаш , Скатавица Челинац
Минчета , Штрбе Челинац
Тепићи , Вошкари Челинац

Украјинци који су дошли из Галиције у време аустроугарске
Мазур , Ст. Дубрава
Јалови , Ст. Дубрава
Анцигер , Ст. Дубрава
Козак , Ст. Дубрава
Сопко , Ст. Дубрава

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #51 послато: Март 23, 2022, 08:36:11 пре подне »
Преносим овдје опис предања овог рода који је објављен у оквиру студије Поуње у Босанској крајини од Милана Карановића. Карановић је ту сабрао неколико предања из различитих извора. Припадност неких од наведених породица овом роду су генетичким тестирањима оповргнуте.

"Петар Рађеновић у љетопису трубарско–осредачке парохије пише о њихову пореклу ово: Родићи су најмногобројније племе у Трубару. Поријеклом су из Херцеговине, те су одатле населили најпре у Бјелај (између Петровца и Кулен Вакуфа). Ту нешто скриве па су морали испред турске власти побјећи у Плавно у Далмацију. Прожививши неко вријеме у Плавну, пођу опет у Босну, али нису хтјели запазити дубље, него се задрже близу границе у селу Трубару и то на два мјеста: у Дугопољу и под Вучијаком. Долови у то доба нису били ни мало насељени. Прича доводи Родиће y родбинску везу са још шест племена, која y околици што с ову, што с ону страну границе живе. Та прича каже да је из Херцеговине прије 150–200 год. доселила једна породица у ове крајеве било у Бјелај или у Плавно. Био је то отац са 9 синова врло богати и сигуран. Шест синова пожени, кад је који доспјевао за женидбу, а једнога, који је био ситан и „шмањичав“, није мислио ни женити. Најстаријега снахе прозову „Родом“, те су од њега постали Родићи; другоме је име Петар („Пејо“), те су од њега потекли Пејићи; једном је опет било име Лука, и отуда су Лукићи; једном Новак те од њега воде поријекло Новаковићи; за једним је била жена Стоја, те су се по њој прозвали Стојсављевићи; а жену једнога прозову Ђума (ваљда јој је било име Ђурђија), те од ње постану Ђумићи; од Тадије Тадићи, а од Милана Милановићи. Али како је стари отац ове седморице био богат и све му ишло од руке, видећи како му напредује и пород и имање, одлучи оженити и онога малог сина, који је већ био пристарио, не би ли и њега благословио, кад су они остали тако сретни. Шта смисли то и учини. Кад то народ спази, стане говорити: „а, ено га гдје је оженио старчића“. И од тог старчића постадоше Старчевићи. Тако прича. У истину сва та племена живе овуда у близини, што у Лици, што у Босни што у Далмацији, и сва служе једно крсно име Св. Аранђела.

Прота Симо Стојановић у Приједору забележио је у„Бијографији житељства парохије маринске“, која је писана 1894 г.,ово о пореклу ове велике групе родова: „Вид Родић, отац Мијин, становник села Драготиње приповиједао ми је да су се његови стари звали Кривокуће, а то онда кад су становали на Бјелају ниже Петровца, из тога узрока што је чобан им био љутит на субашу, те једном идући са благом убије курјака и одмах извади из њега зрно у тој намјери, да ће с њиме убити зулумћара субашу. Он тако каже својим укућанима и ови га стану одвраћати. Он их не хтједне послушати, него кад су позвани сељани на беглук, онда је и он морао ићи са сестром да беглучи, али није хтио ићи без пушке набјене. Кад је субаша по своме адету почео тући људе и жене редом, тако дође и до његове сестре- за коју је он молио и одвраћао. Али овај зликовац како то није хтјео ни да чује, овај за пушку иза појаса, те ти свог субашу по сред сриједи погоди и од тога часа побијегне c породицом под руку другога капетана у села: Трубар, Тишковац, Дугопоље. Прије расељења било је њих девет браће и било је једном име Тома и прозову се Томазевићи, другом Тадија те Тадићи, трећем Новак и остану Новаковићи, четвртом Стојан те Стојславићи, петом Буде те остану Будимири, шестом тепајући „старчина“ те Старчевићи, седмом Милан те Милановићи, осмом Вук oд њега Вукелићи остану, деветом Лука те Лукићи, а од Роде прозову се Родићи. Сви славимо једно крсно име Св. Аранђела Михаила. Доселили смо после Буне Кнежопољачке на двије године (1860 г.) на Јутрогошту земљу Осме Цепића. Гавро, мој рођени брат, одсели мало ниже у звани Смрдељац, а ја одселим на данашње кућиште на ком су били прије мене ковач Марин, Јово Брдар, црни Малбашић, а сами су од себе преселили, јер се онда могло кућиште изабрати и мијењати због тога што ниеј било стијешњено као сад“.

Обе се приче у главном слажу само је то. морало бити пре 150—200 г. У неколико исту причу испричао ми је и старац Дамјан Родић (75 г..) из Трубара под Уилицом планином. Само он додаје да су од „Мацедоније“ кренули на Херцеговину пре 400 г. Ту су једно време стајали, док нису њих 6 браће побили неке Турке, кад су им на кућу напали„ и побегли пре 300 г. у Далмацију и пану на Плавно. Из Плавна иселе на Попину под брдо Поштак пре 250 г. Била је, вели, тада пуста Попина. Пре 130 г. досели један у Трубар. Један свештеник Стојсављевић из Далмације рече ми 1922. на Далматинском Косову да су његови стари од некакве „Црне Воде“ код Прилепа доселили у Врљику. Обе приче забележене у Трубару на Тромеђи и у Прекосању код Приједора слажу се у неколико са једном причом, коју сам слушао у планинским селима више Сарајева. Говорећи ми о св. Василију Острошком, чије је култ врло јак у околини Сарајева, рекоше ми о зидању манастира под Острогом ово: „Сједимо пред манастиром и разговарамо док нам приступи лијепо одјевен Црногорац (свaкaко није био из племена Васојевића) и показа гдје је св. Василија хтео да зида манастир па не даде осам синова Васојевића Стеве. Владика их све прокуне и они помру. Остале су им жене трудне и свака роди мушко дијете и од њих се намножи велико племе, додајући да су сви они по Босни, што славе Арханђеловдан, од расељених потомака Васојевића Стеве“.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #52 послато: Март 23, 2022, 08:58:25 пре подне »
Од породица које су наведене у предањима генетички је потврђено да овом генетичком роду припадају: Родићи, Новаковићи, Милановићи, Будимири и вјероватно Лукићи (имају позитиван SNP S17250).

Не зна се статус, тј. нису тестирани: Пејићи, Тадићи, Старчевићи, Томазевићи, Вукелићи (огранак Новаковића).

Не припадају генетичком роду иако их предање сврстава: Стојсављевићи (E-V13), Ђумићи (дробњачки род I1).

Док се за Ђумиће може претпоставити прибраћивање роду на подручју Зрмање, необичнији је случај са Стојсављевићима. Чини се да су и врлички и зрмањски Стојсављевићи истог E-V13 рода (бар тако резултати указују). Да ли је прича о сродности Родића и Стојсављевића настала тек у Зрмањи на начин да су се неки досељени Стојсављевићи из Врлике припбратили Родићима и осталима или је то предање постојало и раније, можда још из периода кад су и једни и други боравили на неком подручју заједно. Ако Стојсављевићи у Врлици немају никаквог предања о сродности са Родићима, онда је вјероватније да је прича о сродности настала тек у Зрмањи.
« Последња измена: Март 23, 2022, 09:31:43 пре подне drajver »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #53 послато: Март 23, 2022, 09:13:54 пре подне »
Девићи би могли бити из Деве у Ердељу.
https://www.google.ba/maps/place/Deva,+Rumunjska/@45.87563,22.843184,12z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x474ef2942e4b17ed:0x7a9550f58a1eda77!8m2!3d45.8662574!4d22.9143737

Апсолутно никакве везе с тим, осим што се потрефио исти назив. Управо на овакав начин су људима у прошлости падале свакакве ствари на памет, као прва асоцијација, па онда испадне још и да је некакво предање у питању. Дева је била женско име које сам сретао у старим матичним књигама.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #54 послато: Март 23, 2022, 09:16:57 пре подне »
Пардон, мислио сам да је ово најновија порука. Не знам како сам набасао на њу.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #55 послато: Март 23, 2022, 09:21:02 пре подне »
Пардон, мислио сам да је ово најновија порука. Не знам како сам набасао на њу.

Нека си ти Вољеном одговорио послије четири године.  :)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #56 послато: Март 23, 2022, 09:31:05 пре подне »
Од породица које су наведене у предањима генетички је потврђено да овом генетичком роду припадају: Родићи, Новаковићи, Милановићи, Будимири и вјероватно Лукићи (имају позитиван SNP S17250).

Не зна се статус, тј. нису тестирани: Пејићи, Тадићи, Старчевићи, Томазевићи, Вукелићи(огранак Новаковића).

Не припадају генетичком роду иако их предање сврстава: Стојсављевићи (E-V13), Ђумићи (дробњачки род I1).

Док се за Ђумиће може претпоставити прибраћивање роду на подручју Зрмање, необичнији је случај са Стојсављевићима. Чини се да су и врлички и зрмањски Стојсављевићи истог E-V13 рода (бар тако резултати указују). Да ли је прича о сродности Родића и Стојсављевића настала тек у Зрмањи на начин да су се неки досељени Стојсављевићи из Врлике припбратили Родићима и осталима или је то предање постојало и раније, можда још из периода кад су и једни и други боравили на неком подручју заједно. Ако Стојсављевићи у Врлици немају никаквог предања о сродности са Родићима, онда је вјероватније да је прича о сродности настала тек у Зрмањи.

Треба додати да су из овог рода тестирани још и Бранковићи из Крње Јеле који су по предању огранак Родића, као и крајишке породице које се не помињу директно у предању, а дио су овог генетичког рода: Димићи, Врањешевићи, Шијани, Лалићи, Продановићи, Умичевићи, Петровићи, Еремићи, Преочани.
« Последња измена: Март 23, 2022, 09:43:23 пре подне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #57 послато: Март 23, 2022, 09:50:23 пре подне »
Не зна се статус, тј. нису тестирани: Пејићи, Тадићи, Старчевићи, Томазевићи, Вукелићи (огранак Новаковића).

Не припадају генетичком роду иако их предање сврстава: Стојсављевићи (E-V13), Ђумићи (дробњачки род I1).

Још су део ове родовске групе Вајагићи (иако их ово предање не помиње), који припадају истом генетичком роду као и Стојсављевићи (EV13>Z16988). Судећи по једном необјављеном резултату, Тадићи би требали бити J2b-M205>Y22059. Још треба поменути Умићевиће, који су такође саставни део многих предања о Родићима. Умићевићи из Поуња припадају за сада хапогрупама J2b-M241 и R1b.

Углавном неки генетички скелет овог рода је доста јасан, али има доста прибраћених родова. Слична је ситуација код још једне веће "групе родова" из Крајине. Реч је о Богуновићима. С тим што је ту ситуација дијаметрално супротна, један мањи број породица припада оригиналној хаплогрупи Богуновића (J2a-M92>SK1356), док су све остале породице из предања припраћене (друге хаплогрупе). С обзиром на старост и бројност ових родова, ситуација не чуди толико.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #58 послато: Март 23, 2022, 10:08:29 пре подне »
Још су део ове родовске групе Вајагићи (иако их ово предање не помиње), који припадају истом генетичком роду као и Стојсављевићи (EV13>Z16988). Судећи по једном необјављеном резултату, Тадићи би требали бити J2b-M205>Y22059. Још треба поменути Умићевиће, који су такође саставни део многих предања о Родићима. Умићевићи из Поуња припадају за сада хапогрупама J2b-M241 и R1b.

Стојсављевиће и Вајагиће би требало одвојити у посебну тему јер су други генетички род.

Што се Умићевића тиче, њих основна предања не помињу. Сврстао их је у род Карановић, само је питање на које је Умићевиће мислио. Постоје Умичевићи из Батајнице, поријеклом из Лике, који и генетички спадају у овај род FT386055.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #59 послато: Март 23, 2022, 10:34:18 пре подне »
Стојсављевиће и Вајагиће би требало одвојити у посебну тему јер су други генетички род.

Што се Умићевића тиче, њих основна предања не помињу. Сврстао их је у род Карановић, само је питање на које је Умићевиће мислио. Постоје Умичевићи из Батајнице, поријеклом из Лике, који и генетички спадају у овај род FT386055.

Умићевићи из Поуња јесу према предању огранак Родића. Помињу се у летопису парохије чађавичке, Петра Рађеновића, с почетка 20. века. Тамо се за њих каже да их је било у Чађавици, Адраповцима и Кршљама и да су пореклом из Велике Попине, а старије презиме гласило је Стојсављевић. Дошли су кад и Макивићи (такође Родићи по неким предањима), најпре у Врточе, да би се касније ширили по Поуњу.

Помиње ту Рађеновић још једне Умићевиће из тог краја. Они нису прави Умићевићи, већ носе презиме по ујацима и славе Јовањдан. Дакле сви Умићевићи  са славом Аранђеловдан сматрају се Родићима-Стојсављевићима, само што их има за сада три хаплогрупе.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #60 послато: Март 25, 2022, 12:40:49 поподне »
Пошто су Милановићи један од два рода који су радили дубински тест, покушао сам реконструисати њихово поријекло и кретање на основу доступне етнографске и историјске грађе.

За почетак битно је дефинисати гдје су почетком 20. вијека били присутни Милановићи који славе Аранђеловдан и припадају овом генетичком роду. Онолико колико сам успио пронаћи, требало би да се ради о овим насељима:

Милановић, Зрмања Врело, Грачац, Лика
Милановић,  Дреновац Осредачки, Грачац, лика
Милановић, Јасиковац, Кореница, Лика
Милановић, Врановача, Кореница, Лика
Милановић, Врпиле, Кореница, Лика
Милановић, Горњи Лапац, Доњи Лапац, Лика
Милановић, Суваја, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић, Босански Петровац, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић, Крњеуша, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић,  Босанска Крупа, Босанска Крупа, Бос. Крајина
Милановић,  Језерски, Босанска Крупа, Бос. Крајина
Милановић, Врело, Цазин, Бос. Крајина
Милановић, Градина, Цазин, Бос. Крајина
Милановић, Јоховица, Велика Кладуша, Бос. Крајина
Милановић, Међувође, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Мљечаница, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Хајдеровци, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Међеђа, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Клековци, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Доња Слабиња, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Боговоља, Слуњ, Кордун
Милановић, Брезовац, Слуњ, Кордун
Милановић, Гарешница, Гарешница, Славонија
Милановић, Оштри Зид, Гарешница, Славонија

За већину горе  наведених Милановића није било спорно повезивање са Милановићима I2-FTB47503, међутим за кореничке Милановиће немам директну потврду да славе Аранђеловдан. За Милановиће из два кордунска насеља Брезовац и Боговоља сма претпоставио да славе Аранђеловдан, на основу податка да су Милановићи у Јоховици досељени из Боговоље, а они славе Аранђеловдан. Што се тиче Милановића у околини Гарешнице у Славонији, у некадашнјој парохији Пашијан, то су крајем 19. вијека били једини Милановићи у Славонији који су славили Аранђеловдан. Овдје би се могло радити о старијим личким досељеницима, јер су и остала презимена у овој славонској парохији углавном личка.

Спорни су ми остали Милановићи у селу Главаце код Оточца. Њих је Грујић 1915. године уписао као Милуновиће, међутим ради се ипак о презимену Милановић. Географски и миграторно тешко да се могу повезати са зрмањским Милановићима, а и не знам коју славу славе, тако да остају под упитником.

Такође, велика група Милановића је присутна на подручју Горског Котара, концентрисана углавном у насељима југозападно од Огулина, у Мусулину и Муслинском потоку. Овдје се ради о старим досељеницима, које рецимо Дабић у пописима које је објавио наводи као Миљановиће. Миљановића има и на подручју Широке Куле и Бунића у Лици, а саму разлику између презимена Миљановић и Милановић тешко је распознати у старијој архивској грађи. Не знам славу ни ових огулинских Милановића. Како год, не вјерујем да су повезани са зрмањским Милановићима.

Иначе су на простору Горњокарловачке епархије Милановићи забиљежени са три славе: Аранђеловдан, Никољдан и Ђурђевдан.

У Далмацији, у околини Книна има Милановића који славе Никољдан, па не вјерујем да су повезани са Милановићима Аранђеловштацима. Исти је случај са Милановићима који славе друге славе на подручју Босанске Крајине и Славоније. Нисам их узимао у обзир у горњем прегледу.

Неки Милановићи Аранђеловштаци су у шематизму 1882. године пописани и у гламочкој парохији Брда, али нисам могао да лоцирам о којиам се ради. У парохију Брда спадала су углавном горњоуначка села.

Уколико, неко зна податке о славама Милановића из насеља која сам навео као спорна, нека јави. Поготово ме интересују коренички, кордунски, оточачки и огулински Милановићи.
« Последња измена: Март 25, 2022, 12:46:29 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #61 послато: Март 25, 2022, 01:01:31 поподне »
Најстарији запис презимена Милановић који се поуздано може повезати са Милановићима о којима је овдје ријеч је у попису Лике из 1712. Пописане су двије задруге Милановића, једна на подручју Коренице и једна на подручју Попине (Зрмања). Има и једна задруга пописана у Могорићу, али мислим да се ту ради о Миљановићима, суштински другој породици. Ово су оригинални уписи тих задруга:

Кореница

Die 17te Petina Petar Milanovich
vnter dem Haus 21
zu Rudonovaz 15
in Zervigniak 13
in Tergnia 8
zu Mallahariza fenilia 4
zu Bare fenilia 4
zu Giukovaze 8
in Drenovaz 17
zu Boria 6
zu Ponora 5
zu Keglieva Berdo 3
zu Varosischia 10
zu Verpilia 14
in Borovo Berdo 8
in Rusiza 5
vnter Blesiaiza 12
zu Vercasischia 4
zu Potoku 5
Summa 162
Köpf zum waffen tragen
Petar Milanovich 48 Johr 1
Stipan brueder 35 Johr alt 1
Bogoie brueder 30 Johr alt 1
Dragosaff Vötter v. allen 30 Johr 1
Sava brueder des Peter 25 Johr 1
Miter des Peter brueder 20 Johr 1
zum waffen 6
Mans Persohnen vnfehig 4
weibs bilder 11
Summarum 21

Зрмања

41. Jakou Millanouicz ima zemlie 60
Item u Taborischiu 20
u Maloi Popini 20
u velikoi Popini 200
300
od let 50, bratie 6 Pero 40, Milin 35, Saua 30,
Todor 26, Milos 20 Milak 18
Sin Perin Vuczan 16, Jakoua Sin Paval 16
mali 9 xenskoga 13

« Последња измена: Март 25, 2022, 01:09:06 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #62 послато: Март 25, 2022, 01:08:13 поподне »
Ако су Милановићи 1692. године дошли из Бјелајског Поља на подручје Плавна, Зрмање, Попине, онда предања казују да су се неки веома брзо након тога, већ крајем 17. и почетком 18. вијека вратили назад на турску територију, на подручја Бјелајског поља и Лапца. То детаљно описује предање Милановића из Суваје код Босанског Петровца које каже:

"Суваја петровачка
Милановић — седам кућа у Долини Милановића. Славе Аранћеловдан. Населили су пре неких 250 година из Зрмање (Лика). Друга грана одселила је исто отален у Горњи Лапац где их има и сада. Ови, што су сада у Суваји, зауставе се за кратко време у Унцу, па набрзо прећу овамо. Кад су населили у Сувају, није још било Петровца. Милановићи су најстарија породица у Суваји."

У предању сувајских Милановића описана је и сеоба лапачких Милановића, и једни и и други су  поријеклом од Милановића из Зрмање.

О другим Милановићима на подручју Бјелајског поља записано је:

Петровац
Милановић - две куће. Славе Аранђеловдан. Доселили из Суваје пре 50 година.

Крњеуша
Милановићи су се смјестили на Салатима. Доселили су 1879. године из Лапца. Има их двије куће. Славе Аранђеловдан.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #63 послато: Март 25, 2022, 01:13:30 поподне »
Милановићи на подручју Поуња су углавном досељавали из Лике током 19. вијека. Често се не наводи из ког личког мјеста су се доселили. У етнографској литератури читамо сљедеће податке:

Крупа
Из Лике су послије окупације: ... Милановић 1 к. (Арханђеловдан);

Језерско
Милановићи З к. (Арханђеловдан) из Лике 1912. г.

Врело
Пре окупације су: Милановић l к. (Арханђеловцан) са Попине;

Градина
Пре Омер–паше су: Милановићи 2 к. (Арханђеловдан) са Попине;

Јоховица
Са Кордуна су после окупације:  Милановић 1 к. (Арханђеловдан) из Боговоље;

Вјероватно су се у истом периоду, током 19. вијека, Милановићи доселили и на подручје Поткозарја, у околину Дубице, гдје их је крајем 19. вијека, било у више насеља.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #64 послато: Март 28, 2022, 10:56:09 пре подне »
У предањима овог рода помињу се и Пејићи. У Крајини Пејић уопште није често презиме, а Пејића који славе Аранђеловдан има веома мали број.

У подгрмечким Хашанима живјели су Пејићи аранђеловштаци, и за њих се наводи да су доселили из Лике послије окупације (1879), али се не наводи мјесто поријекла. Иначе, у самим Хашанима има још личких припадника овог рода, насељених у истом периоду: Будимири, Новаковићи, Родићи, па и присуство Пејића има логику.

У Лици су почетком 20. вијека, Пејићи били присутни само у насељима Осредци и Срб, при чему је главнина кућа била у Осредцима. Немам информацију да ли су ови осредачки Пејићи славили Аранђеловдан, али претпостављам да јесу и да су управо од осредачких Пејића потекли хашански.

Пејића је било и у Дрвару, али тамошњи славе св. Вартоломија, па су вјероватно повезани са Кецманима. У Далмацији и На Кордуну, Пејића није ни било. У Славонији их има, али не славе Аранђеловдан.

На Банији су Пејићи били присутни у Глини и Малом Обљају. Није ми познато које славе славе ови банијски Пејићи. Претпостављам да нису повезани са Пејићима аранђеловштацима.

Наравно, с обзиром да Пејићи нису тестирани остаје могућност да припадају и E-V13 грани рода Стојсављевићима-Вајагићима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #65 послато: Март 28, 2022, 11:51:05 пре подне »
Предање помиње и Тадиће, Томазовиће и Малбашиће као дио овог рода.

Све три ове породице међусобно су повезане и локализоване на подручју Унца. Првобитно су се сви презивали Тадићи, а касније су се из Тадића издвојили Томазовићи и Малбашићи. Матично насеље су Шиповљани, гдје се ове три породице сматрају најстаријим у селу. Иако помињу Далмацију као мјесто поријекла, кажу да су прилично давно доселили, "прије Стојана Јанковића" што ће рећи још у 17. вијеку. Ово појединачно њихово предање одудара од предања осталих породица из рода "Родића". А у складу са тим је и резултат генетичког теста Малбашића из Шиповљана, који показује да Малбашићи, а самим тим вјероватно и Тадићи и Томазовићи не припадају роду I2-FTB47503. Малбашић припада хаплогрупи J2b-M205>Y22059.

С обзиром да су Родићи друга по бројности породица у Шиповљанима и да су доселили након Тадића, вјероватно су се Тадићи, Томазовићи и Малбашићи уклопили у родићка предања о поријеклу.

Дакле, овај уначки J2b-M205>Y22059 род би се требао састојати од сљедећих породица:

Тадић, Аранђеловдан, Дрвар, из Шиповљана
Тадић, Стевањдан, Горње Врточе, Дрвар, из Шиповљана, привела га мајка у Бојаниће
Тадић, Аранђеловдан, Шиповљани, Дрвар
Томазовић, Аранђеловдан, Шиповљани, Дрвар
Малбашић, Аранђеловдан, Шиповљани, Дрвар

На подручју Поткозарја (парохија Брекиња) постојали су Малбашићи који су славили Аранђеловдан, постоји могућност да су од уначких. Такође, по једна кућа Малбашића који славе Аранђеловдан била је почетком 20. вијека присутна у Поуњу: у Махмић селу и Доброселу. не помињу се у Шематизму из 1882. године.



На мрежи Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #66 послато: Март 28, 2022, 12:01:15 поподне »
У предањима овог рода помињу се и Пејићи. У Крајини Пејић уопште није често презиме, а Пејића који славе Аранђеловдан има веома мали број.

У подгрмечким Хашанима живјели су Пејићи аранђеловштаци, и за њих се наводи да су доселили из Лике послије окупације (1879), али се не наводи мјесто поријекла. Иначе, у самим Хашанима има још личких припадника овог рода, насељених у истом периоду: Будимири, Новаковићи, Родићи, па и присуство Пејића има логику.

У Лици су почетком 20. вијека, Пејићи били присутни само у насељима Осредци и Срб, при чему је главнина кућа била у Осредцима. Немам информацију да ли су ови осредачки Пејићи славили Аранђеловдан, али претпостављам да јесу и да су управо од осредачких Пејића потекли хашански.

Пејића је било и у Дрвару, али тамошњи славе св. Вартоломија, па су вјероватно повезани са Кецманима. У Далмацији и На Кордуну, Пејића није ни било. У Славонији их има, али не славе Аранђеловдан.

На Банији су Пејићи били присутни у Глини и Малом Обљају. Није ми познато које славе славе ови банијски Пејићи. Претпостављам да нису повезани са Пејићима аранђеловштацима.

Наравно, с обзиром да Пејићи нису тестирани остаје могућност да припадају и E-V13 грани рода Стојсављевићима-Вајагићима.
Da,osredački Pejići slave Aranjelovdan.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #67 послато: Март 28, 2022, 12:37:15 поподне »
Још једна разграната породица овог рода су Старчевићи. Нису тестирани, али рекао бих, по географском распореду и правцу миграција да би требали готово сигурно бити I2-FTB47503.

Матица Старчевића је у Зрмањи. Тамо су забиљежени у попису 1712. године и то кроз три задруге:

12. Radosau Starcheuich ima zemlie 40
od let 30 xenskoga 6

20. Vuk Starcheuich ima zemlie 30
Item na velikoi Popini 25
na maloi Popini 5 60
od let 50, Sini Negomir 20 mala 5 xenskoga 3

44. Petar Starcheuicz ima zemlie Comuniter 180
od let 60, brat 1 Tadia 50, Petroui sini Nouack,
30 Radiuoi 20, Tadyn sin Gergoria 20
mala 4 xens: 12

Управо на подручје Зрмање их је и почетком 20. вијека било највише ( у насељеу Прљево).

На подручју Лике Старчевићи, Аранђеловдан су били присутни у насељима:
Старчевић, Горњи Лапац, Доњи Лапац
Старчевић, Осредци, Доњи Лапац
Старчевић, Срб, Доњи Лапац
Старчевић, Медак, Госпић
Старчевић, Прљево, Грачац
Старчевић, Тишковац, Грачац

На подручју Далмације:
Старчевић, Плавно, Книн
Старчевић, Кистање, Книн

На подручју Босанске крајине:
Старчевић, Злопољац, Бихаћ
Старчевић, Грмуша, Бихаћ
Старчевић, Пученик, Босанска Крупа
Старчевић, Поткалиње, Босанска Крупа
Старчевић, Менић, Босанска Крупа
Старчевић, Језерско, Босанска Крупа
Старчевић, Пољавнице, Нови Град
Старчевић, Доња Марићка, Приједор? (нисам сигуран да су од овог рода)

На подручју Славоније:
Старчевић, Павловац, Грубишно Поље? (нисам сигуран да су од овог рода)

Из овог приказа се јасно види образаца кретања карактеристичан за све припаднике I2-FTB47503 рода, а то је концентрисаност на подручју Зрмање почетком 18. вијека и затим кретање низ Уну током 18. и 19. вијека, почевши са Србом, Лапцем, па све до поткозарског дијела Поуња.

« Последња измена: Март 28, 2022, 01:14:09 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #68 послато: Март 28, 2022, 12:45:08 поподне »
Иначе у Лици је почетком 18. вијека била присутна и буњевачка породица Старчевић (из које је потекао Анте Старчевић), али мислим да она сем идентичног имена није повезана са православним Старчевићима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #69 послато: Март 28, 2022, 01:44:34 поподне »
Још једна разграната породица овог рода су Старчевићи. Нису тестирани, али рекао бих, по географском распореду и правцу миграција да би требали готово сигурно бити I2-FTB47503.

Неколико Старчевића је тестирано на 23andMe. Већина припада I2-S17250. Верујем да су неки од ових управо пореклом из околине Грачаца.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #70 послато: Март 29, 2022, 10:21:20 пре подне »
Још једна породица овог рода која је потврђена STR резултатима су Будимири.

Матица им је такође у Зрмањи, гдје су 1712. године пописани у двије задруге:

13. Kostadin Budimirouich ima zemlie pod sobom 30
Item u velikoi Popini 190
u maloi Popini 35
u Magarcem Poliu 15
u Hrasticeuu 10
u Zermani 60
u Zermani ustranah 30
u Pribudicziu 30
u Perlieuu 30
u Mrachaiu 50
290
od let 50, brata 3: Janko 40, Stipan 34,
Stoian 30, Kostadina sin Radomir 20,
Sinouach Jouan 20, Vukadin 18 Vuicha 17
mala 9 xenskoga 9

57. Vuk Budimirouicz ima zemlie 30
Item u Popini uelikoi 20
50
od let 60, sina 2 Jouan 20, Vukelia 16, xensko: 4

Почетком 20. вијека потомци зрмањских Будимира живјели су у сљедећим насељима:

У Лици:
Будимир, Зрмања Врело, Грачац
Будимир, Зрмања, Грачац

У Босанској крајини:
Будимир, Босанско Грахово, Босанско Грахово
Будимир, Кулен Вакуф, Бихаћ
Будимир, Мартин Брод, Дрвар
Будимир,Босански Петровац,Босански Петровац
Будимир,Бара,Босански Петровац
Будимир,Буковача,Босански Петровац
Будимир,Цимеше,Босански Петровац
Будимир, Бусије, Босански Петровац
Будимир, Српска Саница, Кључ
Будимир, Гудавац, Босанска Крупа
Будимир, Менић, Босанска Крупа
Будимир, Поткалиње, Босанска Крупа
Будимир, Хашани, Босанска Крупа
Будимир, Отиш, Сански Мост
Будимир, Напреље, Сански Мост
Будимир, Агинци, Козарска Дубица
Будимир,Козарска Дубица, Козарска Дубица
Будимир, Демировац, Козарска Дубица
Будимир, Доња Слабиња, Козарска Дубица
Будимир, Драксенић, Козарска Дубица
Будимир,   Клековци, Козарска Дубица
Будимир, Велико Двориште, Козарска Дубица
Будимир, Горња Слабиња, Нови Град
Будимир, Аранђеловдан, Миљаковци, Приједор

На подручју парохије Мале трешњевице у Западној Славонији постоје Будимировићи који славе Аранђеловдан, али не знам да ли би могли бити повезани са Будимирима.

И Будимири имају сличан образац миграција као и остали припадници овог рода, углавном Бјелајско Поље, Подгрмеч и Поткозарје.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #71 послато: Март 29, 2022, 01:04:24 поподне »
Новаковићи који славе Аранђеловдан, још су једна од породица овог рода пописана у Зрмањи 1712. године. И за њих се може рећи да су потврђени STR тестирањима. Додуше хаплотип тестираног Новаковића из Велике Попине има нешто специфичније вриједности, али могло би се претпоставити да се уклапа у род I2-FTB47503. Има неких Новаковића из Зрмање који су радили SNP тестирања и којима је потврђена припадност хаплогрупи I2-S17250.

У Зрмањи су 1712. године, Новаковићи пописани са четири задруге:

42. Luka Nouakouich ima zemlie 60
Item u Hrasticheuom 10
u velikoi Popini 190
260
od let 70 Sini Radiuoi 30, Stoiak 27, Miladin 25,
Nicola 20, Petar 17 mala 7
xenskoga 12

45. Kap: Vukelia Nouakouicz ima zemlia 50
Item u Lukah 50
u uelikoi Popini 190
u maloi Popini 20
310
od let 70, brata 2, Vukman 60, Nenko 40,
Sinouchi Stoiak 30, Ilia Vukelini Sini 30
Pantelia 20, Vuchko 18, Vukmanoui sini,
Mitar 20 malih 9, xenskoga 16

53. Vukmir Nouakouich im zemlie 80
Item u uelikoi Popini 230
u maloi Popini 20
330
od let 40 ima brata 4. Petar 30, Miliuoi 28,
Maxim 26 Dosen 20 malih 13 xenskoga 10

61. Cuijo Nouakouijch ima zemlie 30
Item u Zermani 40
u Popini uelikoi 40
u Ciubouu 10
120
od let 35 ima 2 brata Pop Mihalio 30, Vukasau 23,
mala 5, xenskoga 7.

Почетком 20. вијека, били су присутни у сљедећим насељима:

У Далмацији:
Новаковић, Плавно, Книн

У Лици:
Новаковић, Госпић, Госпић
Новаковић, Купирово, Доњи Лапац
Новаковић, Осреци, Доњи Лапац
Новаковић, Велика Попина, Грачац
Новаковић, Прибудић, Грачац
Новаковић, Прљево, Грачац

У Лици је Новаковића било и у Залужници/Оточац. Међутим географско стоје издвојено од ове групе, не знам коју славу слави, па вјероватно нису повезани са зрмањским Новаковићима.

у Босанској Крајини:

Овдје треба рећи да су у Босанској Крајини значајно присутни и Новаковићи који славе Никољдан и који нису повезани са зрмањским Новаковићима. Понегдје се у етнографској литератури помиње да неки од Новаковића Никољштака потичу од зрмањских Новаковића, али да су промијенили славу (Рисовац, и још негдје у Поуњу), али мислим да су мале шансе за мијењање славе.

Новаковић, Беглуци, Дрвар
Новаковић, Мрђе, Дрвар
Новаковић, Осреци, Дрвар
Новаковић, Велики Цвјетнић, Дрвар
Новаковић, Велики Штрпци, Дрвар
Новаковић, Бихаћ, Бихаћ
Новаковић, Чекрлије, Бихаћ
Новаковић, Кулен-Вакуф, Бихаћ
Новаковић, Менић, Босанска Крупа
Новаковић, Мразовац, Босанска Крупа
Новаковић, Подгомила, Босанска Крупа
Новаковић, Велики Радић, Босанска Крупа
Новаковић, Велика Рујишка, Босански Нови
Новаковић, Стабанџа, Босанска Крупа
Новаковић, Хашани, Босанска Крупа
Новаковић, Лушци Паланка, Сански Мост
Новаковић, Босански Нови

У Бјелајском Пољу, Новаковићи аранђеловштаци су били присутни кроз изведена презимена Вукељића и Салапура и присутни у насељу Цимеше, Босански Петровац.

"Салапура — шеснаест кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили с Велике Попине пре 90 година. Звали се Новаковићи. Бегови им од спрдње надели име Салапура па тако и остало."

"Вукељић — три куће. Славе Аранћеловдан. Преселили овамо пре 100 година с Осредака На Осрецима се и данас зове „Вукељића Главица" место где им је била кућа. На Осретке су прешли с Велике Попине. Звали се управо Новаковић, па по неком Вукељи добили ново име." Ови Вукељићи вјероватно потичу од Вукеље Новаковића који је пописан у Зрмањи у попису 1712. године.

Новаковића аранђеловштака било је још у парохијама Агићи и Двориште (Дубички), Каоци (Прњаворски) и Бањалучки (Бања Лука), али нисам успио да лоцирам у којим тачно насељима.

У Славонији:
У Славонији су Новаковићи аранђеловштаци били присутни само у парохији Војаковац код Бјеловара.

на Банији и Кордуну:

Новаковића има у доста насеља Баније и Кордуна, али с обзиром да не знам славе, тешко је издвојити оне који славе Аранђеловдан. Због близине Сувој међи гдје има Новаковића аранђеловштака, претпостављам да би Новаковићи из Мајдана, Двор, могли припадати овима. У сваком случају треба провјерити.



« Последња измена: Март 29, 2022, 01:16:02 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #72 послато: Март 29, 2022, 01:25:57 поподне »
Новаковићи који славе Аранђеловдан, још су једна од породица овог рода пописана у Зрмањи 1712. године. И за њих се може рећи да су потврђени STR тестирањима. Додуше хаплотип тестираног Новаковића из Велике Попине има нешто специфичније вриједности, али могло би се претпоставити да се уклапа у род I2-FTB47503. Има неких Новаковића из Зрмање који су радили SNP тестирања и којима је потврђена припадност хаплогрупи I2-S17250.

У Зрмањи су 1712. године, Новаковићи пописани са четири задруге:

42. Luka Nouakouich ima zemlie 60
Item u Hrasticheuom 10
u velikoi Popini 190
260
od let 70 Sini Radiuoi 30, Stoiak 27, Miladin 25,
Nicola 20, Petar 17 mala 7
xenskoga 12

45. Kap: Vukelia Nouakouicz ima zemlia 50
Item u Lukah 50
u uelikoi Popini 190
u maloi Popini 20
310
od let 70, brata 2, Vukman 60, Nenko 40,
Sinouchi Stoiak 30, Ilia Vukelini Sini 30
Pantelia 20, Vuchko 18, Vukmanoui sini,
Mitar 20 malih 9, xenskoga 16

53. Vukmir Nouakouich im zemlie 80
Item u uelikoi Popini 230
u maloi Popini 20
330
od let 40 ima brata 4. Petar 30, Miliuoi 28,
Maxim 26 Dosen 20 malih 13 xenskoga 10

61. Cuijo Nouakouijch ima zemlie 30
Item u Zermani 40
u Popini uelikoi 40
u Ciubouu 10
120
od let 35 ima 2 brata Pop Mihalio 30, Vukasau 23,
mala 5, xenskoga 7.

Почетком 20. вијека, били су присутни у сљедећим насељима:

У Далмацији:
Новаковић, Плавно, Книн

У Лици:
Новаковић, Госпић, Госпић
Новаковић, Купирово, Доњи Лапац
Новаковић, Осреци, Доњи Лапац
Новаковић, Велика Попина, Грачац
Новаковић, Прибудић, Грачац
Новаковић, Прљево, Грачац

У Лици је Новаковића било и у Залужници/Оточац. Међутим географско стоје издвојено од ове групе, не знам коју славу слави, па вјероватно нису повезани са зрмањским Новаковићима.

у Босанској Крајини:

Овдје треба рећи да су у Босанској Крајини значајно присутни и Новаковићи који славе Никољдан и који нису повезани са зрмањским Новаковићима. Понегдје се у етнографској литератури помиње да неки од Новаковића Никољштака потичу од зрмањских Новаковића, али да су промијенили славу (Рисовац, и још негдје у Поуњу), али мислим да су мале шансе за мијењање славе.

Новаковић, Беглуци, Дрвар
Новаковић, Мрђе, Дрвар
Новаковић, Осреци, Дрвар
Новаковић, Велики Цвјетнић, Дрвар
Новаковић, Велики Штрпци, Дрвар
Новаковић, Бихаћ, Бихаћ
Новаковић, Чекрлије, Бихаћ
Новаковић, Кулен-Вакуф, Бихаћ
Новаковић, Менић, Босанска Крупа
Новаковић, Мразовац, Босанска Крупа
Новаковић, Подгомила, Босанска Крупа
Новаковић, Велики Радић, Босанска Крупа
Новаковић, Велика Рујишка, Босански Нови
Новаковић, Стабанџа, Босанска Крупа
Новаковић, Хашани, Босанска Крупа
Новаковић, Лушци Паланка, Сански Мост
Новаковић, Босански Нови

У Бјелајском Пољу, Новаковићи аранђеловштаци су били присутни кроз изведена презимена Вукељића и Салапура и присутни у насељу Цимеше, Босански Петровац.

"Салапура — шеснаест кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили с Велике Попине пре 90 година. Звали се Новаковићи. Бегови им од спрдње надели име Салапура па тако и остало."

"Вукељић — три куће. Славе Аранћеловдан. Преселили овамо пре 100 година с Осредака На Осрецима се и данас зове „Вукељића Главица" место где им је била кућа. На Осретке су прешли с Велике Попине. Звали се управо Новаковић, па по неком Вукељи добили ново име." Ови Вукељићи вјероватно потичу од Вукеље Новаковића који је пописан у Зрмањи у попису 1712. године.

Новаковића аранђеловштака било је још у парохијама Агићи и Двориште (Дубички), Каоци (Прњаворски) и Бањалучки (Бања Лука), али нисам успио да лоцирам у којим тачно насељима.

У Славонији:
У Славонији су Новаковићи аранђеловштаци били присутни само у парохији Војаковац код Бјеловара.

на Банији и Кордуну:

Новаковића има у доста насеља Баније и Кордуна, али с обзиром да не знам славе, тешко је издвојити оне који славе Аранђеловдан. Због близине Сувој међи гдје има Новаковића аранђеловштака, претпостављам да би Новаковићи из Мајдана, Двор, могли припадати овима. У сваком случају треба провјерити.

Као што си рекао, неколико ових Новаковића са ширег подручја Зрмање (Растичево, Прибудић) тестирано је преко 23andMe. Припадају углавном хаплогрупама I2-M423/S17250. Како су ови Новаковићи из околине Грачаца били веома бројни, није искључено да је било више подграна I2 (можда и више хаплогрупа) међу њима. Главнина би, по свему судећи, морала припадати подграни I2-S17250.

На простору Поуња (Дренова Главица) и Бјелајског поља (Крњеуша) има Новаковића Никољштака које су аутори повезали са Новаковићимаса Зрмање/Велике Попине. Да ли је то само предање тамошњих Новаковића, или закључак аутора, није сигурно. У сваком случају, ако веза не постоји, биће да је и Рађеновић доста генерализовао на основу презимена. Тако за ове из Крњеуше кажу да су са Зрмање (пошто у тамо били бројни) и да су вероватно мењали славу.

Приметио си вероватно да у монографији о Бјелајском пољу практично све Новаковиће, па и Новковиће, повезује са онима из Зрмање, тј са Велике Попине. Очигледно су та предања Родића-Новаковића била доста изражена у Крајини, па су их преузеле и неке друге породице.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #73 послато: Март 29, 2022, 01:33:46 поподне »
Као што си рекао, неколико ових Новаковића са ширег подручја Зрмање (Растичево, Прибудић) тестирано је преко 23andMe. Припадају углавном хаплогрупама I2-M423/S17250. Како су ови Новаковићи из околине Грачаца били веома бројни, није искључено да је било више подграна I2 (можда и више хаплогрупа) међу њима. Главнина би, по свему судећи, морала припадати подграни I2-S17250.

На простору Поуња (Дренова Главица) и Бјелајског поља (Крњеуша) има Новаковића Никољштака које су аутори повезали са Новаковићимаса Зрмање/Велике Попине. Да ли је то само предање тамошњих Новаковића, или закључак аутора, није сигурно. У сваком случају, ако веза не постоји, биће да је и Рађеновић доста генерализовао на основу презимена. Тако за ове из Крњеуше кажу да су са Зрмање (пошто у тамо били бројни) и да су вероватно мењали славу.

Приметио си вероватно да у монографији о Бјелајском пољу практично све Новаковиће, па и Новковиће, повезује са онима из Зрмање, тј са Велике Попине. Очигледно су та предања Родића-Новаковића била доста изражена у Крајини, па су их преузеле и неке друге породице.

У Поуњу се код ових Новаковића аранђеловштака примјећује образац насељавања у Рујишку (гдје има још зрмањских родова) и одатле расељавање у крајеве и са другу страну Уне. Генерално је проблем са честим презименима (а Новаковићи су такво), распетљати ко припада ком роду.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #74 послато: Март 29, 2022, 01:43:48 поподне »
У Поуњу се код ових Новаковића аранђеловштака примјећује образац насељавања у Рујишку (гдје има још зрмањских родова) и одатле расељавање у крајеве и са другу страну Уне. Генерално је проблем са честим презименима (а Новаковићи су такво), распетљати ко припада ком роду.

Иако је често презиме, на простору Поуња је доста јасна ствар. Ови што славе Аранђеловдан су каснији досељеници из Лике, око и по окупацији Босне. Док су ови са Никољданом старији досељеници из Бјелајског поља (пре Дољанске буне). У Петровцу су такође ови Новаковићи (Никољдан) доста стари. У Крњеуши су преко 200 година у то време, а даље наводно из Зрмање (Рађеновић). Док су у Вођеници доста стари и не знају одакле су пореклом. Проблематичан је једино онај податак о Новаковићима из Дренове Главице, за које се каже да су са Попине и да су славили Аранђеловдан. Али су они такође старији досељеници (пре Омер-паше).

У Бјелајском пољу се, поред ове, јасно издвајају барем још 3 гране Новаковића. Једни су Аранђеловштаци са Зрмање, други су Јовањштаци из Стрмице крај Книна и трећи су Никољштаци из Биочића у Далмацији. Рекао бих да забуну уноси податак који је Рађеновић пренео о неким Новаковићима Јовањштацима који су пореклом из Велике Попине а до 1878. звали су се Новковићи. Пре ће бити да су у вези са овима из Стрмице, барем због славе.

« Последња измена: Март 29, 2022, 01:48:16 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #75 послато: Март 29, 2022, 02:05:16 поподне »
Рекао бих да забуну уноси податак који је Рађеновић пренео о неким Новаковићима Јовањштацима који су пореклом из Велике Попине а до 1878. звали су се Новковићи. Пре ће бити да су у вези са овима из Стрмице, барем због славе.

А и због презимена. ;) Иначе су ти Новковићи из Стрмице тестирани на 23andMe и припадају хаплогрупи J2b-M241>L283.

Да се вратимо Новаковићима-Родићима, тестирани су:

Новаковић, Аранђеловдан, Велика Попина, Грачац, I2-Y3120
Новаковић, Аранђеловдан, Растичево, Грачац, I2-M423
Новаковић, Аранђеловдан, Прибудић, Грачац, I2-S17250

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #76 послато: Март 29, 2022, 02:56:56 поподне »
на Банији и Кордуну:

Новаковића има у доста насеља Баније и Кордуна, али с обзиром да не знам славе, тешко је издвојити оне који славе Аранђеловдан. Због близине Сувој међи гдје има Новаковића аранђеловштака, претпостављам да би Новаковићи из Мајдана, Двор, могли припадати овима. У сваком случају треба провјерити.

Што се тиче банијских Новаковића, потврђено је да Никољдан прослављају огранци из Влаховића, Дреновца, Мајдана и Равног Рашћа. С друге стране, Новаковићи из Кирина прослављају Ђурђевдан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #77 послато: Март 29, 2022, 03:07:55 поподне »
Што се тиче банијских Новаковића, потврђено је да Никољдан прослављају огранци из Влаховића, Дреновца, Мајдана и Равног Рашћа. С друге стране, Новаковићи из Кирина прослављају Ђурђевдан.

Корисна информација, Петре. Изгледа да и Новаковићи из околине Војнића славе Ђурђевдан. Ово су насеља на Банији и Кордуну, гдје су били присутни Новаковићи по попису 1948. године.

Бакић, Вргинмост
Црни Поток, Вргинмост
Доњи Кирин, Вргинмост
Кирин, Вргинмост
Козарац, Вргинмост
Пецка, Вргинмост

Бјеловац, Костајница
Бјеловац Горњи, Костајница
Горњи Храстовац, Костајница
Костајница, Костајница
Костреши, Костајница
Стрмен, Костајница
Свиница, Костајница
Утолица, Костајница

Блињски Кут, Петриња
Доња Пастуша, Петриња
Кињачка, Петриња
Мала Градуса, Петриња
Петриња, Петриња
Велика Градуса, Петриња

Дреновац, Глина
Глина, Глина
Мајски Тртник, Глина
Рашће (Равно Рашће), Глина
Влаховић, Глина

Мајдан, Двор

Цвијановић Брдо, Слуњ
Косијер Село (Цвијановић брдо), Слуњ
Маљевац, Слуњ
Глиница Хрватска , Слуњ

Доњи Будачки, Војнић
Гејковац, Војнић
Гробник (Шљивњак), Војнић
Кнежевић Коса, Војнић
Криваја Војнићка, Војнић
Купленско, Војнић
Перјасица, Војнић
Вељунски Понорац (Загорје), Војнић
Вељунска Глина, Војнић
Војнић, Војнић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #78 послато: Март 29, 2022, 03:25:16 поподне »
Корисна информација, Петре. Изгледа да и Новаковићи из околине Војнића славе Ђурђевдан. Ово су насеља на Банији и Кордуну, гдје су били присутни Новаковићи по попису 1948. године.

Новаковићи из Војишнице (Војнић) су тестирани преко 23andme и припадају хаплогрупи I2-S17250. Иако сам раније поделио податак да су J2b-M205, то су били заправо Новаковићи из Резовца код Вировитице.

Судећи по резултатима, један добар део кордунских Новаковића Ђурђевштака би могао припадати I2-S17250, док би један део Никољштака могао бити J2b-M205, због везе становништва Поуња и Баније. Међутим, како је реч о честом презимену и честим славама, треба свакако очекивати разноврнсе резултате.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #79 послато: Март 29, 2022, 05:43:06 поподне »
Бакић, Вргинмост
Црни Поток, Вргинмост
Доњи Кирин, Вргинмост
Кирин, Вргинмост
Козарац, Вргинмост
Пецка, Вргинмост

Новаковићи су током XVIII века потврђени у следећим насељима на ширем подручју данашњег Вргинмоста: Брњавац (огранак је угашен), Кирин (крсна слава Ђурђевдан), Пецка Велика (крсна слава Никољдан) и Чемерница (крсна слава непозната). Стара Чемерница обухвата насеље Бакић из 1948. године, док је стара Пецка Велика уствари данашњи Црни Поток. Огранак из Козарца по свему судећи потиче из неког од ових изворних села Новаковића.

Дреновац, Глина
Глина, Глина
Мајски Тртник, Глина
Рашће (Равно Рашће), Глина
Влаховић, Глина

Мајдан, Двор

Село Мајдан сам спојио са глинским селима, пошто је крајем XVIII и почетком XIX века било у саставу Класничке компаније Прве банске крајишке регименте. Током XVIII века, Новаковићи су на потврђени у следећим насељима: Влаховић (крсна слава Никољдан), Дреновац (крсна слава Никољдан), Мајдан (крсна слава Никољдан), Мартиновићи (крсна слава Никољдан) и Равно Рашће (крсна слава Никољдан). Везано за Дреновац и Мартиновиће, то је један огранак, с тим што је део Мартиновића са Новаковићима временом припојен Дреновцу. Огранак из Мајског Тртника потиче од старијег огранка из Равног Рашћа, крсна слава је такође Никољдан.

Бјеловац, Костајница
Бјеловац Горњи, Костајница
Горњи Храстовац, Костајница
Костајница, Костајница
Костреши, Костајница
Стрмен, Костајница
Свиница, Костајница
Утолица, Костајница

Блињски Кут, Петриња
Доња Пастуша, Петриња
Кињачка, Петриња
Мала Градуса, Петриња
Петриња, Петриња
Велика Градуса, Петриња

Подручје Костајнице и Петриње нисам у потпуности обрадио, нити толико познајем те крајеве, али имам потврђено да Новаковићи из Бјеловца Горњег и Велике Градусе прослављају Ђурђевдан (оба огранка потврђена су током XVIII века у тим селима).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #80 послато: Март 29, 2022, 08:58:03 поподне »
Новаковићи су током XVIII века потврђени у следећим насељима на ширем подручју данашњег Вргинмоста: Брњавац (огранак је угашен), Кирин (крсна слава Ђурђевдан), Пецка Велика (крсна слава Никољдан) и Чемерница (крсна слава непозната). Стара Чемерница обухвата насеље Бакић из 1948. године, док је стара Пецка Велика уствари данашњи Црни Поток. Огранак из Козарца по свему судећи потиче из неког од ових изворних села Новаковића.

Село Мајдан сам спојио са глинским селима, пошто је крајем XVIII и почетком XIX века било у саставу Класничке компаније Прве банске крајишке регименте. Током XVIII века, Новаковићи су на потврђени у следећим насељима: Влаховић (крсна слава Никољдан), Дреновац (крсна слава Никољдан), Мајдан (крсна слава Никољдан), Мартиновићи (крсна слава Никољдан) и Равно Рашће (крсна слава Никољдан). Везано за Дреновац и Мартиновиће, то је један огранак, с тим што је део Мартиновића са Новаковићима временом припојен Дреновцу. Огранак из Мајског Тртника потиче од старијег огранка из Равног Рашћа, крсна слава је такође Никољдан.

Подручје Костајнице и Петриње нисам у потпуности обрадио, нити толико познајем те крајеве, али имам потврђено да Новаковићи из Бјеловца Горњег и Велике Градусе прослављају Ђурђевдан (оба огранка потврђена су током XVIII века у тим селима).

Сад је јасније. Колико сам видио, ипак се највећим дијелом ради о слављеницима Ђурђевдана и Никољдана. Сеобе зрмањских аранђеловштака су нешто касније и вјероватно нису ни добациле до Баније и Кордуна.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #81 послато: Март 30, 2022, 12:09:58 поподне »
Лукићи који славе Аранђеловдан су још једна породица овог рода која се помиње у предањима. Постоји тестирани Лукић из Грачаца који I2-S17250, што би могло представљати потврду припадности роду. Додуше постоји и SNP резултат Лукићa из Медвиђе, Обровац који такође слави Аранђеловдан и припада хаплогрупи E-V13. Како год, Лукићи се по својој матици у Зрмањи и ширењу уклапају у род I2-FTB47503. Али би за коначну потврду било потребно да још неко од Лукића из Зрмање уради тестирање.

У попису Лике 1712. године пописане су двије задруге за које вјерујем да се ради о Лукићима, иако су уписане тако да упис више личи на презиме Лукач. Међутим, с обзиром да Лукача нема у Зрмањи,а да су Лукићи и касније на том подручју били доста разгранат род, вјерујем да се у овим уписима могу препознати Лукићи.

59. Jouan Lukach ima zemlie 10
Item u maloi Popini kod boroucza 5
u Ruistih liuade 5
20
od let 30 ima 2 brata Stariega Vuicza 38, Vuin 25,
mala 2 xenkoga 4

27. Radoicha Lukachich ima zemlie 20
Item u Popini maloi 10
u Borouczu 10
40
od let 28, mala 3, xenskoga 1

Почетком 20. вијека Лукићи који славе Аранђеловдан били су присутни у сљедећим насељима:

У Лици:

Лукић, Купирово, Доњи Лапац
Лукић, Зрмања Паланка, Грачац
Лукић, Велика Попина, Грачац
Лукић, Штикада, Грачац
Лукић, Зрмања врело, Грачац

Поред ових Лукића аранђеловштака, на подручју Коренице има и Лукића јовањштака који припадају хаплогрупи N2, а у велебитском Подгорју (Трибњу Шибуљини) присутни су и Лукићи који славе Јовањдан и припадају хаплогрупи I2-PH908. Ови посљедњи би можда могли бити повезани са Лукићима који су 1712. године пописани у оквиру Дивосела,а касније их тамо није било.

у Далмацији:
Лукић, Медвиђа, Обровац

Као што сам већ поменуо, припадају хаплогрупи E-V13 и не знам које им је поријекло (тј. да ли су по некој основи повезани са зрмањским)

у Босанској Крајини:

Лукић, Аранђеловдан, Бастаси, Дрвар
Лукић, Бихаћ, Бихаћ
Лукић, Суваја, Босански Петровац
Лукић, Буковача, Босански Петровац
Лукић, Дринић, Босански Петровац
Лукић, Гудавац, Босанска Крупа
Лукић, Хадровци парохија, Сански Мост
Лукић, Стари Мајдан парохија, Сански Мост
Лукић, Марини, Приједор
Лукић, Драксенић парохија, Босанска Дубица
Лукић, Међеђа парохија, Босанска Дубица
Лукић, Моштаница парохија, Босанска Дубица
Лукић, Нови град, Нови Град
Лукић, Пољавнице парохија, Нови Град

На подручју Славоније није било Лукића аранђеловштака. Нисам провјеравао за Банију и Кордун, али претпостављам да их ни тамо није било, с обзиром на касну сеобу и невелику присутност на подручју Поуња.
« Последња измена: Март 30, 2022, 12:12:22 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #82 послато: Март 31, 2022, 09:56:07 пре подне »
Родићи су једна од најзначајнијих продица у оквиру овог рода. При томе је и генетичка припадност овом роду код њих потврђена. Међутим, матица Родића није у Зрмањи и нису ни пописани у попису Лике 1712. године. Из њихових предања може се закључити да им је Плавно (гдје их и данас има) било матично мјесто. Из Плавна су се вјероватно почетком 18. вијека проширили на подручје Тромеђе ( насеља Тишковац, Трубар, Дугопоље) одакле су се касније ширили првобитно по Унцу, а затим и по свој Крајини.

Почетком 20. вијека, било их је у сљедећим насељима:

У Далмацији:
Родић, Плавно, Книн

У Лици:
Родић, Дугопоље, Доњи Лапац
Родић, Родић Пољана, Кореница

У Босанској Крајини:
Родић, Доњи Тишковац, Босанско Грахово
Родић, Шиповљани, Дрвар
Родић, Трнинића бријег, Дрвар
Родић, Дрвар село, Дрвар
Родић, Дрвар град, Дрвар
Родић, Горње Врточе, Дрвар
Глогиња (огранак Родића), Доње Врточе, Дрвар
Родић, Бастаси, Дрвар
Родић, Велико Очијево, Дрвар
Родић, Мало Очијево, Дрвар
Родић, Очигрије, Дрвар
Родић, Велики Цвјетнић, Дрвар
Родић, Беглуци, Дрвар
Родић, Осреци, Дрвар
Родић, Трубар, Дрвар
Родић, Пркоси парохија, Босански Петровац
Родић, Буковача, Босански Петровац
Родић, Колунић, Босански Петровац
Бранковић (огранак Родића), Крња Јела, Босански Петровац
Родић, Бара, Босански Петровац
Родић, Кулен-Вакуф парохија, Бихаћ
Родић, Бихаћ, Бихаћ
Родић, Горња Гата, Бихаћ
Родић, Доња Гата, Бихаћ
Родић, Врело, Цазин
Родић, Градина, Цазин
Родић, Мутник, Цазин
Пуђа (огранак Родића), Аранђеловдан, Рујница, Цазин
Родић, Јоховица, Велика Кладуша
Родић, Глиница, Велика Кладуша
Родић, Бушевић Доњи, Босанска Крупа
Родић, Перна, Босанска Крупа
Родић, Подгомила, Босанска Крупа
Родић, Поткалиње, Босанска Крупа
Родић, Горња Суваја, Босанска Крупа
Родић, Хашани, Босанска Крупа
Родић, Пишталине, Босанска крупа
Родић, Умци парохија, Сански Мост
Родић, Матавази, Нови Град
Родић, Брекиња парохија, Козарска Дубица
Родић, Читлук парохија, Козарска Дубица

на Кордуну:

Родић, Грабовац, Слуњ
Родић, Липовача, Слуњ
Родић, Смољанац, Слуњ
Родић, Садиловац, Слуњ

на Банији:

Родић, Брњеушка, Глина
Родић, Вргинмост, Вргинмост
Родић, Брњавац, Вргинмост
Родић, Перна, Вргинмост

Везано за ове банијске Родиће, једино за њих нисам сасвим сигуран да припадају Родићима Аранђеловштацима, јер немам податак о слави. У епархији горњокарловачкој поред Родића аранђеловштака постојали су и Родићи који су славили Стевањдан, али не знам у којим насељима. У сваком случају док се не потврди слава ове Родиће из Вргинмоста бих оставио под упитником. Од Родића из Вргинмоста био је и аустријски генерал и барон Гаврило Родић.

Као што се може видјети из приложеног, Родићи су вјероватно једна од најразгранатијих крајишких породица. Посебно су бројни на подручју Тромеђе и Унца, одакле су директно исељавали и на подручје Кнешпоља и Поткозарја, о чему је у Унцу остало сачуваних предања.




« Последња измена: Март 31, 2022, 09:59:14 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #83 послато: Април 06, 2022, 03:05:52 поподне »
По неким предањима и Сучевићи (или Судчевићи) из Поуња који славе Аранђеловдан припадају овом роду. Сучевићи су присутни у матичном подручју рода у Зрмањи, а чини се да су у Поуње директно досељавали, без неких међустаница. Нисам их нашао у попису презимена из Зрмање 1712. године. Звање суца по којем су вјероватно добили презиме, било је присутно у Зрмањи. У попису 1712. године наводи се Судац Радивој Јованић. Међутим, Јованићи су породица која не припада овом роду, неки њени огранци су и тестирани. Могуће да су Сучевићи презиме добили по неком суцу из рода I2-FTB47503. Занимљиво је да у далматинском Мокром Пољу, које није далеко од Зрмање, постоји породица Сучевић која слави св. Луку. Нико од Сучевића досад није тестиран, па остају само претпоставке о припадности овом роду на основу предања.

Почетком 20. вијека, Сучевићи који славе Аранђеловдан су живјели у сљедећим насељима:

У Лици:

Сучевић, Велика Попина, Грачац
Сучевић, Зрмања Врело, Грачац

у Босанској крајини:

Сучевић, Цазин, Цазин
Сучевић, Бихаћ, Бихаћ
Сучевић, Велики Радић, Босанска Крупа
Сучевић, Матавази, Нови Град
Сучевић, Средњи Бушевић, Босанска Крупа
Сучевић, Хашани, Босанска Крупа
Сучевић, Горњи Дабар, Сански Мост
Сучевић, Ђедовача, Сански Мост
Сучевић, Присјека Доња, Кључ
Сучевић, Нови Град, Нови Град
Сучевић, Срефлије, Козарска Дубица

Сви ови босанско-крајишки Сучевићи имају предање да су дошли са Попине и из Зрмање.

у Славонији:
Сучевић, Нарта, Чазма

Ови Сучевићи у Нарти славе Аранђеловдан и могли би бити од личких досељеника у 18. вијеку. Међутим, док се не тестирају ништа није сигурно.

Треба рећи да су у Крајини постојале још двије групе Сучевића, једна на Кордуну и околини Карловца и друга у околини Петрове Горе и Вргинмоста. Не знам шта су славили ови Сучевићи. У Шематизму епархије горњокарловачке, Сучевићи су на простору ове епархије славили Ђурђевдан, Јовањдан и Аранђеловдан. Не знам да ли би могли бити повезани са зрмањским Сучевићима. У сваком случају ово су насеља у којима су били присутни:

Банијска група:
Сучевић, Славско Поље, Вргинмост
Сучевић, Горња Чемерница, Вргинмост
Сучевић, Доња Чемерница, Вргинмост
Сучевић, Радоња, Војнић

Кордунска група:

Сучевић, Горње Примишље, Слуњ
Сучевић, Доње Примишље, Слуњ
Сучевић, Доњи Лађевац, Слуњ
Сучевић, Бреборница, Карловац
Сучевић, Доња Перјасица, Дуга Реса
Сучевић, Перјасица, Дуга Реса
Сучевић, Доњи Полој, Дуга Реса






Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #84 послато: Април 06, 2022, 08:02:09 поподне »
Банијска група:
Сучевић, Славско Поље, Вргинмост
Сучевић, Горња Чемерница, Вргинмост
Сучевић, Доња Чемерница, Вргинмост

Што се тиче подручја Вргинмоста и Баније, Сучевићи су од XVIII века били присутни на подручју Бовића и Славског Поља. Огранак из Бовића је угашен, док огранак из Славског Поља прославља Ђурђевдан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #85 послато: Април 06, 2022, 09:17:43 поподне »
Што се тиче подручја Вргинмоста и Баније, Сучевићи су од XVIII века били присутни на подручју Бовића и Славског Поља. Огранак из Бовића је угашен, док огранак из Славског Поља прославља Ђурђевдан.

Хвала, Петре. По свему судећи банијски Сучевићи нису повезани са зрмањским и поунским Сучевићима. Претпостављам да ни Сучевићи око Карловца такође нису. Могуће да ти око Карловца славе Јовањдан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #86 послато: Април 07, 2022, 08:43:18 пре подне »
Карановић у свом раду о Поуњу издваја читав низ породица које убраја у род I2-FTB47503 аранђеловштака. Углавном се ради о презименима која су локализована на подручју Поуња, што би могло да значи да су могли прилично касно настајати, одвајањем од неке старије породице овог рода. Те мање породице углавном нису тестиране и тешко је рећи да ли припадају групи Родића или групи Стојсављевића, тј. да ли су I2-FTB47503 или E-V13. Само је за неке јасно наглашено од кога су, као нпр. за Латковиће и Радошевића да су од Стојсављевића, а за Вајагиће је и генетичком тестом утврђено да су од Стојсављевића. Неки други попут Умићевића припадају различитим хаплогрупама.

Овдје ћу навести само оне породице за које још увијек нисмо сигурни да ли припадају роду I2-FTB47503, са насељима у којима су били присутни почетком 20. вијека.

Ступар
Ступар, Добро Село, Босанска Крупа
Ступар, Збориште, Босанска Крупа
Ступар, Менић, Босанска Крупа
Ступар, Отока, Босанска Крупа
Ступар, Велика Рујишка, Босанска Крупа

Умићевић
Умићевић, Бањани, Босанска Крупа
Умићевић, Баштра, Босанска Крупа
Умићевић, Добросело, Босанска Крупа
Умићевић, Велика Рујишка, Нови Град
Умићевић, Нови Град, Нови Град
Умићевић, Чађавица Доња, Нови Град
Умићевић, Црна Ријека, Нови Град
Умићевић, Кршље, Нови Град
Умићевић, Масловаре, Нови Град
Умићевић, Рудице, Нови Град
Умићевић, Соколиште, Нови Град
Умићевић, Подошка, Нови Град
Умићевић, Стригова, Козарска Дубица
Умићевић, Брезичани, Приједор


Тодић
Тодић, Босанска Крупа, Босанска Крупа
Тодић, Пишталине, Босанска Крупа
Тодић, Гашица и Бијаковац, Босанска Градишка
Тодић, Приједор парохија, Приједор
Тодић, Ракелићи парохија, Приједор
Тодић, Сводна парохија, Нови Град

Дајић
Дајић, Матавази, Нови Град
Дајић, Велика Рујишка, Нови Град

Милиновић
Милиновић, Бањани, Босанска Крупа
Милиновић, Доњи Бушевић, Босанска Крупа
Милиновић, Мразовац, Босанска Крупа
Милиновић, Стабанџа, Босанска Крупа
Милиновић, Добро Село, Босанска Крупа
Милиновић, Збориште, Босанска Крупа
Милиновић, Пољавнице парохија, Нови Град
Милиновић, Добрљин парохија, Нови Град
Милиновић, Нова Градишка Парохија, Нова Градишка
Милиновић, Врбовљани Парохија, Нова Градишка

Ћуга
Ћуга, Доњи Ракани, Нови Град
Ћуга, Аранђеловдан, Градина, Цазин
Ћуга, Аранђеловдан, Збориште, Босанска Крупа

Макивић
Макивић, Матавази, Нови Град
Макивић, Чађавица, Нови Град
Макивић, Стари Мајдан парохија, Сански мост
Макивић, Крупа парохија , Босанска Крупа

Томчић
Томчић, Матавази, Нови Град
Томчић, Чађавица Доња, Нови Град
Томчић, Баштра, Босанска Крупа


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #87 послато: Април 07, 2022, 08:49:22 пре подне »
Оно што се види као неки образац код горе наведених породица јесте да су се на подручју Поуња углавном ширили из села Велике Рујишке. Чини се да се из Зрмање и Попине у Велику Рујишку још у 18. вијеку стигла једна већа група рода I2-FTB47503  аранђеловштака, али и рода Стојсављевића E-V13. Није искључено да су им се ту прибратили и неки локални родови. Из Рујишке су се затим и једни и други и трећи ширили по Поуњу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #88 послато: Април 07, 2022, 12:42:28 поподне »
Карановић у свом раду о Поуњу издваја читав низ породица које убраја у род I2-FTB47503 аранђеловштака. Углавном се ради о презименима која су локализована на подручју Поуња, што би могло да значи да су могли прилично касно настајати, одвајањем од неке старије породице овог рода. Те мање породице углавном нису тестиране и тешко је рећи да ли припадају групи Родића или групи Стојсављевића, тј. да ли су I2-FTB47503 или E-V13. Само је за неке јасно наглашено од кога су, као нпр. за Латковиће и Радошевића да су од Стојсављевића, а за Вајагиће је и генетичком тестом утврђено да су од Стојсављевића. Неки други попут Умићевића припадају различитим хаплогрупама.

Овдје ћу навести само оне породице за које још увијек нисмо сигурни да ли припадају роду I2-FTB47503, са насељима у којима су били присутни почетком 20. вијека.

Ступар
Ступар, Добро Село, Босанска Крупа
Ступар, Збориште, Босанска Крупа
Ступар, Менић, Босанска Крупа
Ступар, Отока, Босанска Крупа
Ступар, Велика Рујишка, Босанска Крупа

Ови Ступари јесу тестирани и припадају E-V13, али интересантно не роду Стојсављевића-Вајагића, већ тзв. роду Васојевића E-Y37092. И код њих је, као и код још неких породица из предања, дошло до прибраћивања. Овај пут вероватно на простору Поуња, или Лике.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #89 послато: Април 07, 2022, 01:42:09 поподне »
Ови Ступари јесу тестирани и припадају E-V13, али интересантно не роду Стојсављевића-Вајагића, већ тзв. роду Васојевића E-Y37092. И код њих је, као и код још неких породица из предања, дошло до прибраћивања. Овај пут вероватно на простору Поуња, или Лике.

Сад видим да има тај Ступар који славе Аранђеловдан. Не знам како је остало да му се не зна мјесто поријекла?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #90 послато: Април 07, 2022, 01:46:02 поподне »
Да, сад сма видио, тестирани није оставио никакав податак, само зна да је из БИХ, па са обзиром на славу вејроватно се ради о овим Ступарима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #91 послато: Април 07, 2022, 01:48:27 поподне »
Сад видим да има тај Ступар који славе Аранђеловдан. Не знам како је остало да му се не зна мјесто поријекла?

Сећам се кроз маглу приче о том резултату. Тестирани је из Београда, али зна да му је деда рођен у Босни. У Босни је Ступара са овом славом било само у Крајини, још прецизније на простору Средњег Поуња, ако се не варам. И подграна је присутна у тим крајевима. Ја сам за њега увек држао да је из Крајине, а можда не би требало с обзиром да се одлично уклапа и у род Васојевића, а слави Аранђеловдан.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #92 послато: Април 07, 2022, 01:50:04 поподне »
Сећам се кроз маглу приче о том резултату. Тестирани је из Београда, али зна да му је деда рођен у Босни. У Босни је Ступара са овом славом било само у Крајини, још прецизније на простору Средњег Поуња, ако се не варам. И подграна је присутна у тим крајевима. Ја сам за њега увек држао да је из Крајине, а можда не би требало с обзиром да се одлично уклапа и у род Васојевића, а слави Аранђеловдан.

Ипак се не уклапа тако добро, неке вредности одударају. Биће да је стварно од крајишких Ступара.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #93 послато: Април 07, 2022, 02:07:44 поподне »
Ипак се не уклапа тако добро, неке вредности одударају. Биће да је стварно од крајишких Ступара.

Тестирани је дефинитивно из Крајине, јер се међу крајишким "Васојевићим" јавља промјена DYS458=13.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #94 послато: Април 07, 2022, 02:55:35 поподне »
Пронашао сам подтак о Ступарима из парохије чађавичке (Рађеновић, почетак 20. века). Тамо се за њих каже да су пореклом из Велике Попине и да су од "истог стабла" као и Умићевићи, Новаковићи и Макивићи. Старије презиме Стојсављевић.

Макивћи су већ нешто старији досељеници, дошли су у Поуње негде средином 18. века из Попине у Лици. Презиме су добили у Поуњу, по некој жени Макивији. У Лици су се презивали Новаковићи. Код Макивића не би требало бити дилеме што се хаплогрупе тиче (I2-A1328), али код овако старијих досељеника треба увек бити опрезан. А и колико видим сва та братства пореклом од Родића имају "двојна" предања, од Стојсављевића, или од Новаковића. Први су E1b, други I2.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #95 послато: Април 07, 2022, 03:15:19 поподне »
Пронашао сам подтак о Ступарима из парохије чађавичке (Рађеновић, почетак 20. века). Тамо се за њих каже да су пореклом из Велике Попине и да су од "истог стабла" као и Умићевићи, Новаковићи и Макивићи. Старије презиме Стојсављевић.

Макивћи су већ нешто старији досељеници, дошли су у Поуње негде средином 18. века из Попине у Лици. Презиме су добили у Поуњу, по некој жени Макивији. У Лици су се презивали Новаковићи. Код Макивића не би требало бити дилеме што се хаплогрупе тиче (I2-A1328), али код овако старијих досељеника треба увек бити опрезан. А и колико видим сва та братства пореклом од Родића имају "двојна" предања, од Стојсављевића, или од Новаковића. Први су E1b, други I2.

Проблем је што је Карановић за доста тих "малих" родова из Поуња писао да су дошли из Попине. Заправо је само преносио предање рода на све његове припаднике. А заправо доста тих презимена је настало тек у Поуњу, и не јављају се у Лици. Бојим се да се ту могу очекивати разне опције код тестирања, иако јесте јасно да род Родић-Стојсављевић онако како је дефинисан у предањима, угрубо гледано, јесте састављен од два генетичка рода: I2-FTB47503 и E-V13.

Стојсављевићи су се на подручју Зрмање једноставно утопили у предања зрмањских аранђеловштака I2-FTB47503. То је видљиво и из пописа 1712. године, јер су сви Стојсављевићи на подручју Зрмање били беземљаши. Они у Зрмању долазе негдје почетком 18. вијека (могуће из Отишића). Сасвим је логично да су се утопили у I2-FTB47503 аранђеловштаке, јер су они тад били бројно најдоминантнији род у Зрмањи.

А затим сви заједно крећу у миграције ка сјеверу, преко Срба, горње Уне Унца, Бјелаксог поља до Поуња, Подгрмеча и Поткозарја. То је основни образац за овај род који се може сагледати из појединчних историја и географског распореда појединих породица овог рода.
« Последња измена: Април 07, 2022, 03:18:44 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #96 послато: Април 07, 2022, 03:18:43 поподне »
За Ћуге се каже да су дошли у околину Чађавице из Крајине (Бањани) средином 19. века.

У сваком случају, највећа генетичка разноликост овог "рода" биће на простору Поуња, где је више породица са славом Аранђеловдан прихватило исто предање. Док су неки вероватно класично прибраћени (промена славе, предања).

Род Родића може бити најкомпактнији на простору Лике евентуално Унца. Као што је то случај са другом групом Аранђеловштака Лалићи-Прице-Шијани. Мада треба нагласити да ни сви из ове групе родова вероватно нису генетички повезани. Нпр. Зубовићи из Лике су I2-P908, док су Балаћи из Лике J2b-M205. И Зубовићи и Балаћи су према Карановићу повезани са Шијанима. 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #97 послато: Април 07, 2022, 03:38:00 поподне »
Род Родића може бити најкомпактнији на простору Лике евентуално Унца. Као што је то случај са другом групом Аранђеловштака Лалићи-Прице-Шијани. Мада треба нагласити да ни сви из ове групе родова вероватно нису генетички повезани. Нпр. Зубовићи из Лике су I2-P908, док су Балаћи из Лике J2b-M205. И Зубовићи и Балаћи су према Карановићу повезани са Шијанима.

Зубовић би заправо могао бити део овог рода и поред 19 на 448. Писао је Лука о томе:

Не знам колико је реална могућност да Зубовић заправо припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, највише због славе Аранђеловдана (тако стоји у табели СДНКП), вредности 25 на 390 а и због тога што Карановић бележи да су Зубовићи сродни Шијанима и Лалићима који припадају поменутој хаплогрупи и роду А у табели пројекта.

Има их тестираних и на 23andMe, припадају I2-S17250.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #98 послато: Април 08, 2022, 09:48:33 пре подне »
У Зрмањи су присутна још два рода која су генетичким тестовима потврђени као припадници рода I2-FTB47503, а не помињу се у предањима забиљеженим у Поуњу и Унцу. То су Димићи и Продановићи. Обе породице су доста рано забиљежена на подручју Зрмање, још у попису 1712. године.

Димићи

47. Millos Dimich ima zemlie 60
Item na Popini velikoi 100
u maloi Popini 20
180
od let 40, brat Starÿ Luka 50. brat Miladin 25,
Sinouacz Mitar 20, bratuced Jouan 20
mali 8, xenskoga 10

48. Thoma Dÿmich ima zemlie 50
Item u maloi Popini i Hrasticeuo 50
u velikoi Popini 200
u Zermani 20
320
od let 30, brata 2, Voin 20 blizanci Juan 20,
bratuced Saua 30, Sinouacz Damian 30,
Filip 20, Ilia 18 mala 9 xenskoga 10

80. Radien Dimich ima zemlie 20
Item uise klaucha 15
35
od let 50, xenskoga 2

Почетком 20. вијека, Димићи су били присутни у сљедећим насељима:

Димић, Дивосело, Госпић
Димић, Госпић, Госпић
Димић, Острвица, Госпић
Димић, Велика Попина, Грачац
Димић, Прљево, Грачац
Димић, Доњи Лапац, Доњи Лапац
Димић, Островица, Бихаћ
Димић, Демировац, Козарска Дубица
Димић, Драксенић, Козарска Дубица
Димић, Гуњевци, Козарска Дубица
Димић, Међеђа, Козарска Дубица
Димић, Пуцари, Козарска Дубица
Димић, Срефлије, Козарска Дубица
Димић, Војскова, Козарска Дубица
Димић, Босански Милановац, Сански Мост
Димић, Брдари, Сански Мост
Димић, Грдановци, Сански Мост
Димић, Јелашиновци, Сански Мост

Димића је било и у насељу Црквени Бок, Костајница. Не знам шта славе али претпостављам да су повезани са поткозарским Димићима.

Такође, значајна група Димића аранђеловштака је била присутна још у 19. вијеку на подручју Ђакова у Славонији. Постоји могућност да се ради о неким личким насељеницима, али док се не тестирају не може се тврдити да су повезани са личким Димићима.

Помињу се и двије куће Димића у околини Огулина (Прапуће и Дубраве Доње), али о овим Димићима не знам ништа.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #99 послато: Април 08, 2022, 10:07:24 пре подне »
Продановићи

Продановићи су изгледа најмање мигрирали из Лике од свих породица овог рода. Нема их у Унцу, Поуњу, Бјелајском пољу. Помињу се неки Продановићи у парохији Божићи, Дубица, али у истој парохији су присутни и Продановићи са другим славама, па није извјесно да су ти Продановићи повезани са зрмањским. Исто би се могло рећи и за бројне Продановиће аранђеловштаке који су живјели у великом броју насеља у Славонији. Вјероватно нису повезани са зрмањским. Продановића је такође било у насељу Тројврх код Огулина, као и насељима Мудрић и Горњани код Слуња, Корански бријег код Војнића и у Вучинићима , Делнице, али не знам шта славе ти Продановићи. У сваком случају, засад једини потврђени Продановићи који припадају овом роду су са подручја Зрмање, гдје су почетком 20. вијека били присутни у насељима:

Продановић, Ком, Грачац
Продановић, Зрмања Врело, Грачац

У попису Лике из 1712. године на подручју Зрмање пописан je:

24. Petar Prodanouicz ima zemlie 10
Item u Zermani 3
u Popini maloi 20
u Bosouczu 20
u Ruistu 20
u Smerdliachu 4
77
od let 37, ima brate 2, Radosau 30, Radoiza 26,
mala 8, xenskoga 11
« Последња измена: Април 08, 2022, 10:10:48 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #100 послато: Април 08, 2022, 01:36:09 поподне »
Шијани су генетички потврђена породица овог рода. Иако их је Карановић везао са групом Прица-Лалић, мени се ипак чини да су Шијани прије повезани са зрмањским родовима. Наиме, највећи број Шијана је живио управо у Прљеву у Зрмањи, у истом насељу гдје је било и Старчевића, Новаковића и Димића. С обзиром да се презиме Шијан не помиње у попису 1712. године на том подручју, велика је вјероватноћа да је презиме Шијан настало од Новаковића, Старчевића или Димића, који су пописани 1712. године. 

Ови зрмањски Шијани су се касније кретали уходаном рутом преко Срба, Унца, Бјелајског Поља до Подгрмеча и Поткозарја. Међутим, нису били превише бројни што говори да презиме није било старо.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

У Лици:

Шијан, Купирово, Доњи Лапац
Шијан, Нетекa, Доњи Лапац
Шијан, Прљево, Грачац

У Босанској крајини:

Шијан, Мало Очијево, Дрвар
Шијан, Рисовац, Босански Петровац
Шијан, Баштра, Босанска Крупа
Шијан, Врањска Мосура, Босанска Крупа
Шијан, Велики Дубовик, Босанска Крупа
Шијан, Мали Радић, Босанска Крупа
Шијан, Гуњевци, Козарска Дубица

У Лици постоје и Шијани који су издвојени од ове групе, у насељу Дебело Брдо (Бунић) , некада у општини Кореница. Не знам шта су славили ови Шијани, али у горњокарловачкој епархији су постојали и Шијани који су славили Никољдан. Ови Шијани су другачијег поријекла, настали су од католика Антона Шијановића чија су двојица синова прешла на православље. О томе је остао недвосмислен податак у попису Лике (Бунића) 1712. године:

3tius in hac Petina Anton Syanovik catholicus
in lubovo arabiles

[Opaska: ohne Concessions brieff]
der drite mitgesell Anton Schianevich ein Catholischer
vnd sein Vatter zugleichen, dessen 2 Kinder aber haben
den Wallachischen glauben angenomben

er hat bey seinem haus 56
bey Juraga Suai 5
bey Terniak 3
in Vedropoli 6
Summa 70
Köpf zum waffen tragen

Anton Schianevich 30 Johr alt 1
Luca des ersten Vatter 70 Johr 1
Juri des Anton brueder der vom
Cath. glauben abgefallen ist, 28 1
Juan des Anton brueder zugleich abgefallen 20 Johr 1
zum waffen 4
vnmindige mans Persohnen 2
weibs bilder 8
14

Могуће да су ови бунићки Шијани (а Бунић је припадао општини Кореница) навели Карановића да и зрмањске Шијане веже за Кореницу (са Лалићима и Прицама). Међутим, много је логичније на основу доступних података да су бунићки Шијани и зрмањски Шијани два различита рода. Наравно корисно би било сазнати славу бунићких Шијана, а још би боље било кад би де тестирали.

Иначе, тестирани су Шијани из Купирова, Срб и Петровићи из Прљева који су заправо огранак Шијана.
« Последња измена: Април 08, 2022, 01:40:39 поподне drajver »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #101 послато: Април 08, 2022, 02:20:31 поподне »
Ови Шијани су другачијег поријекла, настали су од католика Антона Шијановића чија су двојица синова прешла на православље.

На православље су прешла два брата Антонова, а синови Лукини.

Juri des Anton brueder der vom Cath. glauben abgefallen ist, 28 1
Juan des Anton brueder zugleich abgefallen 20 Johr 1

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #102 послато: Април 08, 2022, 02:26:38 поподне »
На православље су прешла два брата Антонова, а синови Лукини.

Juri des Anton brueder der vom Cath. glauben abgefallen ist, 28 1
Juan des Anton brueder zugleich abgefallen 20 Johr 1

Да, у праву си, нисам добро превео.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #103 послато: Април 08, 2022, 02:55:57 поподне »
Да, у праву си, нисам добро превео.

Ови Шијановићи из Бунића би могли бити од прекрштених муслимана.

Из рада Војина Дабића "Војна крајина" стр.129:
Насилно покрштавање муслимана спроведено је после ослобађања Лике и Крбаве 1689. године у оквиру плана обнове католичанства у овим областима. Тада је, према тврђењу коморског управника Лике и Крбаве Антонија Коронина, у Перушићу, Билају, Будаку, Рибнику, Новом, Бунићу и Широкој Кули преведено у католичку веру око 1.700 муслимана, а неколико њихових џамија претворено је у католичке цркве.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #104 послато: Април 11, 2022, 10:58:18 пре подне »
Могуће да на простору Зрмање има још понека породица која припада овом роду. Њу би свакако требало тражити међу оним породицама које славе Аранђеловдан, а присутне су на попису Зрмање из 1712. године. Ту прије свега мислим на породицу Лапац ( у попису 1712. пописан као Лапчевић). Такође би требало провјерити породице Декић, Ракић, Маричић, Јокић, иако за ове посљедње нисам сасвим сигуран да на простору Зрмање славе Аранђеловдан.

Из прегледа миграција појединих породица може се основано претпоставити да је почетком 18. вијека на подручју Зрмање и Плавна (дјелимично) овај род I2-FTB47503 био један од најразгранатијих. Пратећи предања могло би се закључити да су на подручје Зрмање доселили у сеоби 1692. године са ширег простора Бјелајског поља. Међутим, осим предања не постоје неки несумњиви историјски докази да је род заиста на просторе Зрмање дошао у тој сеоби. Предање такође помиње старије родовско име Кривокуће и тај назив би могао упућивати на Бјелајско поље, јер се топоним Кривокуће јавља  управо на Бјелајском пољу, могуће као успомена на неки раније одсељени род. Међутим, један род Кривокућа у Крајини тестиран је као I2-PH908 (Василијевштаци). Није искључено да је постојало у Крајини више родова који су носили назив Кривокуће. Како год, ако је род зрмањских аранђеловштака дошао у Зрмању тек у сеоби 1692. године, он је тамо морао доћи као већ разбијен у појединачне породице и са формираним презименима.

Зрмањски аранђеловштаци су у суштини само један подрод рода I2-FT386055, односно I2-FT386055>FTB47503. Грана I2-FT386055 има једно уско грло, а старост јој је процијењена на око 800 година.  Засад се преко BIGY700 резултата Милановића зна само да је Милановић за један СНП ближи Врањешевићу из Ботајице него што је Васићу из Челинца. Сви славе Аранђеловдан, па се основано може претпоставити да је то основна слава овог рода.

Што се тиче одређености преко маркера, чини се да је ипак најкарактерситичнија ознака припадности грани I2-FT386055 дата кроз маркер DYS390=25. Тај маркер сам по себи и није толико карактеристичан, али се чини да је у грани I2-FT386055 прилично стабилан. Нисам у оквиру ове гране чан ни на 111 маркера, примјетио неке карактеристичне маркере. Осим опште карактеристичне промјене DYS495=15 за сву I2-A1328,  ту је и нешто рјеђа вриједност YGATAA10=13, међутим ова вриједност се не налази у стандарном сету од 23 маркера, па углавном није доступна за предикцију.

По основу предикције, славе у овај род I2-FT386055 су на Пројекту сврстани још:
Лалић, Јовањдан, Поникве/Огулин
Гашић, Никољдан, Матавази/ Нови град
Ђурђевић, Тривуњдан, Печенег Илова/Прњавор
Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић/Дрвар (овдје би се могло радити о прибраћивању)
Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка/Војнић
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане

Овом списку би се могла додати још једна херцеговачка породица, која се хаплотипом, славом уклапа у овај род. Уједно је потврђена појединачним тестом на А1328. Ова херцеговачка породица би уједно могал бити и рјешење за поријекло цијелог овог рода. Наравно, најсигурније би било да и овај Херцеговац уради неки од дубинских тестова.

« Последња измена: Април 11, 2022, 11:01:48 пре подне drajver »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #105 послато: Април 11, 2022, 03:59:07 поподне »

Овом списку би се могла додати још једна херцеговачка породица, која се хаплотипом, славом уклапа у овај род. Уједно је потврђена појединачним тестом на А1328. Ова херцеговачка породица би уједно могал бити и рјешење за поријекло цијелог овог рода. Наравно, најсигурније би било да и овај Херцеговац уради неки од дубинских тестова.

Комбинацију А1328+ и арханђеловдан имају и Грачани, који су по маркерима ближи пантелијевштацима, те би тај Херцеговац могао бити и с њима у роду. Ваља провјерити.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #106 послато: Април 11, 2022, 04:30:58 поподне »
Комбинацију А1328+ и арханђеловдан имају и Грачани, који су по маркерима ближи пантелијевштацима, те би тај Херцеговац могао бити и с њима у роду. Ваља провјерити.

Маркери с којима се Херцеговац поклапа с Родићима, а разликује од Грачана

DYS570
DYS643
DYS458

Но DYS390 је у Херцеговца модалан 24.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #107 послато: Април 11, 2022, 04:43:19 поподне »
Маркери с којима се Херцеговац поклапа с Родићима, а разликује од Грачана

DYS570
DYS643
DYS458

Но DYS390 је у Херцеговца модалан 24.

Очигледно не мислимо на истог Херцеговца. Херцеговац на којег ја мислим има DYS390=25 и управо је та вриједност кључна за повезивање са крајишким родовима I2-FT386055, јер се управо негдје на нивоу I2-FT386055 (а има четири пет СНП-ова на том нивоу) догодила промјена DYS390=24>25.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #108 послато: Април 12, 2022, 11:30:38 пре подне »
Тестирани Лалићи из Поникава/Огулин по хаплотипу заиста упада у род I2-FT386055, међутим за разлику од осталих из овог рода, Лалић слави Јовањдан, а не Аранђеловдан. О вези групе родова Лалић-Прица-Шијан са зрмањским аранђеловштацима писао је и Милан Карановић, али чини се да ни он ништа одређеније није могао да напише. Шијани су по правцима сеоба свакако ближи Зрмањцима него Лалићима и Прицама, док су Лалићи и Прице међусобно ближи управо по правцима сеоба. Ово је записао Карановић у раду о Поуњу:

"Лалића – Прица. – Шијана закопина је за ову област Кореница. Славе Св. Арханђела. Најпажљивије сам испитивао, да ли имају какву традицију о заједничком пореклу са групом родова: Родић–Стојсављевић на Попини, па се није могла никаква веза установити. То су родови који се држе да су једно: Прице 15 к. у 7 насеља ове области; Секулићи 8 к. у 3 н.; Веселице 5 к. у 4 н.; Шијани 9 к. 4 н.; Балаћи 10 к. у 6н.; Вујиновићи 10 к. у 5 н.; Миљковићи 11 к. у 3. н.; Зубовићи 5 к. у 3 н; Сријемаца 10 к. у 2 н. и Лалића 2 к.. Од ових је родова и адмирал Прица."

Од ових родова које је навео заједно Карановић, тестирани су Шијани и Лалићи (Јовањдан) који се уклапају у I2-FT386055 хаплотип , уз још један споран резултат Зубовића који су тестирани као DYS448=19. И поред тога што Зубовићи имају DYS390=25 и DYS449=32, имају и неке прилично специфичне вриједности које се не појављују код I2-FT386055 родова (DYS385ab=14-14, DYS458=18), тако да их до SNP потврде не треба разматрати као дио овог рода.

« Последња измена: Април 13, 2022, 03:42:42 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #109 послато: Април 12, 2022, 12:30:24 поподне »
Лалића у Крајини има разнородних са разним славама. То је веома старо презиме које се у изворима у Крајини појављује још почетком 17. вијека. Као један од вођа влаха који су 1609. године прешли у околину Огулина наводи се и име војводе Пауна Лалића.

"CCLXXVIII. U Gradcu 1609. auguste 18.
Radoja Ljubešić, Petar Tadešković i Pawn Lalić, knezovi novih Vlaha, mole nadvoj. Ferdinanda za podieljenje vojnih služba."

Група коју је предводио Паун Лалић (Ивић га додуше чита као Лолић) прешла је послије сукоба са Турцима на аустријску страну из личког Рибника. Били су смјештени код Брлога, и дуго година се одлучивало о њиховом смјештају. Ивић наводи да су на крају насељени око Модруша, Оштарија и Отока, док Дабић пише: "Није познато шта је у Грацу решено у вези са њиховим смештајем, али је вероватније да су они трајно остали у оточачко –брињској области него да су се, како је претпоставио Алекса Ивић, преселили у околину Модруша, Оштарија и Отока. Поуздано се зна само да су крањски сталежи одбили да им дају храну и да су представници војних власти морали да дају изјаву да у Карловачком генералату више неће насељавати досељенике из крајева под турском влашћу. У том смислу издата је и наредба сењском капетану Жигмунду Гушићу."

Не знам да ли од ових рибничких Срба из 1609. године, потичу и Лалићи у Пониквама, од којих је и тестирани Лалић. Они могу бити поријеклом и од нешто касније досељених Срба из Лике, али оно што је сигурно јесте да су Лалићи у Пониквама живјели 1668. године (било их је пет кућа). Имали су статус тзв. приватних Влаха на босиљевачком властелинству Франкопана.

Крајем 17. вијека и почетком 18. вијека у документима се појављују имена војвода Перице и Паве Лалића из Сења. Ови сењски Лалићи су могуће постали католици, у сваком случају су добили племство. Не знам у каквој вези стоје са горе поменутим Пауном Лалићем и осталим Лалићима.

Без обзира на ове раније сеобе неких Лалића на аустријско земљишта, судећи по изворима, неки "нови" Лалићи се појављују у околини Брлога 1685. године. Радило се о избјеглицама са кореничког подручја. Поименце се помиње војвода Милин Лалић.

"Повратак расељеног српског становништва на стара станишта у Лици и Крбави после изгона Турака тешко се може пратити у изворима. највише због тога што је претежно текао неорганизовано. Сачувани су подаци само о организованом насељавању Коренице и Широке Куле 1690. године. У Кореницу се вратило са кнезовима Јованом Дракулићем и Милином Лалићем 60 српских породица, које су дотад једним делом биле насељене y Јесеници, а делом су живеле у збеговима у другим деловима Карловачког генералата. Повратак 40 српских породица у Широку Кулу организовао је исте године њихов кнез Вујсан Милеуснић, који је, пошто су га заробили оточачки крајишници 1685. године. живео са својим Ширококуљанима у збеговима око Брлога. По повратку у своја ранија насеља и Кореничани и Ширококуљани су тражили и добили од војних власти конфирмационо Писмо којим су биле потврђене раније међе њихових атара. Осим становника Коренице и Широке Куле, слично конфирмационо писмo поседовали су само још католички досељеници у Пазаришту и Ловинцу."

У попису избјеглих Личана код Оточца 1686. године, помиње се Радован Лалић,  ту се са њима први пут помињу и Прице. По овом извору рекло би се да су коренички Лалићи са осталим набројаним породицама, живјели у Кореници до 1685. године, да су затим избјегли на аустријску страну и да су се већ кроз пар година вратили на своја стара огњишта у Кореници након изгона Турака.

Лалићи су на простру Лике и Горског котара живејли у сљедећим насељима почетком 20. вијека:
Лалић, Калебовац, Кореница   
Лалић, Компоље, Кореница
Лалић, Омољац, Кореница
Лалић, Ораовац, Доњи Лапац
Лалић, Дренов Кланац (Брлог), Оточац
Лалић, Оточац, Оточац
Лалић, Тукљаце (Брлог-Дренов Кланац), Оточац
Лалић, Јовањдан, Муњаси   Огулин
Лалић, Јовањдан, Поникве, Огулин (тестирани)
Лалић, Пухале, Огулин
Лалић, Жегар, Огулин

Значи, на том подручју Лалића је било у три групације: кореничкиој, огулинској и брлошкој. Само за огулинску знам тачну славу и генетичке резултате. Немам детаљније податке о слави брлошких и кореничких Лалића, али прептостављам да се ради о Аранђеловдану. Овоме још треба додати и Лалиће (католике?) у Сењу. Не знам да ли постоји и генетичка веза између свих ових набројаних Лалића у овом дијелу Крајине.


« Последња измена: Април 12, 2022, 12:32:45 поподне drajver »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #110 послато: Април 12, 2022, 12:42:47 поподне »

Значи, на том подручју Лалића је било у три групације: кореничкиој, огулинској и брлошкој. Само за огулинску знам тачну славу и генетичке резултате. Немам детаљније податке о слави брлошких и кореничких Лалића, али прептостављам да се ради о Аранђеловдану. Овоме још треба додати и Лалиће (католике?) у Сењу. Не знам да ли постоји и генетичка веза између свих ових набројаних Лалића у овом дијелу Крајине.
Коренички Лалићи славе Аранђеловдан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #111 послато: Април 12, 2022, 01:28:31 поподне »
У Далмацији има Лалића, али вјероватно нису повезани са личким. Славе Никољдан и Ђурђевдан, почетком 20. вијека било их је у сљедећим насељима:

Лалић, Никољдан, Бенковац, Бенковац
Лалић, Никољдан, Чиста Мала, Шибеник
Лалић, Никољдан, Кистање, Книн
Лалић, Никољдан, Задар, Задар
Лалић, Ђурђевдан, Братишковци, Шибеник
Лалић, Ђурђевдан, Горице, Шибеник
Лалић, Ђурђевдан, Плавно, Книн
Лалић, Ђурђевдан, Задар, Задар

На подручју Кордуна, Лалића је било у сљедећим насељима, али не знам славе:

Лалић, Доња Подмелница, Слуњ
Лалић, Аранђеловдан, Липовача, Слуњ
Лалић, Слуњ, Слуњ
Лалић, Требиња Горња, Карловац
Лалић, Вукманић, Карловац

На подручју Баније, Лалићи су били присутни у сљедећим насељима, такође за већину не знам славе:

Лалић, Ђурђевдан, Брестик,Глина
Лалић, Драготина, Глина
Лалић, Глина, Глина
Лалић, Чукале, Петриња
Лалић, Велика Градуса, Петриња
Лалић, Вукошевац, Петриња
Лалић, Слабиња, Костајница
Лалић, Дубица, Костајница
Лалић, Мала Врановина, Вргинмост
Лалић, Пониквари, Вргинмост
Лалић, Топуско, Вргинмост

На подручју Славоније није било Лалића који су славили Аранђеловдан, али је било оних који су славили Јовањдан, па није искључено да су повезани са тестираним Лалићима из Поникава:

Лалић, Јовањдан, Борова, Воћин
Лалић, Јовањдан,Буковица, Воћин
Лалић, Јовањдан,Слатина, Воћин
Лалић, Јовањдан,Субоцка, Нова Градишка
Лалић, Јовањдан,Бршљаница, Сјеверин
Лалић, Јовањдан,Велика ператовица, Сјеверин
Лалић, Јовањдан,Писаница, Сјеверин
Лалић, Јовањдан,Ступовача, Сјеверин
Лалић,Ђурђевдан, Мединци, Воћин
Лалић,Ђурђевдан, Слатина, Воћин
Лалић,Ђурђевдан, Мала Трешњевица, Сјеверин
Лалић,Ђурђевдан, Вараждин-Канижа, Бјеловар
Лалић, Никољдан,Рајић Доњи, Нова Градишка
Лалић, св. Андрија Првозвани, Чаглић, Нова Градишка
Лалић, Илиндан, Велика ператовица, Сјеверин




Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #112 послато: Април 12, 2022, 01:52:18 поподне »
Лалић и није било често презиме у Босанској Крајини. Има их са различитим славама и могуће различитог поријекла. Мало су контрадикторни подаци о славама у Шематизму и они у етнографским студијама.

На подручју Босанске Крајине Лалића је било у сљедећим насељима:

Лалић, Јовањдан или Стевањдан, Доњи Рујани, челебићи, Ливно
Лалић, Ђурђевдан, Ливно, Ливно
Лалић, Аранђеловдан (Ђурђевдан?), Босанска Крупа, Босанска Крупа
Лалић, Ђурђевдан, Горњи Бушевић, Босанска Крупа
Лалић, Аранђеловдан, Варошка Ријека, Босанска Крупа
Лалић, Аранђеловдан (Ђурђевдан?), Бугар, Бихаћ
Лалић, Аранђеловдан, Босанска Бојна, Велика Кладуша
Лалић, Стевањдан, Бихаћ и Хргар парохија, Бихаћ
Лалић, Ђурђевдан, Бастаси парохија, Дрвар
Лалић, Ђурђевдан, Доњи Волар, Приједор
Лалић, Јовањдан, Глиница парохија, Босанска Крупа

Треба такође поменути да је на подручју Босанске крајине, у попису Клишког санџака од 1550. године, у нахији Белград Гламоч, на челу једног од влашких џемата наведен и кнез Лале, брат Драгише. Није искључено да је овај Лале предак бар неких од крајишких Лалића.



Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #113 послато: Април 12, 2022, 01:57:32 поподне »
На подручју Баније, Лалићи су били присутни у сљедећим насељима, такође за већину не знам славе:

Лалић, Ђурђевдан, Брестик, Глина
Лалић, Драготина, Глина
Лалић, Глина, Глина
Лалић, Мала Врановина, Вргинмост
Лалић, Пониквари, Вргинмост
Лалић, Топуско, Вргинмост

На ширем подручју Глине и Вргинмоста, Лалићи су током XVIII века потврђени у селима Брестик (Ђурђевдан), Велики Градац (Марковдан), Влашка Врановина (Јовањдан), Обљај (Јовањдан) и Пониквари (Јовањдан). Огранак из Великог Градца је угашен и по њему део Живковића и Карајица прославља Марковдан.

Овде бих скренуо пажњу на огранак из Пониквара, због постојања Лалића са истом крсном славом у Пониквама код Огулина. Банијски Пониквари су током XVIII века били претежно римокатоличко село, али су од православних родова ту потврђени Бусићи (Игњатијевдан), Дивићи (Никољдан), Калање (Ђурђевдан), Лалићи (Јовањдан), Мишчевићи (Никољдан) и Станићи (род је угашен). У Пониквама код Огулина такође постоје Бусићи, Дивићи и Лалићи, а за Бусиће знам да такође прослављју Игњатијевдан, као и банијски огранак. Овај део Баније насељен је управо из правца Огулина и Плашког под вођством кнезова Мишчевића, што је евидентно и по овим примерима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #114 послато: Април 12, 2022, 02:32:15 поподне »
На ширем подручју Глине и Вргинмоста, Лалићи су током XVIII века потврђени у селима Брестик (Ђурђевдан), Велики Градац (Марковдан), Влашка Врановина (Јовањдан), Обљај (Јовањдан) и Пониквари (Јовањдан). Огранак из Великог Градца је угашен и по њему део Живковића и Карајица прославља Марковдан.

Овде бих скренуо пажњу на огранак из Пониквара, због постојања Лалића са истом крсном славом у Пониквама код Огулина. Банијски Пониквари су током XVIII века били претежно римокатоличко село, али су од православних родова ту потврђени Бусићи (Игњатијевдан), Дивићи (Никољдан), Калање (Ђурђевдан), Лалићи (Јовањдан), Мишчевићи (Никољдан) и Станићи (род је угашен). У Пониквама код Огулина такође постоје Бусићи, Дивићи и Лалићи, а за Бусиће знам да такође прослављју Игњатијевдан, као и банијски огранак. Овај део Баније насељен је управо из правца Огулина и Плашког под вођством кнезова Мишчевића, што је евидентно и по овим примерима.

Хвала, Петре, на овим допунама. Као што си поменуо, логично би било да су Лалићи који славе Јовањдан повезани са овима из Поникви.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #115 послато: Април 13, 2022, 09:05:31 поподне »
Прице су још један род који се етнографској литератури повезује са Шијанима и Лалићима. Досад нико од Прица није тестиран. Прице по свом географском распореду представљају један од карактеристичнијих кореничких родова. Презиме је свакако старо и као такво постојало је у 17. вијеку. Први писани извор о Прицама је из 1686. године. Међу Србима који су привремено услијед сукоба са Турцима били смјештени у Оточцу, налазе се пописане и четири Прице: Марко, Мишљен, Никола и Слава. У том списку се не наводи из код су личког мјеста доселили, али се поуздано може закључити да је то Кореница, јер се већина кореничких Срба вратила на своја стара огњишта послије изгона Турака из Лике. Старе међе њихових посједа су потврђене. Приликом пописа Коренице 1712. године, Прице су на том подручју имале чак 15 задруга и појединачно су били најбројнији род. Међу њима је био кнез Гашо Прица, као и два свештеника: поп Станоје (Станиша) и поп Драгиша Прица. Двије задруге Прица су у истом попису забиљежене и на подручју Бунића.

Почетком 20. вијека Прице су у Лици биле приутне у сљедећим насељеима:

Прица, Брлог (Дренов Кланац), Оточац
Прица, Фркашић, Кореница
Прица, Градина, Кореница
Прица, Калебовац, Кореница
Прица, Клашњица, Кореница
Прица, Компоље, Кореница
Прица, Кореница, Кореница
Прица, Крбавица, Кореница
Прица, Крст, Кореница
Прица, Михаљевац, Кореница
Прица, Омољац, Кореница
Прица, Оравац, Кореница
Прица, Личко Петрово село, Кореница
Прица, Понор, Кореница
Прица, Пријебој, Кореница
Прица, Решетар, Кореница
Прица, Шегановац, Кореница
Прица, Удбина, Кореница
Прица, Доњи Ваганац, Кореница
Прица, Висућ, Кореница
Прица, Врановача, Кореница
Прица, Врело, Кореница
Прица, Врпиле. Кореница
Прица, Горњи Лапац, Доњи Лапац

Кореничке Прице би требало да славе Аранђеловдан, а претпостављам да је такав случај и са другим личким Прицама.

У Босанској Крајини Прице су биле присутне у сљедећим насељима:

Прица, Козарска Дубица, Козарска Дубица
Прица, Божићи, Козарска Дубица
Прица, Горњоселци, Козарска Дубица
Прица, Хаџибајир, Козарска Дубица
Прица, Кадин Jеловац, Козарска Дубица
Прица, Срефлије, Козарска Дубица
Прица, Батар, Градишка
Прица, Јабланица, Градишка
Прица, Орахова, Градишка
Прица, Никољдан, Козин, Сански Мост
Прица, Никољдан, Подвидача, Сански Мост
Прица, Горњи Бушевић, Босанска Крупа
Прица, Врањска, Босанска Крупа
Прица, Велики Радић, Босанска Крупа
Прица, Хашани, Босанска крупа
Прица, Бихаћ, Босанска крупа
Прица, Горња Гата, Бихаћ
Прица, Пишталине, Босанска Крупа

Све Прице у Босанској крајини, осим оних у околини санског Моста, славиле су Аранђеловдан.

На Кордуну Прице су биле присутне у сљедећим насељима:

Прица, Батнога, Слуњ
Прица, Рушевица, Слуњ
Прица, Садиловац, Слуњ

Претпостављам да су славили Аранђеловдан.

На Банији Прице су биле присутне у сљедећим насељима:

Прица, Бестрма, Петриња
Не знам шта су славили, претпостављам Аранђеловдан.

У Славонији Прице су биле присутне у сљедећим насељима. Славили су Аранђеловдан.

Прица, Горња Трнава , Нова Градишка
Прица, Смртић, Нова Градишка
Прица, Велика Бршљаница, Гарешница

Неки од познатијих Прица:

Максимилијан Прица (1828-1873), српски политичар и правник у Хрватској, секретар бана Јелачића, делегат на свесловенском конгресу у Прагу.
Симеон Прица (1816-1845), брат Максимилијанов, математичар и професор Београдског лицеја, први предавач грађанске архитектуре на Лицеју, члан Друштва српске словесности.
Драгутин Прица (1867-1960), аустроугарски и југословенски адмирал, почасни ађутант краља Александра I Карађорђевића.
Чедо Прица (1931-2009), пјесник, есејиста, драматург и преводилац.
Алма Прица (1962), југословенска и хрватска глумица, ћерка Чеде Прице.


« Последња измена: Април 13, 2022, 09:10:16 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #116 послато: Април 14, 2022, 11:55:46 пре подне »
Секулићи и Веселице су такође сврстани у групу родова са Лалићима, Прицама и Шијанима. Нису тестирани па се не може сигурно знати да ли заиста припадају овом роду. Секулић је старије презиме, а Веселице су настале од Секулића и прозвани су тако по некој својој баби која је била "веселичаста" (шта год то значило?). Рекло би се да је матично подручје Секулића, самим тим и Веселица на подручју Лапца. Рекао бих да су до Лаудоновог рата 1790-тих Секулићи били на том подручју, па да су се у току тог рата и касније локално премјештали. Веселице су више лоциране на подручју Кордуна, и то оног дијела уз босанску границу.

Почетком 20. вијека Секулићи и Веселице су живјели у сљедећим насељима у Лици:
Секулић, Дољани, Доњи Лапац
Веселица, Личко Петрово Село,   Кореница

у Босанској крајини:

Секулић, Горњи Бушевић, Босанска Крупа
Секулић, Врањска, Босанска Крупа
Секулић, Злопољац, Бихаћ
Веселица, Бугар, Бихаћ
Веселица, Глиница, Велика Кладуша
Веселица, Дреновац, Велика Кладуша
Веселица, Крндија, Цазин

На Кордуну:
Секулић, Тоболић, Слуњ
Секулић, Бјелопетровићи, Слуњ
Секулић, Кордунски Љесковац, Слуњ
Секулић, Збјег Мочилски, Слуњ
Секулић, Мочила, Слуњ
Секулић, Полој Горњи, Војнић
Секулић, Оток Оштарски, Огулин
Веселица, Аранђеловдан, Садиловац, Слуњ

За добар дио ових Секулића са Кордуна немам податке о слави па се требају узети са резервом, што се тиче припадности овом роду.

На Банији:

Секулић, Бански Грабовац, Глина
Секулић, Беговићи, Петриња
Секулић, Блиња, Петриња
Секулић, Брђани, Петриња
Секулић, Чешко Село, Петриња
Секулић, Дрљача, Сисак
Секулић, Храстовица, Петриња
Секулић, Петковац, Петриња
Секулић, Петриња, Петриња
Секулић, Стражбеница, Петриња
Секулић, Црквени Бок, Костајница
Секулић, Доњи Храстовац, Костајница
Секулић, Костајница, Костајница
Секулић, Уметић, Костајница
Секулић, Живаја, Костајница
Секулић, Уштица, Новска
Секулић, Волиња, Двор
Веселица, Ново Село, Петриња

Ни за банијске немам славе, само потенцијално могу бити дио овог рода.






« Последња измена: Април 14, 2022, 11:58:13 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #117 послато: Април 14, 2022, 12:30:35 поподне »
Балаћи су по ономе што је записао Карановић такође повезани са овим родом. Он је додуше погрешно на почетку студије уписао облик њиховог имена као Баслаћ, али у Крајини су постојали само Беслаћи ( то је друга породица која слави Ђурђевдан) и Балаћи који заиста славе Аранђеловдан. Чини се да Балаћи спадају у ону групу породица које су до Лаудонава рата 1790-тих живјеле на подручју Лапца, и који су се након тог рата расељавали у више подручја. У сваком случају најбројнији су били у насељу Круге, Доњи Лапац, и ту би им могла бити и матица. Нешто старија матица би могла бити у Ервенику у Далмацији, јер и тамо постоје Балаћи аранђеловштаци који су нешто старији. Балаћи такође нису тестирани, па је њихова припадност овом роду условна.

Почетком 20. вијека на подручју Лике Балаћи који славе Аранђеловдан живјели су у сљедећим насељима:
Балаћ, Круге, Доњи Лапац
Балаћ, Доњи Лапац, Доњи Лапац
Балаћ, Небљуси, Доњи Лапац
Балаћ, Жељава, Кореница

на подручју Далмације:

Балаћ, Ервеник, Книн
Балаћ, Голубић, Книн

Не знам колико су стари Балаћи у Голубићу, Накићеновић их не помиње, али Балаћи аранђеловштаци у Ервенику би могли бити доста стари. У Далмацији је Балаћа било још у Врлици и Цивљанима Горњим, али они славе Ђурђевдан и вјероватно се ради о другом роду.

На подручју Босанске крајине:
Балаћ, Велики Дубовик, Босанска Крупа
Балаћ, Средњи Дубовик, Босанска Крупа
Балаћ, Мали Радић, Босанска Крупа
Балаћ, Хашани, Босанска Крупа
Балаћ, Грабеж, Бихаћ
Балаћ, Дољани, Бихаћ
Балаћ, Гашица и Бијаковац парохија, Градишка
Балаћ, Кулен-Вакуф парохија, Бихаћ

Горе су наведени Балаћи који су славили Аранђеловдан. На подручју Шипова и Грахова, било је и Балаћа који су славили Ђурђевдан. Ови ђурђевштаци би могли бити повезани са Балаћима ђурђевштацима у Врличкој крајини.

На подручју Баније:
Балаћ, Кињачка, Сисак
Балаћ, Старо Село, Сисак
Балаћ, Глина, Глина

Не знам славу ових банијских, претпостављам да је Аранђеловдан.

На подручју Славоније:
Балаћ, Драганић Гудовачки, Бјеловар
Балаћ, Војаковац, Крижевци
Балаћ, Кореничани, Дарувар
Балаћ, Кукуњевац, Пакрац
Балаћ, Хум Воћински, Подравска Слатина
Балаћ, Лисичине, Подравска Слатина
Балаћ, Мацуте, Подравска Слатина
Балаћ, Стризивојна, Славонски Брод

Овдје су наведени Балаћи који су славили Аранђеловдан. Неки Балаћи на подручју Новске и Јасеновца славили су Ђурђевдан.








« Последња измена: Април 14, 2022, 12:32:48 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #118 послато: Април 14, 2022, 12:34:38 поподне »
Прице су још један род који се етнографској литератури повезује са Шијанима и Лалићима. Досад нико од Прица није тестиран. Прице по свом географском распореду представљају један од карактеристичнијих кореничких родова. Презиме је свакако старо и као такво постојало је у 17. вијеку. Први писани извор о Прицама је из 1686. године. Међу Србима који су привремено услијед сукоба са Турцима били смјештени у Оточцу, налазе се пописане и четири Прице: Марко, Мишљен, Никола и Слава. У том списку се не наводи из код су личког мјеста доселили, али се поуздано може закључити да је то Кореница, јер се већина кореничких Срба вратила на своја стара огњишта послије изгона Турака из Лике. Старе међе њихових посједа су потврђене. Приликом пописа Коренице 1712. године, Прице су на том подручју имале чак 15 задруга и појединачно су били најбројнији род. Међу њима је био кнез Гашо Прица, као и два свештеника: поп Станоје (Станиша) и поп Драгиша Прица. Двије задруге Прица су у истом попису забиљежене и на подручју Бунића.

Неко од Прица је тестиран на 23andMe. Чини ми се да су из околине Босанске Крупе (свакако слава Аранђеловдан). Нажалост, одређен им је само основни SNP I2-M423. Може се само претпоставити да постоји веза са Лалићима и Шијанима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #119 послато: Април 14, 2022, 12:38:31 поподне »
Балаћи су по ономе што је записао Карановић такође повезани са овим родом. Он је додуше погрешно на почетку студије уписао облик њиховог имена као Баслаћ, али у Крајини су постојали само Беслаћи ( то је друга породица која слави Ђурђевдан) и Балаћи који заиста славе Аранђеловдан. Чини се да Балаћи спадају у ону групу породица које су до Лаудонава рата 1790-тих живјеле на подручју Лапца, и који су се након тог рата расељавали у више подручја. У сваком случају најбројнији су били у насељу Круге, Доњи Лапац, и ту би им могла бити и матица. Нешто старија матица би могла бити у Ервенику у Далмацији, јер и тамо постоје Балаћи аранђеловштаци који су нешто старији. Балаћи такође нису тестирани, па је њихова припадност овом роду условна.

Неколико Балаћа тестирано је на 23andMe и сви припадају хаплогрупи J2b-M205. Један је уписао место порекла Личко Петрово Село, Кореница (слава Аранђеловдан). Могуће да је реч о прибраћивању, али није искључено да постоји веза са неким другим крајишким Аранђеловштацима (Мркобраде, Малбашићи).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #120 послато: Април 14, 2022, 12:43:32 поподне »
Неколико Балаћа тестирано је на 23andMe и сви припадају хаплогрупи J2b-M205. Један је уписао место порекла Личко Петрово Село, Кореница (слава Аранђеловдан). Могуће да је реч о прибраћивању, али није искључено да постоји веза са неким другим крајишким Аранђеловштацима (Мркобраде, Малбашићи).

Нисам знао за тај резултат. Ако је тако, није искључено да су Балаћи аранђеловштаци J2b-M205. Карановић је доста слободно груписао ове родове. Негдје јесте био у праву, али у доста случајева и није.

Мислим да би доста корисно било да се тестира неко од Балаћа из Ервеника.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #121 послато: Април 14, 2022, 01:29:01 поподне »
Сријемци које Карановић помиње као дио овог рода су невелик род из околине Велике Кладуше и насељава два насеља: Глиницу и Босанску Бојну. Славе Аранђеловдан. Презиме је скоријег постанка, настало по надимку претка који је боравио у Срему па се вратио. Није познато које им је било раније презиме. Нису се тестирали, па припадност роду остаје условна.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #122 послато: Април 14, 2022, 02:17:11 поподне »
Зубовиће који славе Аранђеловдан је Карановић сврстао у овај род. Међутим, Зубовићи из кореничког насеља Врела тестирани су као I2-PH908. И поред вриједности DYS448=19, њихов хаплотип додуше има неких вриједности (попут DYS390=25) које би га могле сврстати и у грану FT386055. Ипак, без SNP потврде, ова предикција остаје само као могућност. Без обзира на припадност или неприпадност роду, даћу преглед насеља Зубовића аранђеловштака у Крајини.

У попису Лике 1712. године, Зубовића је било ан двије локације, у околини Грачаца и на простору Коренице.

У Кореници је пописана једна задруга (Смољана Зубовића):
Dise Petina hat mitgespan dem Smolia Subonik
hat in allen 140
Saphe 140
traghero 250 1/2
390 1/2
Köpf zum waffen tragen
Smolian Sukovich 50 Johr 1
Radovan Sohn 24 Johr 1
Vuko Sohn 18 Johr 1
Ostaria Sohn 16 Johr alt 1
zum waffen 4
Vnmindige Mans Persohnen 1
weibs bilder 3
Summa in allen 8

у Грачацу, двије задруге:

61. Marko Zubouicz ima zemlie pod ze 70
Item iza vodine glaui 70
u Gubaucha poliu 50
upoliu Senecheuu 150
bare liuade 30
u Resniku liuade 30
260
od let 50. brata 2 Starÿ Janko 53 Vuchen 47
Sinouachi Radoie, 30 Milasin 28 Radan 25,
Juro, 20 Jouan 18, malih 5 zenskoga 20

137. Milos Zubouicz ima zemlie 50
Item u bari liuade 11
u Resniku 2
Kerceuine 40
93
od let 30, bratie, 6 Miholio 20, Baio 19 Jouan 16.
mala 12, xenskoga 9

На простору Лике Зубовићи су били присутни у сљедећим насељима:

Зубовић,Јасиковац, Кореница
Зубовић, Кореница, Кореница
Зубовић, Оравац, Кореница
Зубовић, Ријека, Кореница
Зубовић, Врело, Кореница
Зубовић, Врховине, Оточац
Зубовић, Залужница, Оточац
Зубовић, Штикада, Грачац
Зубовић, Томингај, Грачац

На подручју Босанске крајине:

Зубовић, Бугар, Бихаћ
Зубовић, Папари, Бихаћ
Зубовић, Осредак, Цазин


На подручју Кордуна:

Зубовић, Цетинград, Слуњ
Зубовић, Батнога, Слуњ
Зубовић, Делић Пољане, Слуњ
Зубовић, Маљевац, Слуњ

Не знам шта славе.

На подручју Баније:

Зубовић, Дубица, Костајница

Не знам шта славе.

На подручју Славоније:

Зубовић, Трнава, Нова Градишка
Зубовић, Драговци, Нова Градишка



« Последња измена: Април 14, 2022, 02:18:49 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #123 послато: Април 14, 2022, 02:46:30 поподне »
Зубовиће који славе Аранђеловдан је Карановић сврстао у овај род. Међутим, Зубовићи из кореничког насеља Врела тестирани су као I2-PH908. И поред вриједности DYS448=19, њихов хаплотип додуше има неких вриједности (попут DYS390=25) које би га могле сврстати и у грану FT386055. Ипак, без SNP потврде, ова предикција остаје само као могућност. Без обзира на припадност или неприпадност роду, даћу преглед насеља Зубовића аранђеловштака у Крајини.

Лички Зубовићи су такође тестирани преко 23andMe. Тако да, иако можда нису PH908, знамо сигурно да јесу I2-S17250.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #124 послато: Април 15, 2022, 10:04:09 пре подне »
Миљковићи су невелик род који су такође сврстани у групу са Лалићима-Прицама-Шијанима. У Крајини има и Миљковића који славе друге славе, али они који славе Аранђеловдан углавном су били концентрисани на Кордуну и граничним дијеловима Цазинске крајине, па није искључено да су се Миљковићи издвојили од неког већег рода на подручју Слуња.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

Миљковић, Јоховица, Велика Кладуша
Миљковић, Црнаја, Цазин
Миљковић, Кордунски Љесковац, Слуњ
Миљковић, Басара, Слуњ

Локићи у Црнаји, Цазин су огранак ових Миљковића.

Миљковића је било и на подручју Петриње, у насељу Трњани као и у насељима Ивањски Бок и Јасеновчани на подручју Костајнице, али не знам шта су славили.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #125 послато: Април 15, 2022, 10:20:43 пре подне »
Вујиновиће аранђеловштаке је Карановић сврстао у групу родова Лалић-Прица-Шијан. Било их је на подручју Поуња, потенцијално би могли бити повезани са Вујиновићима из Отона у Далмацији, али би ту везу још требало провјерити тестирањем.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

у Босанској крајини:
Вујиновић, Бањани, Босанска Крупа
Вујиновић, Менић, Босанска Крупа
Вујиновић, Велика Рујишка, Нови Град
Вујиновић, Горијевац, Бихаћ
Вујиновић, Теочак, Бихаћ
Вујиновић, Хргар, Бихаћ
Вујиновић, Орашко брдо, Бихаћ
Вујиновић   , Пркоси, Босански Петровац
Вујиновић, Шиповљани, Дрвар (досељени из Отона)

у Далмацији:
Вујиновић, Отон, Книн (уписани као Вујновићи)

У Зрмањи је била једна кућа неких Вујиновића, али не знам шзта славе. У Плавну су присутни Вујиновићи, али славе Ђурђевдан. У Лици има Вујновића од којих неки припадају роду Крича, други Мириловића. Није ми познато да у Лици има Вујиновића који славе Аранђеловдан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #126 послато: Април 18, 2022, 09:13:02 пре подне »
Поред досад наведених презимена о чијој међусобној вези постоје сачувана предања или етнографске биљешке, постоје и они родови чија је припадност роду I2-FT386055 дата кроз генетичке резултате, било преко дубинских тестова, било преко хаплотипа и карактеристичних маркера.

Ради се о сљедећим родовима:

Врањешевић, Аранђеловдан, Ботајица/Модрича (потврђен I2-FT386055>FTB47503)
Гашић, Никољдан, Матавази/Нови Град (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Ђурђевић, Тривуњдан, Печенег Илова/Прњавор (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка/Војнић (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац (потврђен I2-FT386055)
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Старaшинич, католик, Красинец, Бела Крајина ( потврђен А1328+, хаплотипом се уклапа у род I2-FT386055)
« Последња измена: Април 18, 2022, 11:49:09 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #127 послато: Април 18, 2022, 09:27:23 пре подне »
Гашићи су мањи род на подручју Подгрмеча. Славе Никољдан. Могуће да су настали скоријим издвајањем из неког ширег рода. Углавном, почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

Гашић, Матавази, Нови Град (STR тестирани)
Гашић, Кљевци, Сански Мост
Гашић, Бошњаци, Сански Мост

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #128 послато: Април 18, 2022, 11:10:47 пре подне »
Еремићи су локализовани као род на подручју Војнића на Кордуну гдје су били присутни на подручју три насеља:

Еремић, Криваја, Војнић
Еремић, Војишница, Војнић
Еремић, Војнић, Војнић

Најбројнији су били у Криваји. Иако нису SNP потврђени, по хаплотипу и славе може се прилично поуздано претпоставити припадност роду I2-FT386055

Подручје Војнића је насељено 1686. године, углавном од пребјега из Босанске крајине, тако да су и Еремићи по свој прилици били у том таласу насељавања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #129 послато: Април 18, 2022, 12:07:35 поподне »
Старашиничи су словеначка породица из Беле Крајине из мјеста Красинец. Красинец је географски близак и Жумберку и српској белокрањској енклави Мариндол-Бојанци. Само презиме има штокавски коријен (на -ич, од ријечи старјешина) па би се могло претпоставити српско поријекло овог рода. На то прилично недвосмислено указују и генетички подаци,јер на 37 маркера Старашинич има само један маркер разлике са Милановићем. Осим тога позитивно је потврђен на А1328.

Српске сеобе у Белу крајину и Жумберак углавном су завршене у 16. вијеку.  Уколико претпоставимо да тестирани Старашинич потиче од ових Срба, онда би то значило да је род I2-FT386055 био присутан на подручју Унца, Срба, Гламоча и Цетине још у првој половини 16. вијека и да представља најранију српску популацију на том подручју. Можда се међу Жумберчанима и Белокрањцима убудуће појави још неки припадник рода I2-FT386055.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #130 послато: Април 18, 2022, 12:22:53 поподне »
Везано за Преочане копирам преписку са једне друге теме:

20. Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643 и генетичком роду коју смо условно назвали Родићима.

Преочани су у Цетину дошли из села Преодац, које се налази у Босни, испод планине Шатор, на тромеђи Босанског Грахова, Дрвара и Гламоча. Своје садашње презиме Преочани су понели управо по имену села из којег су се доселили. У изворима се помињу и под презименима Preozanin, Presanin и Preodac. Године 1728. Rade Preozanin с породицом од 27 чланова добио је инвеституру на 44 campa и 190 tavola земље. Године 1810. у Цетини је било седам породица Преочанин, са 35 чланова. Године 1846. у Цетини су шесторица Presanina власници кућа. У наредних 30 година породица се развила, па се 1878. године наводе четрнаесторица Преочанина као власници 15 кућа у селу. Огранци Преочана у Цетини носе надимке: Луићи, Шантићи, Вурлановићи и Јуранковићи.

Претпоставља се да се део припадника овог братства иселио у 18. веку у Шајкашку крајину, у место Мошорин, данас село општине Тител. Преочани се под различитим презименима (Преочанин, Преочан, Преочански) у више наврата помињу у матичним књигама Мошорина, у периоду од 1783. до 1852. године.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 367 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 482-483.)

Хаплотип тестираног Преочанина карактерише маркер DYS390=25. Сличност се уочава са хаплотиповима групе братстава која припадају крајишком роду Родића, а која такође славе Аранђеловдан. Како је и матица Родића у дрварском крају, нема сумње да су им Преочани сродни. Генетичким тестовима до сада је пронађено двадесетак појединаца из овог генетичког рода, међу којима има и припадника староседелачких херцеговачких породица, па би се његова даља старина могла тражити управо на подручју Херцеговине, и још даље ка југоистоку. О крајишким Родићима више је писано на засебној теми Форума: Родићи - I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328

Дедићи из Миочића су се раније презивали Преочанин (од њих је Арсен Дедић), и такође славе Аранђеловдан. Имамо везу Цетине и Миочића преко Вуковића и Преочанина, али не само то. У књизи "Петрово поље у врелима османског раздобља, Јаковљевић, Исаиловић, 2020." наводи се веза Миочића са Цетином у 16. веку, преко неких људи:

Kršćanin Radosav, sin Milka, zajedno s braćom, bio je ubilježen kao držatelj manje zemljišne cjeline u ovom selu (1585., 1604.), uz napomenu da nije nastanjen u Miočiću, već da je njegovo prebivalište bilo na vrelu rijeke Cetine u selu Paškom Polju (pisano i kao Spaško Polje; danas selo Cetina u Općini Civljane). Radosavljev otac Milko, sin Miličića, pronalazi se u Miočiću već u prvom
dostupnom opširnom popisu iz 1540. – 1542., da bi se 1550. godine zatekao u Vrh Cetini (tj. Paškom Polju) te ponovno bio ubilježen u Miočiću 1574. (kao Milko, sin Miliča, pop).


Тако да бих ону причу о досељавању Вуковића из Миочића у Цетину након 1720. одбацио, јер су везе постојале много раније.

Није ми баш најјасније, кад су се доселили Преочани на подручје Врлике( у сеобама крајем 17. вијека)? Сматраш ли да су Дедићи потомци тих Преочана из Врлике?

Дедићи су под презименом Преочанин уписани у Миочићу 1710, и то 2 веће породице на челу са мушкарцима који нису браћа, пошто су им имена очева различита. То ме наводи на укорењеност и пре сеоба 1690-их. Иако Симић пише о вези са селом Преодац, мислим да није дао конкретан доказ за то (докумет). Има логике да су одатле, само питање је кад су дошли, ако заиста јесу. Први пут се у Цетини записују 1728. Вуковићи су били харамбаше и мислим да су још под Турцима имали имања и у Миочићу и у Цетини.

Ако су заиста дошли из села Преодац, онда ми највише логике има да су дошли у сеобама 1690-тих. Предоац се налази у подручју из ког су полазиле те сеобе. Што се евентуално ранијег досељавања из Преоца тиче, не знам да ли је село под тим именом постојало у 16. вијеку, па да је онда име села било пренесено као презиме. Не сјећам се да сам на име села налазио у турским пописима или другим изворима (мада треба детаљније погледати). Са друге стране, у самом Преоцу постоји и црквиште и стара кула (тзв. Момчилов град), па вјероватно постоји старина насељавања на том подручју.

Данашње породице у Преоцу, по предањима, нису старије од 200 година и дошле су у пусто село,крчили су земљу. Ово иде у прилог томе да је село почетком 18. вијека било пусто па да се поново насељавало, али питање је да ли је опустило након што је становништво 1690-тих отишло одатле (у Далмацију?) или је било пусто дужи период прије тога. Међу породицама присутним у Преоцу, нема ниједне која би се могла повезати са родом Родића.

Могуће је да су Преочани дошли 1690-их, прво у Миочић (више њих). Они једини у том селу славе Аранђеловдан. Само ова веза Миочића и Цетине из турског периода и повезаност неких презимена мало збуњује. Што више сазнајеш, то у већи ребус упадаш.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #131 послато: Април 18, 2022, 02:02:27 поподне »
На овај списак треба додати и Милановића који је потврђен I2-FT386055>FTB47503

Врањешевић, Аранђеловдан, Ботајица/Модрича (потврђен I2-FT386055>FTB47503)
Гашић, Никољдан, Матавази/Нови Град (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Ђурђевић, Тривуњдан, Печенег Илова/Прњавор (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка/Војнић (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац (потврђен I2-FT386055)
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Старaшинич, католик, Красинец, Бела Крајина ( потврђен А1328+, хаплотипом се уклапа у род I2-FT386055)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #132 послато: Април 18, 2022, 02:10:25 поподне »
На овај списак треба додати и Милановића који је потврђен I2-FT386055>FTB47503

Врањешевић, Аранђеловдан, Ботајица/Модрича (потврђен I2-FT386055>FTB47503)
Гашић, Никољдан, Матавази/Нови Град (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Ђурђевић, Тривуњдан, Печенег Илова/Прњавор (само преко хаплотипа, не слави Аранђеловдан, под упитником, потребна SNP потврда)
Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка/Војнић (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац (потврђен I2-FT386055)
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане (само преко хаплотипа, потребна SNP потврда)
Старaшинич, католик, Красинец, Бела Крајина ( потврђен А1328+, хаплотипом се уклапа у род I2-FT386055)

Милановић је већ обрађен неколико постова уназад. На овом списку су наведени они које још нисам обрадио на теми. Већину јесам у претходним постовима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #133 послато: Април 18, 2022, 03:50:47 поподне »
Врањешевић из Ботајице/Модрича урадио је дубински тест и са Милановићем из рода зрмањских аранђеловштака дијели мутацију FTB47503.

На подручју митрополије Дабробосанске крајем 19. вијека, Врањеешевићи који су славили Аранђеловдан били су присутни само на подручју Ботајице и у насељу Борак/Кнежево (некадашњи Скендер Вакуф). Врањеша који су славили Аранђеловдан било је у Гнионици/Вукосавље (дио некадашње општине Оџак) и у гламочком насељу Камен.

Гнионица и Ботајица су сусједна села и могло би се претпоставити да су Врањеши из Гнионице и Врањешевићи из Ботајице иста породица. Међутим то се не може тврдити сигурно. У својој обради овог подручја, етнограф Филиповић помиње само Врањеше у Гнионици и за њих пише сљедеће: "Међу православнима најстарији род су Ракићи (Игњатијев дан) који су пореклом из Бос.Крајине, а послије њих су дошли такође из Бос.крајине Врањеши (4к. Аранђеловдан), по којима се читав део насеља око цркве на левој страни потока Гнионице зове Врањешима."

И иначе у том подручју било је доста досељеника из "Крајине", али је питање шта се у Посавини тог периода сматрало "Крајином". Има доста извора која указују да су се под Крајином могли подразумјевати и крајеви источно од Врбаса, практично сва западна струја насељавања. Дакле су и Врањеши/Врањешевићи могли доћи како из Врховине тако и из "праве Крајине".

Најдиректнија веза за поријекло Врањеша/Врањешевића аранђеловштака у модричком крају јесу Врањешевићи у селу Борак код Кнежева. Свакако би било корисно да се неко од њих тестира.

Што се тиче Врањеша из села Камен код Гламоча, они су старија гламочка породица. Једино је проблем што их шематизам у том селу биљежи и са славом Аранђеловдан и са славом Стевањдан, тако да се не може знати који податак о слави је исправан. Ни тај правац сеобе не би био необичан, јер је област Кнежева, могло бити успутна станица на путу ка Посавини. На подручју Кнежева има досељеника из Гламоча (презиме Гламочић нпр.). Наравно, најсигурније би било да се неко од Врањеша из Гламоча тестира.

Чини ми се да је рјешавање поријекла Врањешевића веома важно за поријекло читавог рода  I2-FT386055, јер би му опредијелило матицу у периоду 15-16. вијека тј. да ли је она негдје западно или источно од Врбаса.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #134 послато: Април 19, 2022, 02:49:57 поподне »
Ђурђевићи који славе Тривуњдан, из Печенег Илове/Прњавор хаплотипом се уклапају у род I2-FT386055, међутим нису радили SNP тест, а и славом се не уклапају у овај род, тако дањихову припадност овом роду треба још додатно провјерити.

Једини су Ђурђевићи који су славили Тривуњдан на подручју дабробосанске митроплоије. Подручје Прњавора није етногрфски обрађивано, тако да и о Ђурђевићима није остало сачуваних записаних предања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #135 послато: Април 19, 2022, 03:00:12 поподне »
Васићи из Бранежаца Доњих код Челинца тестирани су BIGY700 тестом и потврђени су припадници рода I2-FT386055. Имају једну мутацију разлике у односу на Милановића и Врањешевића. Истовремено STR тестовима је потврђена веза Васића из Доњих Бранежаца са Васићима из Горњих Бранежаца/Челинац и Васићима из Горње Мравице и Доњих Вијачана/Прњавор. Тиме су уједно обухваћени сви Васићи на простору Митрополије дабробосанске 1882. године који су славили Аранђеловдан.

Као што сам већ поменуо за Ђурђевиће, предио Челинца и прњавора је прилично оскудан у етнографској грађи, тако да се ништа одређеније о поријеклу Васића не може написати.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #136 послато: Април 19, 2022, 03:00:39 поподне »
Ови Ђурђевићи су можда дошли из Липља у коме има много презимена која славе светог Тривуна. У Липљу постоје и Васићи који славе Тривуњдан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #137 послато: Април 19, 2022, 03:16:25 поподне »
Мислим да сам поменуо све породице, које се или преко предање или генетичким резултатом, могу повезати са овим родом.

Неки закључак, на основу ових података које данас имамо, јесте да је род на подручју Крајине присутан прилично рано, вјероватно још у првој половини 16. вијека. Не знам која би област могла бити матична на подручју Крајине. Има доста података који указују да би то могло бити подручје Унца, Гламоча и Бјелајског поља. Ову слику ремете тестирани родови источно од Врбаса и док се не установи колико су ти родови стари у својим насељима, отворене су све опције.

Што се тиче мјеста даљег поријекла, на основу тог једног херцеговачког резултата, можемо претпоставити да је матица на граничном подручју Захумља и Травуније, на ободима Попова поља. Прије свега мислим на стари расељени род Лула из села Хум код Требиња. То су бар засад једине везе које имамо.

Приоритет за дубинске тестове би били: Херцеговачка необјављена породица, Преочани из Врлике и нека од породица из групе Лалићи/Прице.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #138 послато: Април 23, 2022, 11:41:30 пре подне »
Старашиничи су словеначка породица из Беле Крајине из мјеста Красинец. Красинец је географски близак и Жумберку и српској белокрањској енклави Мариндол-Бојанци. Само презиме има штокавски коријен (на -ич, од ријечи старјешина) па би се могло претпоставити српско поријекло овог рода. На то прилично недвосмислено указују и генетички подаци,јер на 37 маркера Старашинич има само један маркер разлике са Милановићем. Осим тога позитивно је потврђен на А1328.

Српске сеобе у Белу крајину и Жумберак углавном су завршене у 16. вијеку.  Уколико претпоставимо да тестирани Старашинич потиче од ових Срба, онда би то значило да је род I2-FT386055 био присутан на подручју Унца, Срба, Гламоча и Цетине још у првој половини 16. вијека и да представља најранију српску популацију на том подручју. Можда се међу Жумберчанима и Белокрањцима убудуће појави још неки припадник рода I2-FT386055.

Везано за Старашиниче, допунићу подацима из Урбара за Белу крајину.

Први запис Старшинича је из 1610. године, када је у селу Прелока пописан Lenackh Staraschinitsch. Одмах иза њега у истом селу пописан је Аврам Вигњевић (Вигњевићи су српска породица из Беле Крајине). На другом мјесту у истом насељу пописан је Michel Staraschinitsch. Насеље Прелока се наслања на села Мариндол и Пауновиће.

У попису из 1674. године пописани су Тома, Марко и Михо Старашинич у насељу Зиље, које је сусједно Прелоки и наслања се на српска села у Белој Крајини.

У попису из 1690-1699. године пописан је Michell Staraschinitsch у селу Перудина, које се наслања на српско село Бојанце.

Срби у Белој Крајини, требали би потицати од досељника са Цетине. Ако су и Старашиничи дио тог таласа из прве половине 16. вијека, онда поред Гламоча, Унца, Срба и потенцијално полазно мјесто рода треба додати и Цетину.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #139 послато: Април 23, 2022, 12:19:55 поподне »

Што се тиче мјеста даљег поријекла, на основу тог једног херцеговачког резултата, можемо претпоставити да је матица на граничном подручју Захумља и Травуније, на ободима Попова поља. Прије свега мислим на стари расељени род Лула из села Хум код Требиња. То су бар засад једине везе које имамо.

Приоритет за дубинске тестове би били: Херцеговачка необјављена породица, Преочани из Врлике и нека од породица из групе Лалићи/Прице.

Сад већ могу написати и којој се херцеговачкој породици ради.

Ламбете, Аранђеловдан, Горогаше/Требиње

Хаплотипом и славом се уклапају у род I2-FT386055. При томе су и позитивно тестирани на А1328. По предању, поријеклом су од старе породице Лула из села Хум код Требиња. Лула више нема у Хуму, али је о њима остало забиљежено интересантно предање:

"Селишта има на три места, око села, која се зову по породицама, које су ту некад становале. У једноме од тих селишта седеле су Луле, који су се, по причању, раселили због многих змија које су им у кућу биле навалиле. О томе се прича како је био дошао некакав Грк, доктор из Дубровника, који је имао траву на коју је могао скупити змије. Тако он пред једним од тих Лула окружи око себе ножем затим звизне, нашто се скупе многе змије свакојаких врста, и међу њима једна бела као снег. Само онај круг, што je био окружен ножем није ниједна преступила. Ону белу змију Грк ухвати, закоље, одере и да томе Лули да је испече на ватри, препоручивши му да ни пошто не окуси од ње, а он пође да спава. Од змије се осећао врло пријатан мирис. Лула дохвати мало прстом, те се опржи на тај прст мало лизне, а на то змија почне смрдети. Грк се прене иза сна и, сазнавши шта је Лула учинио, нагна бежати, рекавши и њему да и он бежи. Кад Лула дође кући затекне је пуну змија те некако једва жив са породицом измакне и побегне у Босну."

У предању видимо библијски мотиве изгона из раја, али је расељавање и одлазак "у Босну" могао бити стваран догађај.

За Ламбете у Горогашима се наводи:
"Ламбета je Лула из села Хума (срез Требиње)"

Од ових старих Лула из Хума би могла бити и муслиманска породица Лулића (зову их и Луле) којих има у више насеља на подручју Мостара, Јабланице, Коњица.

Занимљив детаљ је и да је на подручју Попова постојала стара породица Родића. По њима је назван и топоним Родићевина на подручју села До.

У предањима овог рода поред Херцеговине, појављивало се и предање о Црној Води код Прилепа у Македонији, али се ово предање јављало само код Стојисављевића у Цетини, који генетички не припадају овом роду, већ су му се на подручју Зрмање почетком 18. вијека прибратили, тако да предање о Македонији није релевантно за род I2-FT386055.

Подаци које тренутно имамо говоре да би средњовјековна жупа Попово у Захумљу могло бити најстарија матица рода.

« Последња измена: Април 23, 2022, 12:22:49 поподне drajver »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #140 послато: Мај 20, 2022, 11:52:44 поподне »
Сад већ могу написати и којој се херцеговачкој породици ради.

Ламбете, Аранђеловдан, Горогаше/Требиње

Хаплотипом и славом се уклапају у род I2-FT386055. При томе су и позитивно тестирани на А1328. По предању, поријеклом су од старе породице Лула из села Хум код Требиња.
Некако се наслућује веза у имену између Лула и крајишких Лалића, који припадају овом роду...

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #141 послато: Мај 21, 2022, 07:00:21 пре подне »
Некако се наслућује веза у имену између Лула и крајишких Лалића, који припадају овом роду...

Падало ми је ово на памет, поготово што се у неким записаним облицима презиме Лалић појављује и као Лолић.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #142 послато: Јун 25, 2022, 11:06:52 поподне »
Зна ли се којој хаплогрупи припадају Пивски Васовићи ? Они славе Аранђеловдан.
« Последња измена: Јун 25, 2022, 11:08:25 поподне Васић.РС »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #143 послато: Јун 25, 2022, 11:39:50 поподне »
Зна ли се којој хаплогрупи припадају Пивски Васовићи ? Они славе Аранђеловдан.

Вероватно су дробњачка I1 P109, али није потврђено.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #144 послато: Јун 26, 2022, 12:35:06 пре подне »
Вероватно су дробњачка I1 P109, али није потврђено.

Требало би да су N2 јер су по предању од Кнежевића из Петровића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #145 послато: Јун 26, 2022, 01:00:58 поподне »
Требало би да су N2 јер су по предању од Кнежевића из Петровића.

Можда грешим, али, иако долазе из Петровића, имају неке везе с дробњачким родовима. Најбољи одговор дало би тестирање.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #146 послато: Јун 26, 2022, 07:47:42 поподне »
Везано за Старашиниче, допунићу подацима из Урбара за Белу крајину.

Први запис Старшинича је из 1610. године, када је у селу Прелока пописан Lenackh Staraschinitsch. Одмах иза њега у истом селу пописан је Аврам Вигњевић (Вигњевићи су српска породица из Беле Крајине). На другом мјесту у истом насељу пописан је Michel Staraschinitsch. Насеље Прелока се наслања на села Мариндол и Пауновиће.

У попису из 1674. године пописани су Тома, Марко и Михо Старашинич у насељу Зиље, које је сусједно Прелоки и наслања се на српска села у Белој Крајини.

У попису из 1690-1699. године пописан је Michell Staraschinitsch у селу Перудина, које се наслања на српско село Бојанце.

Срби у Белој Крајини, требали би потицати од досељника са Цетине. Ако су и Старашиничи дио тог таласа из прве половине 16. вијека, онда поред Гламоча, Унца, Срба и потенцијално полазно мјесто рода треба додати и Цетину.

Кад сам писао о Старешиничима промакао ми је један веома битан податак о поријеклу ове породице који се налази у књизи Миленка Филиповића "Српска насеља у Белој Крајини". Ради се о сљедећем исјечку:


Оно што се на основу овог навода може додатно закључити о поријеклу Старешинича јесте сљедеће:

- род је сасвим сигурно југоисточног поријекла
- могуће да је дошао у сеоби чакавизираних старих Влаха са подручја Зрмање. Помен Далмације, чакавског и Поропатића заједно са њима, указује да су могли бити дио сеобе тзв. Влаха Истрије са Зрмање на Купу, која се десила 1538. године
- присуство православне породице Барјаковића у истим насељима са њима,а у католичком окружењу, са славом Аранђеловдан и са прилично различитим предањима о поријеклу у односу на друге белокрањске Србе, такође може бити индикативно. Барјаковићи су и једини српски род на подручју Беле Крајине који слави Аранђеловдан

- ова генетичко-предањска веза Старешинића поново ставља подручје Зрмање у фокус као матично подручје рода крајишких аранђеловштака

Оно што је кључно питање јесте да ли је овај род могао бити на подручју Зрмање и прије доласка Турака, тј. да ли је могао припадати тим тзв. старим власима угарског краљевства, који су са подручја Херцеговине досељавали у Далмацију и Лику током 14. вијека. Иако оригинално штокавци и православни, у 16. вијеку је један дио ових Срба у влашком статусу био већ свакако чакавизиран и покатоличен. Међутим није искључено да конверзија није била потпуна, тј. да су нове таласе српских сеоба дочекали као дијелом православни и да су се уклапали у нове српске досељенике. У Белој крајини су приутни и православни родови Буњевац и Стипановић, чија презимена могуће такође указују на икавску основу.

Уколико је у Белој крајини остао ико од ових Барјаковића аранђеловштака било би веома корисно да се тестира. Међутим и без тога веза Старешинића са родом крајишких аранђеловштака је несумњива.
« Последња измена: Јун 26, 2022, 09:02:05 поподне drajver »

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #147 послато: Јун 26, 2022, 08:02:38 поподне »
На овом линку је породично стабло Васовића https://www.geni.com/family-tree/index/6000000014756959148 , https://www.geni.com/family-tree/index/6000000014756933476
Васовићи - Кнежевићи - Петровићи - Вуковићи

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #148 послато: Јун 26, 2022, 08:05:31 поподне »
Оно што је кључно питање јесте да ли је овај род могао бити на подручју Зрмање и прије доласка Турака, тј. да ли је могао припадати тим тзв. старим власима угарског краљевства, који су са подручја Херцеговине досељавали у Далмацију и Лику током 14. вијека. Иако оригинално штокавци и православни, у 16. вијеку је један дио ових Срба у влашком статусу био већ свакако чакавизиран и покатоличен. Међутим није искључено да конверзија није била потпуна, тј. да су нове таласе српских сеоба дочекали као дијелом православни и да су се уклапали у нове српске досељенике. У Белој крајини су приутни и православни родови Буњевац и Стипановић, чија презимена могуће такође указују на икавску основу.

С обзиром да на истоку имају само једног сигурног ДНК рођака (Херцеговина), као и да су један од најбројнијих генетичких родова у Крајини, није искључено. Тешко је то на основу маркера поуздано тврдити код I2.

Оставили смо ту опцију и за део крајишких N2-P189.2. Само што за разлику од крајишких аранђеловштака, крајишки N2-P198.2 имају прегршт генетичких рођака у областима које су матичне за већину Крајишника (Херцеговина, Црна Гора, Стари Влах).

Да иронија буде већа, тај крајишки род Аранђеловдан једини у Крајини има предање о некој даљој старини на простору Македоније. Дакле екстремно јужно у односу предања већине крајишких родова.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #149 послато: Јун 26, 2022, 08:12:15 поподне »
Да иронија буде већа, тај крајишки род Аранђеловдан једини у Крајини има предање о некој даљој старини на простору Македоније. Дакле екстремно јужно у односу предања већине крајишких родова.

Заправо нема. То предање о поријеклу из Македоније су имали само Стојсављевићи у Цетини, а они оригинално не припадају овом роду, већ су му прибраћени на подручју Зрмање, гдје се Стојсављевићи досељавају почетком 18. вијека. Дакле, то предање о поријеклу из Македоније се односи само на Стојсављевића и њима сродне породице које су E-V13.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #150 послато: Јун 26, 2022, 08:26:16 поподне »
На графикону од аутора Ивана Вукичевића хаплогрупа I2 CTS10228 у Црној Гори пише да су Лаловићи и Пивљани Y177643 а Булатовићи и Вељовићи су FT109194
Да ли ово значи да има тестираних Пивљана који припадају Y177643 ? Можда неко зна која су то презимена.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #151 послато: Јун 26, 2022, 08:32:47 поподне »
На графикону од аутора Ивана Вукичевића хаплогрупа I2 CTS10228 у Црној Гори пише да су Лаловићи и Пивљани Y177643 а Булатовићи и Вељовићи су FT109194
Да ли ово значи да има тестираних Пивљана који припадају Y177643 ? Можда неко зна која су то презимена.

Везано за род о којем је овдје ријеч, не постоји ближа веза са породицама из Пиве. Треба се концентрисати само на оне породице које посједују DYS390=25.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #152 послато: Јун 27, 2022, 07:44:17 пре подне »
С обзиром да на истоку имају само једног сигурног ДНК рођака (Херцеговина), као и да су један од најбројнијих генетичких родова у Крајини, није искључено. Тешко је то на основу маркера поуздано тврдити код I2.

Оставили смо ту опцију и за део крајишких N2-P189.2. Само што за разлику од крајишких аранђеловштака, крајишки N2-P198.2 имају прегршт генетичких рођака у областима које су матичне за већину Крајишника (Херцеговина, Црна Гора, Стари Влах).

Да иронија буде већа, тај крајишки род Аранђеловдан једини у Крајини има предање о некој даљој старини на простору Македоније. Дакле екстремно јужно у односу предања већине крајишких родова.

Друга ствар овде може бити индикативна. Ти досељеници из 14. века су сада већином Хрвати, па би по логици ствари ових подграна морало бити код Хрвата са простора Далмације, Лике, евентуално Централне Хрватске. Нисам проверавао овај хаплотип у оном великом истраживању за Хрватску (1100 тестираних). Уколико је ситуација слична као са N2-P189.2 (практично да је и нема), онда је пре реч о касније досељеним Србима ијекавцима из 16. века.

Чини ми се да су и I1-P109 и J2b-M205 заступљеније код Хрвата из Далмације и Лике него горепоменуте хаплогрупе.

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #153 послато: Децембар 23, 2022, 10:35:54 поподне »

Да ли можда неко зна нешто о предању да су Родићи  "од племена Васојевића, који су живели поред Мораче" ( Тромеђа, 1994., Мишо Урош, Јово Дмитровић ) и код којих Родића је ово предање забележено ?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #154 послато: Децембар 23, 2022, 11:04:59 поподне »
Да ли можда неко зна нешто о предању да су Родићи  "од племена Васојевића, који су живели поред Мораче" ( Тромеђа, 1994., Мишо Урош, Јово Дмитровић ) и код којих Родића је ово предање забележено ?

Није то никакво предање Родића, већ је неки Црногорац током 20. века био у Крајини код Родића (негде у Босанској Крајини) и рекао им је да су, цитирам, "сви ови што по Босни славе Аранђеловдан потомци Васојевић Стеве". Касније су се неки припадници рода због славе почели везивати и за Васојевиће. Ето доброг примера како шупља прича може постати "звачнично предање".

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #155 послато: Децембар 24, 2022, 12:19:10 пре подне »
Небојша, хвала Вам много на одговору. Разумем како је дошло до тога , али ми је било интересантно што се на причу о пореклу из Васојевића додао и онај део  "поред Мораче".
Заиста сам помислила, због наведеног, да су неки Родићи имали сећање на боравак на тој територији.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #156 послато: Децембар 24, 2022, 07:25:26 пре подне »
али ми је било интересантно што се на причу о пореклу из Васојевића додао и онај део  "поред Мораче". Заиста сам помислила, због наведеног, да су неки Родићи имали сећање на боравак на тој територији.

Ево уствари те приче у оригиналу:

"Говорећи ми о св. Василију Острошком, чији је култ врло јак у околини Сарајева, рекоше ми о зидању манастира под Острогом ово: „Сједимо пред манастиром и разговарамо док нам приступи лијепо одјевен Црногорац (свакако није био из племена Васојевића) и показа гдје је Св. Василија хтео да зида манастир па не даде осам синова Васојевића Стеве. Владика их све прокуне и они помру. Остале су им жене трудне и свака роди мушко дијете и од њих се намножи велико племе, додајући да су сви они по Босни, што славе Арханћеловдан, од расељених, потомака Васојевића Стеве“. (Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини", 1925)

Дакле није чак било у Крајини како сам написао, већ је Карановић причу чуо у околини Сарајева, а радња се одиграва под Острогом.

У изворном предању се Морача и не помиње, али су касније неки аутори убацили да су Родићи по једном предању "од Васојевића, поред Мораче". Морача је убачена вероватно као најпознатија река из Црне Горе, чисто због оријентације. Не верујем да су Крајишници у то време знали где су тачно ни Васојевићи, ни Морача.

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #157 послато: Децембар 24, 2022, 12:07:43 поподне »
Хвала много што сте ми ово разјаснили. Необичан пут до "предања" које су заправо други конструисали, а не сами Родићи. Претпостављам да је улогу, осим Аранђеловдана, имало и помињање 8 синова ( због 9 синова у предању везаном за Родиће ) . Са овим сазнањем можда разумем и како је дошло до убацивања Мораче у ову причу накнадно. Слажем се да вероватно већина Крајишника у то време није знала где су тачно Васојевићи и Морача, па ни они који су давним пореклом из тих крајева.
Извињавам се ако сам ток теме некако нарушила мојим питањима и хвала, још једном, на одговорима :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #158 послато: Децембар 24, 2022, 12:48:56 поподне »
Ево уствари те приче у оригиналу:

"Говорећи ми о св. Василију Острошком, чији је култ врло јак у околини Сарајева, рекоше ми о зидању манастира под Острогом ово: „Сједимо пред манастиром и разговарамо док нам приступи лијепо одјевен Црногорац (свакако није био из племена Васојевића) и показа гдје је Св. Василија хтео да зида манастир па не даде осам синова Васојевића Стеве. Владика их све прокуне и они помру. Остале су им жене трудне и свака роди мушко дијете и од њих се намножи велико племе, додајући да су сви они по Босни, што славе Арханћеловдан, од расељених, потомака Васојевића Стеве“. (Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини", 1925)

Дакле није чак било у Крајини како сам написао, већ је Карановић причу чуо у околини Сарајева, а радња се одиграва под Острогом.

У изворном предању се Морача и не помиње, али су касније неки аутори убацили да су Родићи по једном предању "од Васојевића, поред Мораче". Морача је убачена вероватно као најпознатија река из Црне Горе, чисто због оријентације. Не верујем да су Крајишници у то време знали где су тачно ни Васојевићи, ни Морача.

Ту причу му је вероватно испричао неки Пјешивац. Код њих је популаран Васојевић Стево, од кога наводно потичу Потолићи и Витковићи.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #159 послато: Јануар 02, 2023, 11:22:57 пре подне »
Занимљив резултат се појавио на FTDNA, ради се о муслиманима Коленовићима или Колиновићима из плавско-гусињске области. Тестирани се прикључио Српском FTDNA Пројекту, урадио је BIGY700 и припада грани I-FT386055*. Веза са крајишким аранђеловштацима би могла бити средњовјековна.

По предању Коленовићи су Кучи, мада је то упитно, с обзиром да се чини да је грана I2-A1328 посебно јака у Полимљу. Вјероватно се ради о старијем становништву. Посредно видим да су Коленовићима генетички блиски и Метјахићи (Метјајићи) из истог краја.

Такође, видим да је на I-FT386055* присутна и један Румун, али не могу се сјетити да ли смо га помињали (можда и јесмо). Погледаћу о коме се ради.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #160 послато: Јануар 02, 2023, 11:43:27 пре подне »
Сад провјерих и овог Румуна који је на нивоу FT386055*. Ради се о презимену Ganea из мјеста Caraula у југозападној Румунији (не тако далеко од српске границе). https://ro.wikipedia.org/wiki/Comuna_Caraula,_Dolj

Оно што је интересантно јесте да Румун има вриједност DYS390=24, док Коленовић има DYS390=26,а крајишки аранђеловштаци DYS390=25. Или су Коленовић и крајишки аранђеловштаци филогенетски ближи по основу те промјене (иако BIGY700 тестом није лоциран одређујући SNP те блискости) или се код Ганее десила повратна мутација на том маркеру, а вриједност DYS390=25 је модалан за сву I2-FT386055.

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #161 послато: Јануар 02, 2023, 11:49:25 пре подне »
Било би баш занимљиво да "Коленовићи или Колиновићи" буду сродни са Куленовићима из Петровца, од којих је Скендер, с обзиром на географску блискост са Родићима и осталим .

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #162 послато: Јануар 02, 2023, 12:03:11 поподне »
Било би баш занимљиво да "Коленовићи или Колиновићи" буду сродни са Куленовићима из Петровца, од којих је Скендер, с обзиром на географску блискост са Родићима и осталим .

Такве везе на основу имена, посебно овако старе, су углавном на нивоу фантастике. Осим тога, код крајишких муслимана није тако заступљена струја из Полимља. Тестирани су иначе једни Куленовићи из Кулен Вакуфа (да ли су то баш они Куленовићи) и припадају хаплогрупи E-V13.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #163 послато: Јануар 02, 2023, 12:04:19 поподне »
Сад провјерих и овог Румуна који је на нивоу FT386055*. Ради се о презимену Ganea из мјеста Caraula у југозападној Румунији (не тако далеко од српске границе). https://ro.wikipedia.org/wiki/Comuna_Caraula,_Dolj

Оно што је интересантно јесте да Румун има вриједност DYS390=24, док Коленовић има DYS390=26,а крајишки аранђеловштаци DYS390=25. Или су Коленовић и крајишки аранђеловштаци филогенетски ближи по основу те промјене (иако BIGY700 тестом није лоциран одређујући SNP те блискости) или се код Ганее десила повратна мутација на том маркеру, а вриједност DYS390=25 је модалан за сву I2-FT386055.

Још занимљивих резултата Румуна, са вјероватним поријеклом са југа.

I-Y3120>A1328  Појавио се Румун  Avasilcutei који је урадио SNP Pack, по маркерима DYS510 и DYS712 који одређују I-Y177643 може се предвидјети као Y177643+, а притом блиско поклапање има са Врањешевићем 7/111. Са FT109194 је удаљенији 15/111 и 17/111.

 Од раније је присутан и Румун Avasilcutei који је радио само SNP pack, али обзиром на његов Y-GATA-A10=13 и он би морао бити FT386055+.

 Ganea је недавно радио BigY. Међутим не изгледа да њих двојица имају нешто заједничко јер су на чак 17/111, док је Avasilcutei  7/111 са Врањешевићем. Тако да постоји извјесна разноврсност гране I-FT386055 код Румуна.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #164 послато: Јануар 02, 2023, 12:14:51 поподне »
или се код Ганее десила повратна мутација на том маркеру, а вриједност DYS390=25 је модалан за сву I2-FT386055.

 Видим сад да Ganea и Avasilcutei и поред међусобне дистанце имају 390=24. То значи да је вјероватно и Avasilcutei негативан на FT385600 ниво и поред блискости са Врањешевићем. Ganea има нпр. и 510=20 што је пре-A1328 ниво, очито се десила повратна мутација код њега. Зато и нисам обраћао пажњу пуно на њега прије.

 По овоме, као да се ради о грани која је релативно давно утопљена у Румуне.


Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #165 послато: Јануар 02, 2023, 12:49:32 поподне »
Avasilcutei

 Скоро сви носиоци овог презимена су из округа Iași у румунској Молдавији, а "пуно" презиме је Avasilcuței од Vasilcuța.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #166 послато: Јануар 02, 2023, 01:12:34 поподне »
Занимљив резултат се појавио на FTDNA, ради се о муслиманима Коленовићима или Колиновићима из плавско-гусињске области. Тестирани се прикључио Српском FTDNA Пројекту, урадио је BIGY700 и припада грани I-FT386055*. Веза са крајишким аранђеловштацима би могла бити средњовјековна.

По предању Коленовићи су Кучи, мада је то упитно, с обзиром да се чини да је грана I2-A1328 посебно јака у Полимљу. Вјероватно се ради о старијем становништву. Посредно видим да су Коленовићима генетички блиски и Метјахићи (Метјајићи) из истог краја.

Такође, видим да је на I-FT386055* присутна и један Румун, али не могу се сјетити да ли смо га помињали (можда и јесмо). Погледаћу о коме се ради.

Требало би да је КоЉеновић. С мојом мајком је учио у основној школи један Кољеновић из Плава, сигурно је то прави облик презимена.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #167 послато: Јануар 03, 2023, 02:03:39 поподне »
Требало би да је КоЉеновић. С мојом мајком је учио у основној школи један Кољеновић из Плава, сигурно је то прави облик презимена.

На попису из 1913. године је једино било Коленовића. Вероватно је само део Коленовића, можда и већи, променио презиме.

Јовићевић их помиње као Колиновиће и наводи да потичу од Пераловића из Куча. С обзиром да је за њих утврђено да припадају роду Куча, то предање је очито нетачно.

У раду Алије Џоговића "Ономастика плавско-гусињске дијалекатске области" се помиње предање према коме је село, које он назива Кољеновиће, а званично се зове Коленовићи, назив добило по неком Кољи (скраћено од Никола), који је са браћом Преком Мартином и Ноком Ником дошао однекуд из Албаније, те од њих потичу Кољеновићи, Мартиновићи и Нокшићи из истоимених села (Нокшићи се данас зову Новшићи). Наводи се да су браћа били католици, па су прешли на ислам по доласку. Ни ово предање вероватно није тачно, пошто Мартиновићи и Нокшићи важе за Клименте.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #168 послато: Јануар 18, 2023, 09:33:50 пре подне »
Ево га Коленовић на yfull https://www.yfull.com/live/tree/I-FT386055/
На FTDNA он је I-FT386055 у а ја сам добио нову нижу грану I-FT385600
Поздрав

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #170 послато: Јул 21, 2023, 07:10:55 пре подне »
Карановић у свом раду о Поуњу издваја читав низ породица које убраја у род I2-FTB47503 аранђеловштака. Углавном се ради о презименима која су локализована на подручју Поуња, што би могло да значи да су могли прилично касно настајати, одвајањем од неке старије породице овог рода. Те мање породице углавном нису тестиране и тешко је рећи да ли припадају групи Родића или групи Стојсављевића, тј. да ли су I2-FTB47503 или E-V13. Само је за неке јасно наглашено од кога су, као нпр. за Латковиће и Радошевића да су од Стојсављевића, а за Вајагиће је и генетичком тестом утврђено да су од Стојсављевића. Неки други попут Умићевића припадају различитим хаплогрупама.

У старим Рађеновићевим записима пронађох да се крајишки Вајагићи и предањем везују са Стојсављевиће са Попине, што је генетика само потврдила.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #171 послато: Септембар 10, 2023, 08:33:19 поподне »
Нови на yfull  id:YF122923 је Поповић (слава Аранђеловдан) из села Бранешци , општина Челинац  https://www.yfull.com/live/tree/I-FT386055/
Као што се види добили смо нову грану I-FTB12377 а Милановић И Врањешевић су у бочној грани I-FT386567

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #172 послато: Децембар 09, 2023, 12:19:53 поподне »
У Лици постоје и Шијани који су издвојени од ове групе, у насељу Дебело Брдо (Бунић) , некада у општини Кореница. Не знам шта су славили ови Шијани, али у горњокарловачкој епархији су постојали и Шијани који су славили Никољдан. Ови Шијани су другачијег поријекла, настали су од католика Антона Шијановића чија су двојица синова прешла на православље. О томе је остао недвосмислен податак у попису Лике (Бунића) 1712. године:

Славе и они Аранђеловдан. Има их у Поуњу, Карановић их бележи у неким селима око Крупе, "досељени из Коренице, Аранђеловдан".

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055
« Одговор #173 послато: Март 19, 2024, 06:29:03 пре подне »
Видим сад да Ganea и Avasilcutei и поред међусобне дистанце имају 390=24. То значи да је вјероватно и Avasilcutei негативан на FT385600 ниво и поред блискости са Врањешевићем. Ganea има нпр. и 510=20 што је пре-A1328 ниво, очито се десила повратна мутација код њега. Зато и нисам обраћао пажњу пуно на њега прије.

 По овоме, као да се ради о грани која је релативно давно утопљена у Румуне.

Avasilcutei је урадио BIGY700 тест. Засад стоји на нивоу I-FT386055* Требао би бити негативан на FT27624 и FTD20370.