Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 32872 пута)

Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #180 послато: Март 15, 2024, 09:23:03 поподне »
За период 1947-1987 склопљено је само петнаест бракова са Србима из региона, девет мушкараца и шест жена, што представља 1,1% односно 0,8% бракова.

Лаж! Чему ово господине?
Ja prenosim samo šta je autor naveo. Izvolite adresu autora [email protected] pa njega optužuje da laže a ne mene.Drski ste
« Последња измена: Март 15, 2024, 09:29:11 поподне pjovanovic086 »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 896
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #181 послато: Март 15, 2024, 09:32:53 поподне »
Пре периода емиграције на Запад, Румуни и Срби нису
само изузетно позивали једно друго на своју славу, и то најчешће када су били у браку, што је такође било изузетно


И ово је тек лаж на квадрат. Ово је писао неки кретен са јасном намером да одвоји те две популације. Нека дође из француске, изађе на терен, уради пресек стања па тада нека пискара.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 962
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #182 послато: Март 15, 2024, 09:40:41 поподне »
За период 1947-1987 склопљено је само петнаест бракова са Србима из региона, девет мушкараца и шест жена, што представља 1,1% односно 0,8% бракова."
Pri čemu ću sad da budem optužen i za krvarenje nekih međunacionalnih odnosa. Ako želite da vjerujete u ono što verujete slobodno. Ne znam ni što iznosim činjenice o ovome.

Лично знам за три таква брака склопљена баш у том периоду који наводите (Влајна и Србин, Влах и Српкиња, Влах и Српкиња/Црногорка из Петровог Села). Или се ради о екстремној коинциденцији да баш ја упознам тако ретке "зверке" или је то што сте ви написали потпуна небулоза. Закључак остављам вама, а и другима.

А испрва ми се учинило да сте ви неко ко пише сувисле и на чињеницама утемељене објаве на форуму.

EDIT:

Сетих се и четвртог случаја - Влајна и Србин, Шумадинац из околине Краљева, не знам да ли се рачуна у "Србе из Региона" ;)

Дакле упознао сам 4 пара од 15 колико их има укупно. Просто невероватно.
« Последња измена: Март 15, 2024, 09:50:49 поподне Драган Обреновић »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 896
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #183 послато: Март 15, 2024, 10:05:26 поподне »
Мора да је нека грешка господине Обреновићу, јер ја знам 15 случајева из тог периода. Можда знамо за иста четри случаја, познајемо исте људе, свет је мали  ;D

Шалу на страну, не само да се ишло по славама већ је било братимљења и кумстава. Фамилији моје мајке (Власи) су кумови Срби. Кумство је из средине 19. века. Тако да никакве баријере није било нити ће је бити. То становништво је, по доласку из Влашке, Олтеније и Трансилваније своју судбину везало за савремену Србију и од самог старта неговало добре комшијске односе. Тај што пискара из Француске, наћи ћу га ко је, ако себе сматра интелектуалцем онда је требао да наведе пример женидбе сина војводе Матејића са ћерком космајског војводе (мислим да се презивао Жујевић). Забележено је да је свадба трајала 7. дана јер је власима била част да узму српску снају. Причамо о почетку 19 века. Данас свакакви узимају оловку у руке, то је страшно нешто. Дневно политичким препуцавањима и унутар страначким сукобима, апропо оног несрећника из видеа који није био задовољан поделом колача, нема места на овом форуму.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 896
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #184 послато: Март 15, 2024, 11:41:54 поподне »
* Није редовни професор на Универзитету у Ници већ антрополог запослен у музеју у Марсеју (тако пише).

* Друго, у контексту мешовитих бракова поменули сте рад: Rites de passage, identité ethnique, identité nationale Le cas d'une communauté roumaine de Serbie. Он мешовите бракове помиње у делу: Le village de Melnica : une population roumaine de Serbie.

* У ТОМ РАДУ ЈЕ НАПИСАО:
Les échanges matrimoniaux se font en grande majorité entre Roumains. Pour la période 1947-1987, sur 796 mariages enregistrés, 674 (84,7 %) sont contractés entre Roumains de la région, dont 331 (41,6 %) entre des personnes du village. Les mariages mixtes, avec des conjoints serbes de la région et des conjoints venus hors de la région, ne représentent que 122 (15,3 %) des cas.

ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ:
Marital exchanges occur predominantly among Romanians. For the period 1947-1987, out of 796 registered marriages, 674 (84.7%) were contracted between Romanians from the region, of which 331 (41.6%) were between individuals from the same village. Mixed marriages, with Serbian spouses from the region and spouses from outside the region, represent only 122 (15.3%) of cases.

ПРЕВОД НА СРПСКИ:
Većina bračnih razmena odvija se između Rumuna. Za period od 1947. do 1987. godine, od ukupno 796 evidentiranih venčanja, 674 (84,7%) sklopljena su između Rumuna iz regiona, od kojih je 331 (41,6%) između osoba iz istog sela. Mešoviti brakovi, sa supružnicima Srbima iz regiona i supružnicima koji dolaze izvan regiona, čine samo 122 (15,3%) slučajeva.


* ВИ СТЕ ПРЕВЕЛИ ОВАКО:
За период 1947-1987 склопљено је само петнаест бракова са Србима из региона, девет мушкараца и шест жена, што представља 1,1% односно 0,8% бракова.


Ко овде лаже, он, ви или преводилац? Kako je 15,3% из горе поменутог рада (просек за једно село, не сва насеља) постало 0,8% у вашем преводу?  :D
« Последња измена: Март 15, 2024, 11:45:55 поподне Ивица Јовановић »
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7260
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #185 послато: Март 16, 2024, 01:33:26 пре подне »
. Дневно политичким препуцавањима и унутар страначким сукобима, апропо оног несрећника из видеа који није био задовољан поделом колача, нема места на овом форуму.
Овде људи избацују изворе који би поткрепили неки став, а чим је овај избацио њега (по њему релевантног фактора чим га је навео), довољно говори. Ставио је човека који се налупетао из својих политичких мотива да би поткрепио своју фиктивну тезу . Занимљиво је да су то углавном предуге поруке (ове почетне) са тенденцијом, без доказа, а кад сте ти и Драган изнели праве доказе, оде он. Пробао човек, шта ће (нема везе, омакну се проценти и индивидуе, "погреши човек"). Мора да се "мути" кад жеља надвлада, не вреди ни фино обраћање на широко, али на крају мора да се "открије" и "оклизне".
« Последња измена: Март 16, 2024, 01:43:32 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #186 послато: Март 16, 2024, 07:42:04 пре подне »
* Није редовни професор на Универзитету у Ници већ антрополог запослен у музеју у Марсеју (тако пише).

* Друго, у контексту мешовитих бракова поменули сте рад: Rites de passage, identité ethnique, identité nationale Le cas d'une communauté roumaine de Serbie. Он мешовите бракове помиње у делу: Le village de Melnica : une population roumaine de Serbie.

* У ТОМ РАДУ ЈЕ НАПИСАО:
Les échanges matrimoniaux se font en grande majorité entre Roumains. Pour la période 1947-1987, sur 796 mariages enregistrés, 674 (84,7 %) sont contractés entre Roumains de la région, dont 331 (41,6 %) entre des personnes du village. Les mariages mixtes, avec des conjoints serbes de la région et des conjoints venus hors de la région, ne représentent que 122 (15,3 %) des cas.

ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ:
Marital exchanges occur predominantly among Romanians. For the period 1947-1987, out of 796 registered marriages, 674 (84.7%) were contracted between Romanians from the region, of which 331 (41.6%) were between individuals from the same village. Mixed marriages, with Serbian spouses from the region and spouses from outside the region, represent only 122 (15.3%) of cases.

ПРЕВОД НА СРПСКИ:
Većina bračnih razmena odvija se između Rumuna. Za period od 1947. do 1987. godine, od ukupno 796 evidentiranih venčanja, 674 (84,7%) sklopljena su između Rumuna iz regiona, od kojih je 331 (41,6%) između osoba iz istog sela. Mešoviti brakovi, sa supružnicima Srbima iz regiona i supružnicima koji dolaze izvan regiona, čine samo 122 (15,3%) slučajeva.


* ВИ СТЕ ПРЕВЕЛИ ОВАКО:
За период 1947-1987 склопљено је само петнаест бракова са Србима из региона, девет мушкараца и шест жена, што представља 1,1% односно 0,8% бракова.


Ко овде лаже, он, ви или преводилац? Kako je 15,3% из горе поменутог рада (просек за једно село, не сва насеља) постало 0,8% у вашем преводу?  :D

Naveo sam iz njegovog drugog rada Le rituel de la slava et l'imaginaire communautaire de l'unité. Les Roumains de Homolje et les Serbes en France Dejan Dimitrijevic. na strani 94. ovog rada

"Avant la période d'émigration vers l'Occident, Roumains et Serbes ne s'invitaient qu'exceptionnellement à leurs slava respectives, et le plus souvent quand ils étaient apparentés par le mariage, ce qui était exceptionnel également13. Aujourd'hui, les relations amicales qui lient Roumains et Serbes se sont le plus souvent nouées à l'étranger. La slava qui sert de support à ce travail est la slava de Saint-Jean, qui est célébrée le 20 janvier. Je l'ai enregistrée en 1990. Elle illustre les nouvelles relations entre Roumains et Serbes. "
"Pour la période 1947-1987, seulement quinze mariages ont été contractés avec des Serbes de la région, neuf hommes et six femmes, ce qui représente respectivement 1,1 % et 0,8 % des mariages."

U svakom slučaju nisam ni znao za ovaj njegov rad koji ste naveli.

Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #187 послато: Март 16, 2024, 08:10:33 пре подне »
Лично знам за три таква брака склопљена баш у том периоду који наводите (Влајна и Србин, Влах и Српкиња, Влах и Српкиња/Црногорка из Петровог Села). Или се ради о екстремној коинциденцији да баш ја упознам тако ретке "зверке" или је то што сте ви написали потпуна небулоза. Закључак остављам вама, а и другима.

А испрва ми се учинило да сте ви неко ко пише сувисле и на чињеницама утемељене објаве на форуму.

EDIT:

Сетих се и четвртог случаја - Влајна и Србин, Шумадинац из околине Краљева, не знам да ли се рачуна у "Србе из Региона" ;)

Дакле упознао сам 4 пара од 15 колико их има укупно. Просто невероватно.
Ja mislim da smo zaključili da postoji različiti odnos u različitim delovima istočne Srbije, zbog čega je počela cela priča što je primetio gospodin iz Poreča. Ja govorim za Požarevac, Stig, Zvižd, dolinu Dunava do početka Ðerdapa, delimično I za Pomoravlje. Kao što sam rekao  Drago mi je što nije tako svuda.
Ako govorimo o ovom kraju, ovakav je odnos i prema Srbima iz drugih delova Srbije. U Požarevcu nikad niko ko nije Požarevljanin nije bio biran ni na jednu funkciji kako u vreme bivše YU tako ni sada. Kao što Sam rekao ovde je doseljeno stanovništvo iz južne Srbije posle drugog svetskog rata prema kojima je odnos starosedelaca čak I nepovoljniji (Požarevljani su npr odlučili da zbog elektrana razvijaju nekadašnje selo Kostolac u gradić, kako bi tamo živeli oni koji su dolazili da rade sa strane a da se ne naseljavaju u Požarevcu ili su čak razvili jedan deo grada u kome skoro isključivo živi doseljeno stanovništvo).
Postoji društvenih hijerarhija (recimo znaju se osnovne škole u koje ko ide) protiv koje sam uvek bio protiv i uvek reagovao kad u društvu krene podsmevanje na račun drugih. Tako da je ovo specifičan fenomen koji znam da postoji u Beogradu i Vojvodini, pa sam pretpostavljao da postoji i u drugim gradovima Srbije.
Pri ovome treba da navedem da priča o vlasim je u odnosu prema ostalim gotovo neprisutna, jer sem jednog izolovanog sela, prvo sela se nalaze na 25 do 30 km od Požarevca.
Možda je najbolji opis Požarevca dao lokalni istoričar
"Požarevac je nekada imao vrlo zančajno mesto u istoriji ove države. Ali je danas nekako upao u neku učaurenost, kao da je sam sebi dovoljan, da mu ne treba ništa više i da mu ne treba niko drugi",
Primer je Milošević koji nikada nije bio prihvaćen ovde, I nije uopšte voleo Požarevac, za razliku od Mire (koja je naša velika sramota, jer potiču iz kuće Petra Dobrnjca) I ona I sin su uvek ostali vezani za Požarevac (na našu žalost)
Međutim sve ovo zasenjuje netrpeljivost prema Smederevcima, sa kojima je Požarevac praktično spojen kao grad (a recimo ne postoji autobuska veza između dva grada).
« Последња измена: Март 16, 2024, 08:23:02 пре подне pjovanovic086 »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 896
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #188 послато: Март 16, 2024, 09:07:37 пре подне »
Spam.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #189 послато: Март 16, 2024, 09:24:10 пре подне »
Цитат
potiču iz kuće Petra Dobrnjca

Врло занимљиво, волео бих да знам о каквој вези је реч?


Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #190 послато: Март 16, 2024, 11:35:46 пре подне »
Врло занимљиво, волео бих да знам о каквој вези је реч?
Ona je praprapraunuka Petra Dobrnjca. Njena kuća (gde je sahranjen i Milošević) je u stvari stara kuća Petra Dobrnjca, tj.stara kuća je neka vrsta  muzeja i nalazi se odmah do njene sadaŝnje nove kuće
 https://togp.rs/kuca-dobrnjcevih/

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #191 послато: Март 16, 2024, 01:36:21 поподне »
Хвала за ову необичну информацију.

На интернету наиђох на тефтер у ком се види да је и у Добрњу већинско становништво било влашко, измешано с "Параћинцима".

Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #192 послато: Март 16, 2024, 07:51:46 поподне »
Хвала за ову необичну информацију.

На интернету наиђох на тефтер у ком се види да је и у Добрњу већинско становништво било влашко, измешано с "Параћинцима".
Na koji tefter mislite. Braničevski iz 15.veka?
U modernoj istoriji po popisima u 19.veku se javlja oko 33 % stanovništva. Međutim oni su odavno posrbljeni, ne verujem sada da iko od njih i zna poreklo (proverio sam nije neki zaseok koji je sada posebno selo; ovde da skrenem pažnju da podela iz 19.veka ne odgovara sadašnjoj, jer često selo iz 19.veka obuhvata nekoliko sadašnjih sela)
A sam Petar je bio poreklom iz Crne Gore. Inače većina smatra da su samo Stojković i Dobrnjac bili ustanici u Braničevu zbog svoje kasnije uloge. Međutim na početku ustanka su podjednako bili značajni i Momčilo iz Lučicu, Paul Matej iz Melnice, Gica Hajduk iz Zvižda i Ilija iz Žagubice (ovo su oni koji su preživeli seču knezova, s tim što Paul, Gica i Ilija su nosili titule kapetana, a ne knezova)