Аутор Тема: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС  (Прочитано 497 пута)

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3345
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« послато: Мај 14, 2021, 10:37:35 поподне »
Право је чудо да досад на нашем форуму, у бесаним ноћима, није заметнута прича о успоменама из ЈНА (Југословенске народне армије). Истина, на форуму има више оних који су о догодовштинама из ЈНА слушали углавном од својих очева, али сигурно има и оних којима се на десници још увек промаља стара ЈНА тетоважа из 1987...
Дакле, ево прилике да испричамо занимљиве епизоде, окачимо слику, осветлимо неки занимљив тренутак из времена кад смо стицали пријатеље за цео живот.
« Последња измена: Мај 15, 2021, 10:09:50 пре подне Број 1 »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3345
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #1 послато: Мај 14, 2021, 10:48:24 поподне »
И да ову тему отворим са мојим скромним искуством.
У ЈНА сам отишао 16. септембра 1987. Тринаест дана раније десио се велики масакр у касарни у Параћину у којем је војник Азиз Кељменди са Косова убио четворицу, а ранио петорицу војника. Недељу дана по доласку у касарну у Смедеревској Паланци десила се чувена Осма седница ЦК Савеза комуниста Србије, на којој се Слободан Милошевић обрачунао са конкурентима и навестио своју дугогодишњу владавину. Дакле, веома турбулентно време, али ипак ни близу оном које је снашло генерацију која је у униформи ЈНА дочекала ратне 1991-1992...
Регрутован сам у пешадијску чету чији је командир био тада поручник Стојан Коњиковац.
У наредним објавама подсетићу се неких важнијих догађаја и људи које сам упознао током служења војног рока, који сам од првог до последњег дана провео у Смедеревској Паланци ("скинуо" сам се 26. августа 1988).
« Последња измена: Мај 15, 2021, 08:28:34 пре подне Број 1 »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3345
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #2 послато: Мај 14, 2021, 10:56:15 поподне »
Једино што пронађох на мрежи, а да се тиче ЈНА, је следећи форум: https://jna-sfrj.forumbo.net/
« Последња измена: Мај 15, 2021, 08:28:48 пре подне Број 1 »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3345
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #3 послато: Мај 14, 2021, 11:57:06 поподне »
И да ову тему отворим са мојим скромним искуством.
У ЈНА сам отишао 16. септембра 1987. Тринаест дана раније десио се велики масакр у касарни у Параћину у којем је војник Азиз Кељменди са Косова убио четворицу, а ранио петорицу војника. Недељу дана по доласку у касарну у Смедеревској Паланци десила се чувена Осма седница ЦК Савеза комуниста Србије, на којој се Слободан Милошевић обрачунао са конкурентима и навестио своју дугогодишњу владавину. Дакле, веома турбулентно време, али ипак ни близу оном које је снашло генерацију која је у униформи ЈНА дочекала ратне 1991-1992...
Регрутован сам у пешадијску чету чији је командир био тада поручник Стојан Коњиковац.
У наредним објавама подсетићу се неких важнијих догађаја и људи које сам упознао током служења војног рока, који сам од првог до последњег дана провео у Смедеревској Паланци ("скинуо" сам се 26. августа 1988).
После два месеца обуке распоређен сам за курира команданта касарне, пошто се претходни курир "скинуо". Био је то већ тада афирмисани новосадски песник Ото Хорват. Кад је, пре неколико година, његов роман "Сабо је стао" био у најужем избору за НИН-ову награду, написао сам краћи осврт у којем сам поменуо и овај војнички детаљ.
Не знам за друге војнике из моје класе који су касније направили каријере. Вероватно их је било, јер су то били "септембарци", клинци који су управо уписали факултете, пуни амбиција... Био је један који је то навештавао, син једног сарајевског глумца, да му сад не помињем презиме. Нажалост, није одслужио војни рок. Кризирао је и обесио се у тоалету амбуланте у касарни... И данас имам пред очима погурену силуету његовог оца како прелази преко полигона паланачке касарне.. Често пута сам се питао какву би каријеру направио његов син. Интересатно, запамтио сам му лик.
« Последња измена: Мај 15, 2021, 08:28:57 пре подне Број 1 »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5817
  • I2-Y52621>Y189944>Y250780, род Никшића-Гојаковића
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #4 послато: Мај 15, 2021, 12:55:23 пре подне »
И у ВЈ је било ...Војска је била незгодна за оне који "кризирају"...код нас је био један од њих, који кад је дошао пуковник да обиђе нову војску,  већ под утицајем супстанци, питао пуковника: "Где си брате, одакле си?" То је био први и последњи пут кад сам га видео (био је у "посебном" стању и није "био ту"...да није дошао пуковник, и да га нису одвели, можда би завршио као и овај из ове приче)...Изненадна посета пуковника и његово питање које је указало на његово тренутно стање и пуковникова реакција на то, можда му је спасила живот (јер није добро изгледао)
« Последња измена: Мај 15, 2021, 08:29:06 пре подне Број 1 »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3345
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #5 послато: Мај 15, 2021, 08:28:03 пре подне »
Проширујем ову тему и на успомене из Војске Југославије (ВЈ) и Војске Србије (ВС).

Ван мреже Starovlah

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #6 послато: Мај 15, 2021, 10:02:32 пре подне »
У травничку касарну ушао сам 15 јуна 1986. године. Те године од ССОС (Савез социјалистичке омладине Словеније) стигао је предлог о потреби укидања манифестације ношења и предаје "штафете младости" као симбола братства и јединства народа Југославије. У мојој чети тај став је ватрено заступао војник из Словеније са презименом Бец а нас неколико "залуђених" Југословена смо га, због таквог његовог наступа, понекад, чак и физички злостављали. (данас бих му радо упутио извињење и дозволио му да ми све врати ;D)
Још један догађај је објележио моје прве војничке дане. Наиме, после обилних киша набујали потоци су пријетили да потопе Нови Травник (тадашни назив овог градића био је Пуцарево) и у њему војну фабрику Братство па смо, као војници без положене заклетве, изашли из касарне и 17 сати провели у води преносећи џакове са пјеском од којих је прављен одбрамбени бедем. Врхунац је био да смо у повратку морали да пјевамо "куд народна војска прође..."
« Последња измена: Мај 15, 2021, 10:04:40 пре подне Број 1 »
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5817
  • I2-Y52621>Y189944>Y250780, род Никшића-Гојаковића
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #7 послато: Мај 17, 2021, 12:57:01 пре подне »
Кад сам био на стражи у Кумбору, она није била у режиму "2-2-2" (два сата пожарство, два сата стража, два сата одмор током целог дана, седам дана нон стоп) , него је била "4-2" (четири сата стража, осам сати одмор, што је много боље)...у та четири сата сам се састајао са другаром на месту које спаја наше стражарске деонице, па смо јели слаткише које је покупио од војника које је илегално пустио у продавницу, или смо пили кафу коју је мени кувала запослена у командном центру који се,налазио у мом рејону...вероватно је био смешан призор мене који носи лонче кафе и две шоље са пушком о рамену која се клати док држим шољице кафе, и идем на зборно место према другару на позицији између "тројке и четворке"...
После прекоманде у Зогање, стражарски режим је био стандардан , "2-2-2" ...он је мало тежи, јер је сан испрекидан на 4*2 сата дневно...међутим, постојала је тзв. трећа смена страже, која је у тих 4*2 сата одмора, подразумевала доручак, ручак и вечеру (остајала је само једна цела од четири туре од по два сата одмора)...Што значи да се дневно могло наспавати можда три до четири сата...Дешавало се да страже трају и по две недеље...управо је једна таква тура припала мени...после недељу дана и губљења сна, "пукао ми је филм" када ме је седмог дана, у та једина целокупна два сата одмора, пробудио један класић да ме пита за цигарету...ту су већ кренуле појаве од несанице, раздражљивост итд, и најбољи другар се понудио да ме замени ту другу недељу...то сматрам највећим гестом који је тад могао да направи, и тад сам схватио зашто су нам војници које смо видели када смо дошли у ту касарну, изгледали тако чудно...па били су неиспавани...
« Последња измена: Мај 17, 2021, 01:05:49 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5817
  • I2-Y52621>Y189944>Y250780, род Никшића-Гојаковића
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #8 послато: Мај 17, 2021, 01:17:18 пре подне »
...него је била "4-2" (четири сата стража, осам сати одмор, што је много боље)
Исправка, "4-8" је било у Кумбору (без пожарства за стражу... четири сата стража, осам сати одмор)...људи су се добровољно јављали за стражу, више одмора и следовања...два пута по четири сата страже дневно су били једина обавеза за стражара у Кумбору
« Последња измена: Мај 17, 2021, 01:19:21 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5817
  • I2-Y52621>Y189944>Y250780, род Никшића-Гојаковића
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #9 послато: Мај 17, 2021, 02:03:56 пре подне »
Знам да има људи који су прошли много горе, као што је рат, кад је несаница подразумевана, али ово је из угла мирнодопског времена, па у складу са тим "комфором" , три сата испрекиданог спавања дневно, једна или две недеље је хаос...
Што се Зогања тиче, ми везисти смо осим страже, радили и на повезвању караула са командним центром у Бару...повремено се проверавала борбена готовост. Док сам био дежуран , требало је да дам сигнал за узбуну на нивоу касарне, међутим , погрешно сам схватио да треба и на нивоу свих караула које су биле под ингеренцијом касарне Зогањ...то себи нећу да опростим, јер сам на ноге дигао неколико караула на граници са Албанијом, а нисам требао (редом сам звао карауле Владимир итд., а ионако патролирају нон стоп) ...ми који смо дошли из Кумбора, морали смо да се привикавамо на нове задатке, и прављене су грешке у тој фази, као што је неразумевање морнаричких чинова, пошто смо имали пешадијске раније...па је другар, коме се обратио преко везе Капетан бојног брода из Бара, поставио питање :" капетан чега?!"  :D
Нисмо били распуштена банда, без обзира на то, касарна Зогањ је била казнена касарна, али нас петорица из Кумбора смо били у тој тури када је комадант те касарне тражио од Кумбора, да му пошаљу примрне војнике :) (на читању за прекоманду док смо били у Кумбору, сви су се чудили зашто ми идемо тамо..али, можда зато што нисмо хтели да будемо десетари пре тога :) Мени је то била већа казна да останем у Кумбору са новом војском и да их учим стројев корак , "надесно равнајс" (ми смо то у шали звали "налево деснајс") итд...)
« Последња измена: Мај 17, 2021, 02:13:03 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2180
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #10 послато: Мај 17, 2021, 08:26:06 пре подне »
Кад ће бити тема Успомене из обданишта? Имао бих штошта да испричам.  ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9326
  • I2a S17250 A1328
Одг: Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС
« Одговор #11 послато: Мај 17, 2021, 04:27:11 поподне »
Книн, северна касарна, септембар 1990 - септембар 1991.
Ако има неко да је био у исто време, нека се јави.
Било је занимљиво, на пролеће 1991. почео рат, свашта смо прошли...
У вртић нисам ишао  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"