Такође и ово
Изумрли стариначки род у Штецима и Фармацима били су Штеци или Штековићи. У Пјешивцима (село Витасојевићи) братства Спасојевићи, Милошевићи, Ђикановићи и Савићевићи (по неким верзијама и Радојичићи) потичу од заједничког претка Ђура Штеко(је)вића. По предању, он је из Куча, а живео је у време Ивана Црнојевића, који му је и дао посед у Витасојевићима. Његови потомци у Пјешивцима су се најпре презивали Бабићи, а затим су се разделили на ужа презимена. И поред предања о пореклу из Куча, презиме родоначелника ових пјешивачких братстава можда указује на везу са Штецима, нарочито с обзиром да се у Фармацима памти да се Ђуро Штековић (у Пјешивцима: Штекојевић) из тог краја одселио за Пјешивце. Од Штековића су били у Нешковићи у Фармацима који су се иселили за Србију.
Такође и ово
У доба Ивана Црнојевића из Медуна у Кучима се на Цетиње доселио Ђуро Штекојевић. Био је у служби Ивана Црнојевића. Његови потомци су Штекојевићи или Штековићи.
По предању, Мара, жена Ивана Црнојевића, а кћер херцега Стјепана, враћала се из Херцеговине. Била је трудна. Наиђе у Бањанима на кућу неког попа Копривице који ју није хтио примити у кућу. Она напољу роди дијете и то дијете умре. Иван Црнојевић због тога пошаље Ђура Штекојевића да убије попа. Ђуро пође са двананаест људи и ухвати попа, па га поведе на Цетиње. У Ћеклићима их стигне потјера и ослободи попа. При томе погине десет људи из пратње. Ђуро са једним пратиоцем опет оде у Бањане и ноћу отме попа и одведе га на Цетиње. Од Ивана Црнојевића за награду добија имање у Витасовићима у Пјешивцима. Ово имање је припадало манастиру на Цетињу, па су Ђурови потомци редовно давали прилоге овом манастиру. У вријеме књаза Данила новцем су исплатили земљу манастиру.
Три пута је колера (Звонимир Мијушковић помиње кугу) пустошила село Витасовиће. Послије треће епидемије остане жив само Пеша Попов са бабом. Од тада су се једно вријеме звали Бабићи. Од Пешина четири сина потичу братства: Милошевићи од Николе, Радојичићи од Лакца, Савићевићи од Ђура и Спасојевићи од Вукоте. Презимена су добили од каснијих предака. Код набрајања ових братстава за разлику од Ердељановића, Мијушковића и Контића; Шобајић међу њима не наводи Радојичиће већ Ђикановиће. Ни Миљан Јокановић не наводи Радојичиће већ помиње Ђикановиће и Тодоровиће. Мирко Спасојевић је у сукобима око земље у Ластви убио чевског барјактара Павла Николића и његовог сина Лазара (отац и брат војводе Пека Павловића).
Пеша Попов је имао пет синова. Један од синова се одселио у Гацко и његови потомци су тамошњи Тасовци. Има их одсељених у Страшевину у Никшићком пољу послије 1878. године. Има их и давно одсељених некуд у Србију. Спасојевића има одсељених у Параћин.
Живковићи у селу Поткупић у Церову у Горњим Пјешивцима. Потичу од Ђура Штекојевића. Презивају се по Живку Савову, унуку Ђура Штекојевића. За ово братство друго предање каже да потичу из Бањана, а треће предање каже да потичу од неког момка који је био у најму код кнеза Вука Вукићевића који је живио у првој половини ХVIII вијека.
Рајовићи у Долу (у Папратном Долу) су потомци Ђура Штекојевића и у сродству су са братствима из Витасовића и Живковићима из Церова. Славе Св. Јована. Има их у Даниловграду, Спужу и у околини Смедерева и Ваљева.
Гољевићи, Голевићи у Рајовићима на Ублима потичу од Гоља Пајова. Старо су братство у Кучима (Старокучи). Тврде да су род са Рајовићима из Пјешиваца. Рајовићи су потомци Ђура Штекојевића који се доселио из Куча и од њега има више братстава у Пјешивцима. Гољевићи славе Св. Николу.
Из књига:
Звонимир Мијушковић, Племе Пјешивци, крајина Старе Црне Горе, братство Мијушковићи, Београд 1984.
Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Подгорица 1996.
Миладин Контић, Племе Пјешивци, Београд 1977.
Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја, Београд 1995.
Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1978.
