Аутор Тема: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra  (Прочитано 4115 пута)

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 892
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #60 послато: Август 18, 2020, 12:32:18 пре подне »
Јасно ми је, али види ово:

The Y haplogroup of Richard III, last king of the House of York and last of the House of Plantagenet, was identified as Y-DNA G-P287, in contrast to the Y haplotypes of the putative modern relatives.

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_haplogroups_of_historic_people#Richard_III_of_England

Birger Jarl, the founder of Stockholm, the modern capital of Sweden, belonged to Y Haplogroup I-M253, according to Andreas Carlsson at the National Board of Forensic Medicine of Sweden. Birger Magnusson was the ancestor of a line of kings of both Sweden and Norway, starting with his son, Valdemar, King of Sweden

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_haplogroups_of_historic_people#Birger_Magnusson

 :)
Догодине у Холштајну!

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2384
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #61 послато: Август 18, 2020, 07:02:16 пре подне »
Византијски писац Прокопије оставио је запис о стању у западним дијеловима Балкана, у вријеме готско-византијских ратова 537. године. Ево шта је записао:

„С друге стране залива први су Хелени, звани Епирци, све до приморског града Драча (Έπιδάμνου). Од овог (града) почиње покрајина Прекалис, a после долази Далмација(Δαλματία) и тиме се завршава западна граница царства (και το της εσπερίας λελόγισται κράτος). Потом долазе Либурнија и Истра (Ίστρία) па Венетија, која се простире све до града Равене. Они који обитавају у овим крајевима живе као приморци. Иза ових унутрашњост земље држе Сишчани и Сваби, не они који су потчињени Францима но други. Иза ових станују Карни (Καρνίοι) и Норичани (Νωρικοί), десно од ових живе Дачани (Δακαι) и Панонци (Παννόνες) који, поред осталих места, држе Сингидунум и Сирмијум (Σιγγιδόνον και Σίρμιον), допирући све до реке Дунава(Ιστρον). Овим су народима почетком овога рата владали Готи c ону страну Јадрана (тј. Источни Готи)".

Приређивачи извора ове Свабе читају као Посавца (наводно од ријеке Саве), међутим не дјелује ми то убједљиво, јер Прокопије јасно каже да су то Свабе које у то вријеме нису под Францима него неки други. Осим тога и те друге Свабе пише на исти као и ове прве на другим мјестима, па бих рекао да нема сумње да је нека германска популација свевског (швапског) поријекла боравила у то вријеме у унутрашњости римске провинције Далмације, поред ромејске популације коју по већем центру Сиску (Siscia) Прокопије назива Сишчанима. Занимљиво да међу становништвом не спомиње Готе, већ само наводи да си Остроготи владали овим народима у првим деценијама 6. вијека.

У вријеме док Прокопије ово пише, Словени су били још далеко од наших крајева, једни на средњем Дунаву код Братиславе,а други на Доњем Дунаву у Влашкој. Можда међу овим "Швабама" које Прокопије помиње можемо тражити неке од наших припадника I1 хаплогрупе. Иначе је овај опис у складу са археолошким налазима из раног средњег вијека, гдје се прије јасно препознатљивих словенских налаза с почетка 7. вијека, јасно препознаје и претходни слој из периода Сеобе народа (ромејско-германски микс.). Треба погледати налазе у Мушићима код Вишеграда, Батковићима код Бијељине, Жабљаку код Добоја.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2384
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #62 послато: Август 18, 2020, 09:05:46 пре подне »
Око 537. године, из Прoкопијевих записа сазнајемо да је једна група ратника са Доњег Дунава у којој је било Словена, Анта и Хуна (Бугара?) са византијским војним заповједницима дошла у помоћ Велизару у од Гота опкољеном Риму и помогла да се одбије готски напад. Занимљива је епизода коју описује Прокопије,а везана за војну тактику Словена и хватање једног Гота од стране Словена прерушеног у жбун. Да ли су Словени пионири војне камуфлаже?  :)

„Јер у његовој јединици налази се неколико Словена (τινάς... εκ του Σκλαβηνών γένους) који су навикли да се сакривају за какав мали камен или ма какво дрво и одатле да насрћу
(άναρπάί,ειν) на непријатеља. То они стално упражњавају (ενδείκνυνται) у Подунављу, где им je седиште, против Ромеја и других варвара"

Велизар са радошћу прихвати предлог свог војводе. Валеријан изабра једног крупног a необично одважног Словена u обећа му у име Велизара велику новчану награду ако ухвати неког живог Гота. Словен пристаде.

„Још пре сванућа Словен (Σκλαβηνός) се сасвим приближи бедему, завуче се у неки грм и, скупивши тело, покрије се уоколо травом. У саму зору дође тамо неки готски војник
и поче ужурбано чупати траву и, не слутећи никакву опасност из грма, често je бацао поглед на непријатељски логор да га не би неко отуда напао. И искочивши изненада иза леђа Словен (ό Σκλαβηνός) га шчепа и, стегнувши га снажно обема рукама око паса, однесе човека у логор и преда Валеријану".
« Последња измена: Август 18, 2020, 09:09:39 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2384
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #63 послато: Август 18, 2020, 01:26:33 поподне »
Пред крај Јустинијанове владавине стање у царству је било прилично жалосно. Дугогодишњи готско-ромејски рат, куга, климатске промјене, глад. Све је то утицало на депопулацију и на опадање морала. У једном запису из 559. године, византијски хроничар Агатије описује стање у Цариграду кад у његову околину стиже хорда Кутригура која пали све пред собом.

"Становништво се разбежало и y читавој околини Цариграда владала je гробна тишина u није се могао чути ни лавеж паса. Војске нигде. Уместо 645.000 војника Византија je тада имала под заставом једва 150.000, и то разбацаних по Италији, Африци, Колхиди, Египту и на персијској граници. Остарели и преморени Јустинијан потпуно je занемарио војску. Он je више волео да се од варвара откупљује или да их поткупљује или да их међусобно завађа него да c њима води ратове. Царски чиновници закидају војницима на плати и храни и врше разне злоупотребе. Услед тога у војсци je било све мање борбености и дисциплине, a све више дезертера и кукавица. У исто време Цариград проводи дане у луксузу u харчи државни новац на бескорисне забаве, a његови бедеми стоје без посаде. Хунска коњица стигла je на 150 стадија од самог града. У Цариграду свеопшта узбуна, комешања u бежање. Клонуо je духом и сам Јустинијан. Дани пролазе, a варвари несметано пљачкају по околини града. Престоници прети смртна опасност. После извесних колебања Јустинијан одбрану града поверава седом и од рата већ одвикнутом Велизару. Око њега се окупише неискусни омладачци, избеглице из околине и око триста његових старих ратника. Говор старог војсковође улива храброст, уноси дисциплину. Велизарова војска опкољава извиднички хунски одред од 2000 коњаника, њих 400 убија, а остале натерује у бекство. Обесхрабљени овим поразом Хуни се повлаче. Велизар спрема потеру, али цар наређује да се врати у град."

Из овог кратког описа видљива је и депопулација саме византијске војске, у неким другим изворима из овог периода поједини дијелови Балкана се описују као "скитска пустиња". Сви ови услови ће отворити Словенима пут у периоду који долази.

Јустинијан јесте у почетку своје владавине покушао да направи неки систем одбране, неку линију тврђава према варварима, али очигледно да је депопулација била главни узрок његовог неуспјеха. Један од примјера тих нових тврђавних насеља је и Царичин Град- Јустинијана прима код Лебана, наводно мјесто Јустијановог рођења (под ранијим називом Бедеријана) који се може видјети на овој одличној 3D анимацији

<a href="https://www.youtube.com/v/gsphkU1y3Gs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/gsphkU1y3Gs</a>
« Последња измена: Август 18, 2020, 01:28:06 поподне drajver »

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 998
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #64 послато: Август 18, 2020, 02:00:53 поподне »
Profesor Arkadiusz Sołtysiak sa institita za arheologiju univerziteta u Varsavi, o povezanosti Justinijanove kuge sa ekspanzijom Slovena od 6 do 8 vijeka.
https://www.researchgate.net/publication/270956735_The_plague_pandemic_and_Slavic_expansion_in_the_6th-8th_centuries

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5038
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #65 послато: Август 18, 2020, 02:33:31 поподне »
Profesor Arkadiusz Sołtysiak sa institita za arheologiju univerziteta u Varsavi, o povezanosti Justinijanove kuge sa ekspanzijom Slovena od 6 do 8 vijeka.
https://www.researchgate.net/publication/270956735_The_plague_pandemic_and_Slavic_expansion_in_the_6th-8th_centuries

 Зснимљива је теза Мајкла Мекормика са Харварда, који је као најгору годину у историји човечанства прогласио 536. Тада се над већим делом Европе, Блиског истока и дела Азије појавила мистериозна магла. Мрак је био над добрим делом Европе пуних 18 месеци. Летње температуре се пале за 1,5 -2,5 степена у просеку и наредна декада је била најхладнија у последњих 2300 година. Снег је пао у Кини усред лета. Усеви нису успели и наступила је глад. Та магла и мрак над Европом је дуго била мистерија. Након анализе честица вулканског стакла у леду са швајцарског глечера, тим истраживача је идентификовао кривца: Катаклизмични вулкан на Исланду раширио је  облак пепела преко северне хемисфере 536. године. Након прве, уследиле су још две ерупције 540. и 547. године. У том периоду се јавља Јустинијанова куга, која је десетковала становништво Источног Римског царства.

https://www.sciencemag.org/news/2018/11/why-536-was-worst-year-be-alive




Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1181
  • I-A1328
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #66 послато: Август 18, 2020, 02:46:42 поподне »
Њемачки Свеби који потичу од Хермундура


Географ Клаудиј Птолемеј около 100. г. наводи да се река у околине данашње Одре назива Συήβος (суебос).
Из те околине и потичу Свеби.

У време Тацита следећа племена бејаху записана као свебска: Семнони, Англи, Маркоманни, Хермундури, Квади и Лангобарди. Тацит подцртава да су Семнони главно племе из кога су се образовали Свеби, а Лангобарди најратоборније међу Свебима. Називи као Маркоманни или Лангобарди значе само Крајишници и Дугобради.



У време сељења народа свебска племена пролазе кроз провинције Панонију и Далмацију, северну Италију и насељавају се и по Иберијском полуострву, особито у Галицији. Од 5. в. дунавски Квади се не помињу више као Квади него просто дунавски Свеби.

Германа је 5 врста:
1. Вандили, које сачињавају Бургундиони, Варини, Харини, Гутони.
2. Друга врста су Ингвеони, које чине Кимбри, Теутони и Хауки (Саси).
3. Херминони
4. Истевони
5. Свеби


Тацит, Германија 38. глава:
Сада је реч о Свебима. Они се за разлику од Хета и Тенктера не састоје из једнога племена, него су још раздељени на своја племена и иако их углавном зову Свебима имају и своје посебне називе. Једно знамење овога народа је да своје плетенице савијају у круг и носе на глави са једне стране; овим се они разликују од осталих Германа, а међу Свебима се тако разликује Свеб од роба...
Семнони насељавају преко 100 обћина и ради своје бројности посматрају се главним племеном међу Свебима.
Глава 40:  С друге стране Лангобарди се славе тим што иако веома малобројни и окружени силним народима ипак не живе у поданишству, но се одликују храброшћу и ратоборством.
Реудинги, Авиони, Англи, Варини, Еудоси, Свардони и Нуитони ду заптићени рекама и нису ни по чему знаменити сем да поштују богињу Нерт.
Глава 41: Хермундури
Овај део Свеба се простире дубоко у Германију. Ближе нама, по Рајни и уз Дунав све до Ретије живи племе Хермундура. Они имају фобре односе с Римљанима и тргују римским производима дубоко у Германији. У земљи Хермундура је извор Елбе.
Глава 42:
До Хермундура живе Наристи а до њих на исток Маркомани и Квади. Маркомани се славе својом борбеношћу, којом су и протерали Боје из земље коју сада настањују. Ни Наристи и Квади нису ине природе. Њихов владарски род је црпи моћ из новца којега прима од нас Римљана.
Глава 43:
На Маркомане и Кваде се надовезују Марсинги, Котини, Оси и Бури. Међу њима ношња и језик само Марсинга и Бура изгледају као свебски, а у Котина показује њихов галски језик, а у Оса панонски, да нису Германи; као и то да не плаћају данак (Риму), но један део данка плаћају Сарматима, а други део Квадима.
Ова два народа живе само деломично у равници, а већим делом насељавају шумовите долове и врхове гора. (Реч је о чешким планинама Крконошама)
Јер Свебију рассеца планински ланац за којим живе многи народи. Међу овима је назив Лугији најраспрострањенији и распада се на многа племена.
Најзначајнији су Харији, Хелвекони, Маними, Хелиси, Нахарвали. Харији се у рату мажу црном бојом и носе црне штитове и поштују бога смрти; тим плаше своје противнике.
Глава 44:
За Лугима живе Гутони ( који су, како је речено више подраздео Вандила). Ови су од давнина управљани под строжијом влашћу кунинга него други Германи, али још увек тако да граница слободе није прекорачена.
Даље на исток уз море су Руги и Лемови. Одликују се кратким бодежима, округлим штитовима и покорношћу кнезу. До њих, уз море су Свеони (Швеђани) који су моћни не само по земљи него и по мору својим лађама.
Глава 45:
На десној обали свебскога мора (Балтика) живе даље Ести (Балти), који имају обичаје и ношњу као и Свеби али им је језик ближи језику Британаца. Поштују богињу мати и као знак своје вере носе амулет у облику вепра. Сеју пшеницу с већим трудом и издржљивошћу него што би се очекивало од Германа.
Глава 46:
Где завршавају Свеби, почиње крај Пеукина, Венета и Фена, које се двоумим сврстати у Германе или Сармате. Мада Пеукини, које још зову Бастарнима, по језику , обичајима и домаћинству подсећају на Германе. Сви су нечисти и лени, те Пеукини услед међудобнога мешања са Сарматима примиху њихову ружноту.
Од сарматскога начина животс примили су и Венети многога, јер што има шума и гора између Фена и Пеукина туда плене и краду, но ваља да су ближи по обичају Германима, јер живе у сталним кућама као и они, док Сармати живе на леђима коња.

_____________________

Значајно за нас у овом је да спомиње да бар један део Венета ( Словена ) живи по карпатском горју и бави се плењењем. Такав начин живота је добар предуслов за сеобе ка богатијим римским градовима и освајања Балкана.
« Последња измена: Август 18, 2020, 02:59:34 поподне сɣнце »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6726
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #67 послато: Август 18, 2020, 03:50:56 поподне »
Византијски писац Прокопије оставио је запис о стању у западним дијеловима Балкана, у вријеме готско-византијских ратова 537. године. Ево шта је записао:

„С друге стране залива први су Хелени, звани Епирци, све до приморског града Драча (Έπιδάμνου). Од овог (града) почиње покрајина Прекалис, a после долази Далмација(Δαλματία) и тиме се завршава западна граница царства (και το της εσπερίας λελόγισται κράτος). Потом долазе Либурнија и Истра (Ίστρία) па Венетија, која се простире све до града Равене. Они који обитавају у овим крајевима живе као приморци. Иза ових унутрашњост земље држе Сишчани и Сваби, не они који су потчињени Францима но други. Иза ових станују Карни (Καρνίοι) и Норичани (Νωρικοί), десно од ових живе Дачани (Δακαι) и Панонци (Παννόνες) који, поред осталих места, држе Сингидунум и Сирмијум (Σιγγιδόνον και Σίρμιον), допирући све до реке Дунава(Ιστρον). Овим су народима почетком овога рата владали Готи c ону страну Јадрана (тј. Источни Готи)".

Приређивачи извора ове Свабе читају као Посавца (наводно од ријеке Саве), међутим не дјелује ми то убједљиво, јер Прокопије јасно каже да су то Свабе које у то вријеме нису под Францима него неки други. Осим тога и те друге Свабе пише на исти као и ове прве на другим мјестима, па бих рекао да нема сумње да је нека германска популација свевског (швапског) поријекла боравила у то вријеме у унутрашњости римске провинције Далмације, поред ромејске популације коју по већем центру Сиску (Siscia) Прокопије назива Сишчанима. Занимљиво да међу становништвом не спомиње Готе, већ само наводи да си Остроготи владали овим народима у првим деценијама 6. вијека.

У вријеме док Прокопије ово пише, Словени су били још далеко од наших крајева, једни на средњем Дунаву код Братиславе,а други на Доњем Дунаву у Влашкој. Можда међу овим "Швабама" које Прокопије помиње можемо тражити неке од наших припадника I1 хаплогрупе. Иначе је овај опис у складу са археолошким налазима из раног средњег вијека, гдје се прије јасно препознатљивих словенских налаза с почетка 7. вијека, јасно препознаје и претходни слој из периода Сеобе народа (ромејско-германски микс.). Треба погледати налазе у Мушићима код Вишеграда, Батковићима код Бијељине, Жабљаку код Добоја.

У вези Германа на подручју Босне, занимљив локалитет представља Црквина у Брези код Високог. Иако су први истраживачи претпоставили да се ради о рановизантијској базилици из 5-6. века, грађевина је врло необична с обзиром да јој је оријентација север-југ, на зидовима је имала необичне животињске протоме као украсе (главе овнова и вепрова) а својим планом више подсећа на палату него на цркву. Археолог Ђуро Баслер је у каснијем периоду, крајем 80-их и 90-их, изнео нову интерпретацију, где би грађевина представљала палату (aula) остроготског comes-a који је вршио локалну власт на подручју провинције Далмације коју су Остроготи држали пре Јустинијанових освајања. На стубовима те грађевине постоје два натписа, један је на латинском алфабету док је други написан германским футарк рунама. О овом германском натпису је написала чланак Tineke Looijenga под називом "Who wrote the Breza futhark, and why?". Она је претпоставила да је он настао током 6. века и да су његови аутори били или Аламани или, што је по њој вероватније, Лангобарди, тј. нека њихова група која је можда у то време христијанизована. С друге стране, постоје јаке индиције да је грађевина у Брези знатно млађа од ових првих датовања, односно да потиче из 8. века, о чему је писао Марко Алексић у својој новој књизи "Српске земље пре Немањића", позивајући се на мишљење Анте Милошевића. По Алексићевој хипотези, ова грађевина би представљала прву археолошки документовану владарску палату код Срба, док би германске руне биле уклесане од стране припадника неког од племена које је давало отпор експанзији франачке државе. Сва ова врло различита и супротстављена мишљења уносе својеврсну конфузију, али стоји да грађевина на локалитету Црквина у Брези "одскаче" својом специфичношћу, као и једним од ретких рунских натписа на подручју Балкана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 892
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #68 послато: Август 18, 2020, 03:57:54 поподне »
Алексић пише и да је у питању баш франачка варијанта футарка.
Чини ми се да је поменуо и словенски запис, али писан рунама.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6726
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #69 послато: Август 18, 2020, 04:02:09 поподне »
Алексић пише и да је у питању баш франачка варијанта футарка.
Чини ми се да је поменуо и словенски запис, али писан рунама.

Проблем је што Франци у том периоду одавно више не пишу рунама. У разговору са њим ми је поменуо његово размишљање да би то могли бити неки Германи који су се супротстављали ширењу Франака и који су због тога оживљавали и уздизали старе, предхришћанске традиције, као што је писање футарк рунама.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1393
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #70 послато: Август 20, 2020, 12:14:34 поподне »
У поглављу Доба борби дуж лимеса (СЛОВЕНИ И РОМЕЈИ) Тибор Живковић износи занимљива запажања о досељавању Словена на Балкан.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9080
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #71 послато: Децембар 26, 2020, 07:11:46 поподне »
Вечерас је објављен први део серијала Досељавање Словена на Балкан на каналу СрпскеБитке.

<a href="https://www.youtube.com/v/qmIVBOb-mPY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qmIVBOb-mPY</a>



Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
  • R1b-U152>Z36>... FTA27217>FTA42008
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #72 послато: Децембар 26, 2020, 08:33:20 поподне »
Вечерас је објављен први део серијала Досељавање Словена на Балкан на каналу СрпскеБитке.

Врло интересантан серијал и солидно добра продукција, мада нисам сигуран у веродостојност свих изнетих информација.

Рецимо, обратите пажњу на део филма који почиње негде од 7:20 од почетка, где се наводи да су погибију војсковође Холвуда 533. године искористили Хуни и Бугари који су прешли дунав и заузели 32 града и одвели 120.000 људи као робље назад преко Дунава.

Ако је ово тачно (не знам који су историјски извори), ово је фасцинантан податак, ако ништа друго, онда из логистичке перспективе - прикупити 120.000 људи из 32 града широм Балкана у робље, довести их до Дунава и пребацити преко реке и при томе им обезбедити храну током "марша".

Ово је променило не само демографску слику Балкана, него и поднебља где је то робље одведено и највероватније принудно асимиловано (нарочито деца) ради попуне људских губитака насталих током освајачких похода и сл. При томе ово вероватно није ни прва ни једина таква епизода са одвођењем робља од стране варвара.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3980
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #73 послато: Децембар 26, 2020, 09:01:24 поподне »
Врло интересантан серијал и солидно добра продукција, мада нисам сигуран у веродостојност свих изнетих информација.

Рецимо, обратите пажњу на део филма који почиње негде од 7:20 од почетка, где се наводи да су погибију војсковође Холвуда 533. године искористили Хуни и Бугари који су прешли дунав и заузели 32 града и одвели 120.000 људи као робље назад преко Дунава.

Ако је ово тачно (не знам који су историјски извори), ово је фасцинантан податак, ако ништа друго, онда из логистичке перспективе - прикупити 120.000 људи из 32 града широм Балкана у робље, довести их до Дунава и пребацити преко реке и при томе им обезбедити храну током "марша".

Ово је променило не само демографску слику Балкана, него и поднебља где је то робље одведено и највероватније принудно асимиловано (нарочито деца) ради попуне људских губитака насталих током освајачких похода и сл. При томе ово вероватно није ни прва ни једина таква епизода са одвођењем робља од стране варвара.

Нема шансе да је та бројка могла бити толика. То би и за данашње услове био огроман изазов.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Филипчић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 73
  • R1b>U152>Z193>BY3654
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #74 послато: Децембар 26, 2020, 09:15:51 поподне »
Врло интересантан серијал и солидно добра продукција, мада нисам сигуран у веродостојност свих изнетих информација.

Рецимо, обратите пажњу на део филма који почиње негде од 7:20 од почетка, где се наводи да су погибију војсковође Холвуда 533. године искористили Хуни и Бугари који су прешли дунав и заузели 32 града и одвели 120.000 људи као робље назад преко Дунава.

Ако је ово тачно (не знам који су историјски извори), ово је фасцинантан податак, ако ништа друго, онда из логистичке перспективе - прикупити 120.000 људи из 32 града широм Балкана у робље, довести их до Дунава и пребацити преко реке и при томе им обезбедити храну током "марша".

Ово је променило не само демографску слику Балкана, него и поднебља где је то робље одведено и највероватније принудно асимиловано (нарочито деца) ради попуне људских губитака насталих током освајачких похода и сл. При томе ово вероватно није ни прва ни једина таква епизода са одвођењем робља од стране варвара.

Слажем се да има омашки а недостају и наведени извори, но момци су ставили напомену у опису видеа:
”*OBAVEŠTENJE*
Naši filmovi nemaju za svrhu spoznaju nekakve apsolutne istine, već čisto da zaintrigiraju mlade ljude i navedu ih na put, da počnu sami da istražuju istorijske izvore i tako sami dodju do istine!”

По мени тако и треба посматрати.

Али обратите пажњу на коментаре испод и каквих све ”интернет хероја” има који су спремни да оптуже било кога за издају, ширење лажи у име ”Бечко-Берлинске” школе итд. Због таквих ја морам да пружим подршку овим дечацима са канала Српске битке.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9080
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #75 послато: Децембар 26, 2020, 09:22:15 поподне »
Врло интересантан серијал и солидно добра продукција, мада нисам сигуран у веродостојност свих изнетих информација.

Рецимо, обратите пажњу на део филма који почиње негде од 7:20 од почетка, где се наводи да су погибију војсковође Холвуда 533. године искористили Хуни и Бугари који су прешли дунав и заузели 32 града и одвели 120.000 људи као робље назад преко Дунава.

Ако је ово тачно (не знам који су историјски извори), ово је фасцинантан податак, ако ништа друго, онда из логистичке перспективе - прикупити 120.000 људи из 32 града широм Балкана у робље, довести их до Дунава и пребацити преко реке и при томе им обезбедити храну током "марша".

Ово је променило не само демографску слику Балкана, него и поднебља где је то робље одведено и највероватније принудно асимиловано (нарочито деца) ради попуне људских губитака насталих током освајачких похода и сл. При томе ово вероватно није ни прва ни једина таква епизода са одвођењем робља од стране варвара.

Та бројка се вероватно помиње у неком извору, али је готово сигурно преувеличана. Постоји такође и она бројка о пресељењу 250.000 Словена у Малу Азију у време цара Јустинијана II после његове победе у Македонији 688. године.



Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2384
Одг: Досељавање Словена на Балкан - pro et contra
« Одговор #76 послато: Децембар 26, 2020, 09:23:28 поподне »
Мислим да у видеу нема неких крупнијих историјских грешака. На страну то што су дословно преносили неке изворе о броју заробљених и што су распореди неких народа на картама прилично произвољни.

Мени је једино запарало уши што су Словене на Дунаву поменули у контексту хунских кретања,а затим исто помињу Словене у држави Острогота. Било је неких теза о ранијем присуству Словена на Балкану и раније, али нисам видио да су те тезе подупрте неким конкретним доказима. Словени се до Дунава и доњег и средњег спуштају тек почетком 6. вијека и то након што је прошао сав карамбол између Хуна и Германа. Можда је неких мањих група Словена било међу Лангобардима у западној Панонији половином 6. вијека.