Аутор Тема: Трагом старих надгробних споменика  (Прочитано 666 пута)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Трагом старих надгробних споменика
« послато: Август 06, 2020, 12:37:09 поподне »
Идеју за тему Трагом старих надгробних споменика сам добила ишчитавајући, ових дана, поново књигу из породичне библиотеке КАМЕНА КЊИГА ПРЕДАКА од Радојка Николића, чачанског професора српског језика, издање из 1979. године.

Вишеструко занимљива, уз нешто фотографија.

Књига обухвата натписе са са надгробника читаве западне Србије од Рудника до Златара и од Ибра до Дрине (истраживачки терен се простире линијом четвороугла Рудник-Маљен-Повлен; Дрина-Бели Рзав- Лим; Пријепоље-Сјеница-Нови Пазар; Рашка - Ибар _ Гружа).
Од гробаља највише: драгачевачка, ариљска, ивањичка, пожешка, трнавска и љубићика...

Епитафи говоре о покојнику (ко је, доба живота у којем је преминуо, узроку смрти, пореклу, ожалшћемој родбини, менталитету, језику тога доба и о којечему....

 
Аутор говори посебно о плавој боји српских споменика

Уз предлог да овога лета, или када нађемо време, обиђемо наша стара гробља и споменике - усликамо их и тако сачувамо од заборава

Почињем са овим надгробним записом или "епитафом"

"Љубезна браћо, прочитајте овај камен, стоећи билег мој"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9023
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #1 послато: Август 06, 2020, 12:44:53 поподне »
Одлична тема, на Црвењском путу! :)



Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #2 послато: Август 06, 2020, 12:58:52 поподне »
Обраћање сународнику/ сународницима

"Ој Србине, причекај минут- два"

"Србине, пред овим спомеником...!"

"Ој Срби, ја сам српског порекла, приђите ближе!"

"Ој Србине, брате мој, код мог гроба ти постој, па ти саде при том часу уво твоје тргни гласу те послушај ко те зове  да прочиташ речи ове!"

"Србе мој, близу гроба стој, те прочитај спомен мој!"

" О млади српски роде, приђи мало ближе овде и прочитај ова ситна слова!"

"О љубезни српски роде, куд иташ? Стани мало овде да разумеш ког мрачна кућа затвори и навек од сунца заклони !"

"Ој Србине, мили роде, и Српкиње, миле сеје, из Србије нове, приђите ближе споменику овде! Не жалте дангубе и труда, прочитајте где вам браћа труле међу друштвом!"
(овај је посебно занимљив где народ јасно прави разлику између старе и нове Србије)

Аутор књиге износи гледиште да овакви надгробни записи и дозиви сународницима указују и подсећају на тумачење неких филолога да је реч Србин имала првобитно другачије значење - друг, савезник.

Да се у народу често чује "Србине, шта то уради ?" Уместо "Човече, шта то уради?"
« Последња измена: Август 06, 2020, 01:00:37 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #3 послато: Август 06, 2020, 01:01:44 поподне »
Одлична тема, на Црвењском путу! :)

Хвала!

Надам се твом доприносу!
 :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #4 послато: Август 06, 2020, 07:54:31 поподне »
ДОСЕЉЕНИЦИ

Надгробни споменици западне Србије говоре уместо упокојених одакле су...

"Досељен од Биора кад је Карађорђе на Сјеницу војштио"
(овај ми је, некако, најзанимљивији)


Ђорђе механџија из Карановца је "био родом из Турске, из Крушевца, син Миов од фамилије Џака"

(Јел' беше онај албански фудбалер Гранит Џака?!)


Стеван Ђуровић, који се досели у Чачак, био је "рођен у Турској, у селу Лешком Пољу"

Радојко Николић у својој Каменој књизи предака наводи да је оваквих записа у којима се као постојбина досељеника помиње Турска највише на споменицима оних који су у Србију дошли са територије Новопазарског Санџака и Западне Макединије, а готово никад за оне који су приспели из Херцеговине и Босне.

Дмитар Лојаница дошао је у Парменац "из села Дренове у Турској "
« Последња измена: Август 06, 2020, 07:56:28 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #5 послато: Август 06, 2020, 08:19:25 поподне »
СТАРА СРБИЈА

Досељеници никад не наводе Санџак као турско име као као матичну област исељеника на својим споменицима већ писаше да дођоше из "Старе Србије".

Анђа Стевановић из Ариља "пређе у Србију са своје троје деце 1890...из села Пурића, Старе Србије"

Јово Борисављевић "родом из Старе Србије, досели се у Жаочане 1899.год."

После балканских ратова уместо "Стара Србија" јавља се и израз "новоослобођени крајеви".

Томо Обућина, пекар чачански, био родом из нивоослобођених крајева, село Буковик"

Спасоје Ниваковић, пекар, "из новоослобођених крајева, из места Пријепоља"

Некада се наводи нахија, округ и срез

Досељеник јежевички Вуле Војиновић, који као војник погибе " од турске војске у битци на Самокову" био је рођен у Дунишићима, наији сјеничкој"

На споменику Мијаила Мирковића, писара среза трнавског, записано је: "Покојник је рођен у 1861.години  у месту Дечави, нахији пријепољској, а дошавши у Србију 1872. године са својом матером Бориком"

Абаџија чачански Остоја Ћурчић био је родом из села Штиткова округа новопазарског"

На споменику погинулог војника у Горичанима  уписано је: " Овај споменик краброг ратоборца Зака Попадића из села Буђева, среза сјеничког"

Милован Вујичић, житељ губеревачки, био је " рођен у селу Лопижима код Сјенице"

Ван мреже Антонин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 182
  • J2 > J-Z1043
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #6 послато: Август 06, 2020, 08:56:24 поподне »
Веома интересантна тема и за прикупљање и за изучавање.
Мене је заувек фационирао један натпис у виду песмице, који сам и преписао иако човек који под спомеником почива нема никакве везе са мојом породицом:
ево гроба неизбежна двора
где се одмара тело од умора
где је правда подједнака свима
где се равња просјак с царевима
где се не зна за чемерне дане
где су сваком сузе убрисане
где нестаје од бола лелека
где су бољке нашле себи лека
где је пут што води свакога
уз колено творца великога
МИЛУТИН Главоња из села Виче рођен 5 децембра 1867 год и у великој части поживи са својим грађанима умро 22 марта 1917 год.
Овај споменик подиже му његова верна супруга Вукосава

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #7 послато: Август 06, 2020, 09:01:22 поподне »
Веома интересантна тема и за прикупљање и за изучавање.
Мене је заувек фационирао један натпис у виду песмице, који сам и преписао иако човек који под спомеником почива нема никакве везе са мојом породицом:

ево гроба неизбежна двора
где се одмара тело од умора
где је правда подједнака свима
где се равња просјак с царевима
где се не зна за чемерне дане
где су сваком сузе убрисане
где нестаје од бола лелека
где су бољке нашле себи лека
где је пут што води свакога
уз колено творца великога
МИЛУТИН Главоња из села Виче рођен 5 децембра 1867 год и у великој части поживи са својим грађанима умро 22 марта 1917 год.
Овај споменик подиже му његова верна супруга Вукосава

Да - замисли се човек!

То је посебан облик народног стваралаштва ..


Ван мреже Антонин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 182
  • J2 > J-Z1043
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #8 послато: Август 06, 2020, 09:14:59 поподне »
Цитат
Да - замисли се човек!

То је посебан облик народног стваралаштва ..

Да, заиста. Споменик је иначе из Драгачева које је и познато колико по споменицима и епитафима, тако и по каменоресцима који су их правили, тако на пример породица Чикирза из Драгачева своје презиме изводи управо од овог занимања.
Лично ми је увек било криво што приликом једне посете бабином родном селу - Вучковици у Драгачеву - нисам упесо да прочитам епитаф на споменику њеног прадеде. Ради се о крајпуташу, подигнутом на месту где је и убијен, али пошто је била скоро ноћ успео сам само да разазнам име и презиме - Миленко Нешовић, као и да су обе стране споменика исписане, а посматрајући манир у којима су споменици рађени, нема сумње да детаљно описују његову судбину.

Многи од ових записа са споменика се могу срести у књизи Николе Нике Стојића Драгачевски епитафи, у којој их је прикупио и објавио. Страховито звуче записи на споменицима ратника погинулих у српско турским и балканским ратовима - "за слободу отечества, у пламену мене неста" - тако велико дело и жртва, а тако мали, скроман, али снажан запис.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #9 послато: Август 06, 2020, 09:31:51 поподне »
Да, заиста. Споменик је иначе из Драгачева које је и познато колико по споменицима и епитафима, тако и по каменоресцима који су их правили, тако на пример породица Чикирза из Драгачева своје презиме изводи управо од овог занимања.
Лично ми је увек било криво што приликом једне посете бабином родном селу - Вучковици у Драгачеву - нисам упесо да прочитам епитаф на споменику њеног прадеде. Ради се о крајпуташу, подигнутом на месту где је и убијен, али пошто је била скоро ноћ успео сам само да разазнам име и презиме - Миленко Нешовић, као и да су обе стране споменика исписане, а посматрајући манир у којима су споменици рађени, нема сумње да детаљно описују његову судбину.

Многи од ових записа са споменика се могу срести у књизи Николе Нике Стојића Драгачевски епитафи, у којој их је прикупио и објавио. Страховито звуче записи на споменицима ратника погинулих у српско турским и балканским ратовима - "за слободу отечества, у пламену мене неста" - тако велико дело и жртва, а тако мали, скроман, али снажан запис.

Нестају свакодневно стари споменици....време брише натписе ....немар. ..заборав ....
Имам проблем са надгробним спомеником...
Угрожени су нарочито на гробљу у Рачи код Крагујевца ....које припада цркви Апостола Петра и Павла односно епархији ....нико о њима не води рачуна  ....трагам за фотографијом чукундеде мог оца у једном од мојих старих телефона ...

Ван мреже Антонин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 182
  • J2 > J-Z1043
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #10 послато: Септембар 01, 2020, 01:07:39 поподне »
1.
Мијојла Ајдачић поживе 100 год. а 19 – 3 – 1964 Год. Остави 66 чланова кћерију унука праунука и бели пчела
Бог да јој душу прости
Спомен подижу унук Драгоје и праунуци

2.
СИМО Шулубурић рођ. 13. V. 1847 Г. а Погинуо 27. VIII 1909 Г. Пре времена Телом се у гробу скрива, не по вољи Свевишњега Господа Творца, ни по заслузи мојих дела што су жива, већ по Обести Ненаситиг Звер – Зликовца.
Са правим поводом и добротом појмова моралних неуморним радом и трудом стадох у ред првих људи, бејах и тамо где се правда дели, али увек по народној жељи. У мом дому гладне нахраних, жедног напојих, сваком на услузи бејах, - Све за живота мојег, Али Звер, Хијена љута дође, вечерати нам не даде, Куршумом мене Милутина и Јелену смрти предаде.
У својству твоих моралних врлина оставио си друштву синовца и два сина. Твој гроб каменом се краси, вечни спомен дају, зликовцу ужаснијом смрћу светити се знају
Овај спомен подигоше му супруга Маргита синови: Аврам, Адам и синовац Милован

3.
За слободу
збогом отац, збогом мајко
и ви збогом сестре миле
ја отидок да за навек
себи створим задужбину
за слободу ја сам пао
и за Српство живот дао
одвојиг се овог света
до 20 мојих лета
А слобода знате шта је
која миран живот даје
Далеко тамо крај мора, тамо лежим ја ВЕЛИСАВ КУЛАШЕВИЋ из овог села. Рођен 22 марта 1894 године а погинуо 20 марта 1916 год. као војник 1 чете 1 батаљона 11 пука. Погинуо кроз албанију у оступању к мору и Солуну
На све стране цвета цвеће
мене моји видет неће
јер далеко ја само осто
покрај пута спомен посто.
Замислите браћо мила
што је била Европска сила
морало је бити тако
јер живети није било лако.
Одакле сам знате родом
ја поздрављам мојим гробом.
Родитељи моји мили
ви сте дар отаџбини приложили.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Трагом старих надгробних споменика
« Одговор #11 послато: Септембар 01, 2020, 01:16:31 поподне »
 Има Маргита је било доста заступљено у 19 веку (има га и у породици мог оца).