Аутор Тема: Хаплогрупа R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613 ("Карпатско-далматински" грозд)  (Прочитано 90838 пута)

Окир СРБ

  • Гост
Православне породице
- Богдановић (Јелићка, општина Приједор, РС), крсна слава Срђевдан
- Јагодић (Градишка, општина Градишка, РС), крсна слава Никољдан
- Маринковић (Козарац, општина Вргинмост, ХР), крсна слава Ђурђевдан

Католичке породице
- Томац (ХР)
- Шимац (Брибир, Винодолска општина, ХР)
- Кукурин (Ријека, општина Ријека, ХР)
- Колић (Босанци, општина Босиљево, ХР)
- Кусановић (Пражница, острво Брач, ХР)
- Шокота (Ждрелац, острво Пашман, ХР)
- Матешин (Пољана, општина Задар, ХР)

Непознато
- Савић (Бенковац, ХР)


Замолио бих Синишу да напише модални хаплотип ове хаплогрупе, па да кренемо редом обрађивати ове породице.
« Последња измена: Август 29, 2023, 12:57:40 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #1 послато: Јануар 18, 2014, 11:50:32 пре подне »
Цитат
Непознато
- Савић (Бенковац, ХР)

Бенковачки Савићи би могли славити Св. Николу, мада има доста Савића у северној Далмацији са различитим славама.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:39:52 поподне млађо »
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #2 послато: Јануар 18, 2014, 12:07:25 поподне »
У Бос. Крајини постоји једна група родова која слави Срђевдан. У ту групу спадају Грбићи (најбројнији), Брекићи, Шкрбићи, Угреновићи, Башићи и Љиљци. Сви славе Славе Срђевдан. Из северне Далмације су се расељавали у ову област. У Цвјетницу код Унца чувају предање да су њихови стари дошли из Крушевца у Отон (Далмација) и
да су се звали Грбљановићи. Како се нису смели тим именом звати, узели су презиме Грбић.

У Бјелајском Пољу било је Грбића толико у кући, да је могло изаћи на ливаду по 16 косача. Један се огранак изван ове области прозвао Бакић. (Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини)

Рађеновић бележи да су Грбићи у Бјелајско Поље стигли пре 300 година из Херцеговине. Расули су се на неколико страна око тромеђе далматинске, личке и босанске.

Вероватно су Богдановићи славу преузели од ове групе родова. ДНК ће показати да ли су у некој ближој вези.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:39:58 поподне млађо »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #3 послато: Јануар 18, 2014, 12:33:38 поподне »
O Јагодићима пише Петар Рађеновић у делу ''Унац'', стр 491. Вели да су из Тичева и Преоца, има их 5 кућа и славе Никољдан. Њима припадају и нова презимена: Баришић, Јолиниовић, Ђукић, Ајдер, Тртић, Тица, Миличић и Салић, тако да их је укупно 70 кућа.
Према усменом казивању Пера Јагодића, они су дошли из Травника. Најпре су били у Рорама, потом су прешли у Преоце, а из Преоца у Тичево. Од Јагодића су сви Преочани што славе Никољдан.
По казивању другог Јагодића, они су пореклом од Голинова иза Ливна, а дадљим пореклом од Дрине.
Салићи веле да су такође од Ливна, и да их је довео предак Сале (Сава) који је имао браћу Ђуку и Јолина (Ђукићи и Јолиновићи).
Део Ајдера тврди да су пореклом од Грахова и да су се населили на Клачини па су тројица браће прешла у Преодац, а четврти у Рељино Село.
Други део Ајдера пак вели да су из Уздарја у Далмацији и да су дошли након Јанковићевог рата.
Рађеновић, на основу ових различитих прича, закључује да би Јагодићи требали потицати негде из Подриња па су постепеним миграцијама дошли до Травника, Ливна и Грахова (и Далмације) па тек онда под Шатор планину.
Међутим, мислим да генетика баш не иде у прилог томе.
Марио Петрић наводи Јагодиће као Србе икавце, што славе Никољдан, у селу Поточани. Доселили су из Тичева.
С обзиром на генетску повезаност Јагодића и чињенице да су икавци, њихово би порекло и требало везивати за простор Травника односно Грахова -Тичево, Преодац и Роре. Самим тиме, ни Далмација није далеко ни могућа веза са родом Куриџа (Јагодић Куриџа) из Билишана који такође славе Никољдан.
Богдановиће не помиње Рађеновић, а ни Петрић. Изгледа да су они имали миграцију са Јагодићима само ка северу. Јагодићи завршили у Градишки, а Богдановићи у околини Приједора. Разликују се и по слави јер тимарски Богдановићи славе Срђевдан.
Владислав Скарић у ''Поријеклу стан. сјеверозап. Босне'' у области ТИмар не наводи Богдановиће и каже да има мало старог становништва те да су досељеници углавном из Змијања и леве стране Сане. За Змијање вели да има досељеника са Унца, Грахова итд. и ту се помиње презиме Куриџа. Дакле, Богдановићи су у тимарски крај можда могли доћи преко Змијања.
Милан Карановић у ''Саничкој жупи'' наводи једну кућу што славе Срђевдан, али на жалост, али је не наводи у разврставању породица по области порекла.
Поклапање маркера 17/17 није потпуно поуздан доказ о блиском сродству, али Јагодић и Богдановић су једини у оквиру кластера који се тако поклапају. Зато верујем да су макар у даљој прошлости били иста породица и да су временом, игром случаја, заједно мигрирали ка северу. Могуће је да су том приликом Богдановићи променили славу, али би више о томе требали знати Богдановићи.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:05 поподне млађо »
Икавац

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #4 послато: Јануар 18, 2014, 03:34:13 поподне »
Бенковачки Савићи би могли славити Св. Николу, мада има доста Савића у северној Далмацији са различитим славама.
Проблем је што у бенковачкој општини има више Савића католика (највише их је било у селу Бањевци) него православаца.
Православни Савићи у бенковачкој општини заиста славе Никољдан.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:12 поподне млађо »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #5 послато: Јануар 18, 2014, 03:57:24 поподне »
Шокота (Ждрелац, острво Пашман, ХР)

Шокоте се помињу као старинци у Ждрелцу. Било их је 8 кућа око 1930. године.


Кусановић (Пражница, острво Брач, ХР)

Кусановићи се помињу од 1682. године. Било их је 24 породице око 1950. године.


Литература:
Луцијан Марчић, Задарска и Шибенска острва, Београд, 1930.
Jutronić Andre, Naselja i porijeklo stanovništva na otoku Braču, Zagreb, 1950.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:17 поподне млађо »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #6 послато: Јануар 21, 2014, 03:31:57 поподне »
У Бос. Крајини постоји једна група родова која слави Срђевдан. У ту групу спадају Грбићи (најбројнији), Брекићи, Шкрбићи, Угреновићи, Башићи и Љиљци. Сви славе Славе Срђевдан. Из северне Далмације су се расељавали у ову област. У Цвјетницу код Унца чувају предање да су њихови стари дошли из Крушевца у Отон (Далмација) и
да су се звали Грбљановићи. Како се нису смели тим именом звати, узели су презиме Грбић.

У Бјелајском Пољу било је Грбића толико у кући, да је могло изаћи на ливаду по 16 косача. Један се огранак изван ове области прозвао Бакић. (Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини)

Рађеновић бележи да су Грбићи у Бјелајско Поље стигли пре 300 година из Херцеговине. Расули су се на неколико страна око тромеђе далматинске, личке и босанске.

Вероватно су Богдановићи славу преузели од ове групе родова. ДНК ће показати да ли су у некој ближој вези.

Засад немамо ни једног тестираног Срђевданца из Крајине из ове групе родова.
Мени је занимљиво да ови Срђевданци имају предање да су из Крушевца и да су се презивали Грбљановић (везе са Грбљем у Црној Гори), а то опет много подсјећа на Хребељановиће. Па се питам има ли какве истине у овом предању тј. да ли су крајишки Срђевданци могли бити у каквим родбинским везама са породицом кнеза Лазара?

« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:23 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #7 послато: Јануар 21, 2014, 03:38:27 поподне »
Засад немамо ни једног тестираног Срђевданца из Крајине из ове групе родова.
Мени је занимљиво да ови Срђевданци имају предање да су из Крушевца и да су се презивали Грбљановић (везе са Грбљем у Црној Гори), а то опет много подсјећа на Хребељановиће. Па се питам има ли какве истине у овом предању тј. да ли су крајишки Срђевданци могли бити у каквим родбинским везама са породицом кнеза Лазара?

Познато је да у Босанској Крајини становништво често у предањима помиње Светог Саву, Немањиће, Мрњавчевиће, Старину Новака, па и Кнеза Лазара. То је прилично нормална и честа појава у Срба, међутим тешко да има везе са истином.

Имамо тако Шоботе који негују предање да су од Мрњавчића, па су испали И2а. Свакако би било добро да се тестира још неко од Срђевштака.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:29 поподне млађо »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #8 послато: Јануар 21, 2014, 03:40:52 поподне »

Замолио бих Синишу да напише модални хаплотип ове хаплогрупе, па да кренемо редом обрађивати ове породице.

Модални хаплотип на првих 12 маркера би био 13 25 16 10 11 14 12 12 10 13 11 30

Иначе, не бих пуно да коментаришем ову грану. Мислим да неки већ знају какав јој је био стари назив.
Моје мишљење о овој грани се у том смислу није промијенило. Уосталом довољно је погледати списак.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:36 поподне млађо »

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #9 послато: Јануар 22, 2014, 12:05:01 пре подне »
http://www.benkovac.rs/last_names.php?page=5&letter=B

1.Богдановићи у Исламу Грчком и Уздољу славе Јовањдан а у Штикову Илиндан
2.Савићи у Бенковцу славе Никољдан као и у мјестима Врљика, Плавно и Задар.
3.Јагодићи се не спомињу.
4.Маринковићи у месту Плавно славе Ђурђевдан , у Пољици Арх Михаила а у мјесту Трбан-Шибуљине Св. Василије, и Пресв. Богородицу
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:42 поподне млађо »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #10 послато: Јануар 22, 2014, 12:32:36 пре подне »
Тимар,
да ли сте сигурни да далматински Богдановићи имају неке везе са вишим родом? Изузев Маринковића с Кордуна, ниједан тестирани Маринковић из Далмације и Лике сасвим сигурно немају везе са вашом хаплогрупом. Уосталом, сајт који сте напоменули нема баш потпуне податке.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:48 поподне млађо »
Икавац

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #11 послато: Јануар 22, 2014, 01:41:36 поподне »
Тимар,
да ли сте сигурни да далматински Богдановићи имају неке везе са вишим родом? Изузев Маринковића с Кордуна, ниједан тестирани Маринковић из Далмације и Лике сасвим сигурно немају везе са вашом хаплогрупом. Уосталом, сајт који сте напоменули нема баш потпуне податке.

Ма не, и  није ми ни била таква намјера.
Нисам ја баш толико сигуран, као ви, да тако нешто пишем. Моја је намјера била  да изведем презимена која су тестирана и поредим са истим презимењацима у Далмацији. Да ли је неко од њих тестиран или не,  то нисам имао намјеру да претражујем.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:40:55 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #12 послато: Јануар 22, 2014, 09:31:20 поподне »
Засад немамо ни једног тестираног Срђевданца из Крајине из ове групе родова.
Мени је занимљиво да ови Срђевданци имају предање да су из Крушевца и да су се презивали Грбљановић (везе са Грбљем у Црној Гори), а то опет много подсјећа на Хребељановиће. Па се питам има ли какве истине у овом предању тј. да ли су крајишки Срђевданци могли бити у каквим родбинским везама са породицом кнеза Лазара?

Хребељановићи, или Хребљановићи, а вероватно и Грбљановићи се помињу код Новака Мандића као херцеговачки Власи. Мислим да су огранак Малешеваца, или су бар живели на истој територији. Ако ова група родова из Босанске Крајине (Срђевштаци) и има везе са неким Хребељановићима, онда су то пре ови херцеговачки.
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:41:00 поподне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #13 послато: Јануар 28, 2014, 12:39:20 пре подне »
Православне породице
- Богдановић (Јелићка, општина Приједор, РС), крсна слава Срђевдан
- Јагодић (Градишка, општина Градишка, РС), крсна слава Никољдан
- Маринковић (Козарац, општина Вргинмост, Кордун), крсна слава Ђурђевдан
- Ђапа (Дољани, општина Доњи Лапац, Лика), крсна слава Ђурђевдан

Католичке породице
- Томац (ХР)
- Шимац (Брибир, Винодолска општина, ХР)
- Кукурин (Ријека, општина Ријека, ХР)
- Колић (Босанци, општина Босиљево, ХР)
- Кусановић (Пражница, острво Брач, ХР)
- Шокота (Ждрелац, острво Пашман, ХР)
- Матешин (Пољана, општина Задар, ХР)

Непознато
- Савић (Бенковац, ХР)
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:41:05 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #14 послато: Јануар 28, 2014, 01:41:01 поподне »
Добријевића који воде порекло из Гламоча има по Далмацији. Поред Ђурђевдана, славе и Стефањдан.

Ово се уклапа у ону причу о родовима из Босанске Крајине за које М. Карановић тврди да су од Јајца пореклом, те да су се одатле осипали по Далмацији и осталој Крајини.

У Грахову такође има Добријевића, славе Стефањдан. Јагодићи су такође од Грахова.

Очекујем раст ове гране Р1а, зато што Добријевићи са својим огранцима представљају један од бројнијих крајишких родова.

« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:41:13 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #15 послато: Јануар 28, 2014, 01:49:55 поподне »
Уочљива је разлика приликом миграција из Босне у Далмацију. Велики број православних родова у северној Далмацији води порекло из Бјелајског Поља. За Добријевиће се каже да су од Гламоча и Грахова (где их и данас има).

Да ли је овде реч о словенском становништву које је ушло прво у хрватски корпус, а касније је и посрбљено? Треба утврдити да ли се све одвијало баш овако.
 
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:41:20 поподне млађо »

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #16 послато: Јануар 28, 2014, 06:36:12 поподне »
Православне породице
- Богдановић (Јелићка, општина Приједор, РС), крсна слава Срђевдан
- Јагодић (Градишка, општина Градишка, РС), крсна слава Никољдан
- Маринковић (Козарац, општина Вргинмост, Кордун), крсна слава Ђурђевдан
- Ђапа (Дољани, општина Доњи Лапац, Лика), крсна слава Ђурђевдан

Католичке породице
- Томац (ХР)
- Шимац (Брибир, Винодолска општина, ХР)
- Кукурин (Ријека, општина Ријека, ХР)
- Колић (Босанци, општина Босиљево, ХР)
- Кусановић (Пражница, острво Брач, ХР)
- Шокота (Ждрелац, острво Пашман, ХР)
- Матешин (Пољана, општина Задар, ХР)

Непознато
- Савић (Бенковац, ХР)

Видим да се полако увећавамо, и нада се до следеће године, биће нас дупло више.

Зато, неби ја сада, на брзину бавио се претпоставкама, јер колико видим има доста "изненађења". Нека се наши поштовани посјетиоци тестирају и тиме добијамо обострану сигурност.
Наравно, нисам мислио да шутимо, напротив,  треба све више да се оглашавамо, али сам против да код малог броја тестираних износимо преране закључке. Има времена за то.   

« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:41:28 поподне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #17 послато: Јануар 29, 2014, 01:30:20 пре подне »
Видим да се полако увећавамо, и нада се до следеће године, биће нас дупло више.

Зато, неби ја сада, на брзину бавио се претпоставкама, јер колико видим има доста "изненађења". Нека се наши поштовани посјетиоци тестирају и тиме добијамо обострану сигурност.
Наравно, нисам мислио да шутимо, напротив,  треба све више да се оглашавамо, али сам против да код малог броја тестираних износимо преране закључке. Има времена за то.


Апсолутно, потпуно се слажем!
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:41:36 поподне млађо »

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #18 послато: Фебруар 10, 2014, 08:37:44 поподне »
Православне породице
- Богдановић (Јелићка, општина Приједор, РС), крсна слава Срђевдан
- Јагодић (Градишка, општина Градишка, РС), крсна слава Никољдан
- Маринковић (Козарац, општина Вргинмост, Кордун), крсна слава Ђурђевдан
- Ђапа (Дољани, општина Доњи Лапац, Лика), крсна слава Ђурђевдан

Непознато
- Савић (Бенковац, ХР)

У Шематизму дабробосанском за 1882 годину, горе споменута презимена и слављеници, спомињу се у парохијама:

I Богдановићи- Срђевдан
1.Јелићи (Јелићка) - Приједор
2.Приједор
3.Брод (Бос. Брод)

II Јагодићи - Никољдан
1.Рекавица и Бањалука
2.Градишка и Ламинци
3.Поповић (Гламоч)
4.Ливно

III Маринковићи - Ђурђевдан
1.Бастаси и Кулен Вакуф (Дрвар)
2.Божићи и Драксенићи (Козарска Дубица)
3.Дубовик (Крупа)
4.Лакташи
5.Вареш
6.Вишеград
7.Прибојевићи (Сребреница)
8.Живинице (Варцар Вакуф, тј Мркоњић Град)

IV Ђапа - Ђурђевдан
1.Влашковци (Козарска Дубица)

« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:41:51 поподне млађо »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Карпатско-далматински грозд R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608
« Одговор #19 послато: Фебруар 17, 2014, 10:30:51 поподне »
У попису босанских католика из 1743. помиње се STANISLAUS BOGDANOVICH, насеље PRIÇANI, жупа BAGNA LUCA - Станислав Богдановић, Причани, Бањалука. Употребих Гугл и нађох село Причани ваздушном линијом између Бугојна и Витеза, а јужније од Травника. То ми се учинило мало удаљеним за насеље који би припадало бањалучкој жупи, па потражих слично насеље око БЛ. Нађох ПРИЈЕЧАНИ. Писац изворника, највероватније фрањевац, је можда био икавац.
У билзини Причана је неко село Јагодићи што се поклапа са причом Пера Јагодића да су они од Травника. Како је Петрић навео Јагодиће у ливањском крају као Србе икавце, могуће је да су Причане из средње Босне и Пријечане код Бањалуке основале исте породице.
Наиме, Јагодићи и Богдановићи једини у оквиру кластера имају поклапање 17/17 што их за сада чини најближим ''рођацима''. У миграцијама ка северозападу Босне, учествују и Јагодићи (стижу у Градишку), а Богдановићи изгледа у Пријечане (БЛ) па одатле у Јелићку и ка Приједору. Могуће је и да су Богдановићи некакав огранак ''травничких'' Јагодића на које је мислио и Перо Јагодић.
Бањалучки Пријечани се налазе надомак самог града, на путу према Лакташима што га чини згодним рачвањем за миграцију ка северу (Градишка) и западу (Јелићка).. Дакле, или су се Јагодићи и Богдановићи код БЛ Пријечана раздвојили или су јелићки Богдановићи некакав огранак ''травничких'' Јагодића и села Причани у средњој Босни.
Свака идеја је добродошла!
« Последња измена: Мај 10, 2017, 01:41:58 поподне млађо »
Икавац