Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека

[drajver]

Већ неко вријеме, на основу анализе турских пописа покушавам да склопим слику миграција и кретања српског становништва према западу, на просторе који би се збирно и условно могли назвати Крајином. Док су границе српских миграција на западу прилично јасне и препознатљиве, јер се ту православни Срби додирују са другим етничким елементом: кајкавским и чакавским Хрватима, негдје и са Словенцима и Мађарима, дотле је источна граница ових раних српских сеоба тешко препознатљива, јер се наслања на српски етнички простор који је био попуњаван у континуитету новим досељеницима.

Ипак, западни Срби,а под њима подразумјевам православне Србе ијекавског новоштокавског источнохерцеговачког говора, изгубили су у једном историјском моменту територијалну везу са остатком православних Срба на истоку и југу. Тај прекид се десио почетком 17. вијека и може се рећи да је само дјеломично био обновљен новим миграцијама у 18. и 19. вијеку. Уосталом та територијална издвојеност крајишких Срба видљива је и на етничким картама из новијег времена.





Кључно подручје које је представљало спону између западних и источних српских крајева била је територија некадашњих земаља Усоре и Соли. И у 20. вијеку ова област је била значајна за Крајину, прије свега као коридор живота.

Чини ми се да се не може кренути у истраживање миграција у Крајини и Славонији,а да се не проучи кретање српског становништва у 15. и 16. вијеку на подручју сјевероисточне Босне. При томе, концентрисаћу се само на православно српско становништво, јер је оно битно за поријекло српског становништва сјеверно до Саве и западно од ријеке Босне. Већ од 15. вијека, исламизовано и покатоличено српско становништво има неки другачији историјски развојни пут, и неће бити предмет анализе.

[drajver]

Подручје сјевероисточне Босне у средњем вијеку било је гранично подручје средњовјековне босанске државе. Неријетко су ови крајеви били под влашћу Мађара,а познати су краћи периоди кад се ово подручје налазило под влашћу краља Драгутина или касније српских деспота (Сребреница и Зворник). У вјерском погледу становништво је највећим дијелом припадало цркви босанској, у 15. вијеку је ојачао утицај католичке цркве,а у источном подручју уз Дрину свакако је било и православних.

Доласком Турака 1463. године, отворен је простор колонизацији новог таласа српског православног становништва. Ово становништво је било сточарско и у влашком статусу. Долазило је махом из Старе Херцеговине, Старог Влаха и Полимља. Први пут је ово становништво пописано у околини Маглаја и Високог 1489. године. У турским канунима је наглашено да се ради о досељеничком становништву. Ово становништво је насељавано уз јужну границу мађарских противтурских бановина на сјеверу Босне: Јајачку и Сребреничку. Како се турска граница помјерала према сјеверу, тако су се помјерала и насеља православног становништва. У турском попису Зворничког санџака из 1519. године, влашко становништво је било присутно и у Сребреници и у Драметину(област Бановића), али их већ у сљедећем попису из 1533. године тамо нема, јер су се помјерили сјеверније према Мајевици.

На простору Босанског санџака између Босне и Дрине у 16. вијеку биће формиране двије веће области насељене православним становништвом: Бирач и Озрен са Возућом. Сјеверно од ових области у Зворничком санџаку формиран је читав низ српских насеља која су стајала насупрот тврђава Сребреничке бановине: Теочака, Сребреника и Сокола. Мађарска сребреничка бановина се одржала до 1512. године,а након тога је био отворен за насељавање и простора до ријеке Саве.

На основу радова Васића, Ханџића и оригиналних турских пописа покушао сам направити карту српских насеља на подручју Зворничког санџака око 1530. године.



https://www.google.com/maps/d/drive?state=%7B%22ids%22%3A%5B%221J146GRRXNnBDhs30B_wywzY4-iaxFo87%22%5D%2C%22action%22%3A%22open%22%2C%22userId%22%3A%22105036369472917525939%22%7D&usp=sharing

[Небојша]

Свака част за тему! До сада смо узимали у обзир само онај један миграциони правац који је ишао из Херцеговине, преко Купреса, Гламоча, па даље ка Крајини. Аутори који су изучавали миграције српског становништва ка западу, углавном се слажу да је то био један од првих покрета сточара негде у 16. веку. Могуће да је и српско становништво Змијања највећим делом пореклом од струје из овог таласа.

Скарић се, у свом раду о пореклу становништва северозападне Босне, осврнуо на чињеницу да је Србима у влашком статусу вероватно било нешто теже прелазити преко Далмације и католичких оаза, па се самим тим отвара простор за нешто већи лук када су миграције ка Крајини у питању.

Милан Васић (Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку) помиње и тај други миграциони правац, који је водио од Старог Влаха, Западне Србије, преко планинских крајева у сливу Спрече, Криваје и Врбање. Према истом аутору, добар део Босанске Крајине насељен на овај начин. Он се, колико видим, такође служио турским пописима.

[drajver]

Свака част за тему! До сада смо узимали у обзир само онај један миграциони правац који је ишао из Херцеговине, преко Купреса, Гламоча, па даље ка Крајини. Аутори који су изучавали миграције српског становништва ка западу, углавном се слажу да је то био један од првих покрета сточара негде у 16. веку. Могуће да је и српско становништво Змијања највећим делом пореклом од струје из овог таласа.

Скарић се, у свом раду о пореклу становништва северозападне Босне, осврнуо на чињеницу да је Србима у влашком статусу вероватно било нешто теже прелазити преко Далмације и католичких оаза, па се самим тим отвара простор за нешто већи лук када су миграције ка Крајини у питању.

Милан Васић (Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку) помиње и тај други миграциони правац, који је водио од Старог Влаха, Западне Србије, преко планинских крајева у сливу Спрече, Криваје и Врбање. Према истом аутору, добар део Босанске Крајине насељен на овај начин. Он се, колико видим, такође служио турским пописима.

Да, кључно је питање шта се десило са овим српским становништвом тј. у којој је српској популацији касније завршило (Славонија и Крајина су логичне дестинација), али ме много више занима да ли је нешто од тог становништва остало на овом подручју и дочекало досељенике из Херцеговине у 18. и 19. вијеку. Иначе почетком 17. вијека са југа је ово становништво било одсјечено читавим једним појасом исламизованог становништва. Тај исламизовани појас се протезао од Травника до Вишеграда и у том периоду ту није било православног становништва. Прва српска насеља почињала су у Бирчу и околини Возуће.

Постојала је мања православна област у Осату која је код Перућца на Дрини имала контакт са компктном српском области старог Влаха.

[drajver]

Иначе, на постављеној карти горе нисам укључио источни дио Зворничког санџака, са десне стране Дрине, које је такође густо био насељен српским становништвом у влашком статусу (Јадар, Рађевина, Поцерина, Мачва). Овај дио је био издвојен из Смедеревског санџака и био припојен Зворничком. Претпостављам да је ово становништво имало касније много више утицаја на српско становништво Срема и Бачке, мада не треба заборавити да је Курипешић још 1530. године записао да је један дио Срба у Крајини доашао из Смедеревског санџака и Грчког Београда.

[drajver]

Српско становништво ове области из 1530. године ( на горњој карти означено црвеном бојом) морало је проћи кроз неколико "удара" који су свакако смањивали његов број:

1. исламизација, из пописа се види да је исламизација закачила и влахе, дио тог становништва се свакако одлио и у муслиманско становништво поменуте области
2. укидање влашког статуса у Зворничком санџаку 1533. године. Ово је по свему судећи највише утицало на исељавања према западу.
3. ратови крајем 17. вијека и прелазак хришћанског становништва преко Саве

Отпорнија на ове ударе су биле компактне српске области у дубини територије (Озрен, Бирач) гдје је становништво углавном обављало дербенџијску службу. Мада је питање како су и они прошли у ратовима 1680-тих.

[drajver]

На горњој карти се види да су три најсјеверније нахије уз ријеку Саву: Градачац или Ненавиште, Корај и Бијељина уједно и највеће. Ове три нахије су освојене тек 1512. године. У вријеме пописа 1528. и 1533. године, оне су углавном биле слабо насељене. Мислим да се у нахији Бијељини помиње свега четири-пет насељених мјеста, слично је и у Градачцу.

Питање је да ли је било насељавања православног становништва на том подручју након 1540. године. Влашки статус је био укинут. Мислим да ни равничарска природа тих нахија није одговарала превише влашком становништву.

Ипак, након укидања влашког статуса 1533. године, нису укинуте српске самоуправе у виду кнежина,а поједини српски кнезови постали су турске спахије са тимарима. Нисам детаљно прегледао посједе ових српских кнезова (има их у пописима),али знам да је један од њих имао тимар у селу Обудовцу у Посавини ( данас је то велико српско село). Претпостављам да су ти хришћански кнезови на своје тимаре насељавали православно становништво које је изгубило влашки статус.

Мислим да је објављена студија о насељавању бијељинског подручја у другој половини 16. вијека, али је нисам читао.

[filipi]

Mene posebno interesuje koje cemo podgrane od PH908 dobiti kod Ozrenaca. Valjda cu se nakaniti uskoro da testiram od majke liniju PH908 da makar imamo jednog.

[Exiled]

Одлична тема,бар за мене.Сви моји СНП-еом потврдјени мечеви су из те регије.Али вјерујем да су сви насељени ту после назначеног периода.Али никад се не зна шта може искочити из шешира.Можда би се ваљало позабавити и топонимима јер ми се чини да их има доста сличних па и истих као и у старој Херцеговини.

[drajver]

Mene posebno interesuje koje cemo podgrane od PH908 dobiti kod Ozrenaca. Valjda cu se nakaniti uskoro da testiram od majke liniju PH908 da makar imamo jednog.

Додаћу Озренце, Бирчаке, Маглајце и Осаћане на горњу карту. Они нису припадали Зворничком већ Босанском санџаку и за њих немам стање из 1530. године већ из 1604. године. Међутим и они спадају у сјевероисточну Босну тј. у простор између ријека Босне, Дрине и Саве. Озренци и Маглајци се наслањају на компактне српске области западно од ријеке Босне.

[drajver]

Одлична тема,бар за мене.Сви моји СНП-еом потврдјени мечеви су из те регије.Али вјерујем да су сви насељени ту после назначеног периода.Али никад се не зна шта може искочити из шешира.Можда би се ваљало позабавити и топонимима јер ми се чини да их има доста сличних па и истих као и у старој Херцеговини.

Да, има сличних или истих топонима, међутим они могу бити из другог таласа сеоба, оних из 18. и 19. вијека. Требало би ићи од села до села методом елиминације, па видјети гдје је највише шансе да се задржало то старије становништво. Што се генетичких резултата тиче проблем је што је и први и други талас долазио из јужнијих динарских области, извориште популације је исто,,а садашњи ниво тестова не дозвољава да видимо разлику у везама старим 500 и 200 година. То би додуше могли показати BigY тестови, али таквих је мало.

За неке родове предања су прилично јака,а имају и карактеристичне славе (Лазарева субота, Арлијевдан) тако да нема сумње да су из каснијих сеоба. Мислим да су Бирач, Возућа, Озрен, Осат могли сачувати старијег становништва, док за Мајевицу, Посавину, Требаву и Семберију морали би видјети.

[Exiled]

Да, има сличних или истих топонима, међутим они могу бити из другог таласа сеоба, оних из 18. и 19. вијека. Требало би ићи од села до села методом елиминације, па видјети гдје је највише шансе да се задржало то старије становништво. Што се генетичких резултата тиче проблем је што је и први и други талас долазио из јужнијих динарских области, извориште популације је исто,,а садашњи ниво тестова не дозвољава да видимо разлику у везама старим 500 и 200 година. То би додуше могли показати BigY тестови, али таквих је мало.

За неке родове предања су прилично јака,а имају и карактеристичне славе (Лазарева субота, Арлијевдан) тако да нема сумње да су из каснијих сеоба. Мислим да су Бирач, Возућа, Озрен, Осат могли сачувати старијег становништва, док за Мајевицу, Посавину, Требаву и Семберију морали би видјети.

Био би огроман посао иќи од села до села и разрешити дилеме,и вјерујем јако скуп,бар за наше могуќности.Не и немогуќ,можда уз добро осмишљен пројекат потражити новац од наших и европских фондова.Резултати би свакако били занимљиви.А што се тиче овог другог дијела а про по више таласа насељавања из истих матица је посебно интересантно.Много хипотетичких питања,да ли су људи имали повратне информације о квалитету живота у новом крају,да ли су то били најлакши и најсигурнији пролази до нових средина,да ли можда у оптицају била нека "златна грозница", какав је била демографска ситуација у смислу да су били повлашќени у пореском смислу ако је фалило људства...Свакако много питања...надам се биќе и одговора...

[drajver]

Много хипотетичких питања,да ли су људи имали повратне информације о квалитету живота у новом крају,да ли су то били најлакши и најсигурнији пролази до нових средина,да ли можда у оптицају била нека "златна грозница", какав је била демографска ситуација у смислу да су били повлашќени у пореском смислу ако је фалило људства...Свакако много питања...надам се биќе и одговора...

Што се тиче овог првог таласа насељавања из 15. и 16. вијека, нема сумње да су Србе на миграције потицале пореске олакшице. У турским пописима се јасно види да они нису пресељавани силом већ својевољно. Пореска давања за становништво у влашком статусу била су знатно мања на граничним подручјима него што су била за исто то становништво у дубини територије које је чувало неки кланац или обезбјеђивало прелаз преко ријеке. Без обзира на те олакшице, питање је колико је било опортуно живјети на граници,а колико је то био велики ризик за њих и њихове породице. Како год, Срби су то сами бирали. Друга опција им је била да остану земљорадничко зависно становништво и да се постепено исламизују.

Што се тиче другог таласа насељавања из 18. и 19. вијека, оно је у неким елементима било планско. Било је тежње да се пресељавањима разбију компактна и бунтовна херцеговачка племена попут Дробњака. Било је и планских насељавања на посједима херцеговачких бегова на сјеверу Босне. Не треба изгубити из вида ни глад, велик наталитет у јужним крајевима, што је све тјерало становништво да се покрене. Услијед ратова крајем крајем 17. вијека и почетком 18. вијека, као и неколико епидемија куге, становништво на сјеверу Босне доста се прориједило, било је доста слободне земље. Посебно је то видљиво на подручју Романије, Сокоца, Рогатице, Хан Пијеска. Тај дио је у првој половини 17. вијека практично у потпуности исламизован,а већ у 19. вијеку захваљујући херцеговачким досељеницима ово постаје компактна српска област.

[drajver]

БИЈЕЉИНА И СЕМБЕРИЈА

Поменуо сам да су српска насеља у три нахије на сјеверу: Градачац, Корај и Бијељина била формирана након 1533. године. Турци су овим простором завладали 1512. а управну власт нису формирали до 1520. године. Бијељинска нахија се тако не спомиње у попису из 1519. године. Међутим Срби су веома рано населили нека села на југу данашње бијељинске општине, прије свега село Главичице. Ови Срби су били везани за зворничку тврђаву и плаћали су дажбине по влашком закону. Није чудно што се недалеко од села Главичице формира и духовно средиште Срба Семберије, манастир Тавна.

Међутим, простор сјеверно од Главичица, данашња Семберија, још 1533. године био је прилично пуст. Предтурско становништво се разбјежало,а пуста насеља насељавају углавном Срби, који и сами 1533. године губе влашки статус. Од насељених мјеста  у бијељинској нахији 1533. године, помињу се: Мирковац (идентификује се са данашњим Батковићима), Чуковићи (Чукојевићи), Грм Селиште и Четвртковиште. Од ових, једино је Четвртковиште било насељено муслиманима, док је у осталим селима било присутно хришћанско становништво (претпоставка је да се ради о православном становништву). Ова насеља су се налазила у санџакбеговом хасу.

Нека од пустих села била су подијељена муслиманским тимарницима и ту се наводе мезре: Јерилска (2 куће), Обровац и Оброваче (могуће данашња Велика Обарска), Крчевац код села Бистрица ( ово ће свакако бити Кацевац код манастира Тавна), Бродац (данашње село Бродац, 2 куће), Рачковац.

Пописи из 1520-1540. године доступни су и у турском латиничном издању. Ево која су тамо насеља побројана у оквиру нахије Бијељина:

Malkovik/Mirkovaç k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/413 (Батковићи?)
Marniştiçe mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121
Mirkovaç k., bk. Malkovik k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.
Obravaç mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/106 (Обарска?)
Obrov/Obrovaç k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/429
Obrovaç k., bk. Obrov k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.
Ruçkovaç mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121
Yirlaçka mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121
Bırleşka mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/104
Bistriçe k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121 (Бистрица)
Borovaç mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121 (Бродац?)
Çetovirdkoşta k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/29 (Град Бијељина)
Çukovik k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/29
Gırm Selişte k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/29
Glaviçiçe mz., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121 (Главичице)
Goysal-i Selişte k., bk. Kırçovaç k., Beline n., Sreb-reniçe kz., İzvornik l.
İstepanişçe çr., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/121
Kırçovaç/Goysal-i Selişte k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/428 (Кацевац)

[drajver]

Иначе, овај период насељавања Семберије обрадио је Адем Ханџић у свом раду Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku, али нисам успио наћи тај рад. Доступан је сажетак, па га овдје преносим:

"Na osnovu turskih katastarskih popisa iz XVI st. autor ovdje objašnjava postanak Bijeljine, urbanog naselja u sjevernom, ravničarskom dijelu Bosne. ·

U XIV st. spominje se Bijeljina i franjevački samostan u njoj, očito sjedište istoimene župe. Pod tursku vlast ovo područje je potpalo defmitivno oko 1520. godine. Turski popisi Bijeljinom nazivaju samo nahiju, a centralno naselje Četvrtkovište, po zatečenom pazarnom danu četvrtkom. Tek od prve polovine XVII st. Bijeljinom je nazvano i centralno naselje (umjesto ranije Četvrtkovište). Utvrđeno je ujedno da se navedeni samostan (Conventus S. Mariae in Campo) nije nalazio u samoj Bijeljini nego u susjednom Koraju.

Nahija Bijeljina obuhvatala je u svemu 17 sela. Samo četvrtkovište je u prvoj polovini XVI st. (1533) predstavljalo maleno selo sa 14 domaćinstava, sva muslimanska. Inače, staro stanovništvo se dobrim dijelom bilo razbježala, pa su Turci u to područje naselili brojne vlahe-stočare.

Širenje islama išlo je relativno sporo. Godine 1604. konfesionalni omjer u toj nahiji bio je sljedeći: kršćani 686 i muslimani 286 kuća.

Iako na važnom putu prema Slavoniji samo naselje Bijeljina sporo se razvijalo. Navedene godine predstavljalo je naselje od svega oko 80 muslimanskih domaćinstava. Ipak do 1580. ispunjavalo je osnovne uvjete urbanog razvitka pa je dobilo status kasabe, tj. bili su podignuti nužni kulturni objekti i bio uspostavljen pazarni dan. Tu je za vrijeme sultana Sulejmana (1520 - 1566) podignuta prva džamija. Iste te godine bio je osnovan i bijeljinski kadiluk, kojem su osim bijeljinske pripadale još nahije Teočak i Koraj. Te godine je ujedno bio prenesen u Bijeljinu i godišnji sajam koji je dotle održavan u Koraj u. Time je Bijeljina postala administrativno-sudski, kulturni i privredni centar u tome ravničarskom trouglu između rijeka Save i Drine."

[Панић]

Иначе, овај период насељавања Семберије обрадио је Адем Ханџић у свом раду Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku, али нисам успио наћи тај рад. Доступан је сажетак, па га овдје преносим:

Нашао сам рад у пдф формату.
Дај ми мејл да ти пошаљем

[drajver]

Прегледао сам Хаџићев рад што ми је милпан послао. Има доста оригиналних података из неколико турских пописа. Свакако је најкориснији попис из 1604. године. Иначе тај попис није преведен за Зворнички санџак, за Босански санџак је преведен недавно. Значајан је због стања насеља пред Бечки рат 1683. године.

Из Ханџићевог прегледа види се да је интензивно насељавање бијељинске нахије наступило након 1530. године и доживјело врхунац до половине 16. вијека, након чега становништво стагнира,а при крају 16. вијека почиње и да одсељава. Главни насељеници су православни Срби у влашком статусу, забиљежене су и новоформиране кнежине (кнез Којчин-село Којчиновац),а и муслиманско становништво је влашког поријекла.

Недавно сам гледао и попис нахије Сапна из 1604. године. Ова нахија је 1528. године, доминантно православна, док 1604. године муслиманско становништво преовладава. При томе, укупан број муслиманског становништва није повећан већ се једноставно православно становништво у периоду 1528-1604. године одселило. С обзиром да се Сапна на сјеверу наслања на Семберију, било би логично закључити да се добар дио православног становништва влашких нахија око Мајевице, Зворника и Спрече од 1528-1550 помјерио ка сјеверу у нахије Корај и Бијељина.

На основу извода из пописа 1604. године могла би се направити и вјерска карта Семберије почетком 17. вијека.

[aleksandar I]

БИЈЕЉИНА И СЕМБЕРИЈА

Међутим Срби су веома рано населили нека села на југу данашње бијељинске општине, прије свега село Главичице. Ови Срби су били везани за зворничку тврђаву и плаћали су дажбине по влашком закону. Није чудно што се недалеко од села Главичице формира и духовно средиште Срба Семберије, манастир Тавна.

Од насељених мјеста  у бијељинској нахији 1533. године, помињу се: Мирковац (идентификује се са данашњим Батковићима), Чуковићи (Чукојевићи), Грм Селиште и Четвртковиште. Од ових, једино је Четвртковиште било насељено муслиманима, док је у осталим селима било присутно хришћанско становништво (претпоставка је да се ради о православном становништву). Ова насеља су се налазила у санџакбеговом хасу.

Крчевац код села Бистрица ( ово ће свакако бити Кацевац код манастира Тавна), Бродац (данашње село Бродац, 2 куће), Рачковац.

Тачно је да Главичице рано спомињу. Ако се не варам, Десанка Којић-Ковачевић (Градска насеља у средњовјековној Босни) спомиње дубровачку колонију (5-6 трговаца) 1395. или 1396. године. Главичице су на отприлике на средини магистралног пута Зворник-Бијељина. Колонија је природни наставак трговачких активности Дубровчана у Сребреници.

Чукојевићи су Модран. Према попису из 1879. године 412 а 2013. 1441. становника.

Грм Селиште је Грмић, тј. данашњи Галац (ту живим), у најмању руку од 19. вијека интегрални дио градског насеља. Занимљиво једно од најстаријих приградских насеља са хришћанском већином.

Бродац очигледно долази од ријечи брод, тј. мост/прелаз (преко Саве), па би логици редоследа Рачковац требало бити Рача. Рача је током 19. вијека (као Козлук, Јања, Брезово Поље, Шамац) требала бити насељна муслиманским становништвом из Стрбије, али у случају Раче то се није десило. У Бијељини данас веома присутно презиме Рачановић (једна је била мис БиХ).

[drajver]

Ацо, драго ми је да си се укључио. Ко ће боље од тебе знати препознати насеља у Семберији. Није ми пало на памет Рача за Рачковац.

Ево још неких Ханџићевих убикација.

[aleksandar I]

БИЈЕЉИНА И СЕМБЕРИЈА

Goysal-i Selişte k., bk. Kırçovaç k., Beline n., Sreb-reniçe kz., İzvornik l.
Kırçovaç/Goysal-i Selişte k., Beline n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/428 (Кацевац)

Ово је Ханџић ријешио као данашњи Гојсовац (троимено село) који претходи Дворовима (магистрални пут Бијељина- Рача.После 1945. године углавном несељено Крајишницима; нпр. Милојице, Дмитровићи итд.

С обзиром да се прије Горње и Доње Рухотине (село које и данас постоји под тим именом), спомиње Твртковац једино ми на памет пада Јоховац (Саво Милошевић) јер су ова два села у низу. Евентуално Батар, мада сумњам .

Обровац је вјероватно Велика Обарска (има и Мала) јер се спомиње у низу са  Црњеловом ( има засеоке Бурум и Вруља !!!). То су сусједна села.

Треба погледати рад А. Ханџића (ја га имам али не пдф-у) Тузла и њена околина у 16. вијеку.

[drajver]

Ово је Ханџић ријешио као данашњи Гојсовац (троимено село) који претходи Дворовима (магистрални пут Бијељина- Рача.После 1945. године углавном несељено Крајишницима; нпр. Милојице, Дмитровићи итд.

С обзиром да се прије Горње и Доње Рухотине (село које и данас постоји под тим именом), спомиње Твртковац једино ми на памет пада Јоховац (Саво Милошевић) јер су ова два села у низу. Евентуално Батар, мада сумњам .

Обровац је вјероватно Велика Обарска (има и Мала) јер се спомиње у низу са  Црњеловом ( има засеоке Бурум и Вруља !!!). То су сусједна села.

Треба погледати рад А. Ханџића (ја га имам али не пдф-у) Тузла и њена околина у 16. вијеку.

Да, видио сам за Гојсовац и има логике, међутим у попису из 1533. године се помиње и Крчевац у близини села Бистрице,а Кацевац је непосредно уз Бистрицу. Могуће је да су постојала и два Крчевца, један на мјесту Гојсовца,а други јужније на простору Кацевца.

Имам ову другу Ханџићеву књигу у пдф-у (на Тузлу мислим).

[aleksandar I]

Да, видио сам за Гојсовац и има логике, међутим у попису из 1533. године се помиње и Крчевац у близини села Бистрице,а Кацевац је непосредно уз Бистрицу. Могуће је да су постојала и два Крчевца, један на мјесту Гојсовца,а други јужније на простору Кацевца.

Да могуће је, као и што за данашњу Јању претпоставља Твртковац.

Када је у питању Крчевац, ближе ми звучи Крћ(ч)ина (Доња и Горња). Свеједно је то веома, веома близу и чини круг око Бањице гдје се налази манастир Тавна.

Иначе у том попису (1533.) спомиње си и Горња Пихлица која припада Телчаку (Теочак). То је у ствари Горња Пилица, која се граничи са Бањицом и Главичицама.

Моји Загони (нахија Корај) се спомињу као Химелиће  Загон (1 кућа 1 неожењен). Године 1548. ка Хмељин Загон а касније Хмељница. Ако се прогута Х онда само Мељница. Има више топонима са овим називом у осталим дијеловима Босанског санџака.

Иначе у вријеме непоседно прије пада Босне у даровници Стјепана Томашевића Степану Ратковићу 1458. године спомињу се Пељаве и Тобут (држали их Весковићи), данас општина Лопаре.

По моме мишљењу одличан сајт.
http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-22-42-38/2014-08-21-21-55-17

[drajver]

Када је у питању Крчевац, ближе ми звучи Крћ(ч)ина (Доња и Горња). Свеједно је то веома, веома близу и чини круг око Бањице гдје се налази манастир Тавна.

И ја сам био помислио на Крћине, међутим оне су пописане посебно у нахији Теочак или Зворник и тамо су наведени као Тавна или Крћине, тако да нема сумње да се ради о тим Крћинама.

[Барјактаревић]

Ово је Ханџић ријешио као данашњи Гојсовац (троимено село) који претходи Дворовима (магистрални пут Бијељина- Рача.После 1945. године углавном несељено Крајишницима; нпр. Милојице, Дмитровићи итд.

И ја бих рекао да се ради о Гојсовцу. Ти си из Семберије?

[drajver]

Поменуо сам нахију Сапну. Ова нахија се налазила у горњем току ријеке Сапне сјеверозападно од Зворника. Данас је ово подручје подијељено између Републике Српске и Федерације БиХ. У попису из 1533. године, практично сва ова нахија је насељена српским становништвом у влашком статусу, са православном већином и исламизованом мањином. У попису из 1604. године, ситуација се значајно мијења. Није се толико повећао број муслимана, колико је број православних драстично пао. Пораст броја муслимана је могао једним дијелом бити и посљедица природног прираштаја, можда једним дијелом и исламизације, али исламизација није могла надомјестити смањење православног становништва. Гдје се одселило православно становништво ове нахије у периоду од 1533. до 1604. године? С обзиром на пораст броја православних у бијељинској нахији сјеверније у истом том периоду, природно би би било да ту лежи одговор.

Ове податке нахије Сапна успио сам наћи сљедећем раду који је објавио дио пописа из 1604. године који се односи на ову нахију.
https://www.bastina.ba/images/stories/izdavastvo/2016/20161123/bastina_8_radovi/1_Pro%C5%A1lost/Edhem_Omerovi%C4%87_POPIS-NAHIJE-SAPNA-IZ-1604_GODINE.pdf

Направио сам табелу у којој се види ова промјена у становништву:

[Ojler]

drajveru, мислим да је повећање броја муслимана у Сапни ипак морало бити у значајној мери узроковано и исламизацијом становништва. Задруга или заједница вековима је била основна "ћелија друштва", па је тако морало бити и у 16. веку. Овај скок муслимана са 132 на 196 је скок у броју "кућа", односно домаћинстава или задруга. За 70 година се дакле број муслиманских домаћинстава повећао за 50%. То је баш много ако се зна да се деоба задруга ипак није дешавала тако често.

[aleksandar I]

Поменуо сам нахију Сапну.
Гдје се одселило православно становништво ове нахије у периоду од 1533. до 1604. године? С обзиром на пораст броја православних у бијељинској нахији сјеверније у истом том периоду, природно би би било да ту лежи одговор.

Логично. Очигледно је ријеч о влашким групама (Мајевица је пуна стећака) чијим доласком у равницу (Семберија) започиње процес седентирања истих.
 И ту имамо два  рјешења или исламизација, па онда имамо Абдулаха (најчешће име у првом таласу исламизације) који је нпр. син Радована, или прелазак преко Саве у Славонију, Срем итд.
Треба имати у виду да сјевероисточно крајиште нема има исту вриједност као сјеверозападно (Цазин) јер главни правац продора Османлија према Средњој Европи је тај. Зато и процес исламизације у том подручју није тако снажан као на истоку/сјевероистоку.
Закључак је да први је талас влашких православних група у СИ Босни или исламизован или је, услед губитка привилегија, продужио даље према сјеверу.
Други талас насељавања православног становништва у СИ Босну слиједи након 1739. године јер је та област опустјела у ратовима који се воде почетком 18. вијека. Интерес локалних феудалаца и нових насељеника је био обостран. Зато и није чудо што су сва села на подручју Бијељине 100% православна и демографски јака.

Кад смо код нахије Сапна успио сам лоцирати ово:

1. Priboy mz., Gorna-Grabovaç k., Sapna - мезра Прибој (Karye – село) Горњи Грабовац.  Данас Прибој на на магисстралном путу (отприлике половина) Бијељина- Тузла 100% православно село (у неком времену тенденција као вароши).Објевљено у Анкари 2006.
2. Село Снежница (А. Ханџић, Зворнички с. 1533) припада Сапни ; муслиманских кућа 8 ...... хришћанских 33.... примићура 1 ....... Данас 100% муслимани. У вези са Снијежницом не би било лоше прочитати ово:
http://www.mramorje.com/attachments/article/63/Snjeznica+Bijelica-groblje.pdf

[aleksandar I]

Шта сам још успио убицирати (није било тешко):

1.Baştine-i Vihrin çf., bk. Knez-Marko çf., Koranita k., Kuzay n - Коренита ,Општина Угљевик (има једна и код Лознице)
2. Beloşovik k., Telçak n.: 112 - личи ми на Бјелошевац - Бијељина, близу манастира Тавне
3. Baniçe k., Бањица Теочак - Бањица, Бијељина, ту је манстир Тавна
3. Dolna-Bihliçe k., Telçak - Доња Пилица, Зворник код Ханџића Пихлица
3. Dolna-Lokan k., Vranova k., Telçak , Доњи Локањ и можда Брањево, Зворник
4. Mahmūd-Kethudā çf., Tırnova-Luka k., Telçak n.: - Трнова, Угљевик
5. Sredne-Lokan k., bk. Rudine k., Telçak n. - Средњи Локањ, Зворник... Рудина има колико хоћете (Чајетина, Никшић...)
5. Suho-polye k., Telçak n.: 91 - Сухо Поље, Бијељина последње село према Општини Угљевик
6. Uglovik1737 k., Telçak n.: 142, 143 - Угљевик али стари (угљенокоп) не овај сад;па онда у фусноти:

 Karye-i Uglovik nām-ı diğer Lab-deresi” şeklindedir. У мом неком слободном преводу село Угљевик,  други назив Лаб поток.

То је стари назив за првобитни Угљевик.

[drajver]

Други талас насељавања православног становништва у СИ Босну слиједи након 1739. године јер је та област опустјела у ратовима који се воде почетком 18. вијека. Интерес локалних феудалаца и нових насељеника је био обостран. Зато и није чудо што су сва села на подручју Бијељине 100% православна и демографски јака.

Да, видјех да је на простору Семберије главно опустошење наступило баш након 1739. године. Имаш ли можда попис Београдске митрополије из 1735. године који је објавио Руварац? Видим да се тамо помињу још увијек јака српска насеља у Семберији,а након тога слиједи велики пад броја становника.

Гдје мислиш да се у Семберији могло сачувати тог становништва прије 1739. године? Да ли има неких породица за које се претпоставља да припада том старијем становништву? Преци Филипа Вишњића можда? Од досад тестираних на Пројекту да ли сумњаш за неке да би могли бити из тог ранијег слоја?

[drajver]

drajveru, мислим да је повећање броја муслимана у Сапни ипак морало бити у значајној мери узроковано и исламизацијом становништва. Задруга или заједница вековима је била основна "ћелија друштва", па је тако морало бити и у 16. веку. Овај скок муслимана са 132 на 196 је скок у броју "кућа", односно домаћинстава или задруга. За 70 година се дакле број муслиманских домаћинстава повећао за 50%. То је баш много ако се зна да се деоба задруга ипак није дешавала тако често.

Не кажем, било је и исламизације, али опет се тиме не може објаснити пад хришћанског становништва.

[Ojler]

Не кажем, било је и исламизације, али опет се тиме не може објаснити пад хришћанског становништва.

Да, са тим се слажем.

[filipi]

@drajver
Da li si razmisljao o nekim specificnim Hg koje se pojavljuju u sjeveroistocnoj BiH pa do Doboja, a nemamo ih tako cesto u Hercegovini tj. Staroj Hercegovini. Na Ozrenu imamo jedinog koji ima "neslovensku" granu J2b M241 Vidakovic, ciji preci su sahranjeni na Ozrenu jos polovinom 18 vijeka.

[aleksandar I]

Да, видјех да је на простору Семберије главно опустошење наступило баш након 1739. године. Имаш ли можда попис Београдске митрополије из 1735. године који је објавио Руварац? Видим да се тамо помињу још увијек јака српска насеља у Семберији,а након тога слиједи велики пад броја становника.

Гдје мислиш да се у Семберији могло сачувати тог становништва прије 1739. године? Да ли има неких породица за које се претпоставља да припада том старијем становништву? Преци Филипа Вишњића можда? Од досад тестираних на Пројекту да ли сумњаш за неке да би могли бити из тог ранијег слоја?

Искрено речено појма немам, али замишљам. За раније периоде, пратећи презимена, уочио сам једно које је и данас присутно. Наиме, код Марка Вега у Зборнику средњовјековних натписа запазио сам једно у обрађена два.

У Липику код Бијељине (вјероватно у близини Батковића) очуван је натпис у камену датиран у 15. вијек извјесног Грубача Хорића. Хорића и данас има у Бијељини и они су муслимани. То је "танак" основ за тезу да су се први досељеници у Семберију током пропасти Босне исламизирали.  Али презиме је старо и данас присутно. Ако се прогута Х ?
Други натпис, али недатиран, је из Батковића и ту је убиљежен извјесни Милоје. Остатак натписа, због оштећења није прочитан.

Камени споменици, који су нађени у темељима Атик џамије 2002.године, налазе се у Музеју Семберије. Прочитана су следећа имена и презимена: Мјерак Видјеновић, Миок, Драгослав Болесалић Блаћанин (најбоље очуван). Георгије Добрихнић (поставили 4 сина Храбак...), Белослав Лучић. Све је то датирано у другу половиниу15. вијека, а конкретно код Драгослава Болесалића паралеле у графији повезују са надгровним спомеником госпође Гоисаве из Бускупа код Коњица. Да ли су се њихови потомци и данас живе овдје сумњам.

Опширније (кога занима):
http://www.mramorje.com/attachments/article/63/Starosrpski_natpisi_iz_Bijeljine.pdf

[aleksandar I]

Гдје мислиш да се у Семберији могло сачувати тог становништва прије 1739. године? Да ли има неких породица за које се претпоставља да припада том старијем становништву? Преци Филипа Вишњића можда? Од досад тестираних на Пројекту да ли сумњаш за неке да би могли бити из тог ранијег слоја?

Моје мишљење, без икаквих доказа, да је то можда Мајевица и рубно побрђе. Када сам обрађивао YDNK резултате Семберије и Мајевице, на веома малом и насумичном узорку, примијетио сам да је I2a углавном концнетрисан у "брдима" (Лопаре, Забрђе, Угљевик). Послије трибине у Бијељини добро је Небојша примијетио "поплаву Ј-отова". Тај тренд је настављен. Другим ријечима што сам мислио на почетку било је погрешно, а оно што мислим данас можда ће бити погрешно у будућности. Видјећемо Спасојевића, он је прави Семберац.

Сумњао сам на Стевановића Q из Ковачића/Загони, али је он пар нашао у Невесињу (необјављени резултати) и то једино "добро" поклапање, нарочито што је та хаплогрупа ријетка.

Што се тиче Филипа Вишњића, када смо застали код споменика, тада сам у кратком разговору изразио сумње у податке који су данас општеприхваћени. Не тврдим да је он био једини гуслар, али гусле данас на овом подручју немају традицију. Негдје сам уочио, а то ће бити на блогу који се бави Рогатицом, презиме Вилић. Званична верзија вели да је рођен од мајке Вишње на Вилића гумну.

Пошто се тема односи на 15-17. вијек Густава Боденштајна (обрадио Белину, Бродац) нећу посебно разматрати. Ипак, мјештани Патковаче сматрају да је село добило име по Радовану Патку који се спомиње у дијелу Белина (Бијељина).

Локалитет Јазбине код Батковића је ранословенска некропола (нешто они у последње вријеме поново разматрају хронологију), другим ријечима неко је живио на овом простору и у вријеме Ростислава Михајловича, Драгутина, Твртка, српских деспота итд. Доласком Османлија ово подручје постаје крајиште а то значи смјене становништва. Бојим се да ћемо тешко утврдити становништво које је дочекало нови досељенике, али зато и служи ова тема.

Демографски опоравак дошао је са стабилизацијом граница (18. вијек) а становништво је у огромној већини надирало из јужнијих предјела. Да ли је то кретање било постепено или директно пресељење је питање над питањима, али извјесније да се ријеши. Истина је можда у средини, мада историја и не воли баш конзенсус.

[drajver]

Искрено речено појма немам, али замишљам. За раније периоде, пратећи презимена, уочио сам једно које је и данас присутно. Наиме, код Марка Вега у Зборнику средњовјековних натписа запазио сам једно у обрађена два.

У Липику код Бијељине (вјероватно у близини Батковића) очуван је натпис у камену датиран у 15. вијек извјесног Грубача Хорића. Хорића и данас има у Бијељини и они су муслимани. То је "танак" основ за тезу да су се први досељеници у Семберију током пропасти Босне исламизирали.  Али презиме је старо и данас присутно. Ако се прогута Х ?
Други натпис, али недатиран, је из Батковића и ту је убиљежен извјесни Милоје. Остатак натписа, због оштећења није прочитан.

Камени споменици, који су нађени у темељима Атик џамије 2002.године, налазе се у Музеју Семберије. Прочитана су следећа имена и презимена: Мјерак Видјеновић, Миок, Драгослав Болесалић Блаћанин (најбоље очуван). Георгије Добрихнић (поставили 4 сина Храбак...), Белослав Лучић. Све је то датирано у другу половиниу15. вијека, а конкретно код Драгослава Болесалића паралеле у графији повезују са надгровним спомеником госпође Гоисаве из Бускупа код Коњица. Да ли су се њихови потомци и данас живе овдје сумњам.

Опширније (кога занима):
http://www.mramorje.com/attachments/article/63/Starosrpski_natpisi_iz_Bijeljine.pdf

Оно што мене буни код ових споменика је њихово датирање. Ако сам добро схватио датирање истих у 13-14. вијек је извршена на основу палеографије, тако што су тражене паралеле у споменицима углавном са простора Херцеговине. Некако бих сво ово мајевичкои семберско мраморје повезао са досељеним српским православним становништвом из Херцеговине,а оно се на овим просторима може пратити тек од друге половине 15. вијека. Што се тиче Семберије видимо да је још 1533. године простор био полупуст и у фази насељавања. Ако су ови стећци исправно датирани у крај 14. и почетак 15. вијека, онда би ови стећци потицали од неких босанских српских старинаца. А за те старинце на простору Усоре и Соли и нису билу карактеристични стећци а и питање је које су вјере биле. На простору Кораја постојао је у том периоду фраљњевачки самостан, објекти православних цркава се не помињу. Зато нисам баш превише увјерен у то датирање само ан основу палеографије, поготово што и сами аутори налазе паралелел у херцеговачким стећцима и закључују да се ту ради о досељеном становништву.

Неко средње рјешење би било да се неко српско становништво из Херцеговине доселило на те просторе и прије доласка Турака. Чини ми се да и Васић помиње у једном тренутку ту могућност, али и то ми се чини прилично натегнутим, јер неких других опипљивих доказа у изворима за то нема.

Ствари би биле логичније у вези ових стећака да им је само датирање млађе тј. да су с краја 15. почетка 16. вијека.

[drajver]

@drajver
Da li si razmisljao o nekim specificnim Hg koje se pojavljuju u sjeveroistocnoj BiH pa do Doboja, a nemamo ih tako cesto u Hercegovini tj. Staroj Hercegovini. Na Ozrenu imamo jedinog koji ima "neslovensku" granu J2b M241 Vidakovic, ciji preci su sahranjeni na Ozrenu jos polovinom 18 vijeka.

Јуче сам гледао списак тестираних углавном из Семберије,али погледаћу ових дана све тестиране из СИ Босне, да видим какви се закључци могу извући. Ови специфичнији хаплотипови нам могу бити интересантни код евентуалних средњовјековних старинаца, али код првог таласа насељеника из 15. 16. вијека ко нам гарантује да и међу њима није било и Дробњака и Бањана и крича, и како их разликовати од оних из другог таласа сеобе. Ту је кључни проблем.

[aleksandar I]

Оно што мене буни код ових споменика је њихово датирање. Ако сам добро схватио датирање истих у 13-14. вијек је извршена на основу палеографије, тако што су тражене паралеле у споменицима углавном са простора Херцеговине.
Ствари би биле логичније у вези ових стећака да им је само датирање млађе тј. да су с краја 15. почетка 16. вијека.

Ако је тако (нисам баш све читао) онда је то погрешно датирање. То би онда била аматерска разглабања са циљем да се докаже нешто што је замишљено. Најстарије мраморје може бити само крај, и то баш крај 15. вијека.

Палеографском анализом они само покушавају да успоставе континуитет са Херцеговином.

[drajver]

Ако је тако (нисам баш све читао) онда је то погрешно датирање. То би онда била аматерска разглабања са циљем да се докаже нешто што је замишљено. Најстарије мраморје може бити само крај, и то баш крај 15. вијека.

Палеографском анализом они само покушавају да успоставе континуитет са Херцеговином.

И ја сам погрешно написао. Умјесто 13-14 вијек треба 14-15. вијек, али не мијења на ствари. Крај 15. вијека је реалан.

[drajver]

Неки од првих помена српског становништва у влашком статусу у СИ Босни.





Као што се види, ради се о посљедњој четвртини 15. вијека, а статус је мање више преписан као и онај у Херцеговини и другим српским областима. Прве области насељавања биле су подручје Маглаја, околина градова Зворника и Сребренице, Драметин (подручје Бановића),а иако се не помиње у пописима вјерујем да је и Бирач у овом периоду насељен православним становништвом.

[drajver]

Занимљиво је упоредити горе постављени статус маглајских влаха из 1485. године са статусом влаха нахије Унац неких 60-70 година касније (1550), који су на Бјелајском пољу (данашњи Петровац) чували границу према тада још неосвојеном Бихаћу.



И у једном и у другом случају олакшице су дате у замјену за војну службу. Код маглајских влаха на 10 кућа иде један коњаник, код уначких није назначен број кућа на једног стражара, али јесте износ од 50 акчи на сваку кућу за стражара. При чему стражаре бирају сами између себе. Иако ова војна и стражарска служба изгледа као жртва, могуће да је она у том периоду била и част. Можемо замислити једну групу од десет домаћинстава,а то је отприлике један засеок са десет кућа (могуће један род?). Ту је можда и почетак раслојавања у српском влашком друштву. Тај један који је у име цијелог рода ишао у битку, имао је више контакта са спољним свијетом, Турцима. Група таквих већ је представљала слој који се одвајао од својих рођака који су боравили код куће. Из овог слоја се вјероватно регрутују влашки кнезови и војводе,а питам се да ли је управо овај слој био склонији исламизацији и опортунизму, уклапању у турско друштво. Док год су Турци остављали могућност постојања хришћанских тимарника (спахија), и није било велике мотивације за исламизацијом, али са гашењем кнежинских самоуправа у појединим подручјима, свакако је било исламизације у овом горњем слоју влашких предводника и ратника. Можда су бегови и паше Предојевићи добар примјер тог процеса.

Занимљиво је из овог статуса уначких влаха да је једна од повластица то што не дају дјецу у јаничаре. Уколико су и остале влашке групе имале ову врсту повластице, онда би то значило да се данак у крви намиривао махом од српског ратарског становништва,а да су власи били поштеђени.

[Панић]

О каквим власима је реч? Они пишу великим словом као да је у питању етноним, а ти малим, па нисам сигуран да разумем. Је ли то други народ? Или само статус истог, српског народа?

[drajver]

О каквим власима је реч? Они пишу великим словом као да је у питању етноним, а ти малим, па нисам сигуран да разумем. Је ли то други народ? Или само статус истог, српског народа?

Не ради се о етнониму. Треба писати малим словом, то је само један од правних статуса српског народа. Међутим, Срби у овом статусу имали су највише утицаја на поријекло српског становништва у западним и сјеверним подручјима.

[aleksandar I]

Занимљиво је упоредити горе постављени статус маглајских влаха из 1485. године са статусом влаха нахије Унац неких 60-70 година касније (1550), који су на Бјелајском пољу (данашњи Петровац) чували границу према тада још неосвојеном Бихаћу.

Према мом мишљењу, а узимајући у обзир временску дистанцу (60-70. година), ово доказује да је Унац у том тренутку има већи стратешки значај у смислу продора Османлија према Средњој Европи. Бихаћ је прва етапа.

Иначе, према Адему Ханџићу, маглајски власи су поријеклом Бањани и из околине Билеће су се покренули након 1475. године.

[Exiled]

Наводи ли Ханџиќ нека презимена која би могла бити у вези са Бањанима или у вези с тим крајем око Билеќе?

[drajver]

Иначе, према Адему Ханџићу, маглајски власи су поријеклом Бањани и из околине Билеће су се покренули након 1475. године.

Позната ми је та тврдња Ханџићева за влахе Бањане код Маглаја. Нажалост, није у потпуности преведен тај попис из 1485. године, па остаје да вјерујемо Ханџићу на ријеч. Он је исто писао и за влахе Рудињане код Теочака, али ту је закључак извео на основу појаве новог имена за село Локањ: Рудине. Само ново име села не мора аутоматски значити да се ради о власима Рудињанима, али није ни искључено.

Иначе, због континуитета влашких насеља и неких првих помена, за влахе у околини Зворника много ми је логичније да су дошли из Старог Влаха преко Осата и Сребренице, него из Херцеговине.

[aleksandar I]

Он је исто писао и за влахе Рудињане код Теочака, али ту је закључак извео на основу појаве новог имена за село Локањ: Рудине. Само ново име села не мора аутоматски значити да се ради о власима Рудињанима, али није ни искључено.

Иначе, због континуитета влашких насеља и неких првих помена, за влахе у околини Зворника много ми је логичније да су дошли из Старог Влаха преко Осата и Сребренице, него из Херцеговине.

Све знаш
Рудине су данас непостојећи Средњи Локањ а ту се спомиње Грабска црква.

Око овог другог се слажем.

[aleksandar I]

Наводи ли Ханџиќ нека презимена која би могла бити у вези са Бањанима или уоппте тај крај око Билеќе?У вези с тим крајем око Билеќе?

Чини ми се (А. Ханџић, Тузла и њена околина...) неки поп Вилак, Драгић син попа и поп Влах са тројицом синова. Није ми при руци књига.

[drajver]

Материјална култура Срба СИ Босне у овом периоду је прилично богата. Поред већ помињаних стећака, значајан је и велики број вјерских објеката: манастира и цркава. Највећи дио је и данас у функцији док су неки у фази обнове попут манастира Гостовића или Удрима.

Овај манастир у близини Завидовића подигнут је вјероватно у 16. вијеку и свакако  једна  од задужбина маглајских влаха поменутих у попису 1485. године. Помиње се у попису Босанског санџака из 1604. године у маглајској нахији, као већ активан и са посједима, што говори да је свакако функционисао и у 16. вијеку. Ево како је описан:



Олга Зиројевић га је овако описала:



Не знам докле је дошла обнова. Ово је недавни снимак рушевина манастира и радова на њему.

<a href="https://www.youtube.com/v/jV_78Jt-v9k" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/jV_78Jt-v9k</a>

[drajver]

Срби на подручју маглајске нахије, иако су помјерањем границе остали у дубини турске територије, сачували су посебан статус. Тежиште њихове службе крајем 16.  и почетком 17. вијека више није било војно, али је систем самопуправних кнежина био добро развијен. То се види из пописа 1533. гдје је присутан велик број хришћана са титулом кнез,а у попису из 1604. на подручју Маглаја помињу се двије српске кнежине: кнеза Новице и кнеза Јована. Да ли би овај кнез Јован могао бити ктитор манастира Гостовића? Занимљиво да се у попису из 1533. године на подручју Маглаја помиње спахија Radivi veled-i Klisor çf., Maglay n., Brod kz., Bosna l.: MAD 540/156 (Радован син Клисуре). Лично име Клисура било је заступљено међу Србима оног времена. Ктитор Гостовића Јован Клисура могао је бити неки потомак овог Клисуре с почетка 16. вијека.

Као и у неким другим областима у унутрашњости, гдје год су се очували у компактној маси, Срби су постали чувари путева, најчешће планинских превоја (дербенџије). Такву службу су рецимо имали на подручју Бирча и Старог Влаха. У маглајској нахији њихова служба је била обезбјеђење прелаза преко ријека Босне и Криваје. У попису из 1604. године можемо прочитати:




Сличну службу у истом попису налазимо и за мјесто Возућу и прелаз преко ријеке Криваје.

[drajver]

На подручју Маглаја, поред Гостовића, који је у рушевинама, постоји и манастир Возућа или Возућица на ријеци Криваји чија је манастирска црква сачувана. Манастир је страдао и у вријеме посљедњег рата. Прије неколико година је потпуно обновљен.



О манастиру Возући Олга Зиројевић је написала сљедеће:



У попису из 1604. нема изричитог помена манастира, али је у попису насељеног мјеста Возућа пописан и игуман Теофан, тако да је манастир свакако функционисао већ почетком 17. вијека.



На другом мјесту у истом попису гдје се помињу вашари у долини Криваје, помиње се и вашар код Вукосавове цркве. Могуће да се овдје ради цркви манастира Возућа. Ако је то тачно, онда би нам овај податак открио и име њеног ктитора (Вукосава?)

[Vlax]

Занимљиво је упоредити горе постављени статус маглајских влаха из 1485. године са статусом влаха нахије Унац неких 60-70 година касније (1550), који су на Бјелајском пољу (данашњи Петровац) чували границу према тада још неосвојеном Бихаћу.

Извини што скрећем с теме, где си нашао ове податке о нахији Унац? Постоји ли у дигиталном формату или је из неке књиге?

[drajver]

Извини што скрећем с теме, где си нашао ове податке о нахији Унац? Постоји ли у дигиталном формату или је из неке књиге?

Овај дио се налази у Попису клишког санџака из 1550. на почетку дијела који се односи на влахе у нахији Унац. То издање мислим да је доступно преко интернета.

[Vlax]

Хвала!

[drajver]

Поред Гостовића и Возућице, манастир Озрен је још једна светиња Срба у подручју на којој се 1485. године помињу тзв. маглајски власи. У турским пописима пописан је у оквиру нахије Озрен (Гостовић и Возућица су се налазили у маглајској нахији). Читав овај простор чини једну етнографску цјелину.





Олга Зиројевић је о манaстиру Озрен записала сљедеће:



У попису из 1604. године манастир је пописан у оквиру насеља Велика Јадрина:

[Exiled]

Поред Гостовића и Возућице, манастир Озрен је још једна светиња Срба у подручју на којој се 1485. године помињу тзв. маглајски власи. У турским пописима пописан је у оквиру нахије Озрен (Гостовић и Возућица су се налазили у маглајској нахији). Читав овај простор чини једну етнографску цјелину.





Олга Зиројевић је о манaстиру Озрен записала сљедеће:



У попису из 1604. године манастир је пописан у оквиру насеља Велика Јадрина:

Доста говоре ове двије слике.

[drajver]

Једини етнографски рад на који сам наишао везано за становништво Озрена и Возуће (не рачунајући поједине ненаучне монографије) јесте рад Миленка Филиповића "Озренци или Маглајци". И сам аутор у раду признаје да је област обрадио непотпуно и површно, поготово дио о поријеклу становништва. Морам признати да је ово један од мање квалитетних Филиповићевих радова, највише због неких конфузних и противурјечних дијелова о поријеклу становништва, гдје као догму неколико пута понавља у раду да старо становништво из 16. вијека на Озрену није преживјело и да се ради о скорашњим досељеницима из Херцеговине и чак Црне Горе,а онда у прегледу поријекла породица даје неке сасвим друге податке који говоре да је старо становништво заправо доминантно.

Највећи дио породица које је филиповић испитао уопште није имао никакво предања о поријеклу, што је добар показатељ да се ради о старијем становништву. Предања појединих породица о поријеклу из Црне Горе су веома неувјерљива ( тако има наводно директних досељеника из Васојевића и Бјелопавлића и то све са смјером миграције преко западне Босне). Солидан број породица на Озрену поријеклом је из крајева западно до ријеке Босне, дакле је такође дио старијег становништва из 16. вијека. Питање је уопште да ли је Озрен и Возућу дотакла српска насељеничка из Херцеговине у 18. и 19. вијеку. Нећу рећи да их уопште није било,али мислим да је њихов утицај симболичан тј. да се на подручју Озрена и Возуће доминантно очувао онај слој српског становништва досељен у ове крајева још крајем 15. вијека.

И то становништво је по свему судећи херцеговачког поријекла, али је веза са Херцеговином давно прекинута, што се одразило и у језику који није источнохерцеговачки већ староштокавски источнобосански. Без обзира што су Озрен и Возућа били својеврсно православно острво у махом муслиманском окружењу, у дугом периоду трајања на том подручју језичке особине становништва су се изједначиле.


Овако је Филиповић описао ову групу:

[drajver]

Генетички резултати српског становништва Озрена (из подручја Возуће колико ми је познато немамо ниједан резултат?) показују сљедећу слику:

I2-YP196

Стевановић, Стевањдан, Г. Бочиња/Маглај

I2-YP196>S17250>Y4882>A1328>Y177643

Јевтић, Јовањдан, Какмуж/Петрово

I2-YP196>S17250>PH908

Цвијановић, Ђурђевдан, Стријежевица/Добој
Јокић, Ђурђевдан, Камнеица/Маглај
Симић, Стевањдан, Камуж/Петрово

R1a-M458>L1029

Ристић, Никољдан, Рјечица Горња/Добој
Савић, Лазарева субота, Лозна(Кестен)/Бановићи
Трипић, Стевањдан, Крсно Поље/Маглај

Засад нема присуства неких великих старохерцеговачких родова. Доминирају хаплогрупе I2-YP196 и R1a-M458>L1029. Посебно је интересантно ово нешто наглашеније присуство L1029.

[drajver]

Заборавих још једног:

I2-YP196>S17250>PH908

Татомировић, Никољдан, Ступари/Лукавац

[filipi]

@drajver
Kada gledam svoje autosomalne rezultate i Tripica npr. kao i kod ostalih dostupnih autosomalnih rezultata Srba iz sjeveroistocne BiH, vidimo vjerovatno najveci procenat Baltika i North Atlantika kod srpske populacije na Balkanu. Slicne rezultate dobijamo i kod katolika iz tog dijela Bosne. Da li se po tebi moze tu govoriti o nekoj dozi odredjene izolovanosti te populacije kroz vijekove? Naravno to nije neka drasticna razlika naspram rezultata kod ostalih Srba ali vidi se neki sablon koji malo odudara.

[drajver]

@drajver
Kada gledam svoje autosomalne rezultate i Tripica npr. kao i kod ostalih dostupnih autosomalnih rezultata Srba iz sjeveroistocne BiH, vidimo vjerovatno najveci procenat Baltika i North Atlantika kod srpske populacije na Balkanu. Slicne rezultate dobijamo i kod katolika iz tog dijela Bosne. Da li se po tebi moze tu govoriti o nekoj dozi odredjene izolovanosti te populacije kroz vijekove? Naravno to nije neka drasticna razlika naspram rezultata kod ostalih Srba ali vidi se neki sablon koji malo odudara.

Не знам, ти аутосомални кластери ми не изгледају претјерано прецизни за нека скорија раздобља. Осим тога, знају да варирају и код блиских рођака, мада није искључено да у укупном збиру неке тенденције постоје.

Што се тиче Y-днк још увијек је мали узорак, иако јесте интересантно да су код Озренаца присутне једино словенске хаплогрупе. Нажалост, то су управо оне гране за које само на основу маркера не можемо пуно тога закључити. Ти си међу њима још и најпрофилисанији, али нам ни твој резултат не значи пуно док се не уоче везе уназад 500 година.

[drajver]

Иначе, у овом подручју маглајске нахије занимљива је појава и католика у влашком статусу. За католике у околини Жепча, већ су неки аутори сматрали (да ли Ханџић или Аличић?) да су били православни па да су неком периоду прешли на католичанство. Не знам да ли то може да се поткријепи и неким конкретним изворима. Међутим,  католика у влашком статусу је било прилично у западној Херцеговини, макарском приморју, па и у сјеверној Далмацији. Није искључено да је нека од тих католичких влашких група (буњевачких) мигрирала и према сјеверу данашње Босне. Католизација Срба у влашком статусу у западној Херцеговини вјероватно се десила током 15. вијека, кад се тамошња српска властела  (Радивојевићи) отворила према фрањевачком утицају.

У средњој и сјеверној Босни католичко становништво је углавном било везано за градове, руднике и фрањевачке самостане. Дакле је ово католичко становништво у влашком статусу било више изузетак него правило за тај дио Босне. На самом југу православне Возуће, постојала је мала влашка католичка нахија Каменска. У попису из 1533. године чинила је посебну нахију са сљедећим мјестима: Каменско, Магулица, Радиковић, Јелашка. Већ у попису из 1604. године ова нахија је била расформирана и подијељена између сарајевске и височке нахије, али је становништво остало у влашком статусу. То су уједно била и једина влашка села на подручју сарајевске и височке нахије. Данас су ова села настањена муслиманским и католичким становништвом. Није искључено да је ово становништво било православно и да је због близине фрањевачког оловског самостана прешло на католичку вјеру.Ово и због тога што се директно наслањало на православну зону Возуће и Маглаја.

Али та католизација се морала десити прилично рано, јер је у Јелашки, на подручју те нахије у 16. вијеку рођен фра Матија Дивковић, фрањевац и аутор ћириличне књиге Наук крстјански из 1611. године.
https://en.wikipedia.org/wiki/Matija_Divkovi%C4%87

Једино Срби немају чланак о њему на Википедији, иако је сам написао да је своју књигу "исписао сарпски".

Бошњацима са друге стране више одговара други његов цитат: "I ovo istomači aliti privede iz jezika dijačkoga u pravi i istiniti jezik bosanski."

А Хрвати не помињу ни један ни други цитат, већ је Дивковић за њих: "hrvatski franjevac i vjerski pisac, prvi izdao knjigu na hrvatskom narodnom jeziku i prema tomu utemeljitelj hrvatske književnosti na pučkom jeziku u Bosni i Hercegovini", а све то јер су сами тако одлучили.

[Панић]

Једино Срби немају чланак о њему на Википедији, иако је сам написао да је своју књигу "исписао сарпски".

Бошњацима се са друге стране више одговара други његов цитат: "I ovo istomači aliti privede iz jezika dijačkoga u pravi i istiniti jezik bosanski."

А Хрвати не помињу ни један ни други цитат, већ је Дивковић за њих: "hrvatski franjevac i vjerski pisac, prvi izdao knjigu na hrvatskom narodnom jeziku i prema tomu utemeljitelj hrvatske književnosti na pučkom jeziku u Bosni i Hercegovini", а све то јер су сами тако одлучили.

Феноменално. Свако на своју страну 

[filipi]

@drajver
Pored toga sto Filipovic pomalo zbunjujuce govori o porijeklu Ozrenaca imamo jos nejasnoca. Sela sa nazivima  Kakmuz i Boljanic koji su udaljeni dvadesetak kilometara  postoje i na sjeveru CG u opstini Pljevlja i takodje su blizu jedni drugim. Logicno je bilo povezati i zakljuciti kako su Srbi iz tih krajeva samo prenijeli ime sela kada su se doselili na Ozren.
Medjutim drugi istorijski izvori govore da ime sela potice jos iz 13 vijeka i da je izvjesni Kakmuz Odramcic na mjestu danasnjeg Kakmuza imao svoje posjede.

"Име села потиче од Какмужа Одрамчића, који се помиње у повељи српског бана Босне Матије Нинослава 1269. године."

[Djukic8]

"Име села потиче од Какмужа Одрамчића, који се помиње у повељи српског бана Босне Матије Нинослава 1269. године."

Ban Matej Ninoslav nije vec dugo bio ziv 1269 godine. Ili je drugi vladar u pitanju, ili pogresna godina, ili je mozda izmisljotina.

[filipi]

Ban Matej Ninoslav nije vec dugo bio ziv 1269 godine. Ili je drugi vladar u pitanju, ili pogresna godina, ili je mozda izmisljotina.

Greska na wikipediji. U pitanju je 1249 godina ali nije to bitno.

https://opcina.lukavac.ba/istorijat/

[drajver]

@drajver
Pored toga sto Filipovic pomalo zbunjujuce govori o porijeklu Ozrenaca imamo jos nejasnoca. Sela sa nazivima  Kakmuz i Boljanic koji su udaljeni dvadesetak kilometara  postoje i na sjeveru CG u opstini Pljevlja i takodje su blizu jedni drugim. Logicno je bilo povezati i zakljuciti kako su Srbi iz tih krajeva samo prenijeli ime sela kada su se doselili na Ozren.
Medjutim drugi istorijski izvori govore da ime sela potice jos iz 13 vijeka i da je izvjesni Kakmuz Odramcic na mjestu danasnjeg Kakmuza imao svoje posjede.

"Име села потиче од Какмужа Одрамчића, који се помиње у повељи српског бана Босне Матије Нинослава 1269. године."

Ово је нека новобосанска конструкција. Какмуж Одрамчић се помиње у повељи бана Матеја Нинослава из 1249. године, али се не зна ни гдје је живио ни ко је био. Повезивање његовог имена са Какмужом на Озрену подједнако је бесмислено као и повезивање војводе Пурће из исте повеље са Пурачићем у близини Озрена, поготово јер се зна да је војвода Пурћа властелин из Загорја (Калиновик).

Иначе, само насеље Какмуж би могло заиста бити именовано од неких скоријих досељеника, с обзиром да се на подручју Озрена уопште не помиње у пописима 1533, 1604. године

[drajver]

Ово је нека новобосанска конструкција. Какмуж Одрамчић се помиње у повељи бана Матеја Нинослава из 1249. године, али се не зна ни гдје је живио ни ко је био. Повезивање његовог имена са Какмужом на Озрену подједнако је бесмислено као и повезивање војводе Пурће из исте повеље са Пурачићем у близини Озрена, поготово јер се зна да је војвода Пурћа властелин из Загорја (Калиновик).

Иначе, само насеље Какмуж би могло заиста бити именовано од неких скоријих досељеника, с обзиром да се на подручју Озрена уопште не помиње у пописима 1533, 1604. године

Филиповић је само поменуо да се лично име Какмуж помиње у поменутој повељи, није тврдио да је село названо по Какмужу Одрамчићу. У Лукавцу су то мало другачије схватили, али има и гласова разума:
"Sa druge strane, u istoj povelji navedeno ime Kakmuža Odramčića se veže za današnje podozrensko selo Kakmuž. Moramo konstatovati da bi bilo, ipak, previše da na jednom dosta malom prostoru, Svračići (G. Petrovice, Živinice), Puračić i Kakmuž, svoje posjede imaju trojica od ukupno četrnaest svjedoka pomenute povelje iz 1249. godine."

Слажем се, било би превише. 

Иначе, у години (1269. умјесто 1249) погријешио је Филиповић.

[filipi]

Генетички резултати српског становништва Озрена (из подручја Возуће колико ми је познато немамо ниједан резултат?) показују сљедећу слику:

I2-YP196

Стевановић, Стевањдан, Г. Бочиња/Маглај

I2-YP196>S17250>Y4882>A1328>Y177643

Јевтић, Јовањдан, Какмуж/Петрово

I2-YP196>S17250>PH908

Цвијановић, Ђурђевдан, Стријежевица/Добој
Јокић, Ђурђевдан, Камнеица/Маглај
Симић, Стевањдан, Камуж/Петрово

R1a-M458>L1029

Ристић, Никољдан, Рјечица Горња/Добој
Савић, Лазарева субота, Лозна(Кестен)/Бановићи
Трипић, Стевањдан, Крсно Поље/Маглај

Засад нема присуства неких великих старохерцеговачких родова. Доминирају хаплогрупе I2-YP196 и R1a-M458>L1029. Посебно је интересантно ово нешто наглашеније присуство L1029.

Jos trojica imaju
Blagojevic Djurdjic, Bocinja I1-P109
Ilic, Lazarevdan, Donja Bukovica, I2-S17250 (23andme) inace moji prvi rodjaci.
Vidakovic, Porjecina, J2b M241. To je onaj ciji su sacuvani nadgrobni spomenici pretka iz 18 vijeka.

I Balatunovic R1a (23andme)

[drajver]

Једна од најкомпактнијих српских области у СИ Босни је свакако Бирач. То је подручје данашњих општина Власеница, Шековићи и Милићи. У средњем вијеку овај простор чинио је једну управну цјелину са подручјем Осата, којом су управљали кнезови Дињичићи-Ковачевићи. Жупа се називала Треботић, а централно мјесто јој је био утврђени град Кличовац који се налазио у близини данашњег мјеста Сућеска код Сребренице. Дињичићи-Ковачевићи су били прилично уплетени у сукобе босанске властеле,а за рачун Котроманића су нападали и српску деспотовину, поготово богати трг и рудник Сребреницу.

Грб Дињичића



Падом Деспотовине и Босне под Турке 1459-1463 и ово подручје је било освојено. Међутим, пошто Зворник у том првом налету још није био пао, првобитно је ово било подручје ничије земље. Већ у попису из 1468. године, Турци држе тврђаву Кличовац и ову област коју називају Вилајет Ковачевић. По попису се види да се старије становништво углавном разбјежало и да су села пуста.

Нема сумње да је насељавање Срба у влашком статусу почело непосредно послије овог пописа. Већ у попису 1476. године становништво у влашком статусу је присутно у Сребреници. Нема сумње да је ово становништво било плански насељавано на границу према тада још увијек неосвојеним Зворнику и Теочаку. Свакако је ово дио истог таласа српског становништва које је у крајем 15. и у 16. вијеку населило околину Зворника, Мајевицу и Семберију, акоје се помјерало ка сјеверу како се граница помјерала.

Нахија Бирач (у цјелини у влашком статусу) и дијелови нахије Осат у влашком статусу по попису 1604. године



Занимљиво да, иако су Турци углавном задржавали имена ранијих жупа и области, у случају ове области су укинули старо жупско име Треботић, a саму жупу Треботић подијелили на двије нахије са новим именима: Бирач и Осат. Да ли је управо значајнија замјена становништва на овом подручју била узрок овој промјени назива? Да ли је и ове називе донијело новодосељено становништво у влашком статусу?

Занимљиво је да ни старо жупско средиште, тврђава Кличовац, није опстала. Помиње се као тврђава у попису из 1533. године ,али је већ нема у попису из 1604. године. Мислим да ни до данас није тачно убицирана.

[drajver]

Одакле је долазило то ново српско становништво крајем 15. вијека, показује донекле и географски положај Осата и Бирача. Једним дијелом ово подручје се наслања на ријеку Дрину код Перућца. Са друге стране Дрине се налази планина Тара и даље Златибор. Већ ту код Перућца почињао је Стари Влах, односно власи Бање. У попису из 1533. и Бирач и Бања се налазе у вишеградској кази, дио су исте административне цјелине. Област Бање (Тара, Мокра Гора, западни дијелови Златибора) је непосредно прије Турака улазила у област Павловића и то су по попису 1468. године били једини власи пописани у оквиру области Павловића.

Занимљива је и сличност назива Бирче и Барча. Барча је била стара влашка нахија на подручју Сјенице и Нове вароши.

Можемо дакле претпоставити да је српско становништво које се у 15. и 16. вијеку населило у источним дијеловима СИ Босне, потицало махом од досељеника из Старог Влаха, мада није искључено да је било и Херцеговаца.

Већ 1604. године, и Бирач и Осат су са југа били одсјечени појасом исламизованог становништва на подручју данашњег Хан Пијеска, Сокоца, Рогатице, Вишеграда, Жепе. Оно становништво које је остало на подручју Бирача и дијелова Осата, имало је дербенџијску службу и може се рећи да је ово била једна од наизразитијих дербенџијских нахија. Управо овај статус осигураће очување православне вјере међу овим становништвом кроз сав период турске владавине. Ево дијелова пописа који се односе на обавезу чувања путева и кланаца и повластице у складу са тим.

[drajver]

Као и у другим компактним српским областима и у Бирчу су подизане манастири. Један од најзначајнијих српских манастира западно од Дрине је манастир Папраћа који се налази у сјеверним дијеловима Бирча, на граници са Зворником и Спречом. Олга Зиројевић је сљедеће написала о манастиру Папраћа:



У попису из 1604. године у опису села Папратина записано је:

[drajver]

Још један стари манастир у овом подручју је манастир Ловница или Ломница. Налази се такође у сјеверном дијелу области Бирча, у непосредној близини Шековића. O овом манастиру је Олга Зиројевић записала сљедеће:




У попису из 1604. године, ловничка црква се помиње у опису неубицираног села Виљуш:





Ктиторска композиција из 1608/1609, калуђери Генадије и Акакије

[Exiled]

Зна ли се нешто ко су били задужбинари ових прелијепих манастира и цркава?Не познајем најбоље тематику али ми се чини да су подаци о томе прилично штури.Можда је стање било другачије од стања у Немањићкој Србији где за сваки манастир знамо и чија је задужбина био.Додуше,у Србији се више водило рачуна о култу.Или је начин подизања светиња у Босни био више "задружног" типа?Само на глас размишљам...Ко би још од струке био меродаван осим Зиројевић?

[drajver]

Зна ли се нешто ко су били задужбинари ових прелијепих манастира и цркава?Не познајем најбоље тематику али ми се чини да су подаци о томе прилично штури.Можда је стање било другачије од стања у Немањићкој Србији где за сваки манастир знамо и чија је задужбина био.Додуше,у Србији се више водило рачуна о култу.Или је начин подизања светиња у Босни био више "задружног" типа?Само на глас размишљам...Ко би још од струке био меродаван осим Зиројевић?

Зиројевић је само направила списак са основним подацима из историјских извора. Сигурно да има и специфичније литературе о тим манастирима. Задужбинари су свакако били српски кнезови из оног периода. Неки од тих манастира су заиста монументални, што говори и економској моћи тих кнезова. Иако су живјели под муслиманима, бар у том почетном периоду, изгледа да су успјели направити солидан договор са Турцима. Неки од њих су били и турске спахије са посједима. И поред тога они никад нису били једини господари на својим подручјима. Отуд можда и анонимност тих задужбинара из 16. вијека. У сваком случају, кроз задужбинарство  види се жеља да се подражавају Немањићи, што говори и о самосвијести српских првака оног времена. Управо су манастири и монаштво били проводник ових идеја, веза са немањићком Србијом.

То релативно повољно раздобље кратко ће трајати, у Бечком рату 1683. године биће и дефинитивно окончано.

[Exiled]

Зиројевић је само направила списак са основним подацима из историјских извора. Сигурно да има и специфичније литературе о тим манастирима. Задужбинари су свакако били српски кнезови из оног периода. Неки од тих манастира су заиста монументални, што говори и економској моћи тих кнезова. Иако су живјели под муслиманима, бар у том почетном периоду, изгледа да су успјели направити солидан договор са Турцима. Неки од њих су били и турске спахије са посједима. И поред тога они никад нису били једини господари на својим подручјима. Отуд можда и анонимност тих задужбинара из 16. вијека. У сваком случају, кроз задужбинарство  види се жеља да се подражавају Немањићи, што говори и о самосвијести српских првака оног времена. Управо су манастири и монаштво били проводник ових идеја, веза са немањићком Србијом.

То релативно повољно раздобље кратко ће трајати, у Бечком рату 1683. године биће и дефинитивно окончано.

Ваљало би мало заронити у ту литературу и пронаќи ктиторе.Пробаќу.А за договор са Турцима нисам баш сигуран ако знамо за правило,незнам да ли је био у форми закона,да није било дозвољено зидање нових цркава  а да су старе цркве затечене након освајања остајале у истом статусу.

[НиколаВук]

Ваљало би мало заронити у ту литературу и пронаќи ктиторе.Пробаќу.А за договор са Турцима нисам баш сигуран ако знамо за правило,незнам да ли је био у форми закона,да није било дозвољено зидање нових цркава  а да су старе цркве затечене након освајања остајале у истом статусу.

У књизи Олге Зиројевић је у вези градње нових цркви и манастира за време турске владавине написано:

"Само у подручјима у којима уопше нису живели муслимани било је, у принципу, дозвољено да се подигне једна нова црква. Није тешко закључити да је овај услов најлакше могао бити испуњен изван и даље од насељених места. Тако, с једне стране, може да се прати стално потискивање хришћанског становништва из градских насеља и нестајање хришћанских богомоља у њима, док, c друге, поред постојећих (запуштених и обновљених), ниче и низ нових манастира. Понекад су то чак и веома репрезентативне грађевине.

[drajver]

Што се тиче данашњег српског становништва области Бирача, Осата (могли би додати и Лудмер/Братунац), по поријеклу вјероватно ту постоје нека три слоја:

1. стариначко српско становништво области Треботића из средњег вијека, од досад тестираних чини ми се да су добар кандидат Аврамијевштаци R1a-L1280>YP3987, највише због опште присутности и разноврсности хаплотипова на поменутом подручју,као и због специфичности крсне славе.

2. православно српско становништво у влашком статусу из 15. и 16. вијека, могуће поријеклом из Старог Влаха. Овај слој је најтеже препознатљив. Предања су се изгубила,а генетички не би се требао претјерано разликовати од каснијих досељеника из ерских области на југу тј. када тестирамо неког ко је нпр. М205, не можемо знати да ли је дошао у 15. или 18. вијеку и да ли је дошао из Потарја или Херцеговине. Већим бројем BIGY тестова, ваљда ће се и то једног дана моћи разлучити.

Ова прва два слоја дала су и доста становништва појединим дијеловима западне Србије, поготово у ваљевском крају и Азбуковици гдје више породица има предања о поријеклу из Осата или Бирча. Довољно је поменути Ненадовиће, Бирчанине, претке св. владике Николаја и многе друге.

3. досељеници из Старе Херцеговине у 18. и 19. вијеку, нешто су препознатљивији због очуваних предања, специфичних крсних слава,а неријетко и генетичких резултата. Филиповић тако спомиње Старовиће (Савиндан) поријеклом од херцеговачких Старовића, као знатну породицу у Бирчу. Због славе и истог презимена, ту не би требало бити сумње. Генетички резултати у Бирчу и Осату откривају и породице које припадају профилисаним херцеговачким родовима: Копривицама, Матаругама(Риђанима), Шаренцима, Кричима.

Занимљиво је одсуство у овом подручју Бањана,Пивљана, Дробњака, а можда је све посљедица малог броја тестираних.

Имам осјећај да струја херцеговачких досељеника из 18. и 19. вијека није претјерано јака у Бирчу и Осату. Свакако је слабија од подручја Хан Пијеска и Сокоца, гдје ови херцеговачки досељеници чине практично сво становништво, али чини ми се да је слабија и у односу на Мајевицу и Семберију, гдје је било већег насељавања Херцеговаца. При чему је Бирач служио више као транзитно подручје, у коме је српско насеље и од раније било стабилизовано и комапктно.

Доњи Бирач (област Шековића) обрадио је Филиповић и ево шта је записао о становништву.

[Zor]

Срби на подручју маглајске нахије, иако су помјерањем границе остали у дубини турске територије, сачували су посебан статус. Тежиште њихове службе крајем 16.  и почетком 17. вијека више није било војно, али је систем самопуправних кнежина био добро развијен. То се види из пописа 1533. гдје је присутан велик број хришћана са титулом кнез,а у попису из 1604. на подручју Маглаја помињу се двије српске кнежине: кнеза Новице и кнеза Јована. Да ли би овај кнез Јован могао бити ктитор манастира Гостовића? Занимљиво да се у попису из 1533. године на подручју Маглаја помиње спахија Radivi veled-i Klisor çf., Maglay n., Brod kz., Bosna l.: MAD 540/156 (Радован син Клисуре). Лично име Клисура било је заступљено међу Србима оног времена. Ктитор Гостовића Јован Клисура могао је бити неки потомак овог Клисуре с почетка 16. вијека.

 Није Радован већ Радивој. И ту није уписан као спахија већ је чифлук Радоње сина Клисуре био у тимару једног од мустахфиза/посадника тврђаве Маглај. У попису босанских спахија пред Мохачку битку 1526. има доста кнезова из нахије Маглај, али нема неког сина Клисуре. Села Љесковица и Бистрица су била од кенза Јована, али у њима није било кнеза. Изнад у селу Прилук има информација о његовом сину, баштина кнеза Јована, сина Радивоја, коју држи његов син Радко. Но Радко се не спомиње као кнез иако је ослобођен пристројби као кнез. Као да кнез Јован није више био жив 1604. али Радко није још постао кнез. Могао би овај Радивој бити отац Јована, ако је био млад 1533. То је иначе из предања колико видим, о Јовану.

 Или је овај Радивој био млад и још не неки кнез 1533./1526., или није био жив 1533. у којем случају овај Јован прије није потомак Клисуре, а Клисура је неко активан још у 15 в. Нема га у попису из 1530., тешко је неки недоказани човјек могао имати свој чифлук.

 Лично име Клисура се јављало, посебно у неким групама попут влаха Барче, изгледа да је имало неки "кнежевски" карактер, јер сам примјетио да врло често кнезови и примићури носе то име. Нпр. у дефтеру Призренског санџака 1571, само један Клисура и то кнез са царским бератом.. Као да су кнежеви преферирали то име тада.

[Дејан Ратковић]

Да ли би неко могао да ме упути која је најзанимљивија литература поводом ове теме? Не мора специјализована, могу и историјске књиге са уопштеним прегледом.
Исто ако има и период од 12-15. века.
Извињавам се ако је раније ово било спомињано.

[Христифор]

Веома интересантна тема, регион Возуће са околином је прекрасан и нажалост  један од најстрадалнијих крајева 90-их где данас Срба готово да и нема.

[Небојша]

Веома интересантна тема, регион Возуће са околином је прекрасан и нажалост  један од најстрадалнијих крајева 90-их где данас Срба готово да и нема.

Пронашао сам на 23andMe два резултата:

- Глигорић, Никољдан, Возућа, Завидовићи, R1a-M458>YP417
- Мишановић, слава?, околина Завидовића, R1a-M458>YP417

Мишановићи су у шематизму забележени само у околини Маглаја. У парохији Возућа славе Ђурђиц и Никољдан, док су присутне још славе Крстовдан и Јовањдан. Резултати у складу са повишеним процентом R1a на северу и североистоку Босне.

[Христифор]

Можда су тестирани стариначко становништво.

[Грабеж]

Још један стари манастир у овом подручју је манастир Ловница или Ломница. Налази се такође у сјеверном дијелу области Бирча, у непосредној близини Шековића. O овом манастиру је Олга Зиројевић записала сљедеће:




У попису из 1604. године, ловничка црква се помиње у опису неубицираног села Виљуш:





Ктиторска композиција из 1608/1609, калуђери Генадије и Акакије

У селу Кијевци код Градишке је 2005 године пронађен ћирилични натпис у наосу некадашње манстирске цркве на копјем се спомиње да је у тој цркви служио поп из Ломнице и датира се на 1301 годину.

Приликом откопавања манастирске цркве у сјеверо-западном углу припрате уз сам сјеверни зид пронађен је изузетно значајан ћирилични натпис на камену:

У натпису се спомиње Ломницин поп: „АЗ ЛОМНИЦИН ПОП ПИСАХ ПО

РОЖЕСТВУ ХРИСТА НА 1000 ЛЕТ НА 300 И 1 ЛЕТ…“

Натпис је веома значајан како за датирање наше цркве тако и за датирање манастира Ломнице код Шековића.

http://srbiubih.com/novopronadjeni-srednjovjekovni-natpis-sa-lokaliteta-manastiriste-u-gornjim-kijevcima/

[ВелиборЛазић13]

Пронашао сам на 23andMe два резултата:

- Глигорић, Никољдан, Возућа, Завидовићи, R1a-M458>YP417
- Мишановић, слава?, околина Завидовића, R1a-M458>YP417

Мишановићи су у шематизму забележени само у околини Маглаја. У парохији Возућа славе Ђурђиц и Никољдан, док су присутне још славе Крстовдан и Јовањдан. Резултати у складу са повишеним процентом R1a на северу и североистоку Босне.

Познати су ми Мишановићи из околине Завидовића, јужно од Гостовића, село Чардак, чини ми се, са славом Ђурђиц.

[ВелиборЛазић13]

Ово је Ханџић ријешио као данашњи Гојсовац (троимено село) који претходи Дворовима (магистрални пут Бијељина- Рача.После 1945. године углавном несељено Крајишницима; нпр. Милојице, Дмитровићи итд.

С обзиром да се прије Горње и Доње Рухотине (село које и данас постоји под тим именом), спомиње Твртковац једино ми на памет пада Јоховац (Саво Милошевић) јер су ова два села у низу. Евентуално Батар, мада сумњам .

Обровац је вјероватно Велика Обарска (има и Мала) јер се спомиње у низу са  Црњеловом ( има засеоке Бурум и Вруља !!!). То су сусједна села.

Треба погледати рад А. Ханџића (ја га имам али не пдф-у) Тузла и њена околина у 16. вијеку.

На моју велику жалост касно примјетих ову тему, па се укључујем сада са пар запажања, који се односе на неке од ових топонима. Гојсал-селиште са сигурношћу можемо повезати са Гојсовцем. Гојсовац се, међутим, кроз историју неколико пута помјерао на југ, тако да овај данашњи (како рекосте, насељен Крајишницима, код нас познат под називом Колонисти) скоро да нема везе са средњовјековним, који се налазио незнатно јужније од данашњега засеока Батковића - Марића, у близини рјечице Бистрика.

Што се тиче Обарске и Обровца, у попису из 1604. ради се о различитим селима, при чему је ово друго насељено искључиво муслиманским становништвом, па се не може рећи да је Обровац убициран.

[ВелиборЛазић13]

Да, видио сам за Гојсовац и има логике, међутим у попису из 1533. године се помиње и Крчевац у близини села Бистрице,а Кацевац је непосредно уз Бистрицу. Могуће је да су постојала и два Крчевца, један на мјесту Гојсовца,а други јужније на простору Кацевца.

Имам ову другу Ханџићеву књигу у пдф-у (на Тузлу мислим).

Мислим да је Крчевац у сваком случају други назив за Гојсал селиште, односно Гојсовац. Бистрица се вјероватно односи на неки топоним повезан са рјечицом Бистриком, у близини које се стари Гојсовац и налазио. Када је у питању Кацевац, он се налази у близини Бањице, не Бистрице, можда отуд забуна, али је свакако релативно млад топоним.

[ВелиборЛазић13]

Да, видјех да је на простору Семберије главно опустошење наступило баш након 1739. године. Имаш ли можда попис Београдске митрополије из 1735. године који је објавио Руварац? Видим да се тамо помињу још увијек јака српска насеља у Семберији,а након тога слиједи велики пад броја становника.

Гдје мислиш да се у Семберији могло сачувати тог становништва прије 1739. године? Да ли има неких породица за које се претпоставља да припада том старијем становништву? Преци Филипа Вишњића можда? Од досад тестираних на Пројекту да ли сумњаш за неке да би могли бити из тог ранијег слоја?

Све похвале на одличној теми, за коју сам веома заинтересован и из личних разлога. Наиме, како ствари стоје, припадам једној рјеђој подграни Н2, која је, по свему судећи била међу првим групама које су из Бањана и Рудина преко земље Павловића стигле у околину Маглаја крајем 15. вијека. Изузетно сам заинтересован за судбину ових првих таласа миграција на сјевер и дубоко сам увјерен да је добар дио те популације данас преточен у бошњачки, хрватски, па чак и мађарски национални корпус (дио оних који су наставили кретање на сјевер пратећи ширење турских граница). Моји преци се у Батковићу појављују у првој половини 18. вијека са већ формираним презименом и, рекло би се, долазе са сјевера, вјероватно у оквиру једне од повратних миграција. Вјерујем да је управо Батковић (код Ханџића неправилно Батковићи) једно од кључних села за разумијевање кретања становништва у Семберији. Сам назив су, рекао бих, донијели власи између 1533. и 1548, јер се од тада па до 1604. јавља заједно са старим називом Мирковац. Сам назив је вјероватно истог поријекла као назив Батковића (множина) код Невесиња и Прибоја на Лиму, али је старији од оба. У попису из 1604. (преведен је, надам се да ћемо ићи и на објављивање у току ове године) једино је село Семберије у ужем смислу које има примићура, реликт влашког система управљања катунима, што говори само за себе. Једно је од четири мјеста насељена и 1724/25. када су Аустријанци сачинили попис граничара (ту је и мој предак пописан као "стари ускок"). Овај попис је занимљив и због тога што наводи и мјеста која у том моменту нису насељена, уз помињање броја напуштених домаћинстава, што је свакако значајан податак. Недавно је у Истанбулу прибављен попис с краја 17. вијека, још није са сигурношћу датиран, па је тешко рећи је ли сачињен прије или послије Великог бечког рата, али вјерујем да ће додатно употпунити слику, када буде преведен. Рекао бих да тешко можемо говорити о селима у којима су се могли сачувати реликти тог првог таласа миграција, али ако бисмо говорили о томе, кладио бих се на Бродац и Батковић. Међутим, мислим да можемо говорити о томе да тог становништва има разбацаног у разним семберским селима, јер су мијењали локације усљед повратних миграција.

[drajver]

Наиме, како ствари стоје, припадам једној рјеђој подграни Н2, која је, по свему судећи била међу првим групама које су из Бањана и Рудина преко земље Павловића стигле у околину Маглаја крајем 15. вијека.

Знам да је овакава теза о поријеклу маглајских влаха одавно укоријењена у научној заједници (мислим да ју је Ханџић први лансирао), али ипак мислим да маглајски и добар дио влаха сјевероисточне Босне 15. и 16. вијека потиче из Старог Влаха. Постоје чак и трагови у османским пописима који иду у прилог томе ( не могу сад да пронађем, али знам да је било ријечи о томе на форуму). Тако да ти маглајски Бањани вјероватно потичу из нахије Бања код Прибоја (Мокра Гора) а не од херцеговачких Бањана. При чему, није искључено да постоји и старија средњовјековна веза херцеговачких Бањана са подручјем Прибојске Бање, тј. власи Бањани би лако могли бити оригинално власи манастира Бање. Вјерујем да на том подручју прибојске Бање постоји и нека N2 која није ушла у формирање херцеговачких Бањана.

[ВелиборЛазић13]

Знам да је овакава теза о поријеклу маглајских влаха одавно укоријењена у научној заједници (мислим да ју је Ханџић први лансирао), али ипак мислим да маглајски и добар дио влаха сјевероисточне Босне 15. и 16. вијека потиче из Старог Влаха. Постоје чак и трагови у османским пописима који иду у прилог томе ( не могу сад да пронађем, али знам да је било ријечи о томе на форуму). Тако да ти маглајски Бањани вјероватно потичу из нахије Бања код Прибоја (Мокра Гора) а не од херцеговачких Бањана. При чему, није искључено да постоји и старија средњовјековна веза херцеговачких Бањана са подручјем Прибојске Бање, тј. власи Бањани би лако могли бити оригинално власи манастира Бање. Вјерујем да на том подручју прибојске Бање постоји и нека N2 која није ушла у формирање херцеговачких Бањана.

Слажем се да постоје солидни изгледи да се ради о валсима из Старог Влаха. Ако се не варам Ханџић основу за тезу о Бањанима црпи из изворника самог пописа маглајских влаха, тј. из канунаме на почетку пописа, али нисам сигуран. Интересантно је да има једна грана Н2 из околине Прибоја, са славом Никољдан, која се не уклапа у општу причу са "јужним" Бањанима, али би се у ову причу са маглајским и озренским власима уклопила веома добро. Наиме, три манастира са подручја Маглаја и Озрена, чији се настанак може везати за почетак 16. вијека и досељавање влаха - Озрен, Возућа и Гостовић, су изворно били посвећени Светом Николи (данас је то случај само са Озреном). Чак и ово што сам помињао са називом мјеста Батковићи (код Невесиња и Прибоја) и Батковић, указује на могућност одређене повезаности ових области.

[Imoćanin]

Знам да је овакава теза о поријеклу маглајских влаха одавно укоријењена у научној заједници (мислим да ју је Ханџић први лансирао), али ипак мислим да маглајски и добар дио влаха сјевероисточне Босне 15. и 16. вијека потиче из Старог Влаха. Постоје чак и трагови у османским пописима који иду у прилог томе ( не могу сад да пронађем, али знам да је било ријечи о томе на форуму). Тако да ти маглајски Бањани вјероватно потичу из нахије Бања код Прибоја (Мокра Гора) а не од херцеговачких Бањана. При чему, није искључено да постоји и старија средњовјековна веза херцеговачких Бањана са подручјем Прибојске Бање, тј. власи Бањани би лако могли бити оригинално власи манастира Бање. Вјерујем да на том подручју прибојске Бање постоји и нека N2 која није ушла у формирање херцеговачких Бањана.

Adem Handzić, Studije o Bosni, stranica 21, zadnji odlomak.

[drajver]

Adem Handzić, Studije o Bosni, stranica 21, zadnji odlomak.

Да, то је та прича.



При чему није јасно да ли је сам Ханџић у овом наводу приликом идентификације заиста мислио на херцеговачке Бањане или су га каснији истраживачи тако схватили. Како год, овдје је јасно да маглајски власи долазе са подручја земље Павловића, а једина влашка нахија у земљи Павловића до оснивања нахије Бирач, била је управо нахија Бања (вишеградски стари Влах, Мора Гора и Тара, Прибојска Бања). Управо је територија ове нахије излазила на Дрину код Перућца и одатле је преко Осата ишао миграциони талас из Старог Влаха према сјевероисточној Босни крајем 15. вијека.

Назив Бањани у турском извору дакле треба прије свега повезати са облашћу и нахијом Бања код Прибоја.

[drajver]

Било је качено на другој теми, али ево да пренесем и овдје ,а у контексту приче.

Влашка нахија Бања у земљи Павловића (вишеградском кадилуку), на основу пописа из 1530-тих.

[Imoćanin]

Да, то је та прича.



При чему није јасно да ли је сам Ханџић у овом наводу приликом идентификације заиста мислио на херцеговачке Бањане или су га каснији истраживачи тако схватили. Како год, овдје је јасно да маглајски власи долазе са подручја земље Павловића, а једина влашка нахија у земљи Павловића до оснивања нахије Бирач, била је управо нахија Бања (вишеградски стари Влах, Мора Гора и Тара, Прибојска Бања). Управо је територија ове нахије излазила на Дрину код Перућца и одатле је преко Осата ишао миграциони талас из Старог Влаха према сјевероисточној Босни крајем 15. вијека.

Назив Бањани у турском извору дакле треба прије свега повезати са облашћу и нахијом Бања код Прибоја.

Njegovo rezoniranje je opisano na stranicama 10 do 13 istog rada. Pošto se kod Teočaka u popisu 1489g. spominju Vlasi Rudinjani polazi od toga da se kod Vlaha Banjana radi o njima susjednim hercegovačkim Banjanima. Sve bi bilo jasno po imenima da objave taj popis iz 1489g.

[Посо]

И ја мислим да ту није ријеч о овим Бањанима, него вјероватно о власима око прибојске Бање.

Иако се не може стопостотно бити сигуран, али сматрам да су унутар-османске миграције Бањана почеле тек послије 1493. године.

[Exiled]

Njegovo rezoniranje je opisano na stranicama 10 do 13 istog rada. Pošto se kod Teočaka u popisu 1489g. spominju Vlasi Rudinjani polazi od toga da se kod Vlaha Banjana radi o njima susjednim hercegovačkim Banjanima. Sve bi bilo jasno po imenima da objave taj popis iz 1489g.

Ко држи тапију на објаву?

[Imoćanin]

Ко држи тапију на објаву?

Sarajlije

[Посо]

А у вези тог села Рудине у нахији Теочак, Османлије, по правилу, никада у својим пописима до 1604. године нису користили нове називе насеља, нити су биљежили новостворена насеља, тако да се сасвим сигурно ради о предосманском називу.

[Imoćanin]

А у вези тог села Рудине у нахији Теочак, Османлије, по правилу, никада у својим пописима до 1604. године нису користили нове називе насеља, нити су биљежили новостворена насеља, тако да се сасвим сигурно ради о предосманском називу.

U ovom slučaju radi se o dvostrukom nazivu u defteru: Rudine ili Srednji Lokanj. Naziv Rudine se spominje u popisu Vlaha iz 1528g., 5 godina kasnije nakon ukinuća vlaškog statusa "Rudine ili Srednji Lokanj" a nakon toga nestaje naziv Rudine, tako da se u popisu iz 1548g. samo još spominje Srednji Lokanj. Autor po tome zaključuje da su se ti vlasi nakon ukinuća njihovog statusa selili dalje i da je zbog toga kasnije preovladao stari naziv.

[Посо]

U ovom slučaju radi se o dvostrukom nazivu u defteru: Rudine ili Srednji Lokanj. Naziv Rudine se spominje u popisu Vlaha iz 1528g., 5 godina kasnije nakon ukinuća vlaškog statusa "Rudine ili Srednji Lokanj" a nakon toga nestaje naziv Rudine, tako da se u popisu iz 1548g. samo još spominje Srednji Lokanj. Autor po tome zaključuje da su se ti vlasi nakon ukinuća njihovog statusa selili dalje i da je zbog toga kasnije preovladao stari naziv.

Читава та Ханџићева конструкција о "сељењу" називља није увјерљива, јер се не поклапа са праксом у другим дефтерима.
На примјер, он наводи влахе који су се доселили са Лаба на подручје Угљевика и као аргумент за то доноси податак да се село Угљевик "у неколико првих турских пописа назива: село Угљевик или Долина Лаба (karye-i Uglevik nam-i diger Lab deresi)".

Тај "Lab deresi" прије може да буде локалитет манастира "de Lab" који се налазио на листи мачванске кустодије 1378. године. (Ту је наведена и Бијељина.)

[Imoćanin]

Читава та Ханџићева конструкција о "сељењу" називља није увјерљива, јер се не поклапа са праксом у другим дефтерима.
На примјер, он наводи влахе који су се доселили са Лаба на подручје Угљевика и као аргумент за то доноси податак да се село Угљевик "у неколико првих турских пописа назива: село Угљевик или Долина Лаба (karye-i Uglevik nam-i diger Lab deresi)".

Тај "Lab deresi" прије може да буде локалитет манастира "de Lab" који се налазио на листи мачванске кустодије 1378. године. (Ту је наведена и Бијељина.)

Slažem se, nije baš najuvjerljiviji način zaključivanja, više slobodno povezivanje indicija bez kritične analize rabljenih pretpostavki.