Аутор Тема: Населеђивање преко мт-ДНК  (Прочитано 2655 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5973
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Населеђивање преко мт-ДНК
« послато: Мај 12, 2020, 12:12:59 пре подне »
Испадох H2a1c
По женској линији ништа даље од правне не знам - била је девојачко Плакаловић из околине Сарајева.
То претпостављам да мање значи, јер твој деда по мајци има свој Y хромозом,а твоја мајка има тај X хромозом који је наследила од своје мајке, итд...тако да та линија се тешко прати по родословима (можда свега пар колена уназад по женској линији ко има податке)... може више да се прати нека даља прошлост и подручје, тј заступљеност те гране уопште на неком подручју
« Последња измена: Мај 12, 2020, 12:19:33 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже milpan

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 199
  • Панић, y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #1 послато: Мај 12, 2020, 12:18:58 пре подне »
То претпостављам да мање значи, јер је грана Плакаловића Y грана од твог деде по мајци, а X хромозом иде само по женској линији...тако да та линија се тешко прати по родословима (можда свега пар колена уназад по женској линији ко има податке)... може више да се прати нека даља прошлост и подручје, тј заступљеност те гране уопште на неком подручју

Тако је, навео сам то презиме пре свега да би се некако лоцирала та породица "географски" и "историјски", јер другачије не могу :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5973
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #2 послато: Мај 12, 2020, 12:22:49 пре подне »
Тако је, навео сам то презиме пре свега да би се некако лоцирала та породица "географски" и "историјски", јер другачије не могу :)
Тешко се то прати више од пар генерација...напр., ја знам најдаље по женској линији уназад до моје прабабе (са девојачким презименима: сестра Вучковић (Лучиндан)...мајка Савић (Јовањдан) Трнава код Тополе...баба Топаловић (Мратиндан) село Чумић... прабаба Николић (Лучиндан) село Овсиште код Тополе...даље не знам)
« Последња измена: Мај 12, 2020, 12:30:03 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже milpan

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 199
  • Панић, y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #3 послато: Мај 12, 2020, 12:30:58 пре подне »
Тешко се то прати више од пар генерација...напр., ја знам најдаље по женској линији уназад до моје прабабе (са девојачким презименима: сестра Вучковић (Лучиндан), мајка Савић (Јовањдан), баба Топаловић (Мратиндан), прабаба Николић (Лучиндан)...даље не знам)
По једној споредној линији бих могао да истерам женске претке скоро до 18. века са све презименима, али код ове митохондријалне линије слабо.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #4 послато: Мај 12, 2020, 01:06:23 пре подне »
То претпостављам да мање значи, јер твој деда по мајци има свој Y хромозом,а твоја мајка има тај X хромозом који је наследила од своје мајке, итд...

mtDNA филогенетско стабло нема везе са X хромозомом већ са SNP мутацијама на митохондријалној ДНК. Х хромозом који деца наслеђују од мајке (било син, било ћерка), није копија једног од мајчина два X хромозома, већ представља јединствену мешавину два Х хромозома коју је она наследила од својих родитеља. Мајка деци предаје само 50% свог X-ДНК материјала у коме су заступљени делови X хромозома које је добила од својих родитеља, али не у равномерном односу, већ у некој случајној пропорцији.

Са друге стране, X хромозом који ћерка добија од оца је идентична копија X хромозома који поседује отац, на исти начин на који је то случај са Y хромозомом који отац преноси на сина. Ако мушкарац има само мушко потомство, X-ДНК гени које је такав човек добио кроз X хромозом од своје мајке ту заувек нестају. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5973
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #5 послато: Мај 12, 2020, 01:30:55 пре подне »
mtDNA филогенетско стабло нема везе са X хромозомом већ са SNP мутацијама на митохондријалној ДНК. Х хромозом који деца наслеђују од мајке (било син, било ћерка), није копија једног од мајчина два X хромозома, већ представља јединствену мешавину два Х хромозома коју је она наследила од својих родитеља. Мајка деци предаје само 50% свог X-ДНК материјала у коме су заступљени делови X хромозома које је добила од својих родитеља, али не у равномерном односу, већ у некој случајној пропорцији.

Са друге стране, X хромозом који ћерка добија од оца је идентична копија X хромозома који поседује отац, на исти начин на који је то случај са Y хромозомом који отац преноси на сина. Ако мушкарац има само мушко потомство, X-ДНК гени које је такав човек добио кроз X хромозом од своје мајке ту заувек нестају.
Али кад неко добије овај резултат мт-ДНК, то је везано само за женску линију почевши од мајке (мајка, па мајкина мајка, па њена мајка итд)...(тако сам разумео ово, јер се ради о непрекинутој линији, као код Y хромозома, а ради се о комбинацијама X хромозома, како си навео...значи, мало је то компликованије него код Y хромозома )
« Последња измена: Мај 12, 2020, 01:38:58 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5973
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #6 послато: Мај 12, 2020, 01:44:07 пре подне »
Али кад неко добије овај резултат мт-ДНК, то је везано само за женску линију почевши од мајке (мајка, па мајкина мајка, па њена мајка итд)...(тако сам разумео ово, јер се ради о непрекинутој линији, као код Y хромозома, а ради се о комбинацијама X хромозома, како си навео...значи, мало је то компликованије него код Y хромозома )
Oво је рекорд...нисам сам себе демантовао у следећој поруци, него у току саме поруке   ;D ( пошто сам прочитао твоју поруку, нисам стигао да преправим моју, па је тако испало)
« Последња измена: Мај 12, 2020, 01:46:53 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 357
  • mtDNA: H1-f5a*
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #7 послато: Мај 12, 2020, 02:45:19 пре подне »
mtDNA филогенетско стабло нема везе са X хромозомом већ са SNP мутацијама на митохондријалној ДНК. Х хромозом који деца наслеђују од мајке (било син, било ћерка), није копија једног од мајчина два X хромозома, већ представља јединствену мешавину два Х хромозома коју је она наследила од својих родитеља. Мајка деци предаје само 50% свог X-ДНК материјала у коме су заступљени делови X хромозома које је добила од својих родитеља, али не у равномерном односу, већ у некој случајној пропорцији.

Са друге стране, X хромозом који ћерка добија од оца је идентична копија X хромозома који поседује отац, на исти начин на који је то случај са Y хромозомом који отац преноси на сина. Ако мушкарац има само мушко потомство, X-ДНК гени које је такав човек добио кроз X хромозом од своје мајке ту заувек нестају.

<a href="https://www.youtube.com/v/IwYOnxMfRD4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/IwYOnxMfRD4</a>

https://www.bionet-skola.com/w/Mitohondrijski_genom
https://www.bionet-skola.com/w/Mitohondrijalna_-_mtDNK
https://elementarium.cpn.rs/teme/brajan-sajks-mitohondrijalna-eva/


Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 357
  • mtDNA: H1-f5a*
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #8 послато: Мај 12, 2020, 03:22:23 пре подне »
Ево још једног јаснијег видеа шта је мтДНК:

<a href="https://www.youtube.com/v/i1dAnpSFbyI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/i1dAnpSFbyI</a>

Али, није све тако једноставно  :):

<a href="https://www.youtube.com/v/JE9WnROTSQs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/JE9WnROTSQs</a>

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5973
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #9 послато: Мај 12, 2020, 03:28:48 пре подне »
Мариголд и Ојлере, моје незнање...ја сам мислио да је то једна линија, као код Y линије (директно од оца на сина, па сам мислио да у случају мт-ДНК то иде искључиво од мајке на ћерку)...да ли може да се објасни како то у простом примеру функционише (јер по некој логици, ако се већ добије конкретан резултат мт-ДНК, онда она мора да прати неку конкретну линију)...То онда испада да Y линија иде директно вертикално, а X линија кривуда?
« Последња измена: Мај 12, 2020, 03:36:28 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #10 послато: Мај 12, 2020, 07:40:57 пре подне »
Мариголд и Ојлере, моје незнање...ја сам мислио да је то једна линија, као код Y линије (директно од оца на сина, па сам мислио да у случају мт-ДНК то иде искључиво од мајке на ћерку)...да ли може да се објасни како то у простом примеру функционише (јер по некој логици, ако се већ добије конкретан резултат мт-ДНК, онда она мора да прати неку конкретну линију)...То онда испада да Y линија иде директно вертикално, а X линија кривуда?


Сад сам тек збуњена

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/1973-mitohondrijalna-eva.html

Чланак јe из 2014 па јe можда прeвазиђeн

Mi smo kod Evropljana identifikovali sedam glavnih skupova gena. U njima su sekvence mitohondrijalne DNK bile identične ili vrlo slične jedne drugima. Više od 95% današnjih autohtonih Evropljana uklapa se u jedan od ovih sedam skupova.

Pomenutih sedam skupova gena različite su starosti, od 10.000 do 45.000 godina. Ove procene pokazuju za koliko vremena su se desile sve mutacije koje danas nalazimo u nekom skupu gena, počev od prvobitne sekvence mitohondrijalne DNK. Na osnovu sasvim logičnog zaključivanja došli smo do nezaobilaznog zaključka koji oduzima dah: samo je jedna žena bila nosilac jedinstvene prvobitne sekvence karakteristične za svaki skup gena. Tako su starosti skupova gena koje smo odredili u stvari pokazivale kad je živelo tih sedam žena, pramajki sedam klanova.

Žena je morala da ispuni nekoliko uslova pa da postane majka genskog klana. Osnovno je da ima kćeri, što je očigledno – mitohondrijalna DNK, gen koji pratimo, prenosi se s majke na kćeri. Žena koja je rađala samo sinove nije mogla biti majka genskog klana, jer sinovi ne mogu da prenesu na svoju decu mitohondrijalnu DNK nasleđenu od majke. Toliko o prvom pravilu. Sledi drugo pravilo: žena je morala da ima najmanje dve kćeri.


Ако јe то тако, па зашто онда испитујeмо mtDNK код мушкараца нe само комeрцијално, вeћ и у архeолошким истраживањима?


Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 792
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #11 послато: Мај 12, 2020, 08:28:39 пре подне »
Izvanredan članak, na Crvenjskom putu.Pratim šta se dešava, ali daleko od toga da sam toliko upućena u materiju kao ostali na ovoj temi.
Verovatno Jevreji ne bez razloga računaju svoje poreklo po majci. I još nešto, u jednoj knjižici ( mislim čak i da je imam) u kojoj su zapisane mudrosti i misli oca Tadeja piše: Kad bi muškarci znali da su njihovi pravi naslednici ćerke, mnogo bi se više radovali njima.Sinovi su naslednici majke.
Sve postaje interesantnije, čini mi se da što više napredujemo u nauci, to manje znamo... :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #12 послато: Мај 12, 2020, 09:36:33 пре подне »
Али, није све тако једноставно  :):

За ово нисам знао и заиста је збуњујуће. Чини се ипак да се ради о некаквом веома ретком генетичком поремећају.
Али ни наше поимање наслеђивања Y хромозома, односно тврдња да се он преноси непромењен са оца на сина (не рачунајући могуће SNP мутације), није сасвим тачно. Иако звучи изненађујуће, рекомбинација гена између X и Y хромозома се у малој мери ипак дешава, као што се дешава и између преостала 22 пара хомологних хромозома. Ова рекомбинација настаје на два веома кратка локуса хромозома (PAR1 и PAR2), који се налазе на самим врховима кракова хромозома. Код Y хромозома ови региони носе око 5% генетичког материјала хромозома, док је код X хромозома, због његове веће дужине, тај број испод 2%. Тако, кад кажемо да се Y хромозом преноси непромењен са оца на сина, то говоримо условно, односно не посматрамо ова два рекомбинована региона (тзв. псеудоаутосомални региони). За генеалошке потребе Y-DNA анализе они се занемарују.

Мариголд и Ојлере, моје незнање...ја сам мислио да је то једна линија, као код Y линије (директно од оца на сина, па сам мислио да у случају мт-ДНК то иде искључиво од мајке на ћерку)...да ли може да се објасни како то у простом примеру функционише (јер по некој логици, ако се већ добије конкретан резултат мт-ДНК, онда она мора да прати неку конкретну линију)...То онда испада да Y линија иде директно вертикално, а X линија кривуда?

Проблем је што ти мешаш mtDNA са X хромозомом. То су две одвојене ДНК структуре које немају везе једна са другом. Анализа структуре mtDNA се користи за праћење матрилинеарног наслеђа и за мушкарце и за жене (а не само за жене) и требало би да претставља непрекинут наследни низ, ако се не рачунају ови чудни и ретки случајеви на које је marigold указала.

А што се тиче X хромозома, ствари стоје отприлике онако како сам написао у претходној поруци. Он се не користи у генеалошке сврхе за анализу матрилинеарног генетичког наслеђа, а због своје специфичности наслеђивања прилично је компликован и за аутосомалну анализу. Да пробам ипак да сумирам како у вези њега стоје ствари:

Знамо да женска особа има два X хромозома од којих један добија од оца а други од мајке. Они чине пар хомологних хромозома, па се код жена они практично не разликују од преостала 22 пара аутосомалних хромозома и подлежу истим процесима током стварања гамета (јајне ћелије). Гамет се ствара мејозом, која обухвата и рекомбинацију генетичког материјала између хомологних хромозома. Током мејозе, од сваког пара хомологних хромозома формира се само по један хромозом који заврши у гамету (јајној ћелији или сперматозоиду), а који је састављен од 50% случајно одабраног ДНК материјала почетног хромозомског пара. Као што сам рекао, кроз овај процес код жена пролази и хомологни пар X хромозома, тако да мајка на своје потомство преноси 50% случајне мешавине X-DNA материјала који је добила од својих родитеља.

Х хромозом који наслеђујемо од мајке је дакле увек мешавина X-DNA материјала који је она добила од својих родитеља, а не копија једног од њена два X хромозома.

Када је реч о мушкарцима, знамо да они наслеђују Y хромозом од оца (за потребе ове приче непромењен), а X хромозом добијају од мајке на претходно описан начин. Но пошто мушкарац поседује само по један хромозом од ова два типа, онда уобичајен процес њихове рекомбинације није могућ (ако се занемари изузетак који сам претходно описао), па тако и ћерка од оца наслеђује његов X хромозом практично непромењен, као што син наслеђује Y хромозом.

X и Y хромозоми који наслеђујемо од оца су дакле увек копије његових X и Y хромозома.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 357
  • mtDNA: H1-f5a*
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #13 послато: Мај 12, 2020, 02:02:17 поподне »
Мариголд и Ојлере, моје незнање...ја сам мислио да је то једна линија, као код Y линије (директно од оца на сина, па сам мислио да у случају мт-ДНК то иде искључиво од мајке на ћерку)...да ли може да се објасни како то у простом примеру функционише (јер по некој логици, ако се већ добије конкретан резултат мт-ДНК, онда она мора да прати неку конкретну линију)...То онда испада да Y линија иде директно вертикално, а X линија кривуда?

Митохондријална ДНК се наслеђује по женској линији (углавном, ако занемаримо најновија открића, али су случајеви ретки), што значи да сте добро схватили да је једна линија: мајка-баба-прабаба... Значи, моју мтДНК хаплогрупу сам наследила од мајке, она од своје итд. а исту мтДНК ХГ ће наследити моји потомци.
Проблем настаје ако се то изједначује са Х хромозомом у 23. пару. Хромозоми се налазе у једру, а мтДНК у митохондријама (ћелијске органеле). Објашњено је у линковима и видео клиповима које сам поставила.

<a href="https://www.youtube.com/v/URUJD5NEXC8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/URUJD5NEXC8</a>

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 357
  • mtDNA: H1-f5a*
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #14 послато: Мај 12, 2020, 02:16:14 поподне »
За оне који нису читали текст са линка https://www.bionet-skola.com/w/Mitohondrijski_genom

"Mitohondrijski genom je dvolančana DNK u mitohondrijama, mtDNK u obliku prstena. Njena ukupna količina je daleko manja od količine jedarne DNK, ali nije zanemarljiva zato što sadrži gene važne za funkcionisanje ćelije. MtDNK se nalazi u nekoliko kopija (oko 10) u matriksu svake mitohondrije grupisana u nukleoide koji su pričvršćeni za unutrašnju membranu i imaju prstenast oblik. U ćelijama čoveka nalazi se hiljade kopija mtDNK pa tako njena ukupna količina čini više od 0,5% naslednog materijala u telesnoj ćeliji sa jedrom.

Prilikom oplođenja zigot dobija mitohondrije samo iz jajne ćelije jer spermatozoid unosi u jajnu ćeliju samo genom svog jedra. Mitohondrijski geni se prenose isključivo preko majke (materinsko nasleđivanje) pri čemu to nasleđivanje odstupa od Mendelovih pravila (zakona). Danas je poznato više naslednih mitohondrijskih bolesti čiji uzrok je mutacija gena na mtDNK.

Mitohondrijski genom čoveka
Zahvaljujući relativno maloj veličini humane mtDNK celokupna sekvenca određena je još 1981. godine. Od 16 569 nukleotidnih parova (bp) u 44% nalaze se parovi guanina-citozina (G+C).

Svojstva i veličina
To je posebna vrsta DNK slična prokariotskoj i po obliku (prstenasta), po osobinama nekih kodona kao i po tome što nije vezana za histone. Ima sposobnost replikacije nezavisno od replikacije jedarne DNK, a i mitohondrije se dele nezavisno od deobe same ćelije. Po veličini je slična virusnoj DNK jer se kreće od oko 6000 - 300 000 bp, dok je kod sisara oko 16 500 bp (manje od 0,03 % od veličine najmanjeg hromozoma).

Geni
Na mtDNK nalazi se 37 gena koji određuju sintezu proteina koje mitohondrije koriste za sopstvene funkcije, a ostale proteine uzimaju iz citoplazme. Mitohondrijski geni ne sadrže introne. Kod nekih organizama prilikom oplođenja spermatozoid pored jedra u jajnu ćeliju unosi i svoje mitohondrije ali je njihov broj daleko manji od onog u citoplazmi jajne ćelije (kod miša je taj odnos 75 : 100 000). Tako se praktično geni smešteni na mtDNK nasleđuju samo od majke. Pošto se replikuju nezavisno od deobe ćelije onda se nejednako raspoređuju u kćerke ćelije posle deobe. Ako genom posmatramo, uključujući i mtDNK, kao zbir hromozomskih i mitohondrijskih gena onda u svim ćelijama postoji mozaicizam.

Mitohondrijska DNK (genom) kodira dve rRNK, 22 tRNK i 13 polipeptida (proteina). Ti polipeptidi učestvuju u ćelijskom disanju koje se odvija u mitohondrijama. Ostali proteini neophodni za funkcionisqnje mitohondrija kodirani su genima smeštenim u jedarnoj DNK.

Kodoni
U mitohondrijalnom genomu 4 od ukupno 64 kodona u sastavu humane mtDNK imaju drugačije značenje od jedarne DNK (odstupanje od univerzalnosti genetičkog koda), tako npr. kod sisara:

UGA kodon se čita kao aminokiselina triptofan, a inače je u jedarnoj DNK to stop-kodon
AUA se u mitohondrijama čita kao metionin, a kod drugih kao izoleucin
AGG ima značenje stop-kodona u mitohondrijama, a u jedarnoj DNK on kodira arginin.
Mala ali važna podgrupa gena genoma čoveka se nalazi u mitohondrijama u citoplazmi. Mitohondrijski geni se prenose na potomstvo isključivo preko majke (materinski – matroklino), što odstupa od Mendelovih pravila. Ćelije čoveka imaju na stotine mitohondrija i svaka sadrži nekoliko kopija malih molekula u obliku prstena, mitohondrijskih hromozoma. Molekul mitohondrijske DNK je dug samo 16 kb (manje od 0.03% dužine najmanjeg hromozoma!) i kodira samo nekoliko desetina gena (ukupno 37 gena koji nemaju introne). Takodje, mitohondrijska DNK za razliku od jedarne nije povezana sa proteinima. U skladu sa razlikama u broju mitohondrija u različitim ćelijama varira i procenat mitohondrijske DNK u ukupnoj količini DNK ćelije. Tako da, na primer, u jajnoj ćeliji mitohondrijska DNK čini čak 30% ukupne DNK.

Mitohondrijske bolesti
Nastaju kao posledica poremećene funkcije mitohondrija usled mutacija u:

jedarnim genima koji kodiraju proteine neophodne za normalan rad mitohondrija;
mitohondrijskoj DNK.
Mutacije jedarnih gena se nasleđuju po Mendelovim zakonima, dok se mutacije u mitohondrijskoj DNK nasleđuju materinski (maternalno).

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 394
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #15 послато: Мај 12, 2020, 03:26:46 поподне »
Ево још једног јаснијег видеа шта је мтДНК:

<a href="https://www.youtube.com/v/i1dAnpSFbyI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/i1dAnpSFbyI</a>

Али, није све тако једноставно  :):

<a href="https://www.youtube.com/v/JE9WnROTSQs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/JE9WnROTSQs</a>
Врло занимљив овај други видео.
Има случајева да када јајне ћелије жене нису "квалитетне" узму јаја у ћелију донора, изваде једро и убаце једро из јајне ћелије жене и сперматозоида. Фактички, дете као да има три родитеља. Митохондријална ДНК је од жене која је донирала јајну ћелију, а остали гени од  жене која је имала проблем и мушкарца

Ово што је Ојлер писао о рекомбинацији Y-хромозома сам и ја читала негде, а мислим да сам и писала о томе овде негде на форуму.

Још једна занимљива ствар јесте да смо ми мозаични. Када би детаљно анализирати ћелије из различитих делова нашег тела видели би да постоје мање разлике у геному.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1388
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #16 послато: Мај 12, 2020, 05:02:26 поподне »
Мислим да смо сe сада сви разумeли

Mt DNK прeноси искључиво мајка на своју дeцу и то ону коју јe наслeдила од својe мајкe, а ова од својe мајкe. Син јe нe прeноси на својe потомство.

Х хромозом сe наслeђујe ако су у питању жeнска дeца од оца (и то искључиво онај који јe он наслeдио од својe мајкe који можe прeдстављати и рeкомбинацију њeних ХХ хромозома наслeђeних од оба родитeља, а и нe мора) и од мајкe, а ако су у питању мушка дeца само од мајкe (било као јeдан од њeна два наслeђeна ХХ хромозома од оца и мајкe било као њихову рeкомбинацију).


http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4750/Disertacija346.pdf?sequence=1&isAllowed=y

 2.4.4. Mitohondrijska DNK
Mitohondrijska DNK specifična je po tome što se, u zavisnosti od vrste tkiva,
nalazi u velikom broju kopija unutar ćelije (shodno broju mitohondrija). Tako se, npr. u
ćelijama kože, sluzokože ili vagine nalazi oko 1000 mitohondrija po jednoj ćeliji, a
moguće je da broj molekula DNK, po jednoj ćeliji, premašuje i nekoliko hiljada.

Upravo zbog toga, analiza mitohondrijske DNK vrši se u slučajevima kada je u
biološkom uzorku prisutna veoma mala količina DNK, ili su ti uzorci stari i degradirani
(npr. stari skeleti, nokti, kosa).

Pored toga, važna osobina mitohondrijske DNK je i to što se nasleđuje isključivo po materinskoj liniji.

Razlog za ovakav tip nasleđivanja leži u činjenici da, prilikom oplodnje, u jajnu ćeliju ulazi samo glava spermatozoida, koja ne sadrži mitohondrije, a vrat i rep spermatozoida, koji sadrže mitohondrije, ostaju van jajne ćelije.

Usled navedenog, analiza mitohondrijske DNK može se koristiti za identifikaciju nepoznate ženske osobe upoređivanjem njenog DNK profila, sa DNK profilima srodnika sa majčine strane.

Zahvaljujući analizi polimorfizma mitohondrijske DNK, izvršenoj u populaciji
Vojvodine113, otkrivene su mtDNK sekvence i svrstane u odgovarajuće haplogrupe.
Takođe, određene su i frekvencije ovih haplogrupa. Njihovim poređenjem sa
populacionim studijama drugih regija, utvrđeno je da mitohondrijski genetski materijal stanovništva Vojvodine ima više sličnosti sa drugim populacijama Južne Evrope, a da istovremeno poseduje kombinacije mtDNK podgrupa i zasebne tipove sekvenci koji su karakteristični, pre svega za populacije Srednje i Istočne Evrope.

 Praćenjem podudarnosti i razlika haplotipova i učestalosti njihovog javljanja u različitim
populacijama, može se doći do određenih zaključaka o velikim svetskim migracijama
ljudi, što predstavlja još jednu, od širokog spektra oblasti, u kojima analiza
mikrosatelitskih markera može naći svoju primenu.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5973
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #17 послато: Мај 12, 2020, 05:10:14 поподне »


Zahvaljujući analizi polimorfizma mitohondrijske DNK, izvršenoj u populaciji
Vojvodine113, otkrivene su mtDNK sekvence i svrstane u odgovarajuće haplogrupe.
Takođe, određene su i frekvencije ovih haplogrupa. Njihovim poređenjem sa
populacionim studijama drugih regija, utvrđeno je da mitohondrijski genetski materijal stanovništva Vojvodine ima više sličnosti sa drugim populacijama Južne Evrope, a da istovremeno poseduje kombinacije mtDNK podgrupa i zasebne tipove sekvenci koji su karakteristični, pre svega za populacije Srednje i Istočne Evrope.

 Praćenjem podudarnosti i razlika haplotipova i učestalosti njihovog javljanja u različitim
populacijama, može se doći do određenih zaključaka o velikim svetskim migracijama
ljudi, što predstavlja još jednu, od širokog spektra oblasti, u kojima analiza
mikrosatelitskih markera može naći svoju primenu.
Ту је занимљива ситуација код Фарана. Негде сам прочитао да су се досељеници из Скандинавије женили углавном са женама из Британије, а то показује и ту разлику између фарске Y генетике и мт-ДНК:
Y chromosomes, tracing male descent, are 87% Scandinavian[8] but mitochondrial DNA, tracing female descent, is 84% Celtic
https://en.wikipedia.org/wiki/Faroe_Islanders

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 792
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #18 послато: Мај 12, 2020, 05:44:30 поподне »
Ova tema postaje sve zanimljivija i uživanje je za čitati jer je sve dokumentovano, nema proizvoljnosti :) :)
Može se puno  naučiti....

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1226
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Населеђивање преко мт-ДНК
« Одговор #19 послато: Мај 12, 2020, 05:46:42 поподне »
Ту је занимљива ситуација код Фарана. Негде сам прочитао да су се досељеници из Скандинавије женили углавном са женама из Британије, а то показује и ту разлику између фарске Y генетике и мт-ДНК:
Y chromosomes, tracing male descent, are 87% Scandinavian[8] but mitochondrial DNA, tracing female descent, is 84% Celtic
https://en.wikipedia.org/wiki/Faroe_Islanders
Pa možda nije ni neobično toliko ako uzmemo u obzir da su se počeli naseljavati na ostrva u šestom vijeku a sad ih ima 70000 sva sa dijasporom.E sad kad bi poznavo boljw matematiku ja bi mozda i izračuno kojom progresijom prelazimo 14 vijekova da bi stigli do brojke do 70000 stanovnika.Poenta jeste da je svw moglo krenuti od tri zene..I treba imati u vidu da su i dan danas porodice mnogočlane...sa moguće i najvwćim procentom nataliteta u Evropi...