Аутор Тема: Галипољски Срби  (Прочитано 13516 пута)

Srkibiochem

  • Гост
Галипољски Срби
« послато: Децембар 11, 2013, 01:27:15 пре подне »
Поздрав свима! Нађох овај занимљив текст, па рекох да га поделим са вама:

http://www.intermagazin.rs/galipoljski-srbi-preziveli-osmanlije-nestali-u-jugoslaviji/

Има ли неко можда неку литературу о овој теми? Постоји ли доступна архивска грађа? Јако ме занима ова тема...хвала унапред!

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #1 послато: Децембар 11, 2013, 09:32:07 пре подне »
Колико сам видио, постоје двије књиге на које се сви позивају, а везане су за Галипољске Србе.

Миленко Филиповић "Галипољски Срби"

Павле Ивић "О говору галипољских Срба"

Нажалост, нису само ови Срби однарођени дио Срба, има их још којекуде. Нестали су Срби у Украјини, Срби у Жумберку, Срби католици у западној Херцеговини и Далмацији, српске колоније у Словачкој, Италији, Мађарској.

С друге стране, било је и прилива у Србе разних других нација и тај процес и данас траје. Значајан дио Цинцара утопио се у Србе у 19. и 20.вијеку, добар дио странаца разног поријекла који су живјели у Краљевини Србији.

Значи, има и расрбљавања, али и посрбљавања. Питање је само чега има више. Ја бих рекао ипак више расрбљавања. Треба разликовати масовну промјену идентитета као дио смишљеног инжињеринга (Срби католици у бившој Југославији) од постепеног утапања мањине у доминирајућу већину (Срби у Мађарској).


Srkibiochem

  • Гост
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #2 послато: Децембар 11, 2013, 09:53:52 пре подне »
Синиша, хвала на одговору! Занимљиво заиста. Погледаћу да нађем кљиге које сте поменули. Поздрав!

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #3 послато: Децембар 11, 2013, 05:31:13 поподне »
Цитат
Има ли неко можда неку литературу о овој теми? Постоји ли доступна архивска грађа?

Поред два дела које је поменуо Синиша, у оквиру едиције ''КОРЕНИ'', књига бр. 25 ''ГАЛИПОЉСКИ СРБИ'' објављено је и:
1) Јеремија М. Павловић - Најновије досељавање становништва
2) Владимир Ћоровић - Једно старо српско насеље код Цариграда
3) Душанка Бојанић Лукач - О прошлости галипољских Срба
4) Атанасије Урошевић - О галипољским Србима
5) Радмила Тричковић - Галипољски Срби и Јагодина
6) Феридун М. Емецен - Историја једне миграције с почетка 16.ст. Сремски изгнаници на Галипољу
7) Олга Зиројевић - Један прилог историји галипољских Срба

Поздрав
Икавац

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1088
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #4 послато: Децембар 11, 2013, 07:36:13 поподне »
Књигу Павла Ивића о говору Галипољских Срба прочитах прѣ неку годину. Найважния особина их говора йе свакако очување гласа Ѣ.

Глас Ѣ они изговарайу као нешто између "Е" и "И", те с тога они на примѣр рѣчи "дѣте" и "трѣба", "свѣтло" тако и изговарайу (односно изговарали су, йер их више нема као зайеднице).
Друга особина йе одлично чување свих прошлих глаголских врѣмен, коя у њих нѣсу замѣњива, за разлику од београдско-загорскога срПскога у ком ништа осим обичнога придѣвскога нѣйе пожељно од 1945 па на овамо. Тако на примѣр "Петар прође путем" значи у прѣводу на београдско - загорски "Видео сам Петра како йе прошао путем", док рѣченица "Петар йе прошао путем" значи "Речено ми йе да йе Петар прошао путем, али га я нисам видео".

Уз то, их говор чува разлику између мѣстнога и датељнога множине, те веле "идемо по улица", гдѣ йе завршно "Х" изгубљено због потпунога нестанка наведенога гласа у их говору, као што йе случай и са великом већином осталих србских говоръ.

Разлика у односу на друге србске говоре има йош доста, ово су неке койих се сѣтих.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Srkibiochem

  • Гост
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #5 послато: Децембар 12, 2013, 01:43:57 поподне »
Немам речи - хвала свима! Поздрав!

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 631
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #6 послато: Април 18, 2015, 04:36:01 поподне »
О херојству Срба из Срема, њиховог ропства под Цариградом , поновног досељавања у Србију, поновно враћање, као и очување језика и обичаја,  и небрига о њима, може се прочитати у врло корисном тексту - http://akademskikrug.rs/povest-jednog-izgnanstva/

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #7 послато: Април 28, 2015, 06:59:55 поподне »
Данас сам ишчитао горе поменуту литературу из које сам схватио да су Галипољски Срби заправо пореклом Сремци, које је Сулејман сургунисао у Галипоље.

Међутим, уопште ми није јасно шта се тачно с њима дешавало у међувремену, од 1521. до 1912?

Као места њиховог насељавања у периоду негде од 1700. до 1741. помињу се: Јагодин-мала у Нишу, села Шести Габар, Топли Дол, Крак (Крагујевац) и Звонце код Пирота, Калипоље код Пљеваља, Обреж, Поточац, Бачина и Варварин у Темнићу. Мени није јасно кад и како су се досељавали у та места...

Је ли некоме од вас јасан историјат Галипљских Срба пре 20. века? Молим за тумачење...

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1283
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #8 послато: Мај 27, 2017, 01:21:29 поподне »
Негде сам прочитао да се највећи део њих након Балканских ратова доселио на простор Старе Србије-данашње Македоније и да су након Другог светског рата углавном утопљени у новосклепани македонски национални корпус.
Да ли се језик којим говоре,или су говорили разликује од овог данашњег нашег говора?Каква су им имена и презимена,да ли славе славе или само чувају сећање на некадашње славе које су славили пре него што их је Сулејман раселио?
Интересује ме да ли их има данас, Галипољских Срба који нису подлегли процесу расрбљавања и који имају предање о пресељењу из Срема и вишевековном ропству у Галипољу ?Ако постије где се налазе данас,да ли у Македонији,Бугарској,Турској или Србији ? :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9108
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #9 послато: Мај 27, 2017, 02:25:50 поподне »
Негде сам прочитао да се највећи део њих након Балканских ратова доселио на простор Старе Србије-данашње Македоније и да су након Другог светског рата углавном утопљени у новосклепани македонски национални корпус.
Да ли се језик којим говоре,или су говорили разликује од овог данашњег нашег говора?Каква су им имена и презимена,да ли славе славе или само чувају сећање на некадашње славе које су славили пре него што их је Сулејман раселио?
Интересује ме да ли их има данас, Галипољских Срба који нису подлегли процесу расрбљавања и који имају предање о пресељењу из Срема и вишевековном ропству у Галипољу ?Ако постије где се налазе данас,да ли у Македонији,Бугарској,Турској или Србији ? :)

Ево једног податка из књиге Нови крајеви Србије (1912-1915), аутора Марка Јагодића, а што се тиче насељавања Галипољских Срба у Јужну Србију.

С друте стране, Срби из дијаспоре су прихватани као насељеници. Групи српских породица из јужне Угарске, одсељених крајем 19. века у Бутарску, колонизација је одобрена у Тетовском округу. У мају 1914. насељено је 105 породица (376 људи) из једне српске оазе на Галипољу (сепа Бајрамић и Кара Ђал). Њима је дата земља у атару села Бунарџик у Скопском срезу, а чак им је пружена и новчана помоћ, будући да су били без икакве имовине јер су пострадали у рату.787


787 Насељеници из Галипоља су посебним возом довезени у Србију. Но, они нису били задовољни локацијом коју су добили због претежно муслиманског окружења у ком су се нашли и захтевали су да буду пресељени негде другде "где има Срба", АС, МИД-ПО, ролна микрофилма 419, 1914, Н/3, конзул у Солуну, Г. Винтровић, министру иностраних дела, Н. Пашићу, пов. бр. 11 О, 11/24. 5. 1914; министар унутрашњих дела, С. Протић, истом пбр. 1042, 11/24. 5. 1914; МУД-П, 1914, Ф 18 Р 9; Политика, 9122. 5. 1914; 4/17. 6. 1914.



Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1283
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #10 послато: Мај 27, 2017, 05:47:37 поподне »
Ево једног податка из књиге Нови крајеви Србије (1912-1915), аутора Марка Јагодића, а што се тиче насељавања Галипољских Срба у Јужну Србију.

С друте стране, Срби из дијаспоре су прихватани као насељеници. Групи српских породица из јужне Угарске, одсељених крајем 19. века у Бутарску, колонизација је одобрена у Тетовском округу. У мају 1914. насељено је 105 породица (376 људи) из једне српске оазе на Галипољу (сепа Бајрамић и Кара Ђал). Њима је дата земља у атару села Бунарџик у Скопском срезу, а чак им је пружена и новчана помоћ, будући да су били без икакве имовине јер су пострадали у рату.787


787 Насељеници из Галипоља су посебним возом довезени у Србију. Но, они нису били задовољни локацијом коју су добили због претежно муслиманског окружења у ком су се нашли и захтевали су да буду пресељени негде другде "где има Срба", АС, МИД-ПО, ролна микрофилма 419, 1914, Н/3, конзул у Солуну, Г. Винтровић, министру иностраних дела, Н. Пашићу, пов. бр. 11 О, 11/24. 5. 1914; министар унутрашњих дела, С. Протић, истом пбр. 1042, 11/24. 5. 1914; МУД-П, 1914, Ф 18 Р 9; Политика, 9122. 5. 1914; 4/17. 6. 1914.

Обзиром да су преко 350 година живели ван матице и сународника,верујем да је такав њихов захтев очекиван. :)
А јел их има данас и какве су њихове етнографске специфичности?Да ли постоји неки познатији Галипољски Србин,као што код Лужичких имамо Михаела Балака и Павла Јуришића Штурма? :)
« Последња измена: Мај 27, 2017, 05:49:40 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9108
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #11 послато: Мај 27, 2017, 06:25:39 поподне »
Обзиром да су преко 350 година живели ван матице и сународника,верујем да је такав њихов захтев очекиван. :)
А јел их има данас и какве су њихове етнографске специфичности?Да ли постоји неки познатији Галипољски Србин,као што код Лужичких имамо Михаела Балака и Павла Јуришића Штурма? :)

Пореклом Лужички Србин је био и Лајбниц! 8)

Не знам да постоји неки познати Галипољски Србин, тј. вероватно има неко, али можда ни он више не зна од којих је пореклом?

Данас су Македонцима Срби пореклом из Мађарске, Румуније, ти са Галипоља... мада, вероватно је понешто од тога и претекло, и да се памти од кога су...



Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #12 послато: Мај 27, 2017, 07:38:58 поподне »
Обзиром да су преко 350 година живели ван матице и сународника,верујем да је такав њихов захтев очекиван. :)
А јел их има данас и какве су њихове етнографске специфичности?Да ли постоји неки познатији Галипољски Србин,као што код Лужичких имамо Михаела Балака и Павла Јуришића Штурма? :)

Ако их будемо тражили наћићемо их! Ако су они 400 година могли да чувају свој језик, веру, обичаје, онда ваљда можемо и ми њихова браћа да их окупимо или потражимо њихове потомке. То је иначе баш добар тематски рад, можда ја грешим, за студенте етнологије, и постидипломце.Можда САНУ има неке радове на ову тему.

Ако некад неки потомак галипољских Срба набаса на овај форум и ову тему можда му буде интересантан овај рад (ја сам га помињао на теми о Кричима).

http://jaha.org.ro/index.php/JAHA/article/viewFile/61/59
 
FIELDS OF WHEAT, HILLS OF BLOOD: PASSAGES TO NATIONHOOD IN GREEK MACEDONIA, 1870-1990
Karakasidou, Anastasia N.

Рад говори са социолошког аспекта (по мени) пре свега о судбини грчких избеглица, али помиње и остале популације, о последицама тог средњевековног присилног расељавања становништва Балкана под утицајем инвазије Турака на Византију и Балкан и њиховог "разменом становништва" поновног враћања у отаџбинске земље или земље свог порекла и проблемима на које су наилазили од стране својих сународника (неразумевања и неприхватања) до несналажења и сиромаштва. Обиман рад на енглеском језику,али веома занимљив.

https://books.google.rs/books?id=vGQ2enTZWO4C&pg=PP4&lpg=PP4&dq=Fields+of+Wheat,+Hills+of+Blood:+Passages+to+Nationhood+in+Greek+Macedonia,+By+Anastasia+N.+Karakasidou&source=bl&ots=hZm9v3gg7z&sig=vcs_dKOIxxQH-iEMwDwOzo6JE-0&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjKgOKe-4_UAhWC0BoKHYi4AbkQ6AEISDAH#v=onepage&q=Fields%20of%20Wheat%2C%20Hills%20of%20Blood%3A%20Passages%20to%20Nationhood%20in%20Greek%20Macedonia%2C%20By%20Anastasia%20N.%20Karakasidou&f=false

Ауторка нигде не помиње  реч Срби (баш сам се зачитао), већ становнике (па и избеглице) који говоре словенске језике (а то могу да буду Срби, Македонци, Бугари).

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1283
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #13 послато: Мај 27, 2017, 09:59:59 поподне »
Ако их будемо тражили наћићемо их! Ако су они 400 година могли да чувају свој језик, веру, обичаје, онда ваљда можемо и ми њихова браћа да их окупимо или потражимо њихове потомке. То је иначе баш добар тематски рад, можда ја грешим, за студенте етнологије, и постидипломце.Можда САНУ има неке радове на ову тему.

Ако некад неки потомак галипољских Срба набаса на овај форум и ову тему можда му буде интересантан овај рад (ја сам га помињао на теми о Кричима).

http://jaha.org.ro/index.php/JAHA/article/viewFile/61/59
 
FIELDS OF WHEAT, HILLS OF BLOOD: PASSAGES TO NATIONHOOD IN GREEK MACEDONIA, 1870-1990
Karakasidou, Anastasia N.

Рад говори са социолошког аспекта (по мени) пре свега о судбини грчких избеглица, али помиње и остале популације, о последицама тог средњевековног присилног расељавања становништва Балкана под утицајем инвазије Турака на Византију и Балкан и њиховог "разменом становништва" поновног враћања у отаџбинске земље или земље свог порекла и проблемима на које су наилазили од стране својих сународника (неразумевања и неприхватања) до несналажења и сиромаштва. Обиман рад на енглеском језику,али веома занимљив.

https://books.google.rs/books?id=vGQ2enTZWO4C&pg=PP4&lpg=PP4&dq=Fields+of+Wheat,+Hills+of+Blood:+Passages+to+Nationhood+in+Greek+Macedonia,+By+Anastasia+N.+Karakasidou&source=bl&ots=hZm9v3gg7z&sig=vcs_dKOIxxQH-iEMwDwOzo6JE-0&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjKgOKe-4_UAhWC0BoKHYi4AbkQ6AEISDAH#v=onepage&q=Fields%20of%20Wheat%2C%20Hills%20of%20Blood%3A%20Passages%20to%20Nationhood%20in%20Greek%20Macedonia%2C%20By%20Anastasia%20N.%20Karakasidou&f=false

Ауторка нигде не помиње  реч Срби (баш сам се зачитао), већ становнике (па и избеглице) који говоре словенске језике (а то могу да буду Срби, Македонци, Бугари).

Слажем се,мислим да су толико заслужили. :) Могуће да има у САНУ само  ме чуди да се поред проучавања Цинцара,Влаха,Буњеваца и не знам ни ја кога ,наши етнографи попут Цвијића и Поповића нису бавили нашом браћом,Галипољским Србима ( нека нико не помисли да се подругујем овим народима што сам споменуо ,али се по мом мишљењу треба прво позабавити собом и својим народом па онда другима ).

Галипољски Срби снимљени по доласку у Југославију 1922. године
По тексту Бориса Шубашића, Срби који су силом пресељени у Галипољеу 16.веку били су из Срема.Чували су своје име и традицију више од 400 година, док их није отуђила Брозова Југославија.
Сремци у галипољском селу Бајрамич остали су непоколебљиви и задржали су језик и обичаје далеке отаџбине.
- Они представљају јединствен феномен. У потпуном окружењу Турака, Грка и Бугара, они су успели да четири века очувају свој етнички индентитет, иако нису имали никакву везу с матицом - наводи Челиковић.
Бранислав Челиковић своје истраживање управо је базирао на тим Србима, за које тврди да су потицали са простора Срема.
„Забележена су и њихова имена (у попису прим. аут.): Павле, Радослав, Радован, Марко, Јован, Милош Вук, Радич, Лазар... У наредним пописима почињу да се јављају ковертити, о чему сведоче исламска имена, што говори о постепеној исламизацији. Међутим, знатно већи утицај на Србе Галипољце вршили су Грци, који су живели у околним селима и под чијом црквом је било и српско становништво, тако да је кроз мешовите бракове део Срба прихватао грчки језик и културу, и временом бивао хеленизован. До краја XИX века они не само да нису имали никакву везу са матицом, већ се у Србији уопште није знало за њихово постојање“, истиче Челиковић.
Почетком XX века једино су се Срби Галипољци из села Бајрамич осећали Србима, јер су говорили свој језик, док су остали углавном говорили грчки.
Мировним уговорима из 1920. Бајрамич је припао Грцима и Галипољски Срби су из Лутре кренули у свој крај.
- Нажалост, долазак у Бајрамич 1920. није донео мира већ знатно умањеној групи Срба пошто су неки помрли, а неки остали у Пловдиву, Скопљу и Солуну. Септембра 1922. после по Грке несрећног грчко-турксог рата, Бајрамич је пао поново под Турке - пише Филиповић.
Галипољски Срби су морали да беже главом без обзира пред новим турским погромима хришћана.
- Овог пута нису могли готово ништа да понесу од имања. Док су раније носили стално са собом и звоно из своје цркве, приликом ове сеобе нису могли, него су га бацили у црквени бунар. Многи нису понели ништа сем икона - забележио је Филиповић.
- После невероватне одисеје више од 1.100 Галипољских Срба дошло је 1922. у село Пехчево на крајњем истоку данашње БЈР Македоније. На надгробним споменицима до Другог светског рата види се да су сахрањивани под старим презименима на "ић". После рата на гробницама истих породица пишу презимена која се завршавају на "ски". Од 73 породице Галипољаца које су дошле у Пехчево на последњем попису 2002. само 12 становника ове варошице изјаснило се као Срби - каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције "Корени".
Ипак, додаје он, још има неколико Галипољаца који памте своје порекло и претке. Један од њих је и Љупче Галзов, чији је отац био је врло поносан на српско порекло, па га је у средњу школу послао у Јагодину, а потом на факултет у Београд.
- Он нас је одвео до капеле Свете Петке, где Галипољци чувају своју највећу светињу - икону Свете преподобне мученице Параскеве - коју су са собом носили током свих сеоба. Ту се последњи Галипољски Срби моле да њихови потомци не забораве корене.Ово је текст са странице на фејсбуку Србска Историја ,који је пренет са странице Сербски времеплов,али изгледа да та страница више не постоји .

А ево још једног текста који описује трагедију тог напаћеног народа  :-[..http://projekatidentitet.blogspot.rs/2017/01/blog-post_29.html
« Последња измена: Мај 27, 2017, 10:04:18 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6793
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #14 послато: Мај 28, 2017, 02:18:23 поподне »
Слажем се,мислим да су толико заслужили. :) Могуће да има у САНУ само  ме чуди да се поред проучавања Цинцара,Влаха,Буњеваца и не знам ни ја кога ,наши етнографи попут Цвијића и Поповића нису бавили нашом браћом,Галипољским Србима ( нека нико не помисли да се подругујем овим народима што сам споменуо ,али се по мом мишљењу треба прво позабавити собом и својим народом па онда другима ).

Галипољски Срби снимљени по доласку у Југославију 1922. године
По тексту Бориса Шубашића, Срби који су силом пресељени у Галипољеу 16.веку били су из Срема.Чували су своје име и традицију више од 400 година, док их није отуђила Брозова Југославија.
Сремци у галипољском селу Бајрамич остали су непоколебљиви и задржали су језик и обичаје далеке отаџбине.
- Они представљају јединствен феномен. У потпуном окружењу Турака, Грка и Бугара, они су успели да четири века очувају свој етнички индентитет, иако нису имали никакву везу с матицом - наводи Челиковић.
Бранислав Челиковић своје истраживање управо је базирао на тим Србима, за које тврди да су потицали са простора Срема.
„Забележена су и њихова имена (у попису прим. аут.): Павле, Радослав, Радован, Марко, Јован, Милош Вук, Радич, Лазар... У наредним пописима почињу да се јављају ковертити, о чему сведоче исламска имена, што говори о постепеној исламизацији. Међутим, знатно већи утицај на Србе Галипољце вршили су Грци, који су живели у околним селима и под чијом црквом је било и српско становништво, тако да је кроз мешовите бракове део Срба прихватао грчки језик и културу, и временом бивао хеленизован. До краја XИX века они не само да нису имали никакву везу са матицом, већ се у Србији уопште није знало за њихово постојање“, истиче Челиковић.
Почетком XX века једино су се Срби Галипољци из села Бајрамич осећали Србима, јер су говорили свој језик, док су остали углавном говорили грчки.
Мировним уговорима из 1920. Бајрамич је припао Грцима и Галипољски Срби су из Лутре кренули у свој крај.
- Нажалост, долазак у Бајрамич 1920. није донео мира већ знатно умањеној групи Срба пошто су неки помрли, а неки остали у Пловдиву, Скопљу и Солуну. Септембра 1922. после по Грке несрећног грчко-турксог рата, Бајрамич је пао поново под Турке - пише Филиповић.
Галипољски Срби су морали да беже главом без обзира пред новим турским погромима хришћана.
- Овог пута нису могли готово ништа да понесу од имања. Док су раније носили стално са собом и звоно из своје цркве, приликом ове сеобе нису могли, него су га бацили у црквени бунар. Многи нису понели ништа сем икона - забележио је Филиповић.
- После невероватне одисеје више од 1.100 Галипољских Срба дошло је 1922. у село Пехчево на крајњем истоку данашње БЈР Македоније. На надгробним споменицима до Другог светског рата види се да су сахрањивани под старим презименима на "ић". После рата на гробницама истих породица пишу презимена која се завршавају на "ски". Од 73 породице Галипољаца које су дошле у Пехчево на последњем попису 2002. само 12 становника ове варошице изјаснило се као Срби - каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције "Корени".
Ипак, додаје он, још има неколико Галипољаца који памте своје порекло и претке. Један од њих је и Љупче Галзов, чији је отац био је врло поносан на српско порекло, па га је у средњу школу послао у Јагодину, а потом на факултет у Београд.
- Он нас је одвео до капеле Свете Петке, где Галипољци чувају своју највећу светињу - икону Свете преподобне мученице Параскеве - коју су са собом носили током свих сеоба. Ту се последњи Галипољски Срби моле да њихови потомци не забораве корене.Ово је текст са странице на фејсбуку Србска Историја ,који је пренет са странице Сербски времеплов,али изгледа да та страница више не постоји .

А ево још једног текста који описује трагедију тог напаћеног народа  :-[..http://projekatidentitet.blogspot.rs/2017/01/blog-post_29.html

Није мало писано о Галипољским Србима, више чланака је изашло од 1928. па надаље који се њима баве. Поред теорије о пореклу из Срема, постоји и хипотеза по којој су они пореклом из Јагодине и њене околине. Ево списка литературе о Галипољским Србима:

Jeremija Pavlović, Najnovije doseljavanje stanovništva (1928)

Vladimir Ćorović, Jedno staro srpsko naselje u blizini Carigrada (1932)

Milenko S. Filipović, Galipoljski Srbi (1946)

Pavle Ivić, O govoru Galipoljskih Srba (1957)

Dušanka Bojanić Lukač, O prošlosti Galipoljskih Srba (1967)

Atanasije Urošević, O Galipoljskim Srbima (1971)

Radmila Tričković, Galipoljski Srbi i Jagodina (1983)

Ferudin M. Emecen, Istorija jedne migracije s početka XVI stoljeća. Sremski izgnanici na Galipolju (1996)

Olga Zirojević, Jedan prilog istoriji Galipoljskih Srba (1991)

Pogovor: B. Čeliković, Srbi Galipoljci

http://www.delfi.rs/knjige/61260_galipoljski_srbi_knjiga_delfi_knjizare.html

Права је иронија судбине да су се потомци Галипољских Срба македонизовали (заслугом комуниста) само зато што су колонизовани на исток Македоније, а са Македонијом нису имали никаквих историјских додирних тачака.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:467765-%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%83-%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9108
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #15 послато: Мај 28, 2017, 02:34:33 поподне »
НиколаВук је у праву, има доста написано о Галипољским Србима, чак нешто беше и на нашој отвореној Дигиталној, само вероватно ти линкови више не раде...

Ево један рад што је мени својевремено послао ПИБ:






Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #16 послато: Мај 28, 2017, 03:07:48 поподне »
С обзиром, да сам је релативно нов члан, нема ни година дана, а да породично од 2013.годоине пратимо овај форум, не знам како су постављени циљеви Српског ДНК пројекта, и о којим средствима се ради.
Али сматрам да ентизијазам дакле добра воља данас у време интернета може много да учини.
Па ако би имали нека имена и презимена, или само презимена и села, односно засеоке где су се нађли између два светска рата, дошли би до неких још живих потомака тих Галипољски Срба, па би могли неког од њих можда и да заинтерсеујемо за овај пројекат.

Ако ништа друго,није свако расположен за ДНК истраживање,знали би да неко мисли на њих. Могу да се укључе у дискусије. Некада и то пуно значи човеку одвојеном од матице.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9108
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #17 послато: Мај 28, 2017, 03:59:15 поподне »
С обзиром, да сам је релативно нов члан, нема ни година дана, а да породично од 2013.годоине пратимо овај форум, не знам како су постављени циљеви Српског ДНК пројекта, и о којим средствима се ради.
Али сматрам да ентизијазам дакле добра воља данас у време интернета може много да учини.
Па ако би имали нека имена и презимена, или само презимена и села, односно засеоке где су се нађли између два светска рата, дошли би до неких још живих потомака тих Галипољски Срба, па би могли неког од њих можда и да заинтерсеујемо за овај пројекат.

Ако ништа друго,није свако расположен за ДНК истраживање,знали би да неко мисли на њих. Могу да се укључе у дискусије. Некада и то пуно значи човеку одвојеном од матице.

Добро, за почетак нам значи требају називи места у која су колонизовани, а та места су у БЈРМ.

Не познајем ту материју толико добро и опширно, али овде видесмо да је у месту Пехчево (исток БЈРМ) 1922. године насељено 1.100 Галипољских Срба.

Кад бисмо имали неку књигу или какав попис Пехчева након 1922. године, можда бисмо нешто и нашли, тражих макар телефонски именик... али не даје много информација ово на интернету. :)



Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1283
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #18 послато: Мај 29, 2017, 12:49:50 пре подне »
Добро, за почетак нам значи требају називи места у која су колонизовани, а та места су у БЈРМ.

Не познајем ту материју толико добро и опширно, али овде видесмо да је у месту Пехчево (исток БЈРМ) 1922. године насељено 1.100 Галипољских Срба.

Кад бисмо имали неку књигу или какав попис Пехчева након 1922. године, можда бисмо нешто и нашли, тражих макар телефонски именик... али не даје много информација ово на интернету. :)

С обзиром, да сам је релативно нов члан, нема ни година дана, а да породично од 2013.годоине пратимо овај форум, не знам како су постављени циљеви Српског ДНК пројекта, и о којим средствима се ради.
Али сматрам да ентизијазам дакле добра воља данас у време интернета може много да учини.
Па ако би имали нека имена и презимена, или само презимена и села, односно засеоке где су се нађли између два светска рата, дошли би до неких још живих потомака тих Галипољски Срба, па би могли неког од њих можда и да заинтерсеујемо за овај пројекат.

Ако ништа друго,није свако расположен за ДНК истраживање,знали би да неко мисли на њих. Могу да се укључе у дискусије. Некада и то пуно значи човеку одвојеном од матице.

Ако сам добро прочитао и разумео данас се у Пехчеву њих 12 изјашњавају као Срби -а да су пореклом од Галипољских Срба?Имају и цркву Свете Петке у коју су пренели икону након коначног напуштања Галипоља ,ако сам добро схватио?
Било би добро да на овом форуму има некога ко је из Македоније и познаје терен,прилике и начин да се дође до информација . :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1283
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Галипољски Срби
« Одговор #19 послато: Јун 02, 2017, 10:52:49 поподне »
С обзиром, да сам је релативно нов члан, нема ни година дана, а да породично од 2013.годоине пратимо овај форум, не знам како су постављени циљеви Српског ДНК пројекта, и о којим средствима се ради.
Али сматрам да ентизијазам дакле добра воља данас у време интернета може много да учини.
Па ако би имали нека имена и презимена, или само презимена и села, односно засеоке где су се нађли између два светска рата, дошли би до неких још живих потомака тих Галипољски Срба, па би могли неког од њих можда и да заинтерсеујемо за овај пројекат.

Ако ништа друго,није свако расположен за ДНК истраживање,знали би да неко мисли на њих. Могу да се укључе у дискусије. Некада и то пуно значи човеку одвојеном од матице.
Добро, за почетак нам значи требају називи места у која су колонизовани, а та места су у БЈРМ.

Не познајем ту материју толико добро и опширно, али овде видесмо да је у месту Пехчево (исток БЈРМ) 1922. године насељено 1.100 Галипољских Срба.

Кад бисмо имали неку књигу или какав попис Пехчева након 1922. године, можда бисмо нешто и нашли, тражих макар телефонски именик... али не даје много информација ово на интернету. :)

Можда и имамо неке значајне информације које могу довести до неке акције у будућности зарад наше браће. :)
Део вароши у Пехчеву где данас живе Галипољски Срби ,становници Пехчева називају Кај Грците,што указује на простор одакле су се Галипољци доселили.На попису 2002.године 12 становника се изјаснило да су Срби(Становништви српске националности по општинама и одеђеним насељима,пописи 1994. и 2002.године-www.srbi.org.mk).
Иако македонизовани ,прихватају језик нове средине,док стари Галипољски дијалект знају још само они најстарији,па ипак памте своје порекло али немају ниједну институцију која би их окупљала и омогућила да очувају национални идентитет.
Као своју велику светињу чувају и данас икону Свете преподобне мученице Параскеве ,коју су из Бајрамича понели,a  данас је смештена у малој капели која је подигнута у дворишту куће 82-годишњег Атанаса Танча Галазова.Ту долазе и пале севће за своје живе и мртве и моле се пред иконом коју сматрају за своју заштитницу и верују у њену чудотворну моћ.Кажу да не трпи стакло и да се оно разбијало при сваком покушају да се икона застакли.
Ово је делић у мору информација из књиге Борисава Челиковића- Галипољки Срби,а одломак говори о полажају Галипољских Срба данас,тачније забележено је 2012.године.
Наведена су и стара презимена Галипољских Срба,као и она измењена под протекторатом комуниста ,а као извор података послужио је телефоски именик Пехчева и разговори са потомциама Галипољаца.Нека од презимена су :Бабаликовић-Бабалаков , Галазовци-Галазов Галазовски , Димитријевић-Димитровски, Јанићијевић-Јанакиев, Јовановић-Јовановски, Марковић-Марковски,Лазаревић-Лазаров, Каналијовци-Каналијов, Каракашовци-Каракашов и Каратуковски, Каракостић-Каракостов ,Карађозовић-Караџолов, Коликовци-Коликов, Костовић-Костовски, Митровић-Митровски, Михајловић-Михајлов, Николић-Николовски, Павловић-Павлов, Пандевић-Пандов,Парасковић-Парасков, Пујић-Пујовски, Пулковци-Пулковски, Ставровић-Ставров, Стефановић-Стефановски , Тодорије-Тодоровски .
Значајни подаци забележени су и на гробљу у Пехчеву-где се види измена презимена са ић на ов/ев/ски/ик,али се виде и презимена преминулих Галипољаца која се на ић завршавају.
« Последња измена: Јун 02, 2017, 10:57:13 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*