Аутор Тема: Предања о девојачком камену  (Прочитано 4915 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
Предања о девојачком камену
« послато: Новембар 09, 2013, 11:10:21 пре подне »
                                       151.
       ПРЕДАЊА О ДЕВОЈАЧКОМ КАМЕНУ
Скоро на самом излазу из Камењара, с десне стране пута према Власотинцу, уздиже се, извајана даром природе, камена површина звана Грот или Девојачки камен.
Девојачки камен се издваја својом висином у односу на остали сипарски крш. И данас многобројни пролазницима скреће пажњу и буди разне помисли када га виде како се стропоштава и пада у Власину.
Повише Девојачког камена, на самом тепанком налази се гробље, а испод њега мајдан Чука-познат по каменорезачком камену.
 Око његовог назива у народу  овога краја   постоје  разне приче.
 О Девојачком камену постоје многа предања-приче које круже околним селима.
По једном, каже се да је ђаво отео неку девојку из Мале Крушевице, која се враћала са седењке (прела) око поноћи, где је ђаво одвео у непознатом правцу.
 Тако она вођена  према Гагуле, Дејанчине, Врановице и Белог Камена-стигла на Грот, право на врх камена.
Када се просветила, у рукама јој био голуб.
Голуб је изненада излетео, а у покушају да га задржи девојка је пала са стене и на месту остала мртва.
По другој се каже да је у питању несрећна љубав.
Нека девојка није хтела да се уда за момка кога није волела.
Упркос томе, родитељи су били упорни да се оствари њихова жеља.
После краћег времена она одлучи да оконча свакодневне препирке.
Сети се тог камена и оде тамо.
 Ту остави своју мараму и бисерну огрлицу као неку врсту обележја. Помоли се Богу да јој опрости грехе, затим скочи са камена и нађе  смрт у оштром камењару.
Према казивању баба Руже Стаменковић(запис 1981.г село Крушевица)-прича о несрећној љубави се и данас препричава по селима на овакав начин:
„Девојка млого туговала за момче, што гу њени несу дали за њега. Отишла ноћу од туге и ујанула(ујахала) камен, туј осамнула и скаменила се, па се верује да је такој тај камен добил име Девојачки камен, по тој девојку“.
Међутим, ту није крај причама. Постоји и  предање-казивање, у коме можда и постоји неки делић истине о називу Девојачког камена.
Све се то дешавало за време турака.
Поред десетака-пореза, који су наплаћивали турци од раје, било је и других злодела.
Тада су турци одводили мушку децу у Турску и од њих чинили војничке јаничаре.
 Са собом би обавезно повели и неколико девојака.
Предање-прича казује да је нека девојка побегла турцима-  како неби погазила српску веру, који су је водили да је потурче и од ње начине робињу. Пут је пролазио недалеко од Грота.
Видевши да је сустиже турска потера она одлучи да себи скрати живот..
Још једну причу смо чули од Олге(девојачко Стоиљковић-село Крушевица) Лепојевић(1923.г)  из  село Крушевица-како је девојка побегла од турчина који је насилно навалио да је одведе за Турску.
 Сликовити опис приче:“ Она побегне, отиде и рипи од камен, па се туј тај камен скамени у облик теј девојке, па по њу и тај камен доби име Девојачки камен, а турчина наши сустигоше и убише“. Из ових прича, од тада народ место назва Девојачки Камен.
Људи ће и даље, као и досада причати о том догађају.
 Ипак, камен је остао једини сведок тужне истине, која је кумовала његовом имену.

*
Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Из Рукописа: ПЕЧАЛНИК( Завичајне приче, легенде, Предања, народне изреке, клетве, Здравице и загонетке- Повласиње, 2012.г. Власотинце; Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац)-ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
*
Поставио Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 8.новембар 2013.г. Власотинце, република Србија
« Последња измена: Новембар 09, 2013, 04:20:04 поподне Мирослав Младеновић »