Аутор Тема: Потопљени и уништени Храмови и Манастири наше Цркве  (Прочитано 1365 пута)

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Потопљени и уништени Храмови и Манастири наше Цркве
« послато: Септембар 26, 2018, 12:17:04 поподне »
У Славонији, западно од Ђакова ка Диљ гори постојало је село Боровик. Данас се на том мјесту налази умјетно језеро Боровик. Близу су селаПаучје,  Подгорје и Мандићевац. Језеро је настало 1978. године, изградњом бране и аумулацијом велике количине воде од главног извор "Савина водица" и бројних других од којих је један, надомак Боровика био посвећен Светој Петки и звао се Цурак. Срби оз ових села су страховито пострадали од усташа за вријеме 2.СР, чега је лични свиједок била и позната хуманитарка Диана Будисављевић што је споменула у свом дневнику. Сеоска Црква је потппљена 1978 г док је капелица Свете Петке минирана 90-их година. Након потапања преостало становништво се посље добијања минималних надокнада за изгубљену имовину мраселило, највише у Инђију и Осијек. Данас се Боровик међу хрватима Ђакова сматра "нетакнутом природом" и популарно је мјесто за риболов и одмор.
На фотографијама су звоник Цркве у Боровику прије потапања, затим фотографије фаза потапања и посљедња је фотографија је капелице Свете Петке из 1982. године.






бити Србин је светиња

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Потопљени и уништени Храмови и Манастири наше Цркве
« Одговор #1 послато: Септембар 26, 2018, 01:43:56 поподне »
Добра тема, Роквићу.

У истом крају постојало је још једно, веће и познатије село - Велико Набрђе. Налазило се између данашњег села Мандићевац и Боровичког језера о којем је писао Роквић. Заправо је Мандићевац био заселак где су били виногради мештана Великог Набрђа.

Србска села у овом делу Славоније су била посебно трн у оку хрватским властима. Вероватно због тврдог Србства њихових мештана. И док су у Другом светском рату усташе дошли у црним униформама, са камама, у комунистичкој Југославији су смислили много перфидније начине да искорене Србе одавде. Брозови високи официри осмислили су изградњу војног полигона баш у подручју села Велико Набрђе. Није било никаквог нарочитог техничког оправдања да се баш ту гради полигон, чак је и у ближој околини било много погоднијих места.

Становништво које се тек стварно скућило после повратка (ко из шуме ко из логора), обавештено је 1963. године да ће морати да се сели. За своја имања добили су некакво обештећење, од којег су могли да се скуће негде друго. Последњи пут су се окупили и сликали код старог храста у центру села, а затим пошли на разне стране. Неки Набрђани су тада отишли у ближе градове (Ђаково, Осијек), неки у друга славонска села, а велики део њих тада је отишао у Срем. Након ратова 1990-их, већина оних што су се раније раселили по Славонији прешли су у Србију (Бачку, Срем, Београд, по неко у Шумадију) или отишли у иностранство.

Црква у Великом Набрђу посвећена Успењу Пресвете Богородице (Велика Госпојина), што је и сеоска слава, подигнута је 1776. године. Изграђена је у барокном стилу са високим звоником, остала је на свом месту, али не задуго.

Полигон укупне површине 30 квадратних километара је отворен крајем те године. Дали су му упечатљив назив "Сутјеска" (од 1991. године то је војни полигон хрватске војске под називом „Гашинци“). Од почетка употребе полигона, као мете су служиле и куће Набрђана. Оно кућа што је било квалитетније је разграђено, а материјал однет за друге потребе. Велико Набрђе је полако нестајало. Остала је црква. Нису је смели разградити, јер је, тобож, званично била под заштитом државе. Али се зато догодило, више пута, да су лоши стрелци артиљерије ЈНА "случајно" погађали црквени звоник. Од једног поготка у унутрашњости цркве избио је пожар и тада је изгорео барокни иконостас непроцењиве вредности. На крају, у тако демолирану грађевину чобани из околних села почели су утеривати стада у случају невремена.

Цркву су, колико толико, обилазили Набрђани окупљајући се у завичају за Велику Госпојину. Од 1991. године престали су и ови скупови, а црква је потпуно уништена.


Оштећена црква, снимак из 1983. године

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Потопљени и уништени Храмови и Манастири наше Цркве
« Одговор #2 послато: Октобар 31, 2018, 01:25:42 поподне »
Девастиране и оштећене Цркве у селима из којих су протјерани Срби.


Храм Светог Илије у селу Крбавица (Лика).


Некада манастирска а касније парохијска Црква у Слатинском Дреновцу (Славонија) посвећена Светом Георгију. Поред храма види се "спомен криж" кога су хрвати поставили за страдале усташе и друге у рату 1941-45.


Болфан (Подравина) Црква Свете Петке.
« Последња измена: Октобар 31, 2018, 01:27:31 поподне роквић »
бити Србин је светиња

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Потопљени и уништени Храмови и Манастири наше Цркве
« Одговор #3 послато: Октобар 31, 2018, 01:39:47 поподне »
Девастиране и оштећене Цркве у селима из којих су протјерани Срби.
...

Више ми изгледају као запуштени објекти о којима нико не води рачуна неко као девастирани. Верујем да је било и девастације али на сликама су већином видљиве последице небриге јер на жалост нема никога да се о овим црквама стара.
Kамене рабъ и госодинъ