Аутор Тема: Протестантизам у Срба  (Прочитано 7173 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Протестантизам у Срба
« послато: Април 05, 2018, 11:37:49 поподне »
Срби су народ који традиционално баштини православно хришћанство као своју религију. Можда су један од народа из окружења који је највише везан за своју националну цркву. Разлог за ово може бити тај јер је Српска Црква имала великог удела у очувању традиције, Косовског завета, писмености и националног јединства од средњег века на овамо. Али наравно, као и код других народа има Срба који нису верници националне цркве. Тако имамо Србе римокатолике и Србе муслимане (данас екстремно мали број у односу на период пре 100 или 120 година) али и Србе протестанте. О нашим сународницима који су верници различитих протестантских цркава знамо јако мало. Можда зато што је протестантизам "тек окрзнуо" Србе како то каже Владимир Ћоровић. За разлику од римокатолицизма и ислама, протестантизам није био наметан са стране, већ је његово прихватање било чин добре воље. Данас протестанти чине око 1 % укупног броја становника Србије. Највећи број протестаната отпада на Словаке и Мађаре, а за њима долазе Срби, Румуни и Роми. Било би добро да на овој теми продискутујемо о Србима протестантима, њиховој прошлости и  различитим протестантским црквама у којима већину верника чине Срби.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #1 послато: Април 05, 2018, 11:51:59 поподне »
Срба верника традиционалних (mainline protestants, штоно кажу Амери) протестантских цркава  готово и да нема. Под традиционалним протестантским црквама подразумевају се Евангеличка црква аугзбуршке вероисповести (лутерани) у Србији и Реформатска црква у Србији (реформисти или калвинисти). Лутеранци су у Србији углавном Словаци, док су калвинисти углавном Мађари. Евангеличка црква традиционално своје службе врши на словачком језику, понекада на немачком, а једино црква у Земуну, на Тошином бунару, врши службе на српском. Што се тиче Реформатске цркве, (која је изразито мађарска, у цркви се пре службе пева мађарска химна и на зидовима су мађарске заставе) службе се одржавају на мађарском, с тим што се повремено одржава служба на српском у Реформатској цркви у улици Павла Папа у Новом Саду. Такође, некада су се одржавале службе на српском у Београду у изнајмљеној католичкој капели у Вишеградској али се тај огранак цркве отцепио, због израженог мађарског национализма цркве, и прикључио англиканској цркви, која је по теологији такође калвинистичка, с тим што је по обреду англиканска. Као што рекох Срба у овим традиционалним протестантским црквама готово и да нема. Лутерани и калвинисти су на српском етничком простору почели да делују одмах по реформацији и Срби се са њима сусрећу већ у 16. веку. Протестантизам је у Османском царству има неку врсту протекције у односу на католичанство, па је већина Мађара на тлу Османске империје приглила калвинизам. Калвинизам је мало докачио и Хрвате, у Барањи и Славонији, па се већ у 16. веку јављају прве калвинистичке жупе које службу врше на словенском језику. У то време у Барањи делује четрдесетак калвинистичких жупа, од којих су 22 словенске.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #2 послато: Април 06, 2018, 12:37:09 пре подне »
Други "талас" протестантизма је имао више утицаја на Србе, пре свега на оне у Хабзбуршкој монархији али и на Србе у Кнежевини Србији. Први значајнији протестантски покрет који је придобио Србе били су Еванђеоски Баптисти, који се на западу зову Апостолска хришћанска црква а код нас Хришћанска назаренска заједница, краће Назарени. Назаренску цркву основао је швајцарски проповедник Самуел Хајнрих Фролих. Његови мисионари имали су доста успеха међу народима Угарске, пре свега Мађарима и Србима. Назаренски проповедници нису били школовани теолози већ људи из народа - занатлије, радници и трговци. Имали су непосредан контак са народом, проповедали су на народном језику и имали велики број присталица. Верује са да је велики утицај на пристајање Срба уз Назарене имао превод Новог Завета Вука Караџића, као и пристајање српске елите и цркве уз Беч у Револуцији 1848/49. Назаренске духовне песме на српски је превео и прилагодио песник Јован Јовановић Змај у песмарици "Харфа Сиона" која се и дан данас користи у Назаренској цркви. Крајем 19. века половину Назарена у Угарској чине Срби. њихов покрет се прелио преко Саве и Дунава у Србију и убрзо настају скупштине (тако они зову зграду у којој врше службу) у Београду, Смедереву, Шапцу, Обреновцу, Нишу, Јагодини, Параћину, Крагујевцу, Крушевцу, Зајечару... Назаренска заједница се нашла на удару власти и у Србији и у Аустро-Угарској, као и у обе Југославије. Највећа замерка Назаренима је била та што су пацифисти, одбијали су да служе војску и носе оружје, не куну се на Свето Писмо, јер то сматрају смртним грхом, не гласају и не учествују у јавном животу. У периоду између два светска рата већина Срба Назрена напушта Југославију пут Румуније и Америке, а после 1945. масовно одлазе у Аустралију, где и данас постоје Назаренске цркве које службе врше на српском језику. Југославија је 1950-их имала највећу назаренску заједницу на свету, поред Румуније, која је бројала више од 15000 чланова. Данас у Србији Назарена нема више од 1000. Услед репресија и строгих правила живота, чланство се осипало тако да данас имају своје скупштине у Београду, Новом Саду, Панчеву, Зрењанину, Пазови и банатском селу Локви. У Румунији је већина Срба Назарена прешла у Баптистичку цркву, тако да их је и тамо остало једва пар хиљада. Занимљиво је да, пошто немају много контаката са светом, (не гледају телевизију, не слушају радио, не читају новине) очували су архаични језик Срба 19. века, нарочито у румунском делу Баната. Можете их препознати по скромном облачењу, жене, девојке, па и девојчице носе мараме, дуге сукње и кецеље. Такође им је забрањено да пуше и пију алкохол. У цркви тихују, тј. моле се у тишини, жене седе на левој, а мушкарци на десној страни. Ко се осети позваним од Духа Светога има слободу да изађе на проповедаоницу и говори о Јеванђељу. Имају старешине које руководе црквом и држе проповеди о Васкрсу, Педесетници и Божићу.
« Последња измена: Април 06, 2018, 12:39:29 пре подне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #3 послато: Април 06, 2018, 12:51:34 пре подне »
Други "талас" протестантизма је имао више утицаја на Србе, пре свега на оне у Хабзбуршкој монархији али и на Србе у Кнежевини Србији. Први значајнији протестантски покрет који је придобио Србе били су Еванђеоски Баптисти, који се на западу зову Апостолска хришћанска црква а код нас Хришћанска назаренска заједница, краће Назарени. Назаренску цркву основао је швајцарски проповедник Самуел Хајнрих Фролих. Његови мисионари имали су доста успеха међу народима Угарске, пре свега Мађарима и Србима. Назаренски проповедници нису били школовани теолози већ људи из народа - занатлије, радници и трговци. Имали су непосредан контак са народом, проповедали су на народном језику и имали велики број присталица. Верује са да је велики утицај на пристајање Срба уз Назарене имао превод Новог Завета Вука Караџића, као и пристајање српске елите и цркве уз Беч у Револуцији 1848/49. Назаренске духовне песме на српски је превео и прилагодио песник Јован Јовановић Змај у песмарици "Харфа Сиона" која се и дан данас користи у Назаренској цркви. Крајем 19. века половину Назарена у Угарској чине Срби. њихов покрет се прелио преко Саве и Дунава у Србију и убрзо настају скупштине (тако они зову зграду у којој врше службу) у Београду, Смедереву, Шапцу, Обреновцу, Нишу, Јагодини, Параћину, Крагујевцу, Крушевцу, Зајечару... Назаренска заједница се нашла на удару власти и у Србији и у Аустро-Угарској, као и у обе Југославије. Највећа замерка Назаренима је била та што су пацифисти, одбијали су да служе војску и носе оружје, не куну се на Свето Писмо, јер то сматрају смртним грхом, не гласају и не учествују у јавном животу. У периоду између два светска рата већина Срба Назрена напушта Југославију пут Румуније и Америке, а после 1945. масовно одлазе у Аустралију, где и данас постоје Назаренске цркве које службе врше на српском језику. Југославија је 1950-их имала највећу назаренску заједницу на свету, поред Румуније, која је бројала више од 15000 чланова. Данас у Србији Назарена нема више од 1000. Услед репресија и строгих правила живота, чланство се осипало тако да данас имају своје скупштине у Београду, Новом Саду, Панчеву, Зрењанину, Пазови и банатском селу Локви. У Румунији је већина Срба Назарена прешла у Баптистичку цркву, тако да их је и тамо остало једва пар хиљада. Занимљиво је да, пошто немају много контаката са светом, (не гледају телевизију, не слушају радио, не читају новине) очували су архаични језик Срба 19. века, нарочито у румунском делу Баната. Можете их препознати по скромном облачењу, жене, девојке, па и девојчице носе мараме, дуге сукње и кецеље. Такође им је забрањено да пуше и пију алкохол. У цркви тихују, тј. моле се у тишини, жене седе на левој, а мушкарци на десној страни. Ко се осети позваним од Духа Светога има слободу да изађе на проповедаоницу и говори о Јеванђељу. Имају старешине које руководе црквом и држе проповеди о Васкрсу, Педесетници и Божићу.

И у Кикинди су Назарени имали своју скупштину све до краја осамдесетих. Поред адвентиста (суботара) били су некада најбројнија протестантска заједница у том граду, али су временом нестали. Називали су их Бугерима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #4 послато: Април 06, 2018, 01:00:22 пре подне »
После назаренства међу Србима се јавља и баптизам, мада је несумњиво назаренство имало највише утицаја на Србе. Баптизам у Угарску доносе, половином 19. века, немачки баптистички проповедници, који су највише успеха имали међу Подунавским Швабама и Словацима. У Новом Саду се отвара прва баптистичка црква 1875, која је службе држала на немачком, словачком и српском. Убрзо Петар Барбуловић оснива баптистичку цркву у Београду у коју су углавном дошли они који су одступили из Назаренске цркве. Баптизам није имао толико успеха међу Србима као назаренство и касније адвентизам. Број верника се повећава после Првог светског рата када долазе они који су се вратили из Америке да бране отаџбину а већ су прешли у баптисте тамо. Срба баптиста је било у Новом Саду, Београду, Панчеву и Суботици. Њихов број почиње да се повећава 1960-их година и данас у Србији има скоро 70 баптистичких црква, од којих већина врши службу на српском, а неке и на словачком, румунском и мађарском. Занимљиво је да је 1980-их најбројнија баптистичка црква била у Пећи и њу је водио Симо Ралевић (1940). Данас су се пећки баптисти раселили у Београд, Врњачку Бању, Краљево и Аранђеловац. Цркву у Аранђеловцу и данас води Ралевић, који је цењен међу баптистима у Европи.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #5 послато: Април 06, 2018, 01:03:44 пре подне »
И у Кикинди су Назарени имали своју скупштину све до краја осамдесетих. Поред адвентиста (суботара) били су некада најбројнија протестантска заједница у том граду, али су временом нестали. Називали су их Бугерима.
Шта би значило то Бугери? Јеси ли упознат зашто их нема? Осипало им се чланство или су се иселили? 1980-их су лако добијали визе за исељење у Аустралију и Нови Зеланд.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #6 послато: Април 06, 2018, 01:10:37 пре подне »
Шта би значило то Бугери? Јеси ли упознат зашто их нема? Осипало им се чланство или су се иселили? 1980-их су лако добијали визе за исељење у Аустралију и Нови Зеланд.

Не знам шта је тачно значило то "бугери" али у питању је био некакав погрдан назив којим су их други називали. Нешто као сиротиња, бедници...
Опао им је број па се заједница угасила. На крају је плац у центру града на коме се налазила црква, тада већ у рушевном стању, купила председница општине, око чега се била дигла велика прашина...
« Последња измена: Април 06, 2018, 01:16:21 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #7 послато: Април 06, 2018, 01:22:43 пре подне »
Не знам шта је тачно значило то "бугери" али у питању је био некакав погрдан назив којим су их други називали. Нешто као сиротиња, бедници...
Опао им је број па се заједница угасила. На крају је плац у центру града на коме се налазила црква, тада већ у рушевном стању, купила председница општине, око чега се била дигла велика прашина...
Изгледа да је код њих врло чест случај да деца излазе из цркве својих родитеља, као и код других конзервативних заједница у свету, нпр. Амиша. Мада колико сам чуо и за најмању грешку су избацивани из цркве , нпр. за псовку, па су прелазили у друге, код баптиста или адвентиста.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1274
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #8 послато: Април 06, 2018, 01:48:54 пре подне »
Што се суботарства тиче(Адвентистичке цркве) о томе има речи и у белешкама Јована Ердељановића за капитално дело Срби у Банату,које није доживео да изда..јер да јесте онда би у његовој књизи сигурно било места за такве ствари.Баш у делу бележака који се бави средњим и северним делом Баната(не могу да се сетим које сам место у том тренутку гледао,дал Кумане,Арадац или нешто у околини ) ,он пише како је приметио да је управо у тим северним " лалинским крајевима " суботарство узело доста маха,наравно када су Срби у питању.У Панчеву знам да има адвентистичка црква која је чини ми се и доста стара,а чини ми се да је и Ђорђе Вајферт био њен члан(сигурно је био припадник Протестантске цркве е сад ког њеног огранка..мислим да је адвентистичка црква у питању ).
Покушавам да се сетим и које је објашњење његово било,а знам да је образложио зашто је по њему тако..све у свему да су те белешке урадили како ваља( током теренског рада у белешкама се види да се  бавио и антропологијом па у селима рецимо даје опис припадника породица који су по изгледу типични Динарци,Алпиди..пише о веровањима у различитим местима,архаичним називима за различите предмете,пише о дијалекту и пореклу већинског дела народа у односу на говор, па и оваквим да кажем верским и друштвеним појавама) не бих морао да се присећам и да можда и погрешим већ би све било у књизи.Ал шта је ту је.
« Последња измена: Април 06, 2018, 01:52:54 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6654
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #9 послато: Април 06, 2018, 09:39:29 пре подне »
Шта би значило то Бугери? Јеси ли упознат зашто их нема? Осипало им се чланство или су се иселили? 1980-их су лако добијали визе за исељење у Аустралију и Нови Зеланд.

Не знам шта је тачно значило то "бугери" али у питању је био некакав погрдан назив којим су их други називали. Нешто као сиротиња, бедници...
Опао им је број па се заједница угасила. На крају је плац у центру града на коме се налазила црква, тада већ у рушевном стању, купила председница општине, око чега се била дигла велика прашина...

Бугери је погрдан назив којим су у западној Европи означавани јеретици, специфично - катари и патарени. Настао је од француске речи bougre која потиче од латинског Bulgarus и означава неког ко долази из Бугарске; богумили су управо настали на том простору, највероватније под утицајем колонизованих павликијанаца (павлићана) из Јерменије. Католичка црква је уз ту реч везала и одређене развратне радње за које су ови јеретици оптуживани, па тако енглеска реч bugger има и значење содомита/хомосексуалца, а стара реч за практиковање тих односа је buggery.

It is derived from Anglo-Norman bougre, which has also given the term buggery.

Bugger—also bowgard, bouguer (ancient French – bougre): from Latin – Bulgarus, a name given to a sect of heretics who were thought to have come from Bulgaria in the 11th century, after other "heretics" to whom abominable practices were imputed in an abusively disparaging manner.[1]

The term is thought to have started around the early 13th century, after Pope Innocent III and the northern French kingdom went on the Albigensian crusade in southern France, which led to the slaughter of about 20,000 men,[2] women and children, Cathar and Catholic alike and brought the region firmly under the control of the King of France. The brutal crusade was directed not only against heretical Christians, but also against the nobility of Toulouse and vassals of the Crown of Aragon.[2] The populace of Provence and Northern Italy sympathized with the victims of the crusade because of their moral purity. It was then that the Catholic clergy launched a vilifying campaign against them, associating them with unorthodox sexual practices and sodomy.[3]

https://en.wikipedia.org/wiki/Bugger
https://en.wikipedia.org/wiki/Buggery
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #10 послато: Април 06, 2018, 12:16:59 поподне »
Што се суботарства тиче(Адвентистичке цркве) о томе има речи и у белешкама Јована Ердељановића за капитално дело Срби у Банату,које није доживео да изда..јер да јесте онда би у његовој књизи сигурно било места за такве ствари.Баш у делу бележака који се бави средњим и северним делом Баната(не могу да се сетим које сам место у том тренутку гледао,дал Кумане,Арадац или нешто у околини ) ,он пише како је приметио да је управо у тим северним " лалинским крајевима " суботарство узело доста маха,наравно када су Срби у питању.У Панчеву знам да има адвентистичка црква која је чини ми се и доста стара,а чини ми се да је и Ђорђе Вајферт био њен члан(сигурно је био припадник Протестантске цркве е сад ког њеног огранка..мислим да је адвентистичка црква у питању ).
Покушавам да се сетим и које је објашњење његово било,а знам да је образложио зашто је по њему тако..све у свему да су те белешке урадили како ваља( током теренског рада у белешкама се види да се  бавио и антропологијом па у селима рецимо даје опис припадника породица који су по изгледу типични Динарци,Алпиди..пише о веровањима у различитим местима,архаичним називима за различите предмете,пише о дијалекту и пореклу већинског дела народа у односу на говор, па и оваквим да кажем верским и друштвеним појавама) не бих морао да се присећам и да можда и погрешим већ би све било у књизи.Ал шта је ту је.
Тачно тако Делијо. Адвентизам је имао доста успеха код Срба са обе стране Саве и Дунава. Адвентизам на наше просторе доносе проповедници из Немачке, крајем 19. века. Први Србин крштен у Адвентистичкој цркви звао се Петар Тодор. Прве цркве су основане у Куманима и Мокрину, 1905, а потом у Тителу, Новом Милошеву и Новом Кнежевцу. Убрзо је основана и црква у Жаркову, па у Кусадку код Паланке и у Београду. Најстарија сеоска црква у Србији, која и данас без прекида постоји, је у селу Буковче крај Неготина, која је прославила стогодишњицу. У континуитету постоји читав век. Основали су је мештани Буковча који су адвентизам примили у аустро-угарском ропству од заробљених проповедника из Русије. Хришћанска адвентистичка црква тренутно у Србији има око 70-ак активних цркава са око 10000 чланова и још две цркве у Црној Гори (Подгорица и Зеленика). ХАЦ у Србији има две црквене области - Северну и Јужну. Северна област обухвата АП Војводину, а Јужна Централну Србију, АП Косово и Метохију и Црну Гору. Српски адвентисти су заслужни за ширење адвентизма у Хрватској и Босни и Херцеговини. Адвентисти су међу народом познатији као суботари јер им је свети дан субота, а не недеље као код већине хришћана. Могуће је да су од свих протестаната адвентисти најприсутнији и најпознатији осталима. Најмногољуднија адвентистичка црква је она у Београду, која броји око 700 чланова, потом у Новом Саду и неготинском селу Буковчу (1/3 становника села су адвентисти). Наши исељеници су адвентизам понели са собом тако да данас постоје Адвентистичке цркве у Чикагу и Бечу које искључиво обављају службу на српском језику. Поред Хришћанске адвентистичке цркве постоји још пар црквених организација адвентиста који су отцепили од ХАЦ али они сви заједно немају ни четвртину верника колико има ХАЦ.
Иначе, Вајферт није био адвентиста. Био је римокатолик, он је ктитор цркве Св. Ане у Панчеву.

Адвентистичка црква у Београду, у Радослава Грујића, преко пута Републичког завода за заштиту споменика културе.


Оснивачи Aдвентистичке цркве из Жаркова


Служба у цркви у Буковчу код Неготина
« Последња измена: Април 06, 2018, 12:21:38 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #11 послато: Април 06, 2018, 01:14:31 поподне »
Некако у исто време када се појављује адвентизам почиње на српском етничком простору да се јавља и методизам. Методистички проповедници су дошли из Угарске и имали су великог утицаја на Подунавске Швабе, Мађаре и Словаке. Прва методистичка црква на простору данашње Србије основана је у Врбасу 1904. и одржавала је службе на немачком. Некако у истом периоду јављају се и методистички проповедници на простору Старе Србије и оснивају заједнице у Скопљу и Битољу. Како је паства Методистичке цркве у Југославији била углавном из немачког националног корпуса, тако је после 1945. Методистичка црква готово у потпуности престала да постоји. Њен рад се обнавља 1960-их и то углавном од Словака методиста који привлаче све већи број својих сународника. Данас су методисти у Србији окупљени око Методистичке епикопалне цркве, која има 14 локалних цркава на простору Србије и око 1000 верника. Методисти одржавају службе углавном на словачком, док цркве у Врбасу, Србобрану, Шиду, Вршцу и Панчеву одржавају службе на српском. Црква у Јабуци држи службе на македонском језику.
До скора су се у Београду одржавале методистичке службе у улици Проте Матеје али тај простор је због малог броја верника предат Еванђеоским хришћанима.
Мапа методистичких заједница у Србији
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6654
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #12 послато: Април 06, 2018, 03:13:48 поподне »
Занимљиви су подаци о овим жарковачким адвентистима-суботарима. О њима нешто више може да се прочита овде:

"Beogradski pravoslavni paroh, protojerej Ljubomir Mitrović, prisustvovao je nizu adventističkih sastanaka tokom 1911. godine, svoje utiske zapisao i kasnije objavio knjižicu pod naslovom Verske lutalice 1929. godine. Nalog za to Mitrović je dobio od beogradskog prote, „koji mi nalaže, da po naredbi Arhijerejske vlasti ispitam: kakva je to nova sekta koja se u Beogradu širi...”
O subotarskom sastajanju saznao je od Antonija Stankovića, vlasnika kuće i dvorišta u Dalmatinskoj 30, koji je mali stan u dnu dvorišta izdao izvesnom Radovanu Živanoviću, kolaru, od 1. novembra 1910. godine. „...i da se u njemu svake Subote skupljaju nekakvi ljudi i žene, nekad čitaju, nekad pevaju i mole se Bogu; izgleda, veli g. Antonije, da su to nekakvi ''novoverci'', i da on zato tamo ne ide.” Na tom prvom skupu, kom je prisustvovao Mitrović bilo je 11 osoba: Radovan Živanović, kolar iz Beograda, sa stanom u Knez Danilovoj 7, Radivoje Spasenović, težak iz Žarkova, Nikola Todorović, težak iz Žarkova, Vasilije Kalenski, paor iz Zemuna, Milan Ostojić, misionar adventista (''kolporter'') iz Zemuna i još jedna muška osoba iz Vojvodine koja nije želela da mu se predstavi. Od ženskih osoba, Mitrović je saznao sledeća imena: Sofija Mesarević, žena Dušana, i njena ćerka Tomanija, sa stanom u Knez Mihajlovoj ulici br. 8, Milojka Petrović, udovica Živka, težaka iz Žarkova, kao i Radosava, razdvojena žena Todora Savića iz Beograda, Makenzijeva 62."

https://www.academia.edu/1140547/O_pocecima_adventista_u_Beogradu_2011_

Иначе, по овом Радивоју Спасеновићу се зове једна улица у центру Жаркова, Спасеновићева; на картама је увек означена само као Спасеновићева, али на једној старој сеоској кући која се налази на углу ове улице и Илије Ђуричића (некад се звала Макишка) стоји табла на којој јасно пише да је име улице - Радивоја Спасеновића. Не знам ко је био тај човек (осим што је био тежак из Жаркова и адвентиста) и како је дошло до тога да се по њему прозове једна улица. Иначе су Спасеновићи чувена стара жарковачка фамилија, врло су разгранати и пре доласка комуниста су били богати сељаци; пореклом су из тетовског краја, а у Жарково им је предак (или преци) дошао још током 18. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #13 послато: Април 06, 2018, 03:43:07 поподне »
"Beogradski pravoslavni paroh, protojerej Ljubomir Mitrović, prisustvovao je nizu adventističkih sastanaka tokom 1911. godine, svoje utiske zapisao i kasnije objavio knjižicu pod naslovom Verske lutalice 1929. godine. Nalog za to Mitrović je dobio od beogradskog prote, „koji mi nalaže, da po naredbi Arhijerejske vlasti ispitam: kakva je to nova sekta koja se u Beogradu širi...”
O subotarskom sastajanju saznao je od Antonija Stankovića, vlasnika kuće i dvorišta u Dalmatinskoj 30, koji je mali stan u dnu dvorišta izdao izvesnom Radovanu Živanoviću, kolaru, od 1. novembra 1910. godine. „...i da se u njemu svake Subote skupljaju nekakvi ljudi i žene, nekad čitaju, nekad pevaju i mole se Bogu; izgleda, veli g. Antonije, da su to nekakvi ''novoverci'', i da on zato tamo ne ide.” Na tom prvom skupu, kom je prisustvovao Mitrović bilo je 11 osoba: Radovan Živanović, kolar iz Beograda, sa stanom u Knez Danilovoj 7, Radivoje Spasenović, težak iz Žarkova, Nikola Todorović, težak iz Žarkova, Vasilije Kalenski, paor iz Zemuna, Milan Ostojić, misionar adventista (''kolporter'') iz Zemuna i još jedna muška osoba iz Vojvodine koja nije želela da mu se predstavi. Od ženskih osoba, Mitrović je saznao sledeća imena: Sofija Mesarević, žena Dušana, i njena ćerka Tomanija, sa stanom u Knez Mihajlovoj ulici br. 8, Milojka Petrović, udovica Živka, težaka iz Žarkova, kao i Radosava, razdvojena žena Todora Savića iz Beograda, Makenzijeva 62."

https://www.academia.edu/1140547/O_pocecima_adventista_u_Beogradu_2011_

Адвентизам се између два светска рата баш ширио Србијом. Људе је привукао непорочни живот адвентиста - забрањено им је да пуше, да пију, псују, већина њих не једе месо. Такође, привукло их је проучавање Светог Писма на којем су адвентисти инсистирали. Такође, авентисти су често организовали састанке на којима се причало о текућим проблемима, као што су алкохолизам, насиље, сиромаштво... У време по Великом рату многи људи су се окренули хришћанству и непосредном проучавању Светог Писма. Адвентисти и баптисти су били најприступачнији - терали су људе да постављају питања, друге да сами дају одговоре, да верници учествују у служби. Због оволике заинтересованости народа за еванђелизацију је и основан Богомољачки покрет при Српској Цркви да би људима пружио алтернативу адвентизму и баптизму. Нпр. успон адвентизма се може видети и на једном малом примеру - у мом граду су адвентисти почели да се окупљају 1930-их. Већ уочи рата имали су око 170 верника,а прву зграду су купили 1971. где си и данас налази Хришћанска адвентистичка црква. Ту су долазили локални адвентисти али и они из Ћуприје и Параћина. Данас у Поморавском округу постоје четири адвентистичке цркве - у Јагодини, Ћуприји, Параћину и Свилајнцу. До скора је постојала и црква у деспотовачком селу Велики Поповић али је због недостатка средстава за изнајмљивање и одржавање зграде угашена а верници иду у Свилајнац и Јагодину на службу.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #14 послато: Април 06, 2018, 03:50:42 поподне »
Адвентизам се између два светска рата баш ширио Србијом. Људе је привукао непорочни живот адвентиста - забрањено им је да пуше, да пију, псују, већина њих не једе месо. Такође, привукло их је проучавање Светог Писма на којем су адвентисти инсистирали. Такође, авентисти су често организовали састанке на којима се причало о текућим проблемима, као што су алкохолизам, насиље, сиромаштво... У време по Великом рату многи људи су се окренули хришћанству и непосредном проучавању Светог Писма. Адвентисти и баптисти су били најприступачнији - терали су људе да постављају питања, друге да сами дају одговоре, да верници учествују у служби. Због оволике заинтересованости народа за еванђелизацију је и основан Богомољачки покрет при Српској Цркви да би људима пружио алтернативу адвентизму и баптизму. Нпр. успон адвентизма се може видети и на једном малом примеру - у мом граду су адвентисти почели да се окупљају 1930-их. Већ уочи рата имали су око 170 верника,а прву зграду су купили 1971. где си и данас налази Хришћанска адвентистичка црква. Ту су долазили локални адвентисти али и они из Ћуприје и Параћина. Данас у Поморавском округу постоје четири адвентистичке цркве - у Јагодини, Ћуприји, Параћину и Свилајнцу. До скора је постојала и црква у деспотовачком селу Велики Поповић али је због недостатка средстава за изнајмљивање и одржавање зграде угашена а верници иду у Свилајнац и Јагодину на службу.

Тачно тако. Адвентисти су веома активни у свом раду али не и нападни попут Јеховиних сведока на пример. Организују редовне састанке, који су праве мале филозофске радионице, на којима се дискутује о разним темама. На ове скупове је свако добродошао, био њихов верник или не. То је и начин како постепено укључују нове чланове у своју цркву. Њихове заједнице су веома јединствене, међусобно се помажу на разне начине, укључујући и финансијске. Веома често једна породица плаћа на пример школовање и студије деци из друге породице која за то нема средстава. Резултат овакве међусобне подршке је да у својим редовима данас имају доста угледних и добростојећих људи.
« Последња измена: Април 06, 2018, 03:55:08 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1274
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #15 послато: Април 06, 2018, 03:52:16 поподне »
''Svak može videti da su i ikone i mošti dopuštene (i to kasno, silom i na ljutu sramotu) samo za prosto poštovanje, a sad su svuda te stvari čudotvorne. Za sve to apostoli ni reči ni slova niti su znali niti mislili. A naši slavenski narodi primili hrišcanstvo neki od Grka, a neki od Latina. No kad? Na devet stotina godina posle apostola. Sad neka mi kaže ko zna šta se nije moglo za devet stotina godina izumeti i natrpati?''

Dositej Obradović

Не знам одакле је ово изворно, али се користи као један од аргумената,па да кажем припадника Протестантске цркве против Православља и католицизма.Колика ја схватам овде је теза на манипулацији  и могућностима монтаже јер је превише времена прошло од живота светаца и примања хришћанства да би обичан човек могао да зна је ли то истина или само шарена лажа.То је аргумент како против Православља тако и против Католика.Искрено не знам колика је аутентничност овога ,мало сам тражио и нашао сам за самог Доситеја(Димитрија) Обрадовића податак да је чак био калуђер у једном тренутку.Знамо сви оно чувено Књига,браћо моја,књига а не звона и прапораца..али не знам да ли је што се религијског опредељења био ван православља.
Такође ми се чини да и незадовољство Достојевског руским свештенством и њиховом неписменошћу такође користе као објашњење за разилажење са Православљем и преласком у адвентизам.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #16 послато: Април 06, 2018, 04:00:34 поподне »
Тачно тако. Адвентисти су веома активни у свом раду али не и нападни попут Јеховиних сведока на пример. Организују редовне састанке, који су праве мале филозофске радионице, на којима се дискутује о разним темама. На ове скупове је свако добродошао, био њихов верник или не. То је и начин како постепено укључују нове чланове у своју цркву. Њихове заједнице су веома јединствене, међусобно се помажу на ране начине, укључујући и финансијске. Веома често једна породица плаћа на пример школовање и студије другој породици која за то нема средстава. Резултат овакве међусобне подршке је да у својим редовима данас имају доста угледних и добростојећих људи.
Тачно тако. Познајем неке адвентисте из мог града. Неки су били угледни спортски радници, неки учитељи, привредници... У селима су они најбогатији домаћини јер јако пуно раде и воле да изучавају нове начине за рад, прате научна и пословна достигнућа из света. Једино што сам приметио а негативно је да им се црква неподмлађује, тј. верници су им углавном средовечни и стари људи. Један од разлога за то је тај што они не крштавају децу млађу од 18. година тј. човек мора сам да пристане да буде крштен и да уђе у цркву. У време комунизма су јако прогањани, нарочито до 80-их па многи од њих никада деци нису рекли да су адвентисти и никада их нису водили у цркву. Познајем људе који су тек са двадесетак година сазнали зашто им родитеља нема суботом ујутру кући и да су адвентисти. Иначе, један од разлога зашто су прогањани је тај што је УДБА веровала да су имали удела у слању бивших четника, својим каналима у Америку и Аустралију. Врло често су прављене рације у току верске службе, људи су хапшени и испитивани о стварима о којима немају појма. И ако је било превођења преко границе, вероватно обични верници нису знали о томе, него је то радио врх цркве.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 394
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #17 послато: Април 06, 2018, 09:08:06 поподне »
http://m.dw.com/hr/razlike-katoli%C4%8Dke-i-protestantske-crkve/a-15392242
Да не копирам на линку изнад је изнет већи део разлике.
А кључно је
Протестантизам (или протестантска реформација) је у почетку била реформска струја унутар Католичке цркве која се потом засебно организовала као протестни покрет против корупције Католичке цркве и њених „средњовековних измишљотина“


Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #19 послато: Април 06, 2018, 11:27:40 поподне »
Последњи вал протестантизма који је стигао до Срба било је (и још увек јесте) еванђеоско харизматично хришћанство. Харизматски покрет у оквиру протестантизма настао је крајем 19. и почетком 20. века у Америци. Пре свега био је концентрисан на депривиране групе као што су бивши робови, бивши робијаши, осиромашени сељаци, градска сиротиња... Еванђеоски покрет ставио је акценат на Христа и непосредни контакт човека са Богом кроз Светог Духа. Еванђеоски хришћани се сем водом крштавају и Светим Духом верујући да он силази на њих, као што је сишао на апостоле, и омугаћава им да говоре "језицима". По силаску Светог Духа на апостоле на Педесетницу, грчки Пентекост, ова група протестаната називају се и Пентекосталци. Међу Србима се први пут јављају 1930-их у Суботици, мада тада су имали већи утицај на Мађаре и Немце који су већ припадали некој од протестантских цркава. Убрзо се из Суботице шире и на друге градове: Зрењанин, Земун и Београд. Уочи рата 1941. на простору Краљевине Југославије било је око 20 пентекостних црквених заједница са паством мађарског, немачког, словачког, хрватског и српског порекла. На простору Централне Србије почињу да делују 1942. у Крушевцу где су групу организовали Срби пентекосталци прогнани из НДХ. После 1945. године почињу се организовати локалне цркве у Панчеву, Сомбору, Лесковцу, Нишу, Белој Цркви, Брчком и другим градовима. Ове цркве нису биле централизоване и нису имале заједничко вођство већ су деловале одвојено и са различитим називимиа - Христова духовна црква, Црква Божија, Пентекостна црква, Еванђеоска црква, Христова црква Голгота, Христова црква браће и сл. Године 1989. све ове цркве су се ујединиле и понеле заједнички назив еванђеоска црква у СФРЈ,а 1998. промениле су назив у Протестантска еванђеоска црква у Србији. Данас су највећа жаришта ове цркве југоисточна Србија и Бачка. Има око 10000 верника у преко 70 локалних цркава у Србији, три у Црној Гори (Подгорица, Никшић и Котор) и неколико цркава у РС и БиХ (Бања Лука, Бјељина, Брчко, Сарајево, Тузла). За ову протестантску цркву је карактеристично да су се окретали ромским заједницама тако да на југу Србије, у Лесковцу, Врању, Лебану, Бојнику, Прокупљу, велики број верника чине управо Цигани. Већина верника ове цркве су Срби, потом за њима следе Цигани, Словаци, Румуни и Мађари.
На слици су оснивачи Еванђеоске цркве у Брчком 1957.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #20 послато: Април 07, 2018, 12:20:42 пре подне »
Адвентистичка црква у Крагујевцу

Видим да ових дана организују сусрете младих, активни су доста...
06.04.2018. - 09.04.2018. Susret mladih u Kragujevcu
28.04.2018. - 03.05.2018. Stopama reformacije
07.06.2018. - 10.06.2018. Konferencija "Dar proroštva u Svetom pismu i istoriji"
28.06.2018. - 08.07.2018. LBT Zelenika – Roditelji sa decom
29.06.2018. - 01.07.2018. Sastanak dečjih učitelja
01.07.2018. - 08.07.2018. LBT Zlatibor, 10-13 godina
09.07.2018. - 22.07.2018. Kamp na Zlatiboru – učenje srpskog jezika
09.07.2018. - 19.07.2018. LBT Zelenika, Odrasli
17.07.2018. - 22.07.2018. Misija humanosti, Ćuprija 2018
23.07.2018. - 30.07.2018. LBT Zlatibor, 13-16 godina
31.07.2018. - 09.08.2018. LBT Zelenika, Mladi 15-25 godina

Не знам за број протестаната у Крагујевцу (од хришћана који нису православци, ипак је највише католика , око 500 , тако да је њихов број ипак мали) , али знам да постоји адвентистичка црква (још једна постоји, која је огранак протестантизма, али сам заборавио која грана), која је у центру, има и изворних протестаната, али они немају храм, него само просторије, где држе предавања, а свештеник је један Русин, млад дечко, са женом Американком живи у Крагујевцу (имао сам прилике да их упознам код друга на слави)
« Последња измена: Април 07, 2018, 12:27:16 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #21 послато: Април 07, 2018, 12:29:05 пре подне »
Видим да ових дана организују сусрете младих, активни су доста...

Не знам за број протестаната у Крагујевцу , али знам да постоји адвентистичка црква (још једна постоји, која је огранак протестантизма, али сам заборавио која грана), која је у центру, има и изворних протестаната, али они немају храм, него само просторије, где држе предавања, а свештеник је један Русин, млад дечко, са женом Американком живи у Крагујевцу...

Данас видех плакате по граду да њихова музичка група "Весник" организује васкршњи концерт у понедељак у Културном центру у Јагодини. Иначе, мислим да у Крагујевцу постоји и Еванђеоска црква. У мом граду, по попису има око 400 протестаната, што је око 1% становништва, а то је просек и за Србију. Вероватно их у Крагујевцу има више.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #22 послато: Април 07, 2018, 12:30:58 пре подне »
На слици су оснивачи Еванђеоске цркве у Брчком 1957.


Гледам ову дечицу у предњем реду и мислим се - јадни они, нису знали шта их је ту снашло. Ко зна у шта су израсли...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #23 послато: Април 07, 2018, 12:36:21 пре подне »
Данас видех плакате по граду да њихова музичка група "Весник" организује васкршњи концерт у понедељак у Културном центру у Јагодини. Иначе, мислим да у Крагујевцу постоји и Еванђеоска црква. У мом граду, по попису има око 400 протестаната, што је око 1% становништва, а то је просек и за Србију. Вероватно их у Крагујевцу има више.
Могуће је да их је више...Тачно , има и Евангелистичка црква...с обзиром да их је мало, јако добро су организовани, финансирају разне пројекте, предавања...Финансирају се из иностранства

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #24 послато: Април 07, 2018, 12:37:10 пре подне »
Адвентистичка црква у Крагујевцу


Добро им стоје ови контејнери испред "цркве"  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #25 послато: Април 07, 2018, 12:39:09 пре подне »
Добро им стоје ови контејнери испред "цркве"  :D
Ми смо мало зазирали од ове цркве као деца...увек када смо туда пролази смо причали :"еј, пази, овде су суботари"  :D
« Последња измена: Април 07, 2018, 12:44:34 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #26 послато: Април 07, 2018, 12:53:42 пре подне »
Не знам што се верских питања тиче, у чему је разлика између изворних протестаната и ових грана које су се издвојиле од њих, али знам да су војвођански Словаци изворни протестанти...С тим што они себе зову и евалгелисти, док их словачки католици називају и Лутеранци...У самој Словачкој и данас постоји одређени антагонизам између једних и других, па тако шеф катедре за оргуље на факултету у Братислави, у класу прима само протестанте  ;D, а шеф ликовне галерије у Ковачици ми је рекао да су они овде "захваљујући" словачким католицима  (мало је иронично то рекао, мислећи на то да су плански исељавали протестанте из Словачке у Војводину, па видим да и он не гаји много симпатија према сународницима католичке вере, који су већина у Словачкој)
« Последња измена: Април 07, 2018, 12:58:30 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #27 послато: Април 07, 2018, 01:08:05 пре подне »
Гледам ову дечицу у предњем реду и мислим се - јадни они, нису знали шта их је ту снашло. Ко зна у шта су израсли...

Што? Шта је тако лоше у томе да се буде протестант?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #28 послато: Април 07, 2018, 06:39:15 пре подне »
Што? Шта је тако лоше у томе да се буде протестант?
То се и ја питам. Код њих се бар не иде у цркву "зато што тако треба". Сви они који долазе у њихове цркве ту су због вере. Макар их било 10, знају због чега су ту. Бар је тако код нас по протестантским црквама у којима сам био. Православне и католичке цркве су на Васкрс и Божић пуне, не може да се уђе, а већина тих људи нема појма шта се дешава ни зашто су ту. Али то је сада ин.
А и то какав је ко човек нема никакве везе са припадношћу цркви или религији.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 394
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #29 послато: Април 07, 2018, 07:26:01 пре подне »
Припадник сам православне вере, али и међу прецима и међу рођацима имам и протестаната и католика.
Не би да коментришем дубље , али са поносом истичем, да сам потомак протестантских Словака.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 394
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #30 послато: Април 07, 2018, 07:49:09 пре подне »
Све је речено овим :)
А и то какав је ко човек нема никакве везе са припадношћу цркви или религији.

симо

  • Гост
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #31 послато: Април 07, 2018, 09:20:02 пре подне »
Што се тиче веза Срба и протестантизма у најранијој фази, не би требали заобићи једно име,а то је српски ђакон и хуманиста Димитрије Љубавић (1519-1564).

Кроз личност Димитријеву и његов живот одсликавају се сва битна духовна и политичка кретања у Европи 16. вијека, баш као што се то може рећи за Константина из Островице и за 15. вијек.

Димитрије је био унук Божидара Горажданина, српског штампара из 15. вијека. Божидар је своје синове Теодора (јеромонаха) и Ђурађа послао у Венецију да изуче штампарски занат. Они ће установити и једну од првих штампарија на српским просторима ( послије оне Црнојевића) која је била смјештена при цркви св. Ђорђа у Горажду. У Венецији ће  Ђурађ Љубавић добити сина Димитрија. Димитрија шаљу у школу на  Криту, гдје је био ученик грчког ренесансног мислиоца Јануса Ласкариса. У тој школи се спријатељио са још једном живописном фигуром тог времена Јакобом Хераклидом (пустоловом који се издавао за потомка српских Бранковића), са којим ће га судбина још једном касније спојити. Послије завршених школа у Венецији усавршава породични штампарски посао и прелази у Горажде гдје заједно са стрицем Теодором штампа црквене књиге. 1544. године пресељава штампарију у престоницу Влашке, Трговиште, са собом води и неке ученике попут Мојсија Дечанца. Активност Димитријева у влашким земљама је била више него свестрана. Одлази на Свету Гору и штампа велики број светогорских књига. Води школу у Брашову, Трансилванија, члан је градског вијећа тог града. С обзиром на доминирајуће лутеранско њемачко (саско)  становништво Трансилваније, ствара читаву мрежу веза између православних и лутерана. Он је такође први секретар влашког војводе Александра Лапушнеануа, а затим један од главних штампара Цариградске Патријаршије. Сарађивао је и са српским племићем Петром Петровићем из Баната, вјероватно једним од првих српских преобраћеника на калвинизам. 1559. године се упознаје са Филипом Меланхтоном, Лутеровим сарадником и једном од кључних фигура протестантизма. Меланхтон управо преко Димитрија шаље писмо Цариградском Патријарху у коме предлаже сарадњу православних и протестаната против Турака и католика.

Управо преко Димитријевих веза су двојица српских свештеника , Јован Малешевац и Матија Поповић, путовали у Урах, на двор Ханса фон Унгнада, како би извршили ћириличну редактуру Трубаревог Светог Писма на "илирском".

Када је Димитријев школски друг са Крита, Јакоб Хераклид, стицајем околности, постао владар Молдавије, Димитрије је дошао на његов двор. Хераклид је у међувремену конвертовао у лутеранство и исто прогласио државном вјером у Молдавији. Очекивано, ово је изазвало револт православних. У побуни православног племства против Хераклида, убијени су и Хераклид и Димитрије.

Иако се негдје наводи да је Димитрије сам био протестант, највјероватније је да је остао православан, али да је екуменисао навелико, то стоји.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #32 послато: Април 07, 2018, 11:01:56 пре подне »
То се и ја питам. Код њих се бар не иде у цркву "зато што тако треба". Сви они који долазе у њихове цркве ту су због вере. Макар их било 10, знају због чега су ту. Бар је тако код нас по протестантским црквама у којима сам био. Православне и католичке цркве су на Васкрс и Божић пуне, не може да се уђе, а већина тих људи нема појма шта се дешава ни зашто су ту. Али то је сада ин.
А и то какав је ко човек нема никакве везе са припадношћу цркви или религији.

Слажем се. Сви адвентисти које познајем су вредни и поштени људи. Своју веру доживљавају веома озбиљно и понашају се у свим стварима у складу са хришћанским вредностима. Оне који одустану од тог пута заједница брзо искључи из својих редова па се и не могу сматрати више припадницима те цркве. И код класичних протестаната попут наших Словака приметна је разлика у односу према послу, понашању и опхођењу према људима. Вероватно су у питању стереотипи али војвођански Словаци на пример важе за вредне и поштене раднике.
Поред тога, велика већина протестантских цркава признаје само крштење одраслих особа које су у стању да својом слободном вољом одаберу желе ли да буду припадници заједнице или не, тако да су и ова деца са слике имала слободу избора. Јесте да они одрастају у породицама где је начин живота обликован утицајем цркве којој припадају али бројни су случајеви да деца одаберу неки други пут, зато им се заједнице често и гасе. 
У сваком случају, у неким стварима им се може само позавидети.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #33 послато: Април 07, 2018, 02:25:54 поподне »
То се и ја питам. Код њих се бар не иде у цркву "зато што тако треба". Сви они који долазе у њихове цркве ту су због вере. Макар их било 10, знају због чега су ту. Бар је тако код нас по протестантским црквама у којима сам био. Православне и католичке цркве су на Васкрс и Божић пуне, не може да се уђе, а већина тих људи нема појма шта се дешава ни зашто су ту. Али то је сада ин.
А и то какав је ко човек нема никакве везе са припадношћу цркви или религији.
Што се тиче саме религије, посвећени су и може да се каже да "живе" кроз религију. А тако и послу приступају јер се подстиче рад као такав ("протестантска радна етика"), па можда и тај светоназор утиче на то да имамо као најразвијеније земље запада управо протестантске земље (Шведска, Немачка, Холандија, па и Енглеска, Америка...)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #34 послато: Април 07, 2018, 02:44:13 поподне »
Припадник сам православне вере, али и међу прецима и међу рођацима имам и протестаната и католика.
Не би да коментришем дубље , али са поносом истичем, да сам потомак протестантских Словака.
Som rad :) zaujimave...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #35 послато: Април 07, 2018, 07:20:51 поподне »
Момци, припадност Цркви или некој "цркви" није у рангу онога - за који клуб навијаш, па је као у реду, ствар личног избора.

Поштујем сваког вредног и поштеног човека које год вере, нације био. Овде није тема вредноћа и поштење протестаната, него ширење протестантизма међу Србима, где му није место. Народ који је добио ту привилегију да буде на извору праве вере, неко одвлачи у странпутицу. Слаби духом падају на њихове приче и у погибељ. Зато сажаљевах ону децу са слике.

Да не дужим, пише све у Новом завету, па ко жели да сазна више нека чита, да не будем ја овде неко ко соли памет. "Ко има очи да види..."

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #36 послато: Април 07, 2018, 07:35:30 поподне »
Момци, припадност Цркви или некој "цркви" није у рангу онога - за који клуб навијаш, па је као у реду, ствар личног избора.

Поштујем сваког вредног и поштеног човека које год вере, нације био. Овде није тема вредноћа и поштење протестаната, него ширење протестантизма међу Србима, где му није место. Народ који је добио ту привилегију да буде на извору праве вере, неко одвлачи у странпутицу. Слаби духом падају на њихове приче и у погибељ. Зато сажаљевах ону децу са слике.

Да не дужим, пише све у Новом завету, па ко жели да сазна више нека чита, да не будем ја овде неко ко соли памет. "Ко има очи да види..."

Уствари, тема је "Протестантизам у Срба" како је њен покретач и написао. Све остало су лична тумачења...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #37 послато: Април 07, 2018, 08:07:03 поподне »
Поштујем. Нека буде изношење података, без личног става.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #38 послато: Април 07, 2018, 11:19:22 поподне »
Што се тиче веза Срба и протестантизма у најранијој фази, не би требали заобићи једно име,а то је српски ђакон и хуманиста Димитрије Љубавић (1519-1564).

Кроз личност Димитријеву и његов живот одсликавају се сва битна духовна и политичка кретања у Европи 16. вијека, баш као што се то може рећи за Константина из Островице и за 15. вијек.

Димитрије је био унук Божидара Горажданина, српског штампара из 15. вијека. Божидар је своје синове Теодора (јеромонаха) и Ђурађа послао у Венецију да изуче штампарски занат. Они ће установити и једну од првих штампарија на српским просторима ( послије оне Црнојевића) која је била смјештена при цркви св. Ђорђа у Горажду. У Венецији ће  Ђурађ Љубавић добити сина Димитрија. Димитрија шаљу у школу на  Криту, гдје је био ученик грчког ренесансног мислиоца Јануса Ласкариса. У тој школи се спријатељио са још једном живописном фигуром тог времена Јакобом Хераклидом (пустоловом који се издавао за потомка српских Бранковића), са којим ће га судбина још једном касније спојити. Послије завршених школа у Венецији усавршава породични штампарски посао и прелази у Горажде гдје заједно са стрицем Теодором штампа црквене књиге. 1544. године пресељава штампарију у престоницу Влашке, Трговиште, са собом води и неке ученике попут Мојсија Дечанца. Активност Димитријева у влашким земљама је била више него свестрана. Одлази на Свету Гору и штампа велики број светогорских књига. Води школу у Брашову, Трансилванија, члан је градског вијећа тог града. С обзиром на доминирајуће лутеранско њемачко (саско)  становништво Трансилваније, ствара читаву мрежу веза између православних и лутерана. Он је такође први секретар влашког војводе Александра Лапушнеануа, а затим један од главних штампара Цариградске Патријаршије. Сарађивао је и са српским племићем Петром Петровићем из Баната, вјероватно једним од првих српских преобраћеника на калвинизам. 1559. године се упознаје са Филипом Меланхтоном, Лутеровим сарадником и једном од кључних фигура протестантизма. Меланхтон управо преко Димитрија шаље писмо Цариградском Патријарху у коме предлаже сарадњу православних и протестаната против Турака и католика.

Управо преко Димитријевих веза су двојица српских свештеника , Јован Малешевац и Матија Поповић, путовали у Урах, на двор Ханса фон Унгнада, како би извршили ћириличну редактуру Трубаревог Светог Писма на "илирском".

Када је Димитријев школски друг са Крита, Јакоб Хераклид, стицајем околности, постао владар Молдавије, Димитрије је дошао на његов двор. Хераклид је у међувремену конвертовао у лутеранство и исто прогласио државном вјером у Молдавији. Очекивано, ово је изазвало револт православних. У побуни православног племства против Хераклида, убијени су и Хераклид и Димитрије.

Иако се негдје наводи да је Димитрије сам био протестант, највјероватније је да је остао православан, али да је екуменисао навелико, то стоји.
Симо, врло интересантно. Нисам знао ове податке. Ово се све дешава у време када је протестантизам, као огранак хришћанства настајао. Ово би могли бити заиста први додири нашег народа и протестантизма. Многи помињу Доситеја Обрадовића, као једну од првих знаменитих личности под утицајем протестантизма, а неки чак кажу да је био и прикривени протестант. Заправо, Доситеј, православни монах, више је био под утицајем рационализма него протестантизма. У сваком случају инсистирао је на "прочишћењу" вере у Срба, тј. бољег упознавања народа са хришћанством и Јеванђељима, одбацивање разних народних обичаја који су ушли у православље, као што су народни обичаји око сахрана и Задушница али је критиковао и монаштво, православне монахе и начин на који воде манастире и свој живот у њима. Доситеј је свакако био представник свог времена: - просветитељ, рационалиста, могуће и масон али не и протестант.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #39 послато: Април 07, 2018, 11:23:17 поподне »
Доситеј, православни монах

Одбегли монах.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #40 послато: Април 14, 2018, 11:49:20 поподне »
Међу Србима никада није протестантизам ширен плански и систематски као католицизам, нпр. Први проповедници који долазе на наше просторе заправо нису ни долазили да проповедају међу Србима, већ међу онима који су већ били протестанти, као што су Словаци, Немци и Мађари.
Као што Симо написа у предходним постовима вероватно први познати Србин протестант био је гроф Петар Петровић. Био је губернатор Ердеља, велики угарски земљопоседник и веома пуно је радио на ширењу протестантизма на том терену, тачније "хелветског вероисповедања"-калвинизма. Први пут се појавио после погибије Јована Ненада. Био је на страни Јована Запоље, са којим је био у родбинским везама. Ево шта каже J.A. Wylie, The History of Protestantism, volume III:

Цитат
''Петровић је уклонио све ликове из цркава, обратио је манастире у школе, уклонио је папске свештенике из парохија, ковао је сребрни и златни новац са ликовима пехара, преузимао је власништво католичке цркве у име државе, и обезбедио да три четвртине од прихода иде за плате протестантског свештенства. Тако је било по читавој Трансилванији, уз одобравање и сарадњу свег народа, ослобођеног јурисдикције римске хијерархије, па је велика већина становника прешла у протестантске вероисповести.''
Мени се по овоме чини да је Петровић пре свега радио на ширењу калвинизма међу римокатолицима. Немамо историјских извора из овог периода који нам говоре да су православни прелазили на калвинизам. Ова борба у Угарској је пре свега били политичка. На једној страни стајали су Фердинад Хабзбуршки, претендент на угарски престо, Свето Римско Царство и папа, као љути противници протестантизма, а на другој краљица Изабела Јагелонска и њен малолетни син Јован II Жигмунд Запоља, који је на скупштини у Торди прогласио равноправност католика и протестаната у Угарској, како би створио јединство у својој краљевини стиснутој између Хабзбурга и Османлија.
О овоме пише Бранко Бјелајац у свом чланку "Рани протестантизам у Србији"
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #41 послато: Април 15, 2018, 12:43:56 пре подне »
Кад смо већ код људи који су заслужни за ширење протенстатизма међу Србима, ваља поменути и Јована Јовановића Змаја. Змај је са немачког превео "Харфу Сиона", назаренску песмарицу и једину књигу поред Светог Писма коју користе назарени. Кажу да је Змајев препев богослужбених песама чак мелодичнији од немачког оригинала. Други народи на нашем простору нису имали тако леп препев ове песмарице. Нпр. румунска верзија "Харфе Сиона" је препевана на банатском дијалекту и "сељачком језику", није тако погодна за певање као српска верзија. Змај је изгледа међу назаренима видео оне старе српске особине које су у то време већ почеле да нестају, као што су моба, међусобно помагање, смерност жена и тих говор и то га је привукло овој верској групи. Касније, када је био нападнут од стране православног свештенства, покајао се и тврдио је како није знао да тиме чини штети православљу.
Одређени траг на ширењу назаренства међу Србима оставио је и Франсис Мекензи, богати шкотски филантроп који се населио у Београду. Помагао је назарене поклањајући им Библије, заузима се на суду за њих и трудио се да се поштују одредбе Берлинског конгреса о верској толеранцији у Србији. Повремено је долазио и сукобе са београдским митрополитом Михајлом због тога. Мекензију није примарни циљ био ширење протестантизма већ евангелизација хришћана у Србији. Приметио је да Срби о вери не знају пуно тога, изузев оног традиционалног, што нема много везе са хришћанством, да су цркве празне (то је раније приметио и Ханс Кристијан Андерсен, као и Феликс Каниц) и да људи не знају основне ствари о хришћанству, животу и поукама Исуса Христа. Упоредио је Србе са британским католицима, који су ватрени верници али о самом хришћанству не знају ништа и слушају мису на латинском, чију ни једну реч не разумеју. Трудио се да преко Лондонског библијског друштва, чији је посланик и био, обезбеди што већи број Бибилија у Караџић-Даничићевом преводу и дистрибуира их у народ. Најбољи одазив је видео код назарена. Мекензи је велику подршку уживао од Чедомиља Мијатовића, историчара, политичара и дипломате. Сам Мијатовић је био православац али православне свештенике сматрао недорасле свом позиву и сматрао је да затупљују народ и да га не уче о хришћанству. Преводио је религиозне текстове са енглеског и публиковао их. Велику подршку је имао од своје супруге, Елодије, Енглескиње и методисткиње.
Када је Мекензи формирао ново насеље на свом имању, на данашњем Тргу Славија, изградио је Салу мира. Та зграда је требало да служи као центар насеља, зграда у којој би се окупљали грађани али и као богомоља за различите заинтересоване верске заједнице. Повремено су се у Сали мира одржавали молитвени састанци где се читала Библија, пслами, верске проповеди. На састанке су долазили назарени, па је она прозвана назаренском црквом. Сала је уступана за различите манифестације - наступе хора, предавања, трибине, једно време се у њој одвијала и православна веронаука али је остала упамћена као назаренска црква.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #42 послато: Април 15, 2018, 03:58:01 пре подне »
Prema popisu stanovništva KSHS 1931. godine, u njoj je tad živjelo 247.377 protestanata.  Velika većina je slijedila luteransku tradiciju, kojoj je pripadalo 71% svih protestanata KSHS.  23% protestanata su slijedili reformiranu iliti kalvinsku tradiciju, dok je ostatak pripadao raznim baptističkim, adventističkim, nazarenskim i drugim crkvama. 

Luterani su bili podijeljeni na slovačku i njemačku crkvu.  Slovačkoj je pripadalo 62.061 ljudi a njemačkoj 113.218.  Valja napomenuti da je oko 20.000 luterana koji su živjeli u Prekmurju u banovini Dravskoj iz nekog razloga popisano pod "njemačku evangeličku crkvu" iako je jezik i crkve i tih ljudi slovenski, s iznimkom četiri sela(Hodoš, Domanjševci, Prosenjakovci, Pordašinci) u kojim je maternji jezik bio mađarski.  Uvidom u urbare iz XVII i XVIII stoljeća, vidi se da su bar zadnja tri sela govorila slovenski ali su u nekom trenutku pomađarena.  Sva četiri sela se nalaze na samoj jezičnoj granici između slovenskog i mađarskog.  Samim tim, podjela među luteranima u KSHS bi u stvari bila  35% Slovaci, 10% Slovenci, 55% Nijemci s manje od pola posto Mađara.  Svi Slovaci u današnjoj Srbiji su bili luterani, osim polovice slovačkog sela Selenča.  Ovi su bili i ostali katolici, a nisu pomađareni.  Inače je krajem XVIII stoljeća uz Dunav među Mađare naseljeno i dosta Slovaka katolika, no svi su pomađareni.  U Bogojevu i Kupusini su bar četvrtina naseljenika bili Slovaci katolici.  U današnjoj Hrvatskoj su Slovaci luterani samo u Iloku, dok su po ostatku Slavonije katolici. 

Kalvini su uglavnom Mađari.  U Tordincima kod Vinkovaca je bilo oko 450 Hrvata kalvina.   Nijemci su kalvini u Bečmenu kod Zemuna i manjim dijelom u Beški kod Karlovaca.  Polovica Nijemaca u Ravnom Selu i Savinom Selu u Bačkoj su Kalvini, kao i manjina u gradu Vrbasu, Crvenki i Sivcu.  Mađari su Kalvini u Pačiru, Staroj Moravici i Feketiću.  U Banatu, Mađari su kalvini u Novom(Mađarskom) Itebeju, Debeljači kod Kovačice i Vojlovici kod Pančeva. 

U Baranji su svi autohtoni Mađari kalvini.  Nijemci su u Bolmanu i Jagodnjaku pola-pola katolici i luterani. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #43 послато: Април 15, 2018, 09:41:17 поподне »
Zaboravih spomenuti.  Među ovih 62.061 osoba u KSHS koji su bili članovi Slovačke evangeličko-augsburške crkve, bilo je i 418 ljudi u selu Potiski Sveti Nikola(Ostojićevo) u Banatu.  Radi se o stanovništvu koje se na popisima izjašnjava i popisuje kao Slovaci, ali su u stvari luteranski Poljaci sa samog juga poljske.  I crkveni jezik im je slovački, ali narječje koje govore u kući je ipak poljsko. 

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #44 послато: Април 15, 2018, 10:34:01 поподне »
Svi Slovaci u današnjoj Srbiji su bili luterani, osim polovice slovačkog sela Selenča.  Ovi su bili i ostali katolici, a nisu pomađareni.  Inače je krajem XVIII stoljeća uz Dunav među Mađare naseljeno i dosta Slovaka katolika, no svi su pomađareni. 
Слика се донекле променила од тада. словаци углавном јесу остали у крилу протестантизма али су се окретали другим црквама, неопротестантским, које су се шириле у периоду између два рата и после 1945. Мислим да је данас око 65% Словака евангелиста, док остатак одлази на баптисте, методисте, адвентисте, пентекосталце и назарене. На назарене отпада најмањи број. Једина назаренска скупштина која службе држи на словачком налази се у Кисачу и сада има мање од 100 чланова.
Словака баптиста има у Бачком Петровцу, Новом Саду, Кисачу, Силбашу, Лалићу, Шиду, Ердевику, Ковачици и Падини.
Адвентиста словачке народности има у Бачком Петровцу, Шиду, Новом Саду, Падини и Дебељачи.
Словака методиста има у Новом Саду, Кисачу, Пивницама, Старој Пазови, Падини и Ковачици.
Пентекосталних/еванђеоских цркава које службу држе само на словачком има у Бачком Петровцу и Кисачу, док у Ковачици и Падини, држе на српском, а по потреби и на словачком.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Теократија

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
    • Theocracy Now
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #45 послато: Април 17, 2018, 02:23:30 поподне »
Е али све ти је то екуменизам и на крају има тај Римокатолички систем као главни. Џабе они протестују кад је то све нешто што их одваја од Бога. Мада то може да се каже и за остале цркве, а тек религије... Протестантизам ти је оно 10% Светог Писма, 90 неких обичаја и претварања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3955
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #46 послато: Април 17, 2018, 02:42:55 поподне »
Е али све ти је то екуменизам и на крају има тај Римокатолички систем као главни. Џабе они протестују кад је то све нешто што их одваја од Бога. Мада то може да се каже и за остале цркве, а тек религије... Протестантизам ти је оно 10% Светог Писма, 90 неких обичаја и претварања.

Рекли смо да на овој теми нећемо полемисати о протенстантизму као религијском правцу, нити о личним верским убеђењима, па те молим да се уздржиш од оваквих коментара. Отвори тему ако желиш, на примеp "Лице и наличје протестантизма", па тамо окупи друштво заинтересовано за ту врсту дискусије.
« Последња измена: Април 17, 2018, 02:46:33 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #47 послато: Април 18, 2018, 05:31:56 поподне »
Срби баптисти са Баније

Непосредно након Великог рата из Америке се на Банију вратио Јован Јекић, младић из Грабовца Банског. Јекић је провео 6 година у Детроиту, где је радио као фабрички радник. У Америци је Јекић, заједно са шесторицим својих земљака Банијаца, пришао Баптистичкој цркви. По повратку у отаџбину, преузео је на себе ширење баптизма, како међу Србима, тако и међу Хрватима. Пре свега се концентрисао на своје и околна села. Основао је баптистичке молитвене групе у свом селу и суседном српском селу Доња Бачуга. У јулу 1941. усташе су извршиле стравичан покољ у родном селу Јована Јекића, Банском Грабовцу. Један од оних који је поведен на стратиште био је и сам Јекић. Он је био један од двојице Срба који се спасао од усташког ножа и то захваљујући томе што су га неки од злочинаца препознали као баптисту. Јованов син, Илија Јекић, сведочио је када их је баптизам спасао усташког ножа:
Цитат
Kada otac nije bio doma, opet su ustaše došli u selo. Palili sve. Kada su ušli nama u kuću, vidjeli su otvorenu Bibliju. Glavni je rekao: »Ne oni«, i nas nisu dirali, prošli smo neoštećeno.
Неки од Срба пришли су Јекићевој баптистичкој групи после њихове поштеде али то је било кратког века, јер је већина после рата остала у православљу.
После рата баптизам се умереније ширио међу Србима на Банији, него што је то било пре рата. Црквена структура СПЦ на простору Хрватске је била уништена након 1945. Готово половина православних цркава после рата није обновљена, нити је наставила са радом. У том празном простору који је настао поједини Срби су се окренули баптизму. Након завршетка рата 1995. и протеривања највећег броја Срба са простора Крајине, баптистичке цркве добијају простор на коме могу да делују, међу мало преосталих Срба. Поједини Срби су прилазили баптистима јер су делили помоћ у виду брашна и основних потрепштина. Неки су се задржали у баптизму, неки не. Многи који су била деца из мешаних бракова, нису после рата могли да буду прихваћени ни од једне стране па су прилазили баптистима. По попису 2001, на простору Глине Срби чине око 78% од укупног броја баптиста, док на простору Петриње чине око 53%. На простору Сисачко-мославачке жупаније Срби чине 41% од укупног броја баптиста.
Срба баптиста данас има у селима Грабовац Бански, Доња Бачуга (ове две цркве је основао Јован Јекић, пре 1941), Велики Градац, Равно Рашће, Козаперовица, Доњи Жировац, Брезово Поље и Брестик. По неки Србин баптиста може се срести и у Глини и Петрињи.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.