Аутор Тема: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана  (Прочитано 14867 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #100 послато: Фебруар 22, 2021, 07:16:18 поподне »
Ево коначно мог малог доприноса. Надам се да ћете уживати и изненадити се можда неким стварима.

https://www.poreklo.rs/2021/02/22/prepisi-najstarijih-crkvenih-pravoslavnih-maticnih-knjiga-grada-panceva-1787-1800-prezimena-pancevackih-srba/
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1175
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #101 послато: Фебруар 22, 2021, 07:25:01 поподне »
Ево коначно мог малог доприноса. Надам се да ћете уживати и изненадити се можда неким стварима.

https://www.poreklo.rs/2021/02/22/prepisi-najstarijih-crkvenih-pravoslavnih-maticnih-knjiga-grada-panceva-1787-1800-prezimena-pancevackih-srba/

Свака част! Битне информације о српским презименима у Панчеву.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 356
  • R1b-PF7562
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #102 послато: Фебруар 22, 2021, 07:56:37 поподне »
Свака част, Делијо  :)
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #103 послато: Фебруар 23, 2021, 12:05:04 пре подне »
Свака част! Битне информације о српским презименима у Панчеву.

Хвала Узи ! Потрудићу се да попуним рупу од 1782-1787 што се тиче крштених. Битно је врло ради сагледавања потенцијалних матица одакле су преци ових Панчеваца, сада сароседеоца ,мигрирали.
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #104 послато: Фебруар 23, 2021, 12:05:28 пре подне »
Свака част, Делијо  :)

Хвала Мићо ! Служимо народу :)
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #105 послато: Фебруар 27, 2021, 12:31:04 поподне »
Помени презимена Животин у књизи Срби у Банату од др Јована Ердељановића (истраживања вршио почетком 2.деценије 20.века)

1.Алибунар, Животин, Ђурђиц, 2.Црепаја, Животин без шпицнамета Никољдан, Радивојев-Животини , 3.Ватин, Животин-Медведи ,Ђурђиц, 4. Врачев Гај, Животин-Пањалов (Свети Лука), Животин-Чарајин (Аранђеловдан), 5.Добрица, Животин-Лилин , свети Никола, први свештеник у месту из те породице која спада у ред најстаријих породица у месту, која је као и друге најстарије фамилије досељена од Пожаревца или из других делова Србије, 6.Томашевац, Лалић-Животин , из места Лалић у Бачкој прешли, Свети Стефан, 7.Санад-Животин-Петлов-Дудаши, чукундеда дошао из Пећи, другачије се презивалу (презиме Животин добили до деди), слава Никољдан, стара Јовањдан, 8.Бока-1804.у Протоколу забележено презиме Животин


Презиме је било присутно у Панчеву (2.горња Парохија Преображенске цркве у време проте Стојшића (вероватно око 1892.године кад је Стојшић био прота) и забележен је Јосиф Животин, на попису Срба цивила Панчева 1870.године (Inwohner steuer Entwurf pro ano 1870) пописан је Живота Животић, такође забележено у књигама умрлих Преображенске цркве 1797.године-Ана Крсте Животина (познат и као Крста Бугарин) сна.
У књизи Срби у Банату у 18.веку, др Душана Поповића презиме Животин је , као и пописима града Панчева 1764.године, рашког дела, цивила Максима Животина.
Забележено је и у Сефкерину на попису цивила 1764године, Димитар Животин, као и у Јабуци у првом попису 1733.године Владислав Животић, и у другом попису Јабуке- попису њених цивила 1764.године-Велисав Животи(н/ж), Јеремија Животин (касније вероватно прешао у Црепају јер се налази у матицама умрлих Црепаје 1792.године). Презиме се помиње и у матичним књигама крштених Опова 1774.године, Ана кћи Максима Животина (Максима Панчевца) и Стане, а у питању је огранак породице који је забележен у рашком делу Панчева 1764.године (Максим Животин) и који је прешао у 30-так км од Панчева удаљено село Опово.

Посматрајући најстарије матичне књиге Панчева из 18.века, а почевши од 1782.године примећује се да је мушко име Живота било веома популарно у Панчеву у том времену. Забележени су следећи родови у којима се јављало мушко име Живота-Трпков (кум са Ристинима и Милићевима), Крстин/Бугарин, Ивков/ић, Ристић/ин (кум са Крстинима), Шамшалов. Видимо да су наведене породице биле и у кумовским везама, а презимена Трпков, Крстин/Бугарин, Ристин/ич могла би указивати на порекло из јужних и југоисточни српских матичних области (Пчиња и Топлица+ Маћедонија).
У матицама крштених 1783.године Преображенске цркве помиње се Симеон Животин становник Добрице, кум Григорију Живана Гарина/Тарина/Дабина.

Појављује се у матицама умрлих Панчева и презиме Илијевић (панчевац) 1797.године, међутим у питању је препис Протокола умрлих од стране др Ј.Ердељановића који не обухвата књиге умрлих из Историјског архива Панчева.
« Последња измена: Фебруар 27, 2021, 12:43:30 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #106 послато: Фебруар 27, 2021, 12:40:39 поподне »
Посматрајући записе др Јована Ердељановића за Банат, од којих је поле његове смрти настала капитална књига за Банатске Србе-Срби у Банату, схватио сам да оно штп лежи по архивима Панчева и што је дигитализовано је мали део постојаће грађе за 18.век. На пример у Истпријском архиву Панчева , од оног текста о презименима што сам поставио 70% нема у самим дигитализованим матицама (фали период крштених 1784-1793+1794-1823), такође фали попис српских цивила града из 1870.године, за који верујем да ни не знају да се налази у архиву.

Гледајући његове опскурне белешке за Опово видео сам да је навео да се натице воде од 1750.године, док се у архиву могу наћи оне од 1768.године.
О чему се ту ради није ми баш јаснно, да ли су те матице изгубљене, затурене већ не знам само остаје нада да ће у неком тренутку бити извучене из неког запећка и дигитализоване како доликује.
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2180
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #107 послато: Фебруар 27, 2021, 01:44:49 поподне »
Посматрајући записе др Јована Ердељановића за Банат, од којих је поле његове смрти настала капитална књига за Банатске Србе-Срби у Банату, схватио сам да оно штп лежи по архивима Панчева и што је дигитализовано је мали део постојаће грађе за 18.век. На пример у Истпријском архиву Панчева , од оног текста о презименима што сам поставио 70% нема у самим дигитализованим матицама (фали период крштених 1784-1793+1794-1823), такође фали попис српских цивила града из 1870.године, за који верујем да ни не знају да се налази у архиву.

Гледајући његове опскурне белешке за Опово видео сам да је навео да се натице воде од 1750.године, док се у архиву могу наћи оне од 1768.године.
О чему се ту ради није ми баш јаснно, да ли су те матице изгубљене, затурене већ не знам само остаје нада да ће у неком тренутку бити извучене из неког запећка и дигитализоване како доликује.

Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #108 послато: Фебруар 27, 2021, 02:07:41 поподне »
Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.

Апсолутно се слажем и потписујем сваку реч. Приметио сам брдо грешака при дигитализацији -у смислу дефинисања временског опсега грађе. На принер на сајту Архива Панчева стоји-матице крштених Преображенске цркве 1782-1793+1828-1895, а заправо је ситуација следећа :1782-1784+1793-1794+1828-1895).
Како је могуће да је један дед од 70-так година (Др Јован Ердељановић у 20-тим годинама 19.века док је вршио истраживања) могао да нађе документа у архиву и цркви и препише их, а данас-100 година касније влада такав хаос и дезинформисаност приликом потраге за-заправо истим подацина које је он преписивао?
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #109 послато: Март 01, 2021, 05:38:30 поподне »
19и век је иначе обележем прављењем споменица тј. архивских збирки. Морам овде да истакнем хрватског историчара Лопашића јер када погледате његове споменице и који је то обим посла, то је заиста импресивно. И то све крајем 19-ог/почетком 20-ог века са ондашњом технологијом.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 803
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #110 послато: Март 01, 2021, 06:38:38 поподне »
Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.
Архив Београда је тренутно одличан пример за барем нешто. Они су дигитализовали матичне књиге које су од раније поседовали, као и туру која им је стигла током 2019. године. То је сада лепа колекција, за подручје које данас обухвата Београд.
Постоје још и картони житеља  - пријаве боравка и попис из 1895. - у својој суштини државно урађен домовни протокол Земуна.
Матичне књиге и домовни протокол нису претраживи. Картони житеља јесу, по имену, презимену или именима родитеља. Зашто су негде оба родитеља уписана, негде отац, негде мајка... У случају Београда, и пристизања становништва из свих крајева, је од изузетног значаја место рођења - скоро па више од имена родитеља. Колико знам, начин претраге се неће мењати.

Кажем, за барем нешто, јер су то покачене на интернет (захтева се само бесплатна регистрација) слике страница. Неки документи су мањи, неки су већи, управљање прегледањем је лоше решено - ако се прегледају врло широки записи (двострано на А3) они су на обичним мониторима мањи него у стварности и читљивост је слаба. Тада је потребан монитор шири од 16:9 или неко 4К чудо.

Па ипак, када би сви архиви урадили исто, ми више не бисмо имали проблема - свакако да у Србији одавно живи већина Срба и да је већина података о Србима у самој Србији.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #111 послато: Март 23, 2021, 11:01:22 поподне »
Вршљајући по тавану цркве у Црепаји, наишао сам после неколико година на Протокол црквених прихода из 1812-1867.године и тиме на попис свечара у децембру (само за године 1815-1817) на ком се наводи мој предак Михаил/Мијаило као свечар за Никољдан 6.декембрија (19.по новом). Ето, до сада сам имао податак из Протокола Домовног из 1860.године да смо славили и тада Никољдан (налази се забележена крсна слава за сваку фамилију) , али ово је корак даље и податак да смо и 1816.године славили Никољдан и то је први записани траг о томе. Иначе смо у Црепају досељени 1789/90.године на крају Кочине Крајине , и то један једини човек и преживели члан породице -управо Михаило (7.колено) као рањени граничар.

Протокол прихода и расхода Црепајског храма 1812-1867:



На списку свечара 9.децембра 1816.године Михаил Панчев.. који је дао принос цркви



На списку свечара 6.децембра 1817.године (Свети Никола) Мијаило Панчев.. цркви дао принос од 36 (крајцера можда)
upload photo


Протоколи прихода и расхода за децецмбар 1816. и 1817.године указују на задуживање одређеног броја житеља места за период крсне славе Никољдана и у овом случају 1816.године наводи се Михаил Панчев, а други пут 1817.године уписан је као Мијаило Панчев. Наиме, нема речи о томе да се не ради о најстаријем и првом члану породице Панчевачки у Црепаји , Михаилу Панчевцу/Панчевачком. Овај налаз одговара давању прихода цркви од стране Михаила и његове породице поводом свечара (крсна слава породице Свети Никола). Овај протокол прихода и расхода цркве у Црепаји је битан јер је управо 1816. и 1817.година први пут када је званично забележено да породица Панчевачки слави Никољдан (представља најранији помен Никољдана као крсне славе Панчевачких). Лош упис презимена није случајност нити појединост  у овој врсти докумената, наиме краћена су и друга презимена Живков писано као Живк, краћено је како би стало у табелу ! Од свечара за 9.децембар (мало после Никољдана-3 дана 1816.године) наводе се-Панчевачки (1 крајцера можда), Тарајић, Грубановић, Грујић/ин, док за 6.децембар 1817.године (Никољдан) наводе се -Панчевачки (36), Тарајић, Живков, Бубеско, Сувачар, Недељков, Николић, Јованов. Све поменуте породице воде се да славе Никољдан за крсну славу (Николићи св.Пантелејмона касније, Живкови св.Георгија, св.Јована, св.Лазара, Недељкови Никољдан и светог Лазара)!
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #112 послато: Март 23, 2021, 11:02:29 поподне »
https://www.poreklo.rs/2021/03/21/prezimena-srba-u-najstarijem-sacuvanom-domovnom-protokolu-od-1835-1860-godine/

Препис најстаријег сачуваног Домовног Протокола у Црепаји из 1835-1860.године (збирни протокол за цело село).
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #113 послато: Јун 07, 2021, 09:13:31 поподне »
Да се запљунем на тему, пошто ми је данас Архив града Београда дао неке прецизније податке о пореклу по женској линији - знала сам да су мушки преци прабабе по женској линији (мамине маме мама) дошли у Београд око 1850. године из "Војводине" (широк појам, нисам знала имена).
Данас сам ископала - уз све адресу куће за коју од детињства знам да су тад саградили (сада распало ругло у Кнез Даниловој 44)  - да се као дете са родитељима доселио Мита Шандоровић (отац Мија, мајка Софија), рођен у Мокрину 14. априла 1844. године.

Постоји ли нешто дигитализовано везано за Мокрин почетком 19. века? Хвала унапред.

Као конкретни родитељи моје прабабе Милеве Шандоровић, рођене 1880. године у Београду, наводе се Архадије и Јудита, о којима ништа даље нисам успела да ископам. Било би ми занимљиво да сазнам да ли је Архадије можда Митин млађи брат, што бих вероватно сазнала из неких матичних књига из Мокрина, не Београда.

За женску линију постоји предање да су у Београду још од времена Турака, па помишљам да је Јудита можда била јеврејског порекла. Девојачко презиме јој нисам нашла.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #114 послато: Јун 07, 2021, 09:44:48 поподне »
Да се запљунем на тему, пошто ми је данас Архив града Београда дао неке прецизније податке о пореклу по женској линији - знала сам да су мушки преци прабабе по женској линији (мамине маме мама) дошли у Београд око 1850. године из "Војводине" (широк појам, нисам знала имена).
Данас сам ископала - уз све адресу куће за коју од детињства знам да су тад саградили (сада распало ругло у Кнез Даниловој 44)  - да се као дете са родитељима доселио Мита Шандоровић (отац Мија, мајка Софија), рођен у Мокрину 14. априла 1844. године.

Постоји ли нешто дигитализовано везано за Мокрин почетком 19. века? Хвала унапред.

Као конкретни родитељи моје прабабе Милеве Шандоровић, рођене 1880. године у Београду, наводе се Архадије и Јудита, о којима ништа даље нисам успела да ископам. Било би ми занимљиво да сазнам да ли је Архадије можда Митин млађи брат, што бих вероватно сазнала из неких матичних књига из Мокрина, не Београда.

За женску линију постоји предање да су у Београду још од времена Турака, па помишљам да је Јудита можда била јеврејског порекла. Девојачко презиме јој нисам нашла.

Постоји књига Мокрински родослови.

Мислим да је у припреми и наставак.

Тамо у Мокрину је сјајна екипа која се бави тим истраживањима.

https://mokrin.org/mokrinske_novine/#!/clanak/418
« Последња измена: Јун 07, 2021, 09:51:18 поподне нцп »

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #115 послато: Јун 07, 2021, 10:33:04 поподне »
Постоји књига Мокрински родослови.

Мислим да је у припреми и наставак.

Тамо у Мокрину је сјајна екипа која се бави тим истраживањима.

https://mokrin.org/mokrinske_novine/#!/clanak/418

Хвала, погледаћу!

Мислим да сам мистерију Мите/Архадија решила тиме што сам сад прилично сигурна да је у питању иста особа, која је у тренутку Милевиног рођења у црквену књигу уписана као Архадије, кочијаш, а накнадно као Мита, рентијер, дочим постоји и Мита Шандоровић фијакериста 1908. међу свечарима у Београду, а 1924. и 1933. се на тој адреси појављује као рентијер. Променио занимање, обогатио се, а можда негде успут и име - или је 'Архадије' крштено које је записано у црквеним књигама.

Ван мреже Razor Burn

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
  • I2-PH908>Z16983>I-Y4789>BY169115
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #116 послато: Јун 08, 2021, 12:20:19 поподне »
Честитамо Делију за његов драгоцени допринос овој теми.

Породица мојих мајки мигрирала је у Ковин пре Првог светског рата, тако да ми је регион прирастао срцу и делим мноштво лепих успомена у посети рођацима у Панчеву и Мраморку.

Нисам успео да откријем никакве информације у вези са породицом мојих мајки у Ковину (Миладиновићи, Никољдан), изузев да је мој деда рођен 1911. године и оженио се Мађарицом?

Нажалост, у литератури их се не спомиње (Поповић, Ердељановић, итд.) Иако су били насељени у том подручју када су вршена испитивања ...?

Верујем да је мој прадеда мигрирао из Смедеревске Паланке са ранијим везама за подручје Параћина, али ништа што породична традиција не може да подстакне?

Срећом је предузето пуно посла на дигитализацији, јер су моји покушаји да добијем породичне евиденције у периоду 2006-2008 били неуспешни због лошег вођења евиденције са вишеструким уносима презимена за браћу и сестре мојих мајки, што је компликовало ствари.
А да не говоримо о датумима који недостају и непотпуним подацима који ме доводе до забуне. :(