Као што је наведено, не зна се до код периода штокавски и торлачки дијеле иновације, тј. не шире се штокавске иновације на торлачки у 10/11 вијеку, већ оба та језика до неког непознатог периода у раном средњем вијеку представљају један словенски језик. Оно што је познато јесте да торлачки не садржи штокавске иновације из 14. вијека, али то не значи да торлачки и штокавски много времена прије тога нису кренули одвојеним путањама развоја. Зато, Окука и пише да се ради неодређеном периоду.
Никаквих опипљивијих историјских доказа нема да су Срби по заузимању југоисточних предјела у 13-14. вијеку масовно мигрирали у том правцу из првобитне Србије, на начин да су могли промијенити језичку или генетичку слику становништва тих простора.
Постоји иновација која се тада ширила из Србије ка торлачком подручју:
http://www.kroraina.com/slav/loma_etnogenez.htm8. Деназализација ǫ > у
Што се тиче касиијег процеса деназализације ǫ > у који, видели смо, креће са језгреног подручја у првој половини X века, он показује неочекивану експанзију на исток, и за мање од сто година захвата цео слив Јужне Мораве, где се 1019. бележи топоним Суково (Sykoba") на Нишави близу данашње бугарске границе (< прасл. *sǫkov-).
даље:
За југ Метохије дâ се установити првобитно стање задњег назала као у бугарском и македонском, где он преко ą прелази у a или ă, али ту врло рано, знатно пре српског освајања Призрена почетком XIII века, долази до продора српских типова са у, као и са ћ/ђ, а слична ситуација може се претпоставити и за околину Скопља. На југоистоку замена задњег назала гласом у изгледа да je у XI веку досегла масив Осогова.
Дакле, неке иновације су испрва биле заједничке с бугарским, као што је и за очекивати, али се у 11. вијеку нагло приближавају српским.
Можда то има везе са овим догађајем:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_(1072)У том тренутку је цијели Балкан био под Византијом и бугарска држава није постојала. Чини се да су у то доба Словени из Поморавља и Македоније имали јаче везе са Србима него с источнијим Бугарима.
Нешто више од 100 година након тога креће и ширење српске државе у том смјеру.
Никаквих опипљивијих историјских доказа нема да су Срби по заузимању југоисточних предјела у 13-14. вијеку масовно мигрирали у том правцу из првобитне Србије, на начин да су могли промијенити језичку или генетичку слику становништва тих простора.
Мислим да је тога морало бити, поготово јер је првобитна Србија била планинско подручје, а поморавље је питомије и погодније за ратарство.
Istorija Srba – Vladimir Ćorović
Srpska plemena, nedovoljno povezana međusobno, i bez pouzdanja u uspeh, ponešto i zaplašena sudbinom svojih slovenskih saplemenika na istoku, koji behu postali plen Bugara i Vizantinaca, ostaju usvojim planinama čitavih pet vekova; a kad se krajem XII veka javi nabujala snaga za ekspanziju njen put je bio unapred određen.
Kao planinske lavine spustiće se tad ta plemena u susedne doline i već za dva veka ona će postati gospodari njihovi u najvećem delu i održaće se na tom području kroz sve vekove svoje historije.
