Аутор Тема: Идентитет - чување или развијање  (Прочитано 2818 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 364
  • R1b-PF7562
Идентитет - чување или развијање
« послато: Јануар 03, 2018, 04:31:09 поподне »
Нашао сам овај занимљив текст о питању непроменљивости идентитета то јест његовом развијању, мењању. Предлажем да га прочитате у целости.
Сигуран сам имамо различита мишљења о овој теми.
Мислим да је аутор пропустио да нагласи да је развијање идентитета важи и за остале народе, као и за нас Србе.
Цитат
Потрага за идентитетом

Једино данас, предлаже се да „чувамо наш идентитет“ и не преузимамо ништа туђе. Нико не објашњава зашто би то било паметно сада, када нас је супротно понашање већ и довело до тренутног идентитета
Аутор: Владимир Милутиновић среда, 04.01.2017. у 08:15
У последње време идентитетска политика постала је веома помињана и озбиљно схватана. Сви инсистирају на идентитету. Ако су мањинске групе, траже признавање њиховог идентитета, ако су већинске, траже заштиту свог идентитета од придошлица. То да свако има свој идентитет, који се састоји од само њему својствених елемената, као да се не доводи у питање. Ех, да су се само том бригом за идентитет руководили и наши преци. Међутим, они су, по свој прилици, идентититету приступали сасвим другачије. Изгледа да им је било битније проширивање или побољшање идентитета, од његове заштите.
Ако за почетак наше саге о идентитету узмемо старе Словене који долазе на Балкан импресионирани муњама и поштујући свог бога Перуна, па, прво што примећујемо је да они ускоро прихватају себи туђу хришћанску веру, насталу на Блиском истоку, са светом књигом написаном на њима неразумљивим језицима. Али, они прихватају да се Библија преведе на словенске језике и осмисли ћирилично писмо које би се у ту сврху користило, а које су саставили двојица Грка, од махом грчких слова. Нису имали својих слова, па им је било лакше да прихвате ову промену. Онда су прихватили и боје Византије и њен архитектонски стил за своје заставе, тврђаве и манастире. Византија је била најразвијенији део ондашњег света, па није имало смисла одупирати се цивилизацији.

После смо дошли у нежељену врсту контакта с Турцима, али нас то није спречило да и од њих покупимо много речи из речника и много тога из кухиње. Славске сарме и кавурме, тулумбе и баклаве, дођоше са Истока, као и „јастук“, „башта“, „вишња“ и многе друге речи за које више и не препознајемо да смо их некад позајмили. Јок, ми свеједно мислимо да смо аутохтони у свему. Када смо почели да се ослобађамо од Турака, прихватили смо заставу Србије сличну руској, а Руси су је опет преузели од Француза. Имали смо и своје просветитеље, махом придошле из „прека“, навикле на разне бечке и француске етикеције и културу. Али нам од тога није било мука, радо смо у некој мери прихватили све то, мање у политици, више у култури.

Када смо почели да изграђујемо државу и градимо њене најзнаменитије зграде и симболе, много што шта су нам пројектовали чешки и руски архитекти, али нам то није сметало. Понешто су урадили и Хрвати, највише један од њих, који је извајао Победника, споменик на Авали и још доста знаменитости. Заједно са Хрватима и Словенцима најпре смо се залудели за југословенство, а онда и за комунизам, још једну европску новотарију пристиглу из Немачке, Енглеске, Француске и Русије. А на крају комунизма, у осамдесетим, имали смо одличну рокенрол сцену, као да нам је рок у генима био одувек. У деведесетим смо најпре били мало мимо света, али смо онда у двехиљадитим почели све брзо да надокнађујемо. ,,Мекдоналдс“ смо, додуше, имали први у Југославији, али смо сада упознали и друге брендове. Мобилни телефони и компјутери - практично ниједан није произведен у Србији - постали су нераздвојни део нас, а ту су већ и друштвене мреже, омиљене у Србији као и сваком другом крају света.

Тако је настао један тепих ишаран најразличитијим садржајима који постоји само овде и нигде другде на свету. Изгледа да је идентитет, као одређени део тела: свако га има и не само то, свачији је састављен од мноштва делића које је некад позајмио од неког другог и мало прерадио. Увек је било мешања и преузимања. Од Немаца смо, рецимо, преузели хармонику, а онда смо са њом засвирали кола. Од идентитета се не може побећи све и да хоћете, увек је ту, чак и кад се мења, као што се увек и мењао. Једино данас, као део нашег идентитета, предлаже се да „чувамо наш идентитет“ и не преузимамо ништа туђе. Нико не објашњава зашто би то било паметно сада, када нас је супротно понашање већ и довело до тренутног идентитета. Чини ми се да је, ако је нешто било део нашег идентитета, то била баш отвореност.

А имам и једну теорију како је дошло до промене ове наше филозофије у последње време. Можда сте чули, а ја се сећам да сам то чуо и од тренутног премијера, само раније, да се Хрвати истичу као пример народа који су „увек држали до свог“ чак и у време комунизма. Изгледа да смо ову нову црту „држања до свог“ преузели од њих у жељи да их стигнемо у овом послу.

И да будемо што више Срби.

Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/371348/Pogledi/Potraga-za-identitetom
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #1 послато: Јун 04, 2019, 03:45:42 поподне »
Ех, шта рећи. Један од разлога што данас доста људи копа по хаплогрупама јесте управо што су оне опипљива, научно доказана веза (а то је једино меродавно у ери сцијентизма), пре бих рекао сламчица, са каквим-таквим суштинским идентитетом путем патријархалне линије у овом времену свеопште кризе идентитета и бивства. Та веза има улогу клагесовске примордијалне меморије бачене преко времена и простора попут пупчане врпце, напајајући се са праизвора егзистенције. Трагање за смислом у добу бесмисла.

Везано за то, данас сам баш размишљао како су многе модерне нације, државе, идентитети, тек боље или лоше урађене маске у глобалном театру људске историје. Погледајмо само Балкан. Чак је и за назив нашег полуострва понуђено више теорија, те је нека древна иранска провинција, те је од монгола, те од турака. А наводно се оригинално звао Хелм; Хум, Холм. Нисам сигуран ни за то шта значи. Подсећа ме на оно нордијско –хеим, ваљда значи нешто као дом, кућа, свет..? (Ванахеим, свет Ванира итд.) а пандан му је –стан. Аутохтонисти би сигурно рекли да је Балкан-Хелм колевка свих цивилизација па се зато тако зове. И Толкинов Хелмов понор има неке везе. Видите како је идентитет климава ствар.

Шалу на страну, данас сам заправо руминирао над историјско-географским чвориштима која ме већ неко време боду а везано је за питање идентитета. Наиме, приметио сам одавно да Кавказ има занимљивих паралела са Балканом. Кавкаски С(е)рби  и данас збуњују историчаре а камоли нас лаике. У каквој су вези са нама? Па онда кавкаска краљевина Албанија? Да ли су се неки народи са тих подручја населили на Балкан па назвали ова подручја по првобитном станишту? Ту је наравно и кавкаска Иберија, што је био назив и за пиринејско полуострво.

Читао сам чланак који тврди да Срби имају генетски везе са Келтима и Грузинима одн. да су од свих народа најближи њима, не знам колико је то истинито али Грузија је управо на Кавказу где су били и ти Серби. Чуо сам да и данас у Грузији зову неке официре батон. Батон је, знамо, био илирски вођа а касније је у енглеском означавала полицијску палицу. Изгледа да су заиста постојале неке древне везе Кавказа и Хелма и да су можда Илири били једна од тих веза.
А онда сам читао да сада и Келти тврде прапорекло са Кавказа. Дакле нисмо једини трагачи за пореклом, идентитетом. Би-би-си је пре десетак година објавио чланак како су Осети толико фасцинирани Вилијамом Воласом да ходочасте у Единбург где се налази његова статуа. Сматрају га једним од својих, односно поистовећују се са Шкотима. С друге стране, британски историчари сада и јавно тврде да су артуријански митови са све Камелотом и светим гралом скитско-сарматског порекла. Осети су наводно од Алана а Алани су према неким изворима били сродни са Антима, тј. прото-словенима? Осети чак и физички доста подсећају на Балканце, више него Руси. Но, да не улазим дубље у ову тематику. Вратимо се проблему идентитета.

Какве везе имају данашњи Грци са античком Грчком? Чак је и порекло имена Грк, Грчка и данас спорно. Једни тврде да су грци били тек једна нижа каста у хеленском друштву и да „грк“ значи црн (у смислу да су тамнији због већег излагања сунцу, ово је стандарна тема код многих народа). Други да смо их тако назвали јер их нисмо разумели а звучали су као да гракћу, стога грци па одатле Grecia, Greece. И док их цео свет тако зове они себе зову (Х)елада од праоца Хелена, Елена или Јелена. Али зашто ми се чини да данашњи Грци имају везе са славним античким Хеленима колико и данашњи Египћани са оним из времена фараона? А опет и једни и други уживају мање више углед наследника тих древних цивилизација, иако се ради о више миленијума. Грчки митови су пуни светлих, плавокосих јунака.

И садашњи иранци нису истоветни древним иранцима, имену које долази од арија, аријевац, значења слободан човек. А то исто значи и франак, франк, од древних Франака, па одатле и модерни Француз, иако он и нема толико везе са франачким племеном, а посебно ако је тај Француз рецимо афричког порекла.
Видимо како се питање идентитета мења, развија, добија другачија значења. Живим окружен мађарима и многи од њих су високи, плави, чак и риђи. Тешко да су то они исти централноазијски угрини који су на коњима тутњали Европом пре више векова. Али је њихов идентитет мађар, угрин, унгар, како год. А свака друга реч истоветна српској, уз суфикс –ок, -ик и сл.

Идентитет је стога маска, персона склона манипулацији, политикарењу, духу времена, религијском одређењу и сл. У најбољем случају то је спољашњи слој и одраз унутрашњег стања бића. Па погледајмо само словенске народе и шта су урадили од нас кроз политику и религијску схизму. Ја и даље сматрам да је савремени национализам плод романтичара раног 19. века и симптом дегенерације закуване још у Ренесанси. Чим је одбачена идеја васељенског царства, као рефлексије Божјег Небеског, у замену за стварање држава и нација, настаје, по мени, прва криза идентиета. Од тада је кренуло све низбрдо у том смислу. Људи су до тада имали своје племе, род, али и припадност већем идентитету у склопу традиционално уређене монархије, као и божанско порекло у неком полумитксом претку. Хелени од Хелена, Римљани од Ромула, Готи од Гаута итд. Људи су имали трансцендентно, божанско порекло, а доласком Дарвина оно се окренуло и срозало на животињу. Ако је глобализам једна страна свепристуног зла оличена у кули вавилонској, онда су нације и државе привремени хаос изникао након рушења исте те куле.

И сад како написах коментар, размишљам да ли да га уопште и поставим јер не знам ни сам шта сам хтео да кажем. Нисам антинационалиста, нити националиста, нисам хаплосупрематиста (или како се то већ каже). Само постављам нека питања како би се можда повела нека добра дискусија.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6128
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #2 послато: Децембар 22, 2020, 10:29:19 поподне »
Од једне тачке, ка другој... По питању идентитета код Срба, ишао бих следећом лествицом:
4. бивши Срби са новим идентитетом, који негирају српско порекло
3. бишви Срби са новим идентитетом, који су свесни српског порекла
2. Срби антиројалисти
1. Срби ројалисти
« Последња измена: Децембар 22, 2020, 10:40:04 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6128
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #3 послато: Децембар 22, 2020, 11:42:16 поподне »

2. Срби антиројалисти
Jер је лицемерје посећивати Сопоћане, Студеницу, а бити републиканац :) Ко је подигао те манастире? Па монарси!...Хоћемо ли се делити на оне који та места посећују као и било који музеј (напр, Лувр) и на оне који посећују део наше историје?
« Последња измена: Децембар 22, 2020, 11:52:25 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6128
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #4 послато: Децембар 23, 2020, 12:09:37 пре подне »
Од једне тачке, ка другој... По питању идентитета код Срба, ишао бих следећом лествицом:
4. бивши Срби са новим идентитетом, који негирају српско порекло
3. бишви Срби са новим идентитетом, који су свесни српског порекла
2. Срби антиројалисти
1. Срби ројалисти
Што ми је драго што сам овако "ригидан"  :D (ал сам у овој првој (последњој) групи, "оп, оп, брале"  8)  )
« Последња измена: Децембар 23, 2020, 12:19:11 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3982
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #5 послато: Децембар 23, 2020, 01:12:29 пре подне »
Jер је лицемерје посећивати Сопоћане, Студеницу, а бити републиканац :) Ко је подигао те манастире? Па монарси!...Хоћемо ли се делити на оне који та места посећују као и било који музеј (напр, Лувр) и на оне који посећују део наше историје?

Много је веће лицемерје глумити великог Србина а делити свој народ.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6128
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #6 послато: Децембар 23, 2020, 01:15:42 пре подне »
Много је веће лицемерје глумити великог Србина а делити свој народ.
Само "глумим" природног Србина, са вертикалом (без паузе у другој половини 20. века)
« Последња измена: Децембар 23, 2020, 01:18:24 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 942
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #7 послато: Децембар 23, 2020, 01:52:47 пре подне »


Мали допринос овој теми би, свакако, дала и моја прабаба Марта, Виријевка из Зечевића, да није одсутна из живота скоро сто година. Али, ту су њени потомци који, уназад неколико генерација, памте сваку њену изговорену реч:

„Сувишно је, сине, доказивати да ниједна нација не може преживети без националне свести, а да ли је она слабија или јача зависи од различитих историјских околности. Србин може бити и ћорав и сакат и емотивно незрео, може чак и бити глуп, једино, драго моје дете, не може бити – комуниста. Србин – комуниста је могућ само код формалиста. У животу – јок! Јер српство је национална идеја, а комунизам тоталитарна идеологија“.

Бог да јој душу прости, родила је Спасоју три сина и пет кћери ...
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1265
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #8 послато: Децембар 23, 2020, 09:30:39 пре подне »
Jер је лицемерје посећивати Сопоћане, Студеницу, а бити републиканац :) Ко је подигао те манастире? Па монарси!...Хоћемо ли се делити на оне који та места посећују као и било који музеј (напр, Лувр) и на оне који посећују део наше историје?
Каква ти је ово теза побогу брате?Па вањда се иде у цркву себе и бога ради а не на поклон бившем владару државе не нације...Бркамо ми бабе и жабе одавно..

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3982
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #9 послато: Децембар 23, 2020, 10:06:10 пре подне »
Каква ти је ово теза побогу брате?Па вањда се иде у цркву себе и бога ради а не на поклон бившем владару државе не нације...Бркамо ми бабе и жабе одавно..

Није то теза, то је срамна увреда упућена већем делу Срба. Баш ме занима да ли као велики монархиста мисли и да је лицемерје када иде да гласа на председничким изборима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1660
  • G2a-FT221531
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #10 послато: Децембар 23, 2020, 10:16:12 пре подне »
Jер је лицемерје посећивати Сопоћане, Студеницу, а бити републиканац :) Ко је подигао те манастире? Па монарси!...Хоћемо ли се делити на оне који та места посећују као и било који музеј (напр, Лувр) и на оне који посећују део наше историје?
Ово је као када бих те ја питао да ли је лицемерје навијати за београдске клубове основане 1945. и бити српски националиста и монархиста? С тим што је ово умногоме разумније питање јер не дотиче веру и цркву већ спортска друштва.

Узгред, као што рече Бојан, одлазак у цркву је приватна ствар сваког појединца, независно од тога како се он изјашњавао по многим питањима.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 798
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #11 послато: Децембар 23, 2020, 10:35:09 пре подне »
Jер је лицемерје посећивати Сопоћане, Студеницу, а бити републиканац :) Ко је подигао те манастире? Па монарси!...Хоћемо ли се делити на оне који та места посећују као и било који музеј (напр, Лувр) и на оне који посећују део наше историје?
Ja zaista ne razumem" šta je pisac hteo da kaže" Kakvo licemerje ili drugačije rečeno prevarno ponašanje, šta li...
Onaj ko ide u crkvu ili manastir niko ga ne pita zašto ide i ne ulazi u te razloge.Idu i Muslimani u pravoslavne svetinje kada ih nevolja na to pritisne, i pravoslavci kod hodža po zapis da nadju lek i pomoć ili da se pomole katoličkom svecu...
A idu i ateisti ...svi imaju neke svoje razloge, zašto bi to bilo licemerje. Čovek može da veruje i da se nada ....njegov izbor.
Znam čoveka Bošnjaka, islamske veroispovesti, čiji je otac sprečio miniranje Sopoćana za vreme II sv. rata. Veruje u Alaha a sačuvao hrišćansku svetinju...
Ne znam  i ne razumem tu podelu zaista  na šta ste mislili. ..

Ван мреже Антонин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 183
  • J2 > J-Z1043
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #12 послато: Децембар 23, 2020, 12:02:53 поподне »
Генерално што се тиче идентитета, не само српског већ било чијег националног, - то је можда једна од најкомпликованијих али и најинтересантније историјско питање. Због чега смо ми Срби - Срби? Када се ради о "придруженим" народностима (овде мислим на на пример некога ко је етнички Илир, Келт, итд. или некога чији су се преци у једном тренутку осећали Албанцима, Хрватима, Бугарима, Цинцарима, Мађарима, да би у једном тренутку постали Срби), питање је још интересантије. Наиме, шта је то што је њихове претке навело да постану Срби? Не верујем да је сваки од таквих случајева имао неку нарочито развијену представу о детаљима српске историје, или да је на њега утицала књижевност јер су махом били неписмени, или пак црква јер је велики број њих припадао другој религији или ономе што се пре може назвати народна вера пре него хришћанство?
У српском случају, бар онако како га ја видим, мислим да су у питању мешавина заједничког порекла и нечега што би звали културним обрасцем. При томе под пореклом сматрам заједнички језик као и крвну везу-сродство, а можда бих ту додао и религију, јер реално мало ко бира своју религију, без обзира да ли касније буде верник или не. У погледу културног обрасца код нас пре свега мислим на народну поезију и оно што би се могло назвати народном вером - разноразни скуп веровања, предања, празноверица, који опет, поклањали ли им ми пажњу или не, свакако утичу на формирање нашег размишљања. При томе, када узимамо у обзир књижевност, што се тиче народне књижевности - у нашем случају пре свега гуслара и народне поезије, њој увек дајем улогу формирања идентитета, док школовања књижевност - у виду писаца и песника, бар у мом гледању ствари има улогу чувања идентитета (мада наша данашњи чини ми се нема ни једну ни другу).
Са друге стране, мислим да - колико год понекад испразно звучало - увек треба узети у обзир и заједничку прошлост и заједничку будућност-очекивања. И то у погледу развијања и очувања идентитета предност дајем заједничкој будућности - уколико неко не види своју будућност у оквиру једног народа, могу га за тај народ везивати и отац и мајка и језик и писмо, то све постаје небитно. У преводу - ако ја кажем да сам по националности пингвин - ја сам пингвин и тачка.
Ја сам свој идентитет видим пре свега у прецима - некако бих доживео као издају оца, мајке, бабе, деде, итд. ако бих ја одједном сад решио да будем нешто друго сем Србин. Што се тиче религије, не видим је као нешто што ме идентитетски одређује, или да ме на неки мистичан начин повезује да другим људима. Сличан став имам и према писму, које се често у свакодневним разговорима навди као крунски доказ да је неко Србин или није у моделу ћирилица˃латиница. Поред предака, ту је за мене историја тј заједничка прошлост, народна поезија, која описује разноразне што стварн што измишљене хероје, али суштински представља списак идеја које су наши преци сматрали за битне да их оставе потомству, али као што поменух и заједничка будућност, тј. очекивање да ћемо се неки "ми" без обзира колико бројни, заједнички изборити за неко наше место под сунцем.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1265
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #13 послато: Децембар 23, 2020, 01:47:10 поподне »
Генерално што се тиче идентитета, не само српског већ било чијег националног, - то је можда једна од најкомпликованијих али и најинтересантније историјско питање. Због чега смо ми Срби - Срби? Када се ради о "придруженим" народностима (овде мислим на на пример некога ко је етнички Илир, Келт, итд. или некога чији су се преци у једном тренутку осећали Албанцима, Хрватима, Бугарима, Цинцарима, Мађарима, да би у једном тренутку постали Срби), питање је још интересантије. Наиме, шта је то што је њихове претке навело да постану Срби? Не верујем да је сваки од таквих случајева имао неку нарочито развијену представу о детаљима српске историје, или да је на њега утицала књижевност јер су махом били неписмени, или пак црква јер је велики број њих припадао другој религији или ономе што се пре може назвати народна вера пре него хришћанство?
У српском случају, бар онако како га ја видим, мислим да су у питању мешавина заједничког порекла и нечега што би звали културним обрасцем. При томе под пореклом сматрам заједнички језик као и крвну везу-сродство, а можда бих ту додао и религију, јер реално мало ко бира своју религију, без обзира да ли касније буде верник или не. У погледу културног обрасца код нас пре свега мислим на народну поезију и оно што би се могло назвати народном вером - разноразни скуп веровања, предања, празноверица, који опет, поклањали ли им ми пажњу или не, свакако утичу на формирање нашег размишљања. При томе, када узимамо у обзир књижевност, што се тиче народне књижевности - у нашем случају пре свега гуслара и народне поезије, њој увек дајем улогу формирања идентитета, док школовања књижевност - у виду писаца и песника, бар у мом гледању ствари има улогу чувања идентитета (мада наша данашњи чини ми се нема ни једну ни другу).
Са друге стране, мислим да - колико год понекад испразно звучало - увек треба узети у обзир и заједничку прошлост и заједничку будућност-очекивања. И то у погледу развијања и очувања идентитета предност дајем заједничкој будућности - уколико неко не види своју будућност у оквиру једног народа, могу га за тај народ везивати и отац и мајка и језик и писмо, то све постаје небитно. У преводу - ако ја кажем да сам по националности пингвин - ја сам пингвин и тачка.
Ја сам свој идентитет видим пре свега у прецима - некако бих доживео као издају оца, мајке, бабе, деде, итд. ако бих ја одједном сад решио да будем нешто друго сем Србин. Што се тиче религије, не видим је као нешто што ме идентитетски одређује, или да ме на неки мистичан начин повезује да другим људима. Сличан став имам и према писму, које се често у свакодневним разговорима навди као крунски доказ да је неко Србин или није у моделу ћирилица˃латиница. Поред предака, ту је за мене историја тј заједничка прошлост, народна поезија, која описује разноразне што стварн што измишљене хероје, али суштински представља списак идеја које су наши преци сматрали за битне да их оставе потомству, али као што поменух и заједничка будућност, тј. очекивање да ћемо се неки "ми" без обзира колико бројни, заједнички изборити за неко наше место под сунцем.
Тај проблем дефинисања нације је велики без обзира ко га од аутора, начника,стручњака или филозофа дефинисо.Увек је некако магловито, недоречено. Неко би нацију везо за језик али Американци причају енглески, па Швајцарци, па Аустријанци па напосе и Бошњаци...Неко би везо нацију са религијом, видимо и да то не пије воду...и ми и остали православци Грци, Бугари,Руси делимо исту религију али не националност...Све у свему јако неразјашњено стање кије ми Срби никако да протумачимо како ваља...Ево да се нашалим мало...Кад овде ђе живим мештани виде неки дим одма кажу:Опет онај Србин дими месо...Значи препознају ме...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6128
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #14 послато: Децембар 23, 2020, 01:56:19 поподне »
Jер је лицемерје посећивати Сопоћане, Студеницу, а бити републиканац :) Ко је подигао те манастире? Па монарси!...Хоћемо ли се делити на оне који та места посећују као и било који музеј (напр, Лувр) и на оне који посећују део наше историје?
Ово је било непромишљено изречено са моје стране, извините...Јер сам размишљао о ономе што сам рекао, о монархији, па сам некако дошао и до цркве и поставио себи питање " да ли је могуће да неко буде верник, а да буде против монархије?" Онда у том заносу ројалистичком сам рекао себи "тешко да је могуће" и донео онда непромишљен крајњи закључак са овим непромишљеним изразом. Више сам сам тражио одговор, па је испало овако грубо...У суштини, као када бих поставио и питање "да ли могуће бити ројалиста, а бити атеиста"
« Последња измена: Децембар 23, 2020, 02:07:31 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 292
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #15 послато: Децембар 23, 2020, 02:26:39 поподне »
"Казабланка", 1942 г. "Које сте националости?" упита немачки официр Рика Блејна. "Пијаница!" одговори Рик....Волим овај одговор...не знам тачно због чега  :) 
Грешка не престаје бити грешком тиме што је широко распрострањена!

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1265
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #16 послато: Децембар 23, 2020, 07:57:14 поподне »
Ово је било непромишљено изречено са моје стране, извините...Јер сам размишљао о ономе што сам рекао, о монархији, па сам некако дошао и до цркве и поставио себи питање " да ли је могуће да неко буде верник, а да буде против монархије?" Онда у том заносу ројалистичком сам рекао себи "тешко да је могуће" и донео онда непромишљен крајњи закључак са овим непромишљеним изразом. Више сам сам тражио одговор, па је испало овако грубо...У суштини, као када бих поставио и питање "да ли могуће бити ројалиста, а бити атеиста"
Поштени мој Вучковићу, много је дилема пред нама а универзалних решења нема, на жалост. Оно што апсолутно рашчишћава ову ситуацију је то што си ти тражио опрост за пребрзу реакцију и ја сам то препозно као хришћански(хуманистички) моменат и ту те подржавам, ја бих ти и ооростио али не могу јерби је то у домену вишијех сила али те као што рекох раније подржавам...А што се тиче монархије, ћераћемо се још, ја сам апсолутно против...у здравље...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6128
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #17 послато: Децембар 24, 2020, 03:03:21 поподне »
Поштени мој Вучковићу, много је дилема пред нама а универзалних решења нема, на жалост. Оно што апсолутно рашчишћава ову ситуацију је то што си ти тражио опрост за пребрзу реакцију и ја сам то препозно као хришћански(хуманистички) моменат и ту те подржавам, ја бих ти и ооростио али не могу јерби је то у домену вишијех сила али те као што рекох раније подржавам...А што се тиче монархије, ћераћемо се још, ја сам апсолутно против....у здравље...
Ја сам решио да одболујем пар дана због грубе изјаве, али ти си ми помогао да се опоравим раније :) Е сад, пошто не можеш да ми опростиш, а и имаш став по овом  питању, ценим да је пред нама тежак задатак и известан напор...Пред тобом - да ми опростиш, а предамном, да те преобратим у монархисту :) Јел важи?  ;D

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1265
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #18 послато: Децембар 24, 2020, 03:20:28 поподне »
Ја сам решио да одболујем пар дана због грубе изјаве, али ти си ми помогао да се опоравим раније :) Е сад, пошто не можеш да ми опростиш, а и имаш став по овом  питању, ценим да је пред нама тежак задатак и известан напор...Пред тобом - да ми опростиш, а предамном, да те преобратим у монархисту :) Јел важи?  ;D
Ево опраштам ти ове секунде само ме немој у монархисте🙂

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6128
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Идентитет - чување или развијање
« Одговор #19 послато: Децембар 24, 2020, 07:00:44 поподне »
Ево опраштам ти ове секунде само ме немој у монархисте🙂
Важи, онда признајем пораз :) (фала на опросту :) )