Аутор Тема: Натприродна бића у предању и стварности  (Прочитано 5210 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Натприродна бића у предању и стварности
« послато: Децембар 18, 2017, 03:52:51 поподне »
Имамо делом сличну тему „Предања са елементима натприродних појава“, но овде се ради не само о народним предањима о натприродним бићима, већ и сведочанствима о (тобожњим) сусретима с истима.

За почетак ћу поставити неке изводе из књиге „Кртољске приче – Liber de Belilla“, о народним веровањима у Кртолима у вези са натприродним бићима, али и о подацима о њиховом појављивању у стварности.

„Вјештица или штрига (од вулг. лат. striga, лат. strix - сова крвопија, ноћна мора, касније у значењу вештица, у јадранском приморју, нап. НБ) у нас, у Кртоле се зове жена која има у себи некакав ђаволски дух, који, када је она у сну, из ње изиде и створи се у ноћна лептира или у кокош или птицу налик на буљину, па лети по кућама те зло у чељаде уноси, а особито то чини малој ђеци...“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #1 послато: Децембар 18, 2017, 03:54:26 поподне »
„...у Рисну у јулу мјесецу 1708. године разболела многа ђеца, а мјештани, ни часа не чекајући баче сумњу на три жене да су штриге, те да су оне ђецу урекле па су се ова због тога разболела. Када је једно од ђеце, један дјечак умро, то је код мјештана изазвало још већи гнијев те су оне изведене пред, они га тада називаху, народни суд. На том суду су оне биле шиканиране, злостављане и мучене и тражено је да признају да су штриге и да су у дослуху са нечастивим. На питање како су појеле дјечаково срце и коју вјештину употребљавају, једна од штрига, Бојана Среданова, испричала је:

Изјава Бојане Среданове – Спис 23-35

Сад ћу казати суду како смо сисале крв реченом ђетету. Одредиле смо нас три вјештице дан када ћемо са овог свијета дићи реченог дијечака. Када је било два сата ноћи, састанемо се нас три вјештице у кући Стане Петрове; свукле смо се голе, стале над огњиште, намазале неком тјекућином која је зелена као трава, а њу нам је дала Стана Петрова у једном лончићу. Све три полећесмо кроз димњак. Пошто уђосмо у просторију где лежаше дијете чије смо срце намериле узети. Било је то у кући Сава Степанова. Одмах смо се претвориле у три сићушна лептира, уљегле смо кроз дечија уста и дођосмо до самог срца. Одмах му посисасмо сву крв која му даје живот. Онда смо изашле истим путем куд смо и дошле. Свака од нас пође својој кући бљујући посисалу крв. Касније су нас позвали укућани и ми смо се вратиле и на исти начин дјетету дале крв и оно је поново оживјело и оздравило.

На питање одакле им она маст којом су се мазале, Бојана Среданова је казала да им је ту маст лично дао ђаво. Суд је у Котору ове три штриге осудио на казну затвором и забраном да се баве било каквом врстом врачања, справљања вјештичије помасти и вјештичијим чаролијама."


"Спис 36-13-23 – Четири Кртољске штриге

7. јуна 1784. године у Кртолима се јавно судило женама, вјештицама или како су их називали – штригама. За вјештичарење и употребу вјештичије мађије суђене су четири жене, и биле су сурово кажњене због тога. Послије пресуде, оне нису биле задовољне те су упутиле жалбу суду да су неправедно осуђене, а суд је установио нови суд и позвао на свједочење извесног мјештанина Пера Ђуришића који је пред свима казао што се збило:
''Прошлих дана била се подигла јака узбуна у село Кртоле. Група од једанаест мјештана из Радовића прогласила је неколико жена за штриге па су почели да их злостављају и линчују. У овоме су сељани били веома сурови, па је једна од проглашених штрига, Анђа Јокић, од удараца подлегла ранама и умрла. Њу је Станко Клакоровић бацио у море и тражио да каже ко су остале штриге у селу. Када су виђели да се Анђа није утопила, извукли су је из мора, и објесили о један дуб близу њезине куће. Онда су под њезиним ногама наложили ватру и тражили да у мукама ода остале штриге у селу, али им Анђа није ништа говорила. Затим је Анђа, уз најболније јаукање, у мукама, са ватром под собом, издахнула.''
Код нас у Кртоле, ово је био први, а и посљедњи такав случај, а није да Штрига није било. Било их је, и то Богуми доста, али је било и оних других жена које су врачале и магијале за добро, нарочито за добро животиња.“
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6649
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #2 послато: Децембар 18, 2017, 04:17:51 поподне »
Дакле и у нашим крајевима је било "лова на вештице", и то у Приморју, што је разумљиво, јер је оно било више окренуто Западу, где је такав лов у то време био уобичајен.
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #3 послато: Децембар 18, 2017, 05:29:21 поподне »
Ово је интересантна тема, али немам сад времена нешто више да пишем.

У Старинама ЈАЗУ бр. 25 од 1892 налази се рад Ј.Ткалчића "Изправе о прогону вјештицах у Хрватској" То су оригинални документи из 17. и 18. вијека. Доста занимљивих прича може да се прочита, и овај рад се може наћи у нашој дигиталној библиотеци.

Занимљиво је да док се у провинцијалној Хрватској масовно прогоне вјештице, у исто вријеме међу Србима Крајишницима оне су уважени чланови друштва. Податке о томе нам оставља Валвасор у 17. вијеку када пише да Крајишници своје пророчице, гатаре шта год, називају Сибилама и да се њихови мужеви њима поносе. Ово је мало необично с обзиром да Валвасор наводи да крајишки Срби прилично строго посте по православном типику. Изгледа да је традиција "видовитих Зорки" код нас дубоко укоријењена. За једног крајишког кнеза у Далмацији се у попису из 1550. гоидине изричито наводи да је син Сибиле.

Мислим да се у сваком српском селу, гдје год се налазило, знало ко је сеоска вјештица. Комунизам је из наших села можда истјерао вјеру, али сујевјерје је остало до данас.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9021
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #4 послато: Децембар 18, 2017, 06:11:28 поподне »
Је л' беше Валвазор негде забележио да није необично међу Србима срести попа чија се жена бави враџбинама? :D

Нисам никад читао Марију Јурић Загорку, али они који јесу, кажу да је доста верно изворима описивала ту појаву у Хрватској и Славонији, тога неког времена (17-18. век), а о тој појави је сазнавала управо из архивских докумената, који се помињу и овде у чланку, који симо постави.

О тој појави писано је у више наврата у Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор. ;)



симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #5 послато: Децембар 18, 2017, 06:30:42 поподне »
Је л' беше Валвазор негде забележио да није необично међу Србима срести попа чија се жена бави враџбинама? :D

Не само жене попова, већ и сами попови су знали да мало погледају у гра'  :)

Ево шта пише Валвасор.


         

Треба имати на уму да се ово дешава крајем у другој половини 17. вијека, кад се у оближњим хрватским градовима спаљују вјештице,а мучењем изнуђују искази.
« Последња измена: Децембар 18, 2017, 06:32:47 поподне симо »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9021
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #6 послато: Децембар 18, 2017, 06:55:55 поподне »
Треба имати на уму да се ово дешава крајем у другој половини 17. вијека, кад се у оближњим хрватским градовима спаљују вјештице,а мучењем изнуђују искази.

Браво симо! :)

Е сад, било би занимљиво докучити да ли су ти обичаји обичаји укупног српског народа, или су и у време раног новог века, неки крајеви били више, а неким мање склони оваквим појавама?

Иначе, за израз сибила нисам никад чуо у народном речнику крајева које ја релативно познајем или сам био с њима у додиру, док се вештица углавном користи у изразито негативном смислу, и против њених деловања се предузимају разне заштитне мере.



симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #7 послато: Децембар 18, 2017, 07:04:04 поподне »
Браво симо! :)

Е сад, било би занимљиво докучити да ли су ти обичаји обичаји укупног српског народа, или су и у време раног новог века, неки крајеви били више, а неким мање склони оваквим појавама?

Иначе, за израз сибила нисам никад чуо у народном речнику крајева које ја релативно познајем или сам био с њима у додиру, док се вештица углавном користи у изразито негативном смислу, и против њених деловања се предузимају разне заштитне мере.

И мени је чудно да Валвасор користи управо тај израз, који није уобичајен у нашем народу, па сам помислио да је то сам смислио и да је то његов назив за пророчицу. Међутим, у попису Клишког Санџака из 1550. године имамо влашког кнеза у Островици, сјеверна Далмација, који наводи поред имена свог оца Радоја и име мајке Сибиле, што је нарочито чудно за влашко друштво, гдје се жене по правилу не спомињу. Да ли се поменути кнез поносио својо мајком Сибилом, па ју је навео приликом пописивања и да ли би се овај податак могао повезати са горњим Валвасоровим наводом, не знам.


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1609
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #8 послато: Децембар 18, 2017, 07:14:11 поподне »
Знам да код Немаца постоји нека позната прича о сестрама-вештицама Хелени и Сибили. Можда се преко тога усталио тај назив за вештице.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9021
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #9 послато: Децембар 18, 2017, 07:25:00 поподне »
Необично, заиста. Међутим, видим у Сентандрејском зборнику да се сибиле под тим именом помињу у Траедокомедији Емануила Козачинског:

Шест сибила, једна за другом, теше Сербију прорицањем њене будућности. Прва јој каже да, иако неће имати цара од свога рода, друкчија слобода ће јој бити дата јер ће јој Бог послати "Исаију Ђаковића, света архијереја". Друга сибила вели за Ђаковића: "Сеј изведет народ твој испод турској держави", он ће умолити римскога цесара да Србе прими: "под руку всех непобедиму", оставивши им веру. Трећа сибила обећава Србији „вожда“ од Бога:

"Арсениј Черноевич от Турка избавит,
Леополду кесару свех вас пред поставит."

Четврта сибила говори да цесар Србе "милостивејше приимет под державу", а они, благодарно приклањајући главу, биће готови "до последњија капљи својеја си крови служити јему верно". Пета сибила појачава оно што је говорила
трећа. И она има обавест с неба да

"Арсентиј Чернович испод турској власти
вес народ твој изведет и не даст пропасти
."

Шеста сибила говори да ће Арсеније не само одбацити иго турско него и добити од кесара све што буде тражио за Србију – привилегије да се могу градити цркве и "веру праву и закон всегда сохранити". Србија моли Бога да се
пророчанство сибила испуни изјављујући да је:

"Готово серце, Боже, ах, готово наше
римску непобедиму кесару служити
и за јего здравије кров своју сташтити
."

Знам да код Немаца постоји нека позната прича о сестрама-вештицама Хелени и Сибили. Можда се преко тога усталио тај назив за вештице.

Сибила је позната грчка пророчица, одатле потиче тај назив и код нас.



симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #10 послато: Децембар 18, 2017, 07:34:39 поподне »
У "Именима у дечанским хрисовуљама" Милица Грковић пише:

"Отпор словенског паганизма хришћанској вери био је дуг и жилав,
адо данас су трагови тога остали ународној поезији, легендама, митовима,
народном веровању, па и у топонишша и личним именима. Један интере–
сантан остатак налази се у живопису ариљске цркве, задужбине Нема–
ЊИћа. На фресци где је приказана Јесејева лоза, зограф је живописао
уместо античке пророчице Сибиле вилу Самовилу јер му је била ближа,
знао је њене функције у религији и улогу у веровању својих савреме-
ника."

Овдје се може поставити и питање откуд античка пророчица Сибила у православној иконографији?


симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #11 послато: Децембар 18, 2017, 07:36:25 поподне »
А ево већ нађох одговор код нас у библиотеци у Енциклопедији православља:

"Наративно решење, вероватно, није створено у Србији,
већ у Византији*, где је, међутим, очувано мање приме-
ра (нпр. фреска у цркви Св. Апостола у Солуну из
1328–1334. или у Пантанаси у Мистри, у XV B. итд.). Уз
овај тип Лозе Јесејеве, почетком XIV B. почињу да се
сликају и антички филозофи и сибиле који су, наводно,
још у паганско доба наговештавали долазак Спа-
ситеља*.

симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #12 послато: Децембар 18, 2017, 07:47:30 поподне »
Значи, могли бисмо закључити да су античке сибиле биле на неки начин "легализоване" у српској цркви. Нађох податак да је и црква Христовог рођења у Витлејему имала лозу Јесејеву са осликаним сибилама. Могуће да је одатле све почело.

Касније како то обично бива, а уз већ познату одлику наше Цркве да гледа кроз прсте народним обичајима, и пророковање уз помагала је легализовано на неки начин. Позивање на Сибиле је ту био неки покушај оцрковљења праксе. И данас разне пророчице држе иконе и заклињу се у Бога. Или астролози који упориште за своју праксу налазе у помињању витлејемских мудраца и витлејемске звијезде. Чини ми се да је поријекло овог назива сибила међу Србима ипак црквеног поријекла.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #13 послато: Децембар 18, 2017, 07:48:01 поподне »
Нисам никад читао Марију Јурић Загорку, али они који јесу, кажу да је доста верно изворима описивала ту појаву у Хрватској и Славонији, тога неког времена (17-18. век), а о тој појави је сазнавала управо из архивских докумената, који се помињу и овде у чланку, који симо постави.

"Гричка вјештица"  ;)

Незаобилазно штиво младих у првој половини и средином 20. века у Хрватској.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #14 послато: Децембар 18, 2017, 07:50:45 поподне »
Треба имати на уму да се ово дешава крајем у другој половини 17. вијека, кад се у оближњим хрватским градовима спаљују вјештице,а мучењем изнуђују искази.

Да, овај случај мучења кртољске штриге је изузетан догађај код Срба, што и сам запис говори. Уопште, овакав начин "доказивања" је Србима стран. Код католика је то била свакодневица. Инквизиција, таква правила.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9021
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #15 послато: Децембар 18, 2017, 08:22:55 поподне »
"Гричка вјештица"  ;)

Незаобилазно штиво младих у првој половини и средином 20. века у Хрватској.

Кад сам био "мала биба", што би рекао Ђорђе Чварков, изнад кревета је била полица, и на њој комплет "Гричке вјештице" у седам књига, и то оно црно сабласно издање са керамичким женским фигурама. :-X

p. s.
Сад случајно открих да је Павле Ритер Витезовић написао приручник за сибиле (Sibilla), или приручник за гатање, а што је у његово време још увек била велика јерес. Додуше, дело вероватно није имало већу публику, док није преведено на кајкавски, а то се десило већ у 19. веку, када је лов на вештице спласнуо. :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #16 послато: Децембар 18, 2017, 08:43:08 поподне »
Кад сам био "мала биба", што би рекао Ђорђе Чварков, изнад кревета је била полица, и на њој комплет "Гричке вјештице" у седам књига, и то оно црно сабласно издање са керамичким женским фигурама. :-X

Моја баба је имала "Гричку вјештицу", ал' сам се ја, као дете, те књиге увек ужасавао, због самог наслова, па је никад у руке нисам узео. Зато не знам ни како су изгледале корице...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #17 послато: Децембар 18, 2017, 09:24:57 поподне »
Још нека наднаравна бића у предању Кртољана:

„...Репач. То ви је човјек који се роди у крвавој кошуљици и с малијем репом. Кажу да је репач много јачи од другијех људи особито кад се наиједи: у онај мах, веле многи, још да му се реп напне, могао би би надвладати десет људи као десетеро мале ђеце.“

„Гдјекоји приповиједају, а мене су рекле моја матера и баба, да је Мора она штрига која се покајала и зарекла да неће више чељад јести, него их само ноћу у спавању притискује и дихање им зауставља. Гдјекоји опет мисле, а то понајвише мисле у Грбљу, да је ђевојка која ће постати вјештица када се уда, пре тога Мора. Код нас у Кртоле, оне које Мора у сан походи, притискује и дави, кад лијежу спавати, мећу пружен појас поврх покривача...“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #18 послато: Децембар 20, 2017, 03:26:33 поподне »
Записи о сиренама:

Запис са Пржине – У лето 1613. године

„На пешчаној плажи Пржина у Кртолима, Ја, Марко Барбић сам једног јунског јутра, виђео мртво тјело необичног морског бића - пола риба, пола чо‘ек! Било је то неко биће које могу назвати чо‘еколика риба оли ти pиболики чо‘ек“.

Капетан Марко је, када сам му показао цртеж тог бића којега сам направио више по сјећању, написао у свој либар:

„Сада када сам виђео ови цртеж, а и све оно што су ми други говорили о таквим бићима на свим мојим вијађима, сасвим је реално повјеровати и у приче о заводљивим морским љубавницама, сиренама, које су својом песмом и неодољивим изгледом привлачиле пажњу древних помораца. После свега овога, знам да је истина оно што ми је испричао Марко Ника Вукова о томе да га је такво једно биће, док је рибао под ости код отока између Какрца и Бјелила, ноћима зановетало и није му давало мира, појављујући се истуреној плочи отока. Својим изгледом је, причао је Марко Ника Вукова, то била полу - риба, а полу - ђевојка дугачке бујне плаве косе, са репом ка у велике паламиде“.

Наша, Кртољска Сирена је ту обитавала много година, јер када се прочула прича Марка Никова, многи су се јавили и рекли да су и они исто виђели и да их је то биће по сву ноћ својом пјесмом зановетало и одвраћало од рибања.

Од тог доба тај се оток прозвао Зановетни Шкољиц, а кажу многи да се у непарним данима јуна мјесеца од поноћи, па све до јутра, чује нешто као пјесма која долази из мора и одбијајући се од таласа и површине, клизи морем остављајући за собом траг бонаце.

Веровање у морске сирене и непозната морска бића натприродних моћи, постоје у причама Кртољана, а све то потиче од тренутка када је у Облатни пронађен кам са уклесаним ликом једног таквог бића.“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #19 послато: Децембар 20, 2017, 03:29:06 поподне »
Писмо из 1608. године, енглеског поморца и истраживача Хенрија Хадсона:

„Poštovani Marko, pre neki dan, u zoru, jedan od naših saputnika, je opazio nimfu. Na njegov poziv, došao je još jedan saputnik. U tom je trenutku nimfa doplivala blizu boka broda promatrajući odozdo ljude.More se uznemirilo i okrenulo njeno telo. Od pupka nagore, njena su ledja i grudi bili kao u žene. Koža joj je bila bijela; duga joj je kosa crne boje visila pozadi; nadolje idući vidjeli su njen rep, nalik na rep delfina i prošaran tačkicama. Evo ti, prijatelju Marko i imena onih što su je videli: Thomas Hiles i Robert Reiner.“

Писмо Роберта Рајнера, неколико година касније:

''Kada sam čuo da se i kod vas, u Krtole, primećena sirena, a to mi je napisao vaš prijatelj Henri Hadson, mogu vam samo napisati da se sirene pojavljuju i u španskim, portugalskim, holandskim, skandinavskim, britanskim, nemaĉkim i afriĉkim mitovima i legendama. Po nekim irskim predanjima sirene žive na suvom tlu, pod morem, i imaju škrge, koje im omogućuju da kroz more doplivaju na kopno. Ta su tajanstvena morska bića, istovremeno, i muškog i ženskog pola. Dok su žene vitke, čarobne lepote i dok im niko ne može odoleti, muškarci su odvratni, imaju crvene noseve, svinjske oči, zelene zube i zelenu kosu. Ja bih molio da, ako je to ikako moguće, pošaljete crtež te vaše krtoljske sirene, a da mi javite ako primetite i morskog čoveka.''

Кртољска сирена је позната под именом Зановетница, витког је и риболиког тијела, с главом лијепе жене, а чељадима, ако је не дирају може донијети срећу. Слично кртољској сирени, у околини Дубровника појављује се морско божанство Млинарица, са изгледом - пола чељаде, а пола налик на дупина.
"Наша мука ваља за причешћа"