https://www.youtube.com/v/ONdsLfVZMso
Штета што има превод на српски Нормално звучи без тога, али кад се преведе, испада мало банално (кад се само превод чита)...шта ти је језик Бајага је једном рекао у неком интервјуу, да је најлакше писати песме на енглеском...само ставиш да се стих завршава на "ејшн" и пола посла готово. Али испада да исти текст, на једном језику звучи нормално, а на другом није исти утисак
Изгубљени у преводу
Често у неком језику постоји реч за неко осећање, став или ствар, а у другом не можеш да нађеш адекватну реч.
А што се страног језика тиче, моје неко размишљање је да га довољни познајеш тек када почнеш да размишљаш на том језику и да разумеш у потпуности о чему певају.
Првод ове песме је буквалан. Треба бити песник у души и од заната и дати себи уметничку слободу за другачији превод! Јер ова песма ако се иде на буквални превод не даје пуно простора за употребу неких других речи.
Али све је добро одрађено овде...речи (ма како оскудне)...музика, аранжаман, начин извођења....
Песма је сва у симболици.
Оно као када у нашој лирској поезији или народној машти млад јуноша (може то да буде и некакав старац "у којем још није све замрло" или старији човек као нпр. газда Митке Боре Станковића) иде сам шумом и гором (може и да језди на коњу вранцу) обично у глуво доба ноћи и наиђе на искушење у виду прелепе горске виле (може то да буде и каква зла баба - вештица прерушена у вилу) која га очара не само својом лепотом и младошћу него и тиме што му понуди опојно мирисно пиће (летње вино или младо вино) од јагода (знамо како миришу шумске јагоде), трешања (знамо каквог су укуса трешања уочи празника Свете Тројица крајем маја почетком јуна) и анђеоског пољупца (ко ли га је уопште доживео ... јер ако те целива Анђео можда више и ниси жив и већ си у рају, можда је то први пољубац са оним у кога си неизмерно заљубљен који се памти цео живот, можда први пољубац Ромеа и Јулије, можда први пољубац којим мајка пољуби своје дете пун нежности, захвалности и очараности ... симболика је у питању), јуноша се предаје искушењу (заправо и не може да му одоли) тј. страсти (вила му је "подишла" као мушкарцу сугеришући му да њој треба страст или телесна љубав ... у песми се каже "помози ми да се проведем"), вино је опојно, удара на срце и главу, "вила вино долива", јуноша је надрогиран тј. опијен, немоћан, исцеђен, остаје "го" (као од мајке рођен) и "бос" ... у песми без мамуза (овде су оне симбол мушкости јер нема свако "у граду у пустињи" мамузе већ само главни каубој - најбољи јахач и кротитељ дивљих коња што јашу преријом дакле "алфа мужјак"), а неко може да остане и без породице (старији мушкарац који "безглаво" упадне у искушење са млађом женом), без пара (овај и није имао много али небитно), неко може и да остане без памети (да "скрене") на кратно или за васцели живот ("љубав са вилом"
) !
А и вила не удара на сваког! "Овај" из песме се "продуцирао" са тим мамузама. Вила му је само показала колико је слаб на искушење и ко "води" вилинско коло (ко је газда у тим неким тананим мушко - женским односима).
Значи вино је ударило у главу "јуношу" баш добро...
Поента: памет у главу!
Мада песма може да буде и одлична реклама за робну марку неког вина.