Аутор Тема: Ристићи  (Прочитано 46996 пута)

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #100 послато: Септембар 21, 2017, 12:12:17 пре подне »
Занимају ме Ристићи Роми, одакле су?
Који? Из ког места? Чуо сам за нека истраживања хаплотипова ромске популације, не знам да ли су подаци о хаплогрупама публиковани и да ли међу њима има Ристића.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2338
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Ристићи
« Одговор #101 послато: Септембар 21, 2017, 12:20:15 пре подне »
У Белим водама их има много. Свака генерација у школи има бар једног представника. Не знам да ли су од давнина одатле. Мислио сам да је ово тема о презимену Ристић, а не о Ристићима и хаплогруписању (не знам да ли су тестирани).

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #102 послато: Септембар 21, 2017, 12:28:09 пре подне »
Порекло и хаплогрупе Ристића! Ни за хаплотипове, ни за хаплогрупе у оно време не знах, али испитивах на терену, читах о томе и преко електронских медија, ступих у контакт са Ристићима, за које још тада сазнах да их је најмање 7 (седам) разнородних грана. Шта рећи данас, колико ли је њихових хаплогрупа и који су "моји Ристићи"?
Знам шта је тема, ја је поставих и водим је тим путем али, пошто сам демократичан, не морам бити Primus...
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8513
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Ристићи
« Одговор #103 послато: Септембар 21, 2017, 03:04:41 поподне »
Ово моје размишљање ме асоцира на наводну Фердинандову стратегију (по Дедијеровом "Јасеновцу"), парафразирам, да треба направити балкански котао са католичким, православним и муслиманским живљем и онда допустити да само католици испливају. Процес декаденције српског идентитета (гашењем братственичко-племенског) омогућио је инкубацију антисрпских идеја и реализацију антисрпских стратегија путем савршено маскираних Генчића, Пашића и других.
Храбро...

Српски идентитет се не везује ексклузивно само за оне који имају братственичку или племенску организацију, то је ваљда јасно...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #104 послато: Септембар 21, 2017, 07:25:35 поподне »
Српски идентитет се не везује ексклузивно само за оне који имају братственичку или племенску организацију, то је ваљда јасно...
To je radna hipoteza: potencira se jedan aspekt problema, ostali se apstrahuju. Nijedna teorija nema monopol na istinu.
Latinica, jer nemam ćirilicu na fonu.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1691
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Ристићи
« Одговор #105 послато: Септембар 21, 2017, 07:31:05 поподне »
Latinica, jer nemam ćirilicu na fonu.
Решење, постоји у Гугл Плеј продавници Гугл тастатура, она има ћирилицу и латиницу, и још много тога.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #106 послато: Септембар 21, 2017, 07:38:45 поподне »
Решење, постоји у Гугл Плеј продавници Гугл тастатура, она има ћирилицу и латиницу, и још много тога.
Brate Radule, ovo je neka americka Lumija i ne snalazim se...
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #107 послато: Септембар 21, 2017, 10:49:44 поподне »
После поноћи Sharelock објављује четврти део приче о његовим Озринићима-Ристићима. Ко досада није прочитао претходне три приче, може их пронаћи на страницама ове теме.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #108 послато: Септембар 22, 2017, 12:07:58 пре подне »
По Првој сеоби Срба, знатно се испразнило Косово и Метохија, па је у интересу тадашње локалне турске власти било насељавање становништва. Са планина се почешће спуштати Ш(к)иптари, а Пећки паша испише опрост избеглом српском становништву да се врати на стара огњишта. Међутим, ни то не беше довољно, па паша поче давати, данашњим речником "концесије" и "бенефите" имућнијем становништву да се досели. Тако мој предак, Стојан Ристић, већ у зрелим годинама, са великом породичном задругом, ожењеним синовима (сем најмлађег), богати занатлија са абаџијском "мануфактуром", пресели се, из северних крајева Србије, у Пећ 1712. године. Позивајући се на своје племићко порекло, да је од куће Немањића-Озринића, од паше добије берат ...

Sharelock наставља са објавама о пореклу својих Ристића.

У претходној објави дошли смо до 1712. када је Стојан Ристић дошао у Пећ из северних крајева Србије.

Прича о Озринићима-Ристићима иде овако:

Док су били у матици, сви потомци Озрихне славили су Св. Арханђела Михаила и преслављали Св. Стевана, а када се преселише у Кчево, на тој територији тада беху сродничка братства која су имала за славу Св. Илију. Иако малобројнији и под притиском већице, Озринићи, због поноса на своје племићко порекло, не хтеше узети за славу Св. Илију, а да им преслава буде Св. Арх. Михаило, а опет, због већинског староседелачког становништва мораше направити компромис, те на својој племићкој скупштини одлуче да, ради заједничког суживота, задрже као славу Св. Арх. Михаила, а као преславу узеше Св. Илију, за уступак староседеоцима. Озринићи који се касније иселише са територије данашњег племена Озринића, како се у ком правцу исељаваше, узимаше за славу или Св. Арх. Михаила или Св. Илију.

Они Озринићи који се иселише док су Озринићи живели у својој матици, задржаше као славу Св. Арх. Михаила и као преславу Св. Стевана или, по србијанском обичају, узеше да славе само једну од те две славе. Озринићи-Ристићи  добише друго презиме по Ристи, унуку Озрихне, а наш Риста имаше два брата чији потомци узеше презимена по њима, али сви они сачуваше сазнање о заједничком пореклу и не само то, већ где једни одоше, за њима иђаху и други, ко за браћом својом, те се помагаху у свакој невољи. Озринићи-Ристићи иселише се још док Озринићи слављаше Св. Арх. Михаила и Св. Стевана. Тај први велики талас миграција Озринића, најпре из своје матице, затим са територије данашњих Озринића, био је од средине XIV до краја XV века и тада се исели три од пет Озринића, а у неким временима и четири од пет.

Петоро браће, са вишечланим породицама, оснују спомен-место у оним, у ранијој објави поменутим, северним крајевима Србије, крајем XV  века: ти крајеви означавају територију општина Топола, Аранђеловац, Младеновац и Сопот. То спомен-место у турске дефтере се упише као село које већ на самом  почетку XVI века има доста душа. У тим крајевима живљаше моји Озринићи-Ристићи око 220 година, док се мој предак, горе поменути Стојан Ристић не исели у Пећ почетком XVIII века. Ристићи који осташе у тим северним крајевима, раселише се на друге стране или пак, осташе у околини, мењајући презимена, по новотарском обичају који се уведе у народ.

О матици, спомен-месту и другим догађајима погледаћете у књизи у најави "Генеалогија III  том".
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #109 послато: Септембар 22, 2017, 06:45:13 поподне »
"ЛУЧА О БРАТСТВУ РИСТИЋА" гуслара Петра Мижовића

"Једно вече док зраци нестају.
На ливади млади се скупљају,
Испод липе крај хладна бунара,
Скупили се да се разговара.
На скупу су дивни соколићи,
Понајвише поносни Ристићи. /.../
Сеоба је после често било,
Ко се сели томе није мило,
Ал` су таква настала времена,
Да се селе братства и племена;
По свијету се свуда раселише,
Породице бројне настадоше;/.../
Пјесмом, браћо, да се подсјетите,
Да презиме никад не мењате,
И са тиме братство очувате;
Да бадњаке свете уносите,
Те да Божић и Васкрс славите,
Славу своју не заборавите,
Михаила Светог Арханђела,
Што вас води на пут добрих дјела;
Па све ваше славе од давнина,
Преносите са оца на сина;/.../
Уз молитву претке спомињите,
За душу им свијећу палите;/.../
Сви су били српске узданице;
Служили су правди и слободи,
Признали су то наши народи;
У сваком су рату погибије,
Ристићи су дио историје."

Ово је песма о једном специфичном братству Ристића о којем ћу ускоро писати.

Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #110 послато: Септембар 22, 2017, 09:44:39 поподне »
"ЛУЧА О БРАТСТВУ РИСТИЋА" гуслара Петра Мижовића
Исправка, у питању је гуслар Петар Мишовић.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #111 послато: Септембар 23, 2017, 12:23:32 пре подне »
Ово је песма о једном специфичном братству Ристића о којем ћу ускоро писати.

Озринићи - Ристићи, по књизи "БРАТСТВО РИСТИЋ ИЗ МИЉКОВЦА" Обрена К. Ристића и Мирослава Ристића, издавач Антуриум, Београд , 2003.

"Поуздано је утврђено да су Батаковићи Чевљани и да су се у другој половини XVII века населили у Никшићку жупу, у село Орах. На основу предања, презиме Батаковић су добили по претку Обрену који их је доселио у Орах. Наиме, том претку била је одсечена шака па су га у шали звали "батља", што значи да се неспретно служио руком, као да му је батак, а не рука, па му потомке по том надимку назваше Батаковићи. Од тог братства Батаковића касније су се развила многа братства ... Утврђено је да су од братсва Батаковића настала братства Здравковићи, Јанковићи, Ристићи и Лазаревићи." (стр. 7).

"Крајем XVIII века у селу Орах живела је породица Обрена Батаковића, који је иначе чукунунук Обрена Батаковића, родоначелника братства Батаковића, чији су потомци и Ристићи из Миљковца. Обрен и Јована имали су четири сина: Јанка, Здравка, Теша и Лазара." (стр. осма)
Обрен је преминуо услед ране задобијене у боју Дробњака са Турцима (види стр. 9),
У лето 1774. Обренови синови убију четири харачлија, а мајка Јована је "донела одлуку да се кућа и имање још пре мрака напусте, да Јанко и Здравко иду на Косово, она са Лазаром према Ивањици, а Тешо брзо негде да смести фамилију, те да крене са својом хајдучком дружином да им праве заштиту док не пређу на сигурну територију." (стр. 10).

"Што се тиче судбине мајке и три брата имамо мало сазнања. Са мајком и Лазаром, који су отишли према Ивањици, Тешов пород није имамо никакве контакте, тако да не знамо ни евентуално њихово ново презиме, мада се причало да су се по Лазару презвали у Лазаревиће. Неспорно је да су се Здравкови потомци презвали у Здравковиће, а Јанкови у Јанковиће, те да су се 1888. године преселили са Космета у Брајину - Горња Јабланица, општина Медвеђа." (стр.  12).

Прва пресељења: из Великог Ораха (Никшићка жупа) у Миљковац у Пиви 1774., део братства из Миљковца у Маровац 1889. општина Медвеђа, Србија.

Обрен Батак, Чевљанин, непознатог презимена - син Батаковић - унук Батаковић - праунук Батаковић - чукунунук Обрен Батаковић - синови: 
1. Јанко, од њега Јанковићи на Косову,
2. Здравко, од њега Здравковићи на Косову,
4. од Лазара неизвесно да има потомака, ако постоје, претпоставља се да су Лазаревићи,
3. од Теша (1777+) и његове жене Ристе (она је кћи Секуле Пејовића из Миљковца): син Марко (1761-1831) и кћи Милка (1763). Марко и жена непознатог имена (1795-1850) имају два сина Бошка (1796-1878) и Петра (1811-1885). Бошко са супругом Маром (1827) има синове Радоицу (1829-1909),  Андрију (1849-1916), и Николу (1852-1917). Петар, син Марков, са супругом Госпавом (1852) имао је синове Мишу (1865-1919) и Станка (1873-1913) итд.

Данас Ристићи (Озринићи-Батаковићи) живе у Црној Гори: у селу Миљковцу, Плужинама и Никшићу;  у Србији: у селу Маровцу код Сијаринске Бање, Новом Саду, Београду, Меленцима, Земуну, у селу Живице код Пожаревца, у селу Удовице код Смедерева,  у Зрењанину, Раткову и Футогу; у Босни и Херцеговини: у Сарајеву; у Словенији: у Љубљани и Илирској Бистрици; у Швајцарској, у Цириху; у Сједињеним Америчким Државама: у Сан Дијегу и Риџ Кресту у Калифорнији и у Детроиту; у Канади: у Виндзору.
« Последња измена: Септембар 23, 2017, 12:25:58 пре подне Sharelock »
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #112 послато: Септембар 23, 2017, 12:23:28 поподне »
[... о једном специфичном братству Ристића ...
Видим ја да вам ово моје писање није баш интересантно и не укључујете се пружањем нових информација. Вероватно ће вам још мање бити интересантна књига "Генеалогија III том". Обзиром на трошкове тестирања испитаника, затим припреме и штампања књиге, не рачунајући мукотрпни рад и одрицање на стицање сазнања која ће бити презентована у књизи, рачунам да нећу моћи штампати више од 100 примерака (ако буде у А4, са тврдим повезом). По тој калкулацији, појединачни примерак би коштао 20 еура, а то сигурно нико неће платити. Ако се још урачуна да је то ауторско издање, па питање плаћања пореза - ништа од тога. Када се од 100 примерака одузму оних 10 које мораш предати надлежнима (9 за библиотеке и 1 за тужилаштво), цена оних 90 би морала бити већа и то само да би покрила трошкове издавања књиге, без ауторског хонорара.

Зато ћу, вероватно, морати да направим листу од 88 Људи којима ћу поклонити ту књигу (две књиге остављам за личне потребе када будем кренуо у изгнанство!).

« Последња измена: Септембар 23, 2017, 12:26:06 поподне Sharelock »
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #113 послато: Септембар 23, 2017, 01:13:29 поподне »
[... о једном специфичном братству Ристића ...

Очекивао сам питање: "Зашто је то "специфично" братство Озринића - Ристића?"
Специфични су јер би они представљали друго братство Ристића које води порекло од Озрихне (прво је настало у другој половини XIV века, а ово братство је настало крајем XVIII века). Да ли је то само случајност?

Размотримо сада друге наводе аутора из књиге "Братство Ристић из Миљковца":
1. "Братство Ристића настало је од братства Батаковића. Немамо тачних података о томе када се то десило."( стр.7).
2. "У тефтеру војводе Жарка Љешевића из 1866. године..., записано да је фамилија Ристић (не Батаковић) досељена из Црне Горе (не из Никшићке жупе) и да је насељена у село Дуга, које је, иначе, удаљено десетак километара од Миљковца." (стр.16) Ову информацију аутори покушавају да објасне једновековном организованом завером против турске власти у циљу прикривања идентитета породице. Може бити да је тако, али само "може бити", а не и "било је".

Тестирањем припадника овог братства Ристића решила би се недоумица:
1. Уколико имају маркере који су као код осталих Озринића и при томе на 448 имају вредност 18, онда је тачно породично предање да су од Обрена званог "Батак",  Чевљанина.
2. Уколико имају маркере који су као код осталих Озринића и при томе на 448 имају вредност 19, онда је тачна информација у тефтеру војводе Жарка; онда је отворено питање њиховог порекла, односно, постоји вероватноћа да су пореклом од старих Озринића -Ристића, а да су својим новијим предањем покушали да реконструишу своје порекло јер су га заборавили.
3. Постоји варијанта да су пореклом од староседелачког становништва са Чева,
4. Постоји и четврта варијанта: да им хаплогрупа није у складу са предањем.
Извините ме, нису од значаја за садржај моје књиге варијанте "3" и "4". :-\

У вези првог и друго случаја, посредно контактирах једног  од ових Ристића, `ладно ме одби, чак и у варијанти да ја платим тестирање! >:(

« Последња измена: Септембар 23, 2017, 01:16:09 поподне Sharelock »
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #114 послато: Септембар 23, 2017, 09:10:21 поподне »
Ристићи у књизи Боре Стефановића "ГРАНИЦЕ - СЕЛО КОД МЛАДЕНОВЦА", Границе, 2014.

Ако бисте се ослонили само на претраживач у дигиталној библиотеци, у овој књизи нећете наћи на Ристиће, али ако пажљиво ишчитате текст, ето Ристића:

"РИСТИЋИ, пореклом из околине Лесковца, има их једна кућа, славе Св Архангела
Михаила 21. новембра.
" (стр. 334).

Иако је вероватноћа преко 75 % да су од мојих Ристића, нисам сигуран да могу ступити у контакт са њима и организовати тестирање јер их је само "једна кућа".
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #115 послато: Септембар 23, 2017, 09:54:45 поподне »
...у књизи Боре Стефановића "ГРАНИЦЕ - СЕЛО КОД МЛАДЕНОВЦА", Границе, 2014.
Када смо већ код ове књиге, да објавим неке интересантне потадке.

ЗДРАВКОВИЋИ - патрилинеарни рођаци Хајдук Вељка Петровића

"Доселили су се у другој деценији деветнаестог века из Тимочке крајине. По запису др Дробњаковића, пореклом су из околине Зајечара, док у фамилији траје предање да су из околине Неготина, село Дубај и да су у сродству са хајдук Вељком Петровићем (Хајдуквељковићи у Доњој Дубони), а неки тврде и да су хајдук Вељко и Здравко (прапредак Здравковића) браћа.Све ово значи да је тај њихов први предак досељен у Границе – Здравко Петровић – такође хајдуковао по Крајини дуго, а уз устанке био и активан борац српских устаника. У Крајину се није враћао из најмање два разлога – емотивног (нашао себи вољену особу) (/... због чега се Здравку син родио врло касно, тек у његовој педесетој години .../)и  осећаја несигурности за свој живот у Крајини, јер се при хајдуковању дешавало да су вршени напади и на богате Србе по Крајини, па се бојао освете и суда. (стр. 115)

"Има их 7 кућа, од којих су три у Младеновцу. Славе Св Николу 19. децембра."
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #116 послато: Септембар 23, 2017, 10:03:18 поподне »
....у књизи Боре Стефановића "ГРАНИЦЕ - СЕЛО КОД МЛАДЕНОВЦА", Границе, 2014.

ИВАНКОВИЋИ – ВЕЛИКОГРАНИЧАНИ

Уписани са више различитих презимена у селу, славе Св. Јована 20. јануара, "да су из Црвничке нахије, из племена Дупила, да су од Богдановића Његушких, а то је племе из Катунске нахије као и Цетињско племе из кога су Мартиновићи." који се такође појављују у предањима итд. (видети на стр. 61-63)
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #117 послато: Октобар 01, 2017, 09:19:15 поподне »
Наставак пописа села у којима су живели/живе Ристићи:

484. Ристићи, с. Границе, Младеновац,
485. Ристићи, с. Матичане, Приштина,
486. Ристићи, Ново Село, Приштина,
487. Ристићи, с. Доње Брњице, Приштина,
488. Ристићи, Матичане, Приштина,
489. Ристићи, Бостан, Ново Брдо,
490. Ристићи, Дуље, Сува Река,
491. Ристићи, Обилић, Приштина,
492. Ристићи, Главотина, Приштина,
493. Ристићи, Црквена Водица, Приштина,
494. Ристићи, Драговац, Приштина,
495. Ристићи, Сливово, Приштина,
496. Ристићи, Српски Бабуш, Урошевац,
497. Ристићи, околина, Дебар,
498. Ристићи, Бусиње, Ново Брдо,
499. Ристићи, Мокрин, Кикинда,
500. Ристићи, Подима (?), Приштина (?),
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #118 послато: Октобар 01, 2017, 09:21:12 поподне »
Милета Букумирић "ОНОМАСТИКА ЦЕНТРАЛНОГ КОСОВА", Српска академија наука и уметности, Одбор за ономастику, Библиотека ономатолошких прилога, Књига 3, Београд 2015.

Приштина (стр. 12/24)

"Ристић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Драгољуб Ристић, 1911." (стр. 23)
"Матичане, предграђе Приштине, У новије време већину становништва чине Албанци јер је етничка структура становништва битно измењена (пред Други светски рат село је имало 12 српских и 4 албанске куће, а 1986. године, кад је бележена грађа, пописане су 34 српске куће, а албанских је било неколико стотина). У периоду од 1960. до бележења грађе из села су се иселили: Арсићи (5 кућа), Васићи (6 кућа),
Јанчићи (2 куће), Јовановићи (2 куће), Костићи (2 куће), Несторовићи (1 кућа), Ристићи (1 кућа), Симићи (6 кућа) и Станковићи (3 куће). (стр. 98)"
« Последња измена: Октобар 01, 2017, 09:25:22 поподне Sharelock »
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Ристићи
« Одговор #119 послато: Октобар 01, 2017, 09:24:14 поподне »
Милета Букумирић "ОНОМАСТИКА ЦЕНТРАЛНОГ КОСОВА", ...

Грачаница (стр. 40/62)

Ристић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Имају породични надимак Фицкани. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Живана Ристић, 1933. (стр. 57).
Фицкани, породични надимак две куће Ристића. Информатор Живана Ристић. (стр. 61)

Ристић, једна кућа. Доселили су се из оближњег Новог Села 1969. године. Имају породични надимак Дуљаци. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Крстивоје Ристић, 1936. (стр. 57).
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!