Ово је песма о једном специфичном братству Ристића о којем ћу ускоро писати.
Озринићи - Ристићи, по књизи
"БРАТСТВО РИСТИЋ ИЗ МИЉКОВЦА" Обрена К. Ристића и Мирослава Ристића, издавач Антуриум, Београд , 2003.
"Поуздано је утврђено да су
Батаковићи Чевљани и да су се у другој половини XVII века населили у Никшићку жупу, у село Орах. На основу предања, презиме Батаковић су добили по претку Обрену који их је доселио у Орах. Наиме, том претку била је одсечена шака па су га у шали звали "батља", што значи да се неспретно служио руком, као да му је батак, а не рука, па му потомке по том надимку назваше Батаковићи. Од тог братства Батаковића касније су се развила многа братства ... Утврђено је да су од
братсва Батаковића настала
братства Здравковићи, Јанковићи, Ристићи и Лазаревићи." (стр. 7).
"Крајем XVIII века у селу Орах живела је породица Обрена Батаковића, који је иначе чукунунук Обрена Батаковића, родоначелника братства Батаковића, чији су потомци и Ристићи из Миљковца. Обрен и Јована имали су четири сина: Јанка, Здравка, Теша и Лазара." (стр. осма)
Обрен је преминуо услед ране задобијене у боју Дробњака са Турцима (види стр. 9),
У лето 1774. Обренови синови убију четири харачлија, а мајка Јована је "донела одлуку да се кућа и имање још пре мрака напусте, да Јанко и Здравко иду на Косово, она са Лазаром према Ивањици, а Тешо брзо негде да смести фамилију, те да крене са својом хајдучком дружином да им праве заштиту док не пређу на сигурну територију." (стр. 10).
"Што се тиче судбине мајке и три брата имамо мало сазнања. Са мајком и Лазаром, који су отишли према Ивањици, Тешов пород није имамо никакве контакте, тако да не знамо ни евентуално њихово ново презиме, мада се причало да су се по Лазару презвали у Лазаревиће. Неспорно је да су се Здравкови потомци презвали у Здравковиће, а Јанкови у Јанковиће, те да су се 1888. године преселили са Космета у Брајину - Горња Јабланица, општина Медвеђа." (стр. 12).
Прва пресељења: из Великог Ораха (Никшићка жупа) у Миљковац у Пиви 1774., део братства из Миљковца у Маровац 1889. општина Медвеђа, Србија.
Обрен Батак, Чевљанин, непознатог презимена - син Батаковић - унук Батаковић - праунук Батаковић - чукунунук Обрен Батаковић - синови:
1. Јанко, од њега Јанковићи на Косову,
2. Здравко, од њега Здравковићи на Косову,
4. од Лазара неизвесно да има потомака, ако постоје, претпоставља се да су Лазаревићи,
3. од Теша (1777+) и његове
жене Ристе (она је кћи Секуле Пејовића из Миљковца): син Марко (1761-1831) и кћи Милка (1763). Марко и жена непознатог имена (1795-1850) имају два сина Бошка (1796-1878) и Петра (1811-1885). Бошко са супругом Маром (1827) има синове Радоицу (1829-1909), Андрију (1849-1916), и Николу (1852-1917). Петар, син Марков, са супругом Госпавом (1852) имао је синове Мишу (1865-1919) и Станка (1873-1913) итд.
Данас
Ристићи (Озринићи-Батаковићи) живе у Црној Гори: у селу Миљковцу, Плужинама и Никшићу; у Србији: у селу Маровцу код Сијаринске Бање, Новом Саду, Београду, Меленцима, Земуну, у селу Живице код Пожаревца, у селу Удовице код Смедерева, у Зрењанину, Раткову и Футогу; у Босни и Херцеговини: у Сарајеву; у Словенији: у Љубљани и Илирској Бистрици; у Швајцарској, у Цириху; у Сједињеним Америчким Државама: у Сан Дијегу и Риџ Кресту у Калифорнији и у Детроиту; у Канади: у Виндзору.
