Претпостављам да сте сви чули да је пре неколико дана изненада умро
Златко Портнер, легенда нашег рукомета. Они старији га се, верујем, сећају као играча шабачке „Металопластике“, тада једног од најјачих клубова Европе и света, као и репрезентације Југославије.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B5%D1%80https://www.rts.rs/page/sport/sr/story/131/rukomet/4091101/zlatko-portner-komemoracija-sabac.htmlЗлатко је рођен у Хртковцима, а његово презиме је веома занимљиво.
Сремачких Портнера има у Хртковцима и Грабовцима, селима на Сави, на окуци коју она прави код Шабца. У овим насељима има доста католика, који се данас сматрају Хрватима, иако знамо да добар део њих потиче од Климената католика, а то хрваштво је производ пропаганде 20. века.
Но, Портнери су посебна прича. Овај род има дугу традицију на западном Балкану, а највероватније су немачког порекла.
Исечак о Портнерима, племићима на подручју Лике:
„Kameni grb s natpisom senjskog plemića, baruna i kapetana Fridrika Portnera iz 1682. nalazio se na nadgrobnoj ploči obiteljske grobnice u crkvi Sv. Franje u Senju. Spomenik je podigao njegov brat Ivan Dragutin Portner, senjski kapetan.
Grb i natpis su dosta oštećeni, sačuvani su dijelovi grba u ulomcima, a danas se nalaze u dvorištu Župnog ureda u Senju. Ova je nadgrobna ploča oštećena i prije rušenja crkve.
Prezime u povijesnim dokumentima dolazi u obliku Portner, Portnar i Potnar. Plemići Svetog Rimskog Carstva (Nobili Sacri Romani) i kranjski plemići. Rano su stekli carski barunat.
Ivan Karlo Portner, 5 pridjevkom “de Hoflein", bio je 6. travnja 1682. proglašen senjskim plemićem i obnašao je službu senjskog kapetana.
Godine 1652. povelju o dodjeli plemstva i grba od cara Ferdinanda IХ. dobivaju Antun, Juraj i Ivan Portner s pridjevkom “de Hoflein".
Rodbinskim i ženidbenim vezama bili su povezani ѕ plemićkom časničkom obitelji Knežević iz Gračaca.
Portneri s pridjevkom “de Hoflein" potječu iz ugledne plemićke i časničke obitelji baruna iz Augsburga, čiji su se članovi, kao graničarski časnici, doselili u Liku u 17. stoljeću.
Iz ove obitelji poznat je Josip Portner, pukovnik Ličke graničarske pješačke pukovnije, kojemu je žena bila Cecilija Knežević, kćiMartina Kneževića, svetohelenskog potkapetana Kraljevine Hrvatske.
Bili su u rodbinskim odnosima i s plemićkom obitelji Jelačić, jer je majka grofova Jelačić bila iz roda Portnera. Imao je sinove Ivana, Antuna i Jurja. Njegov sin Antun Portner, kapetan, bio je lokalni građevinski ravnatelj tzv. Ugarskog primorja u Rijeci.
Nekoliko članova ove plemićke obitelji djelovalo je u Otočcu gdje su zauzimali visoke časničke položaje. Portneri su imali posjede pod Udbinom. Za vrijeme kapetana Portnera Turci su opasno zaprijetili zauzeti područje između Kupe i Primorja, kao i Podgorje i grad Karlobag. U ožujku 1641. godine Turci su zauzeli područje oko Otočca pa je po izričitoj zapovjedi Vuka Frankopana kapetan Portner morao pojačati čete za obranu od Turaka. Jakov Portner je kao kapetan sudjelovao i u komisiji za razgraničenje između Otočana i brinjskih naseljenika Srba-pravoslavaca, koji su naselili prostor između Brinja i Otočca, pa je nakon obavljena posla prestao biti kapetanom Otočca.
Poznat je i Krištofor Portner koji je 1753. otišao u Rijeku ubiti pukovnika Josipa Benzona, ali u toj svojoj nakani nije uspio pa je pobjegao u Crikvenicu, a zatim u Italiju. Poslije se vratio iz Italije i bio osuđen na doživotnu robiju.
Smatra se da se ova obitelj u Otočac doselila iz Pokuplja u 18. stoljeću i da pripada doseljenicima iz Gorskog kotara u Gacku, a nakon toga i u Liku.
Ivan Jakov Portner, zapovjednik utvrde Otočac, poginuo je 1666. u Lici. Obitelj Portner dala je u župnoj crkvi Svete Trojice u Otočcu obnoviti oltar Sv. Ante Padovanskog, a darovali su istoj crkvi i jedno zvono.
Pavao Ritter Vitezović u djelu Fata et vota na 265. stranici, spominje Ivana Karla Portnera, senјskog odličnika i časnika, kome posvećuje jednu zagonetku (anagram).
Ivan Karlo bio je natporučnik i zapovjednik Senjske kapetanije, a od 1653. nosio je i titulu državnog kneza. Prema popisu stanovništva iz 1930., Portner - Portnari ili Potnari živjeli su u Mušaluku (osam obitelj), Gradišci tri, Brodu dvije, te u Našicama i Vukovaru po jedna obitelj.
Obitelj Portner danas živi u Austriji i Poljskoj (Lvov), dok je senjska grana Portnera izumrla još u 18. stoljeću.
U Lici živi obitelj Potnar za koju ne znamo i nemamo dovoljno povijesnih potvrda, vodi li izravno podrijetlo od senj skih Portnera ili su sasvim drugi rod koji se tijekom djelovanja Vojne krajine naselio u Liku.“
(Grbovnik Gacke, Krbave, Like, Senja i Vinodola, Enver Lјubović, стр. 319, 320)
У грађи налазимо и капетана оточког Фридриха Портнера (1660), вицекапетана сењске капетаније Карла Портнера (крајем 17. и почетком 18. века), капетана Франца Портнера (почетком 18. века), којег су убили Оточани због окрутности, капетана билајске капетаније Георга (Ђура) Портнера (1712), итд.
1799. године у Сремској Митровици налазимо аустријског пуковника Портнера.
Данас презиме Портенр налазимо у Хрватској у Оточцу, у Семељцима код Ђакова и селу Градац код Славонске Пожеге, као и у Илоку.
Е, сад, да ли су Портнери од којих је Златко (грабовачки и хртковачки) истог порекла са овима из Лике, било би занимљиво утврдити. Презиме је, у сваком случају, немачко.
