Вјера и култура Срба > Православље

Новоканонизовани светитељи Српске православне цркве

(1/7) > >>

Amicus:
На данас објављеном саопштењу за јавност Светог Архијерејског Сабора наше свете цркве, могли смо прочитати да је најважнија одлука управо окончаног сабора епископа Српске православне Цркве она о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји или канонизује:

1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
2. архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки, славити 4/17. септембра;
3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/25. маја;   
4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и
5. монаха Јакова (световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански, који ће се празновати 8/21. августа.

За патријарха Пајсија Јањевца смо нешто већ могли наслутити, чак се уз њега помињао и патријарх Јован Кантул, који није искључено да буде канонизован у неком следећем саборовању.

Међутим, занимало ме ко су ови побројани под бројем 4, из кога су они времена? И нисам могао веровати да је то из Другог светског рата? Тек сад читам у неком чланку из Новости од пре две године шта се заправо у Пиви дешавало те ратне '43. године... исто се десило и у Величанима и Горњем Полимљу, годину дана касније...


--- Цитат ---Дан кад се Пива на небо селила

Велиша Кадић | 26. април 2015. 11:00 | Коментара: 4

Веселин Матовић документарним филмом овековечио страдања Пивљана у Другом светском рату. Припадници СС дивизије 7. јуна 1943. покосили 522 житеља

Дола у Пиви су једно, али не и једино жртвено место из чијих долина и данас вапе душе 522 житеља овог краја, међу њима и 109 деце, које су 7. јуна 1943. године, на празник Обретање главе Светог Јована Крститеља, покосили рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије "Принц Еуген" уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије. Сејали су они смрт и на другим пивским местима, али се тачан број настрадалих још не зна. Прича се да је живо спаљено по колибама у селима и катунима или бачено низ сурове планинске литице више од 1.260 недужних људи, жена, деце и стараца, што је готово половина данашњег пивског становништва!

Како су године одмицале, те жртве одлазиле су у приче, успомене и легенде. Први пут од тада снимљен је документарни филм "Кад се Пива на небо селила", професора Веселина Матовића, који је испричао крваву бајку верући се низ литице, обилазећи страдална места Пивљана, проналазећи ретке сведоке тог злочина. У томе су му помогли Миле Цицмил, историчар, Пајо Батрић Кандић, Ђорђије Кандић, Веселин Кандић, Радмила Матовић, као још увек живи сведоци тих мученичких дана Станоје и Загорка Кандић, Љубинка Осмајић, али и друге личности. Матовићев првенац биће промовисан ових дана на подгоричкој српској радио-телевизији.

- Нема братства у Пиви коју је заобишла ова несрећа. Само код најбројнијег - Благојевића - страдало је више од 220 особа! Нека су братства преполовљена, док је једно заувек нестало. Страдали су само зато што су се родили као Срби, што су се крстили са три прста, говорили својим српским језиком и потписивали се како је ко знао српском ћирилицом. И зато, зашто не рећи, што су у том злом времену имали и неке зле комшије - каже аутор филма Веселин Матовић.

Његов водич кроз пивски пакао, професор Миле Цицмил, историчар и аутор књиге "Крв Пиве", у којој су први пут објављена нека аутентична сведочења преживелих страдалника, као и најпотпунији списак страдалих, каже да постоји више историјских извора који се морају сагледати у континуитету пре тог несрећног јуна 1943.

- Зна се да је Жупа пивска била под захватом седме СС "Принц Еуген" дивизије. То је била посебна добровољачка јединица, коју су чинили брдска дивизија, 118 ловачка, 369 хрватска дивизија. Напад на Пиву био је наставак четврте офанзиве после битке на Неретви, где су се на овој територији дурмиторског среза груписале партизанске снаге које су прешле из Босне у Црну Гору.

У Долима пивским на дан страдања обавља се помен свих жртава пивског краја из Другог светског рата.

JАГЛИКА

Лику светих прибројане су све невине жртве Другог светског рата у Пиви, а међу њима и Јаглика Аџић, 17-годишња девојка коју су заједно са родитељима, браћом и комшијама, спалили Немци, муслимани и усташе. Митрополит Амфилохије предложио је Светом архијерејском сабору да новомученица Јаглика, са осталим страдалницима, буде прибројана лику светих. Управо су немачки војници у Гојковића долу затворили у једну колибу око 50 мештана, међу којима су били Јагликина браћа Милорад (8 ), Момчило (4) и Душан (2), као и родитељи Стоја и Крсто. Она је успела Немцима да побегне, али се вратила када је чула вриску и плач своје браће и родитеља, скочила у огањ и сагорела.

Извор: Вечерње новости, Вечерње новости
--- Крај цитата ---

Ето, ко није исто знао, нека чита... а овде можемо продискутовати и пореклу "изабраних новоканонизованих" (званична канонизација тек треба да се обави), од којих су већина људи из новијег времена, изузев патријарха Пајсија и учитеља Вука Караџића, архимандрита Стефана Јовановића.

Nebo:
Корисна информација, Амико.

О мученицима величким:

"Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је, на управо одржаном овогодишњем редовном засиједању, прибројао лику светих Новомученика српске жртве нацистичког терора из Велике и Горње Ржанице пострадалих у геноциду 28. јула 1944. године, придружујући им и 28. дјеце уморене глађу у плавском затвору 1941. године.

Нацистичка Принц Еуген Дивизија је на празник Светих мученика Кирика и Јулите за само два сата у овим селима (према непотпуном списку) звјерски поклала или живе у ватру бацила 427 нејачи - дјеце,  жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Само дјеце и омладине до 20 година је 171 на правди Бога побијено.

Велика, као најстрадалније село у Горњем полимљу, постала је мјестом саборног помињања свих горњеполимских жртава пострадалих од наци-фашиста током Другог свјетског рата.

Дан спомена Светих новомученика величких и горњеполимских биће, као и до сада, 28. Јул - на Дан светих Кирика и Јулите.
...

Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао је и жртве нацистичког злочина у Пиви, у чијим  селима је од 6. до 12. јуна 1943. године од стране нацистичке Принц Еуген дивизије побијено 1290 недужних душа, а међу њима 549 дјеце и омладине до 20 година. Само у Долима 7. јуна страдало је 522 нејачи, међу којима 109 дјеце млађе од 15 година. Дола су, као највеће стратиште у овом крају, постала мјесто саборног спомена свих пивских новомученика. Дан њиховог спомена биће и даље 7. јун.
...

Покољ у Пиви извршила је њемачка Принц Еуген Дивизија, у чијем саставу је био велики број фолксдојчера и босанско-херцеговачких усташа. У злочину Принц Еуген дивизије у Велици су, осим Њемаца, учествовали и балисти и вулнетари (тзв. муслиманска милиција) из Плава, Гусиња, Бихора и са Косова и Метохије, од којих су многи послије рата, чак, уживали повластице.

Ови нацистичко-фашистички злочини се, сразмјерно броју становника Велике и Пиве, по монструозности и року извршења сматрају међу најтежим у Европи. "

http://www.velika.me/index.php?lang=srpski&page_id=4

Nebo:
Отац Јаков Арсовић:

децембра 2014. године отворен је његов гроб:

„Са благословом владике браничевског Игњатија, отворен је гроб монаха Јакова (Арсовића) Туманског и мошти су се показале целима и нетрулежнима. Отац Јаков је био ученик Светог владике Николаја Велимировића.

Рођен је 13. децембра 1893. године у селу близу Ивањице. Будући отац Јаков (световно име Радоје Арсовић) студирао је у Француској и имао је два доктората од којих је један био о Блезу Паскалу и који је одбранио у Монпељеу. Године 1929. именован је амбасадором Југославије у Паризу. Иако до тада није показивао никакво посебно занимање за духовни живот, у Србији
се упознао са Богомољачким покретом који је предводио Свети владика Николај Велимировић. Касније је упознао и самог владику Николаја и тај је сусрет био прекретница у његовом животу. У Охриду и Битољу је уз Светог Николаја Жичког вршио мисионарску делатност до 1936. године када је Свети владика Николај хиротонисан на трон охридске епархије. Замонашен је 1938. године.

Живео је подвижничким животом и вршио је послушање у манастирској штампарији. Био је познат по дару беседништва који је препознат на саборима Богомољачког покрета. Током бомбардовања манастира Жиче 1941. године, остао је у цркви појући док су остали монаси побегли. Његова прозорљивост се наставила и у време комунистичке власти. Године 1946. из Београда је донео 8000 примерака Оченаша које је разделио путницима на железничкој станици због чега су га комунисти пребили на смрт.
Богобојажљиви сељаци су га узели и он се исповедио и причестио после чега је умро. Месно становништво га је поштовало као Светитеља. Његове мошти се сада налазе у цркви манастира.”

http://ss.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=19923

Nebo:

--- Цитат: Amicus  Мај 27, 2017, 01:10:51 пре подне ---а овде можемо продискутовати и пореклу "изабраних новоканонизованих"

--- Крај цитата ---

Занимљиво је порекло Арсовића из Кушића код Ивањице, од којих је отац Јаков.

У раду „Становништво Моравичког Старог Влаха“ (Љубомир и Светислав Марковић), за њих се наводи:
Воде порекло од кучких братстава исељених у Васојевиће.
Надаље, каже се да су то Дробњаци исељени у Горња Села код Берана, где се зову Шекуларци, те су од њих Арсовићи у Доњој Ржаници, а од ових у Лађевцу и Кушићима.
Славе Јовањдан.

Не знам шта је аутор све овде забркао, али звучи збуњујуће.
Најпре су Кучи, потом шекуларски Дробњаци.

Арсовићи од горњоселских Шекулараца су од Ћетковића и славе Ђурђевдан.

Раде Бракочевић наводи Арсовиће у Краљеву који су од шекуларских Маслара.
http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/

Шекуларски Маслари славе Јовањдан.
Најлогичније ми звучи да су кушићки Арсовићи од Маслара, барем због славе.

Вучина:

--- Цитат: Amicus  Мај 27, 2017, 01:10:51 пре подне ---
4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула

--- Крај цитата ---

Кад се Пива на небо селила

1. дио
https://www.youtube.com/v/F3Zl4kTf4MY

2. дио
https://www.youtube.com/v/CvyoHlsredo

3. дио
https://www.youtube.com/v/lUdUjzunO8g

4. дио
https://www.youtube.com/v/XCGAEVJZSyM

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна