Аутор Тема: Локални надимци  (Прочитано 6572 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Локални надимци
« послато: Мај 01, 2017, 09:50:43 поподне »
Познато је да код нас становници различитих градова и предела имају маштовите надимке и називе, које су им углавном наденуле прве комшије. Тако нпр. у Поморављу имамо Ћуране у Јагодини, Цреваре у Ћуприји и Џигеране у Параћину. У западној Србији имамо Ере у Ужицу и околини и Гребиће у Чачку. Познато је да и поједини крајеви имају надимке за становнике суседних области, па тако нпр. Шумадинци становништво које живи на источној страни Велике Мораве зове Власима, без обзира на њихово етничко порекло. Покрећем ову тему да би овде сакупили све локалне надимке и написали нешто о разлогу њиховог настанка. Појединце ови надимци знају да увреде и вероватно су неки и настали као неки вид увреде али они данас више немају тај смисао.

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Одг: Локални надимци
« Одговор #1 послато: Мај 01, 2017, 09:53:14 поподне »
Мени је најближа прича о надимцима становника три поморавска града: Јагодине, Ћуприје и Параћина. Прича каже да када је први воз прошао кроз Србију и у њему се возио краљ Милан, толико је брзо ишао да је у Јагодини ударио ћурана, црева му однео у Ћуприју а џигерицу у Параћин и тако насташе надимци: Ћурани, Цревари и Џигерани. Ова анегдота се најчешће може чути када неког упитате како су настали ови надимци. Постоји и прича да Јагодинце зову Ћуранима јер је око Јагодине било популарно гајење ћурака, крајем 19. и почетком 20. века и да је то био највећи "бренд" града. И заиста фабрика салама коју је у Јагодини држао Теодор Клефиш до Другог светског рата почела је свој бизнис баш са производњом прерађевина од ћурећег меса. У јагодинским кафанама се до пре тридесетак година на менију могао наћи и Јагодински ручак тј. подварак са сувом ћуретином.
Такође постоји и прича да је надимак Ћурани, Јагодинцима дао Чича Илија Станојевић. Чича Илија је почетком 20. века држао кафану у Јагодини која се звала "Код два астала". Она је заиста имала два астала од којих је један увек био резервисан за Илију Станојевића и када није био ту за њим није смео нико да седи. Кафана је после неког времена пропала и Чича Илија је за пропаст оптуживао Јагодинце. Да би им се осветио он је после једне представе у Јагодини узео прегршт жита и почео да га посипа по народу и да их ваби као ћурке. Ово је брзо одјекнуло и чак доспело у престоничке новине и Јагодинци посташе (или осташе) заувек ћурани.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6796
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Локални надимци
« Одговор #2 послато: Мај 01, 2017, 10:19:44 поподне »
Познато је да су у 19. веку људима према области порекла и досељења у тадашњу Кнежевину Србију давали надимке који су имали регионалну или етничку конотацију (иако су ти људи у огромној већини били Срби, често су добијали етничке надимке, по некој несрпској етничкој групи поред које су живели у свом старом завичају); тако су нпр. људе који су се доселили са територије данашње Војводине називали Пречанима или Швабама, из Херцеговине - Ерама, из Старе Србије (Стара Рашка, Косово и Метохија и север данашње БЈРМ) - Арнаутима, из Шоплука - Бугарима, из источне Србије - Власима, из Македоније (центар и југ данашње БЈРМ и подручје Егејске Македоније у данашњој Грчкој) - Цинцарима, итд.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Одг: Локални надимци
« Одговор #3 послато: Мај 01, 2017, 10:26:40 поподне »
Најчешћи локални надимак који сам ја сретао је - Бугари. Мештани једног села, мештане суседног села зову Бугари, становници једног краја, становнике другог краја зову Бугари и сл. Нпр. становнике села Доњи Рачник, код Јагодине, комшије зову Бугари јер је већина њих досељена из јужне Србије. Становнике села Дубље код Свилајнца исто зову Бугари. Пореклом су из села Извор код Зајечара и заиста имају необичан дијалект који се разликује од дијалекта осталих становника Ресаве. Такође, становнике Гроцке, староседоце, зову Бугари. Генерално становници централне Србије, Србе из јужне и југоисточне Србије зову Бугари. На југу је тај надимак резервисан за оне који живе уз бугарску границу: - Пирот, Црна Трава, Бабушница, Сурдулица.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11123
Одг: Локални надимци
« Одговор #4 послато: Мај 01, 2017, 10:30:53 поподне »
Најчешћи локални надимак који сам ја сретао је - Бугари. Мештани једног села, мештане суседног села зову Бугари, становници једног краја, становнике другог краја зову Бугари и сл. Нпр. становнике села Доњи Рачник, код Јагодине, комшије зову Бугари јер је већина њих досељена из јужне Србије. Становнике села Дубље код Свилајнца исто зову Бугари. Пореклом су из села Извор код Зајечара и заиста имају необичан дијалект који се разликује од дијалекта осталих становника Ресаве. Такође, становнике Гроцке, староседоце, зову Бугари. Генерално становници централне Србије, Србе из јужне и југоисточне Србије зову Бугари. На југу је тај надимак резервисан за оне који живе уз бугарску границу: - Пирот, Црна Трава, Бабушница, Сурдулица.

Српска посла. :)

Знам да Срби за Македонце кажу "Чокалије", али никад нисам знао шта то значи.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Одг: Локални надимци
« Одговор #5 послато: Мај 01, 2017, 10:32:33 поподне »
У мој град је '60-их година досељен одређен број људи из Врања, Врањске Бање, Трговишта... Код нас их зову Врцани. Наводно због њихове музике и народних игара (врањски чочек) где кад играју "врцкају". Врло често је од колективног изведен лични надимак - Врцан или Врцке.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локални надимци
« Одговор #6 послато: Мај 01, 2017, 10:41:27 поподне »
Ово о чему до сада писасте су више географски надимци за људе пореклом из одређеног краја.
Далеко сликовитији су надимци који се дају родовима у једном крају. Они су, по правилу, веома сликовити, често јако забавни. У нека доба, неки од ових надимака су постали и званична презимена. Приликом пописивања становништва у БиХ од стране АУ власти, дешавало се да уместо презимена буде уписан надимак, отуд толико необичних и сликовитих презимена код тамошњег становништва.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1610
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Локални надимци
« Одговор #7 послато: Мај 01, 2017, 10:42:15 поподне »
Српска посла. :)

Знам да Срби за Македонце кажу "Чокалије", али никад нисам знао шта то значи.

Занимљив чланак о томе, мада не знам колико је баш тачан.
http://www.naslovi.net/2014-04-26/vesti-online/makedonac-koji-je-nadmudrio-sultana/9729845
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6796
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Локални надимци
« Одговор #8 послато: Мај 01, 2017, 10:44:22 поподне »
У Жаркову где ја живим, Жарковце староседеоце "дођоши" називају "Бугарашима" (кад желе да им се подсмевају), јер су наводно сви они дошли из крајева близу Бугарске, односно југоисточног дела Србије; међутим, проучавајући литературу о пореклу жарковачких староседелаца, увидео сам да су они један конгломерат досељеника из разних крајева, па их има из Срема ("од прека"), ужичког краја, Босне, Лике ("Рвати"), Космета/Старе Рашке ("Арнаути"), Македоније и ЈИ Србије (које су и у 19. и почетком 20. века звали "Бугарима"), а има и оних породица које не знају за ранији завичај, па се оне рачунају у праве старинце (мада су се и преци тих породица сигурно доселили у Жарково, али можда у неком периоду ранијем од 18. века). У сваком случају, када желите да увредите старог Жарковца, само му реците да је бугараш!  ;D
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11123
Одг: Локални надимци
« Одговор #9 послато: Мај 01, 2017, 10:45:05 поподне »
Занимљив чланак о томе, мада не знам колико је баш тачан.
http://www.naslovi.net/2014-04-26/vesti-online/makedonac-koji-je-nadmudrio-sultana/9729845

Интересантно. :) Звучало је као нешто "погрдно".

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1610
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Локални надимци
« Одговор #10 послато: Мај 01, 2017, 10:45:12 поподне »
Занимљив чланак о томе, мада не знам колико је баш тачан.
http://www.naslovi.net/2014-04-26/vesti-online/makedonac-koji-je-nadmudrio-sultana/9729845

Види стварно!

"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11123
Одг: Локални надимци
« Одговор #11 послато: Мај 01, 2017, 10:50:09 поподне »
Види стварно!



:)


Чини се да ови надимци и данас настављају да живе, и међу млађом генерацијом. Тако и данас за Србина са Косова знају да кажу "Шиптар", за Србина из Босне "Боске", за Србина из Шоплука, "Бугарин", итд., итд.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локални надимци
« Одговор #12 послато: Мај 01, 2017, 11:00:40 поподне »
У Жаркову где ја живим, Жарковце староседеоце "дођоши" називају "Бугарашима"

Комшо (с обзиром да живиш у Жаркову  ;) ), цео "прстен" села око Београда сматра се "бугарашима", почев од  Великог Села и Сланаца, па преко Миријева, Великог и Малог Мокрог Луга, Белог Потока, Пиносаве, Зуца, Рипња, Рушња, до Сремчице, Железника, Белих Вода и на крају Жаркова.
Има она општа прича за ова места, да је све то становништво у ова села населио књаз Милош, са бугарске границе, јер су та села у његово време била запустела, а ови "бугараши" су били познати као добри земљоделци, нарочито су били врсни повртари, те су циљно насељени да поспеше развој повртарства у младој Књажевини.
Наравно, има ту и староседелаца и становништва досељеног из других крајева, али кад се чита литература, заиста је велики део становништва села овог "прстена" пореклом из крајева југоисточне Србије уз бугарску границу. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Одг: Локални надимци
« Одговор #13 послато: Мај 01, 2017, 11:02:19 поподне »
Ови надимци сем у Србији, колико ја знам, постоје и у Црној Гори. Па тако старе Подгоричане зову Цикотићи. Не знам зашто али неки кажу да циче кад причају :)  ;D Моја прабаба је Светозара Маровића звала Лацман. Скоро чух да тако Црногорци и Херцеговци често знају да назову Бокеље, а нарочито Будване. Никшићани су некада Дробњаке, Пивљане, Голијане, Бањане, Ускоке и Шаранце звали Гуњаши и Говедари. Вероватно јер је сточни пазар за сва ова племена био у Никшићу и вероватно су их Никшићани најчешће виђали у гуњевима и иза говеда. Погрдан назив за становнике севера Црне Горе, који је данас популаран у Зети и Приморју, је ирвас. Чуо сам од једног Подгоричанина кад каже : "Не волим ову врућину, ал' бих волио да буде четрдес' да поцркају ови ирваси"  :)
Бијелопољци Беранце зову Цревари и кажу да је то остало још из турског периода. Наводно су Беранци клали стоку поред Лима и бацали црева у реку па су до Бијелог Поља стизала та иста црева. Бијелопољце су некада звали Гушаљи јер наводно се тамо често боловало од штитасте жлезде због недостатка јода у тлу па су имали изражене гуше.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11123
Одг: Локални надимци
« Одговор #14 послато: Мај 01, 2017, 11:04:28 поподне »
Комшо (с обзиром да живиш у Жаркову  ;) ), цео "прстен" села око Београда сматра се "бугарашима", почев од  Великог Села и Сланаца, па преко Миријева, Великог и Малог Мокрог Луга, Белог Потока, Пиносаве, Зуца, Рипња, Рушња, до Сремчице, Железника, Белих Вода и на крају Жаркова.
Има она општа прича за ова места, да је све то становништво у ова села населио књаз Милош, са бугарске границе, јер су та села у његово време била запустела, а ови "бугараши" су били познати као добри земљоделци, нарочито су били врсни повртари, те су циљно насељени да поспеше развој повртарства у младој Књажевини.
Наравно, има ту и староседелаца и становништва досељеног из других крајева, али кад се чита литература, заиста је велики део становништва села овог "прстена" пореклом из крајева југоисточне Србије уз бугарску границу.

Слично је и на Вождовцу. Углавном Јужна пруга. Али то важи углавном за ова насеља на перифирији. У урбаном делу има досељеника из свих крајева, од староседелаца, преко те Јужне пруге, до Шумадинаца, Црногораца и Прекодринаца.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6172
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локални надимци
« Одговор #15 послато: Мај 01, 2017, 11:09:35 поподне »
Комшо (с обзиром да живиш у Жаркову  ;) ), цео "прстен" села око Београда сматра се "бугарашима", почев од  Великог Села и Сланаца, па преко Миријева, Великог и Малог Мокрог Луга, Белог Потока, Пиносаве, Зуца, Рипња, Рушња, до Сремчице, Железника, Белих Вода и на крају Жаркова.
Има она општа прича за ова места, да је све то становништво у ова села населио књаз Милош, са бугарске границе, јер су та села у његово време била запустела, а ови "бугараши" су били познати као добри земљоделци, нарочито су били врсни повртари, те су циљно насељени да поспеше развој повртарства у младој Књажевини.
Наравно, има ту и староседелаца и становништва досељеног из других крајева, али кад се чита литература, заиста је велики део становништва села овог "прстена" пореклом из крајева југоисточне Србије уз бугарску границу.
А "Бугарашима" називају сва села од Крагујевца, низводно Лепеницом, почев од првог ,па све до Мораве малтене...Исто се ради о планском насељавању књаза Милоша, да насељава повртаре да би снабдевали варош. С тим што има становника Јовановца, које је прво село до града, који тврде да су прави Бугари пореклом, не они из Пирота или Тимока
« Последња измена: Мај 01, 2017, 11:12:33 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локални надимци
« Одговор #16 послато: Мај 01, 2017, 11:13:42 поподне »
Ови надимци сем у Србији, колико ја знам, постоје и у Црној Гори. Па тако старе Подгоричане зову Цикотићи. Не знам зашто али неки кажу да циче кад причају :)  ;D Моја прабаба је Светозара Маровића звала Лацман. Скоро чух да тако Црногорци и Херцеговци често знају да назову Бокеље, а нарочито Будване. Никшићани су некада Дробњаке, Пивљане, Голијане, Бањане, Ускоке и Шаранце звали Гуњаши и Говедари. Вероватно јер је сточни пазар за сва ова племена био у Никшићу и вероватно су их Никшићани најчешће виђали у гуњевима и иза говеда. Погрдан назив за становнике севера Црне Горе, који је данас популаран у Зети и Приморју, је ирвас. Чуо сам од једног Подгоричанина кад каже : "Не волим ову врућину, ал' бих волио да буде четрдес' да поцркају ови ирваси"  :)
Бијелопољци Беранце зову Цревари и кажу да је то остало још из турског периода. Наводно су Беранци клали стоку поред Лима и бацали црева у реку па су до Бијелог Поља стизала та иста црева. Бијелопољце су некада звали Гушаљи јер наводно се тамо често боловало од штитасте жлезде због недостатка јода у тлу па су имали изражене гуше.

"Лацмани" је надимак за Бокеље, јер их Црногорци сматрају сличним католицима (лацман = латин).
Подгоричане и Зећане Брђани зову "цикоте" због начина на који говоре (кревеље се).
Северњаке (нарочито твоје и моје Дробњаке, због великих снегова) зову "ирваси" и "стојсери"  :D
Чух у Андријевици да моје Шекуларце зову "шумари", и то у поспрдном смислу (као дивљаке из шуме)...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локални надимци
« Одговор #17 послато: Мај 01, 2017, 11:15:42 поподне »
А "Бугарашима" називају сва села од Крагујевца, низводно Лепеницом, почев од првог ,па све до Мораве малтене...Исто се ради о планском насељавању књаза Милоша, да насељава повртаре да би снабдевали варош. С тим што има становника Јовановца, које је прво село до града, који тврде да су прави Бугари пореклом, не они из Пирота или Тимока

У већини случајева, то становништво нема везе с Бугарима, него је из граничног краја, а ради се о Србима са југоистока. Наравно, промакао је ту и по неки прави Бугарин, али мислим да им је број занемарљив.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6172
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локални надимци
« Одговор #18 послато: Мај 01, 2017, 11:16:42 поподне »
"Лацмани" је надимак за Бокеље, јер их Црногорци сматрају сличним католицима (лацман = латин).
Подгоричане и Зећане Брђани зову "цикоте" због начина на који говоре (кревеље се).
Северњаке (нарочито твоје и моје Дробњаке, због великих снегова) зову "ирваси" и "стојсери"  :D
Чух у Андријевици да моје Шекуларце зову "шумари", и то у поспрдном смислу (као дивљаке из шуме)...
Ја сам мислио да је овај подгорички говор данас помодарство, то "кревељење" , као , ми смо из главног града, па се "кревеље", хвале се, кад оно испада да су увек цикотали :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локални надимци
« Одговор #19 послато: Мај 01, 2017, 11:18:10 поподне »
Ја сам мислио да је овај подгорички говор данас помодарство, то "кревељење" , као , ми смо из главног града, па се "кревеље", хвале се, кад оно испада да су увек цикотали :)

Тако говоре од кад знам за њих  ;D
А и у време мог оца и ђеда. Значи, није "од јуче".
"Наша мука ваља за причешћа"