Аутор Тема: Занимљивости из архивске грађе  (Прочитано 15443 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
  • I1 P109
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #60 послато: Јул 23, 2019, 11:27:47 поподне »
Нама треба 50 преводиоца... да раде 10 година.

И потом 50 историчара да буду вредни, иначе џаба нам количина докумената. Броје се открића, а не количина... Количину има кромпир.
Нити имамо 50 преводиоца који знају османски, нити имамо 50 историчара који се тиме баве. Имамо укупно 5-6 људи који су историчари, баве се тим периодом и познају османски језик. Одмах одузмите два који "нису подобни" па никада неће добити тај посао и видите колико их остаје. Значи да већина докумената неће ни доћи до стадијума да се истражује, не у наредних 10, него бар у наредних 50 година.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #61 послато: Јул 24, 2019, 04:48:41 пре подне »
Најстарији документ који се односи на Смедеревски санџак, који је сачуван и изложен у нашој сали, из 1476. је године. У питању је детаљан попис Смедеревског санџака.
Јел постоји могућност да се баци поглед на овај документ, макар у оригиналу, нека фотокопија, дигитални снимак и сл.?
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 815
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #62 послато: Јул 24, 2019, 04:10:25 поподне »
Познајући шта наши архиви раде... А пошто смо ми добили дигиталну копију... Верујем да ће моћи да се добије копија, нешто типа "скенирања", око 150 динара по А4 формату, на диск.

Само у архиву Србије постоји један рачунар на ком може нешто дигитализовано да се прегледа на екрану, мада нисам користио, не знам детаље.
У архиву Београда то немају, мада је било приче... једног дана.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9116
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #63 послато: Јул 24, 2019, 04:16:12 поподне »
Познајући шта наши архиви раде... А пошто смо ми добили дигиталну копију... Верујем да ће моћи да се добије копија, нешто типа "скенирања", око 150 динара по А4 формату, на диск.

Само у архиву Србије постоји један рачунар на ком може нешто дигитализовано да се прегледа на екрану, мада нисам користио, не знам детаље.
У архиву Београда то немају, мада је било приче... једног дана.

То треба поставити на мрежу и омогућити приступ од куће уз неку разумну надокнаду.

Мађари су тако нешто урадили за https://hungaricana.hu/en/.



Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 901
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 901
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #66 послато: Август 26, 2020, 01:22:49 поподне »
Ako nekom eventualno treba.


відповідь на запит
Очеретяна Інна Іванівна  (August 25, 2020 8:39 AM)
To: Мiodrag

Доброго дня!
На Ваш лист повідомляємо, що запитуваної інформації в документах, які зберігаються в Центральному державному електронному архіві України, немає.
За роз’ясненням щодо отримання інформації про народження/смерть/шлюб Ваших рідних пропонуємо звернутися до архівних установ того регіону, де вони народилися/померли/одружилися, зазначивши хоча б приблизні роки народження/смерті/одруження.
Адреси всіх державних обласних архівів України Ви можете знайти, перейшовши за посиланням
https://archives.gov.ua/ua/category/державні-архіви-областей-м-києва

--
З повагою,
Очеретяна Інна Іванівна
головний спеціаліст відділу
забезпечення доступу до інформації документів
Центрального державного електронного архіву України
тел. 044-246-91-37
https://tsdea.archives.gov.ua

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 164
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #67 послато: Август 27, 2020, 05:13:16 поподне »
Био сам протекле седмице у Хрватском државном архиву и прегледао Архиву православне горњокарловачке епархије Плашки за период 17-ог и делом 18-ог века.
Нисам нашао ништа посебно занимљиво. Већина архиве је везана за парницу између манастира Гомирје и српских села контра власти у Огулину.

Ту је и једно писмо Марије Терезије из 1750. године упућено у манастир Гомирје.

Има такође неколико преписа земље коју верници поклањају манастиру Гомирје, те једна диплома цара Леополда из 1735. којом се Вуји Мирковићу потвруђује стаж и заслуге у рату.

Ознака овог архивског картона је HR-HDA 675.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1226
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #68 послато: Август 27, 2020, 05:28:49 поподне »
Био сам протекле седмице у Хрватском државном архиву и прегледао Архиву православне горњокарловачке епархије Плашки за период 17-ог и делом 18-ог века.
Нисам нашао ништа посебно занимљиво. Већина архиве је везана за парницу између манастира Гомирје и српских села контра власти у Огулину.

Ту је и једно писмо Марије Терезије из 1750. године упућено у манастир Гомирје.

Има такође неколико преписа земље коју верници поклањају манастиру Гомирје, те једна диплома цара Леополда из 1735. којом се Вуји Мирковићу потвруђује стаж и заслуге у рату.

Ознака овог архивског картона је HR-HDA 675.

Који бројеви кутија су у питању, то јест бројеви уписани на кутије?

Ово је доста велики фонд (486 књига и 1613 кутија). Ја сам већ нешто прегледавао за крај 18. и почетак 19. века.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 164
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #69 послато: Август 28, 2020, 12:28:02 поподне »
2 Кронолошка серија 1645-1680 сп.б.б.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 164
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #70 послато: Март 22, 2021, 03:18:32 поподне »
https://orf.at/stories/3205529/

Једна занимљива вест везана за тзв. "Тајни архив" из Ватикана. Вест је са Аустријске државне телевизије и на немачком језику али мислим да уз помоћ гугл транслејта може фино да се преведе: https://orf.at/stories/3205529/

Пре неког времена смо имали негде дискусију о Ватиканском архиву, па ево нешто везано за то.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 164
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #71 послато: Март 23, 2021, 10:31:50 пре подне »
Две мале занимљивости:

Потпис патријарха Арсенија Чарнојевића.

https://ibb.co/rFKB1tt

Потпис Исаије Ђаковића, владике јенопољског на једном прогласу који није датиран.

https://ibb.co/GHymWKX

Занимљив је почетак прогласа реченицом: "Nos catholici graeci ritus et nationis populi, utpote in Graecia, Bulgaria, Bosnia, Hercigovia, Dalmatia, Podgoria, Jenopolia..."

Очигледно да се овим придевом "католички" много флексибилније служило него данас. Питање је наравно у ком контексту јер је исти и код православних цркава некада кориштен као описни придев за нешто саборно, универзално, а с друге стране знамо из историје да су великодостојници српске цркве неретко знали да се у дипломатским активностима служе и неком врстом лукавости односно да се пише оно што очи примаоца желе да читају тј. уши да слушају.

Оба писма се налазе у Аустријском дружавном архиву (категорија Serbo-Illyrica, кутија 2 (од 1688.)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9116
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #72 послато: Март 23, 2021, 11:29:02 пре подне »
Хвала, Малешевићу, на овим и свим осталим занимљивостима. Архивска грађа увек донесе неко изненађење и пробуди неко ново интересовање. :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9407
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #73 послато: Март 23, 2021, 04:37:24 поподне »
Занимљив је почетак прогласа реченицом: "Nos catholici graeci ritus et nationis populi, utpote in Graecia, Bulgaria, Bosnia, Hercigovia, Dalmatia, Podgoria, Jenopolia..."

Maло о термину католичка:

http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%22%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%22_%D0%B8_%22%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%22
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9407
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #74 послато: Март 23, 2021, 04:41:23 поподне »
Мислим да је овим речима у ствари наглашено оно што знамо из Символа вере, а то је да постоји једна Црква, она је саборна = васељенска = католичка. А "грчког", односно источног, односно јединог правог обреда = православног, од право слављење (Бога).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 164
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #75 послато: Март 24, 2021, 02:01:43 поподне »
Maло о термину католичка:

http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%22%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%22_%D0%B8_%22%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%22

Хвала на овом прилогу. Познато ми је то тумачење око термина "католичка/католички" и колико је тај израз мењао своје првобитно значење кроз време. Он се користи и на Западу и на Истоку, али после Тридентинума то је израз који се уско и скоро у потпуности везује за Ватикан и Католичку цркву, што је епископу Исаији Ђаковићу, као човеку који је рођен на простору тадашње Аустрије и за своје време и прилике био изузетно теолошки школован морало бити познато. Епископ Исаија је познат и као врстан дипломата, што је доказао у оним преговорима са аустријским двором око издавања привилегија за Србе 1690. Мислим да је он овде прибегао некој врсти дипломатског трика. Са једне стране, написао је то тако да католицизму привржени Немци у Бечу не могу да се побуне односно да им у том контексту проглас буде пријатан за уши, а са друге стране управо је у тумачењу термина "καθολικός" у српским круговима могао да то образложи објашњењем које је постављено у прилогу.

Морам да кажем да је већину српских црквених велекодостојника на простору Хабзбуршке монархије одликовао истанчан смисао за политику и дипломатију, што је свакако вредно дивљења.


Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 989
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #76 послато: Март 24, 2021, 07:17:35 поподне »
Католикос (грчки καθολικος - „екуменски, универзални, саборни“) - титула највиших духовних лица у Јерменској апостолској цркви, Јерменској католичкој цркви, Грузијској православној цркви, Асирској цркви Истока, Цркви Кавкаске Албаније (до 1836) и Абхашки католикосат (до 1795. године).

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #77 послато: Март 26, 2021, 07:45:51 поподне »
Занимљив је почетак прогласа реченицом: "Nos catholici graeci ritus et nationis populi, utpote in Graecia, Bulgaria, Bosnia, Hercigovia, Dalmatia, Podgoria, Jenopolia..."
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић

На мрежи Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1308
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #78 послато: Март 26, 2021, 08:39:58 поподне »
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић
Знате ли оче шта сам ја приметио...Ми никако да утврдимо да ли смо Грци или Римљани, вријеме је да преломимо већ једном..

Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #79 послато: Март 31, 2021, 12:11:17 поподне »
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић

Graeci ritus се односило и на унијате и на православне, некад се на то додавао и наставк који објашњава нпр graeci ritus non uniti, то су обично преводили као грконесједињени...