Аутор Тема: Занимљивости из архивске грађе  (Прочитано 14989 пута)

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 811
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #80 послато: Април 01, 2021, 01:03:56 пре подне »
У записима је најбитније једно слово - grnu.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 151
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #81 послато: Април 02, 2021, 04:15:30 поподне »
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић

Управо сам из тог разлога и поставио јер је занимљиво да се владика Исајиа Ђаковић служи тим термином, тим пре што је њима вероватно била позната ситација око дешавања у Марчи и Вараждинској Крајини неких 20ак година раније, када се тамо поставља владика Павле Зорчић као са Римом сједињени владика. Управо зато мислим да је ово било тактичко писање Ђаковића:

Цитат
Са једне стране, написао је то тако да католицизму привржени Немци у Бечу не могу да се побуне односно да им у том контексту проглас буде пријатан за уши, а са друге стране управо је у тумачењу термина "καθολικός" у српским круговима могао да то образложи објашњењем које је постављено у прилогу.


Неко је поставио архивску збирку коју је објавио "Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii" Франца Миклошића. На страни 559 је писмо хиландарских монаха загребачком бискупу Петру Домитровићу (врло вероватно српског порекла) из 1618, написано ћирилицом. Ту се такође примећује један другачији однос са Римском црквом и поред постојеће поделе на Источну и Западну цркву. Иначе је 17и век био добрим делом испуњен добром сарадње православних цркава и Ватикана. Верски односи ће да се заоштре више током 18-ог века (пре свега на подручју Мађарске), а на подручју Балкана да достигну озбиљне размере сукоба у другој половини 19-ог након 1. Ватиканског концила када Римска црква не само задржава одлуке Тридентинског концила, него их додатно и пооштрава.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9076
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #82 послато: Април 08, 2021, 04:06:08 поподне »
Случајно нађох ову табелу. Ове бројке су у начелу познате из литературе, али је овде практично све приказано на једној страници, и то су подаци за све цркве и верске заједнице у ФНРЈ. Иначе, документ се чува у Архиву Југославије у Београду.

Изградња и поправке црквених објеката у ФНРЈ у времену од 1950-1959 год.


АЈ, 144-40-343



Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 151
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #83 послато: Мај 20, 2021, 04:23:11 поподне »
Попис митрополита Стефана Стратимировића (1757-1836) који је био значајна личност српског народа у Хабзбуршкој монархији (Википедиа: https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Стратимировић)

https://ibb.co/4jgDnVN

Хрватски државни архив, Загреб.

« Последња измена: Мај 20, 2021, 04:31:34 поподне Amicus »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 151
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #84 послато: Август 31, 2021, 09:41:56 пре подне »
Љубитељи књиге (а верујем да је то већина овде) добро познају главног јунака "Сеоба" Вука Исаковића Црнобарца, који је као историјска личност послужио Црњанском за књижевног Вука Исаковича.

Ево његов потпис са једног писма које се налази у Архиви СПЦ тј. САНУ у Ср. Карловцима.

https://ibb.co/V90CczV