Аутор Тема: Занимљивости из архивске грађе  (Прочитано 14387 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9348
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #20 послато: Март 06, 2017, 02:52:25 поподне »
'Ајд' да пробам:



"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9348
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #21 послато: Март 06, 2017, 02:54:11 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9019
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #22 послато: Март 06, 2017, 03:01:36 поподне »
https://postimg.org/image/4zdset4o5/

Овај препис изгледа није бољи од оног оригиналног што се чува у Архиву. :)

Али поенту смо ухватили, ако неко није, писано је на ову тему у Телеграфу.

Књаз Милош им баш спустио. :D



Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2165
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #23 послато: Март 06, 2017, 03:23:16 поподне »
Овај препис изгледа није бољи од оног оригиналног што се чува у Архиву. :)

Али поенту смо ухватили, ако неко није, писано је на ову тему у Телеграфу.

Књаз Милош им баш спустио. :D

Најскареднији је овај део "...већ да се радујемо што су они, који су нас хтели поправити, од нас гори постали..."

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1115
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #24 послато: Март 06, 2017, 04:10:19 поподне »
https://postimg.org/image/4zdset4o5/
Наравоученије  Селевачког случаја: не мешати се у туђа посла, јер је  Господарева последња. На два мјеста стоји: ... да се у ........ Селевчана не мешамо ни мало..."
... ми да се у ........ не мешамо и на пут не стајемо..."
 Како каже Амиџа, Господар, Вожд.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #25 послато: Март 06, 2017, 04:54:11 поподне »
Ако је препис уопште тачан (Невски ће потврдити да је Вук Караџић непоуздан као писар и као сведок), сви су добро прошли. Поготово Марко који се спасио и штапа и алиментације.

Мене интересује има ли потомства тог поменутог детета?

На препису стоји презиме Ненадић, а у Селевцу су данас бројни Ненадовићи. Вероватно је то тај род, пошто је иначе име Ненад и презиме Ненадић/Ненадовић ретко. Ако је дете било мушко, можда данас има мушког потомства (за разлику од Обреновића).

Цитат
Како каже Амиџа

Видоје, Амиџа је био књазу човек од поверења, нешто као телохранитељ, спавао је кнезу испод ногу и био сведок како он "живи" с књегињом, а богами и с још некима "уз обострани пристанак".  Зато је и имао слободу да се овако непосредно меша у судску власт.  :D

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1244
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #26 послато: Мај 18, 2017, 10:39:55 поподне »
Ево тог портрета:



Само није у Лувру, већ у Версају.

По физиономиiи су Вучелић и Кнез Милош веома слични

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5935
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #27 послато: Август 03, 2018, 04:38:31 пре подне »
Novine iz 1896. godine (Poslao M.T.)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #28 послато: Август 12, 2018, 09:44:23 поподне »
Mislim da je nekoliko puta na forumu spominjano pitanje najstariji matičnih knjiga u Srba.  Ja sam prilično siguran da je najstarija matica krštenih ona crkve Svetog Ilije u Zadru.  To je u ranija vremena inače bila zajednička grčko-srpska parohija, ali mislim da to ne mijenja stvari, pogotovu jer je kasnije samo srpska. 

Ove matice počinju 1637. godine.  Evo jednog upisa s prve stranice. 



Paroh je očito Grk jer se zove Dionisije Petropulos.  Nisam detaljno čitao ove matice pa nisam previše upoznat s rukopisom ali čini mi se da je krštenik "Giovn Vucich."  Otac mu je "Radissa" a mati "Vuziana."  Roditelji su iz Islama. 

Ove matične knjige su dostupne na Familysearch-u: https://www.familysearch.org/search/catalog/674716?availability=Family%20History%20Library

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1274
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #29 послато: Август 12, 2018, 10:54:54 поподне »
Mislim da je nekoliko puta na forumu spominjano pitanje najstariji matičnih knjiga u Srba.  Ja sam prilično siguran da je najstarija matica krštenih ona crkve Svetog Ilije u Zadru.  To je u ranija vremena inače bila zajednička grčko-srpska parohija, ali mislim da to ne mijenja stvari, pogotovu jer je kasnije samo srpska. 

Ove matice počinju 1637. godine.  Evo jednog upisa s prve stranice. 



Paroh je očito Grk jer se zove Dionisije Petropulos.  Nisam detaljno čitao ove matice pa nisam previše upoznat s rukopisom ali čini mi se da je krštenik "Giovn Vucich."  Otac mu je "Radissa" a mati "Vuziana."  Roditelji su iz Islama. 

Ove matične knjige su dostupne na Familysearch-u: https://www.familysearch.org/search/catalog/674716?availability=Family%20History%20Library

Фантазија :) Ја искрено не знам где постоје ни приближно оволико старе матице.За средњи Банат знам да има матица пре 1740.године(за православне Србе),ето имао сам прилику да гледам матице од 1727.године које су вероватно најстарије сачуване православне матице на овим просторима.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #30 послато: Август 12, 2018, 11:23:26 поподне »
Segedinske pravoslavne matice su iz 1733.  Evo prve stranice:



U Slavoniji i Baranji su najstarije uglavnom iz 1770-1790.  U Dalmaciji parohija Bratiškovci ima matice iz 1779., ali druge seoske parohije imaju uglavnom tek od 1820-ih naovamo.  Zadar, Dubrovnik, Rijeka imaju starije, ali opet osim Zadra, ne prije 1770ih.

Bratiškovci:



U čitavoj BiH postoje samo dvije parohije s matičnim knjigama starijim od dolaska A-U: Tešanj i Sarajevo.  U oba slučaja, nisu puno starije i počinju oko 1850. 

Ne znam kakvo je stanje u Boki.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9019
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #31 послато: Август 12, 2018, 11:55:44 поподне »
U čitavoj BiH postoje samo dvije parohije s matičnim knjigama starijim od dolaska A-U: Tešanj i Sarajevo.  U oba slučaja, nisu puno starije i počinju oko 1850.

Нисам још видео својим очима, али за парохију Толишку, одакле су моји, стоји да су им најстарије матице из 1856. године (в. Епархија зворничко-тузланска). Пре коју годину био сам тамо, али књиге нису, биле су послане у епархију, да ли на рестаурацију, дигитализацију или само утврђивање њиховог физичког стања, не сећам се сад тачно, мислим да ни сам свештеник није знао тачан разлог да наведе.

Сад видех још један сличан пример, у књизи Православље у усорском крају, аутор Алекса Касаповић наводи Протокол умрлих парохије Тешањске (1853. год.) и Протокол крштених новорођенчади парохије Тешањске (1853. год.).

Тако да их је вероватно било још, али не у неком значајнијем броју, бар од онога што је сачувано до данас. Уосталом, било би занимљиво видети и колико је активних православних храмова у Босни и Херцеговини било до доласка аустроугарске власти у БиХ.



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #32 послато: Август 12, 2018, 11:58:35 поподне »
Familysearch ima dostupnu jednu matičnu knjige župe Bale kod Pule u Istri iz 1538(!). 



Ovo je 7 godina prije početka Tridentskog sabora kojim je katolička crkva uopće uvela dužnost držanja matičnih knjiga.  U Umagu je postojala matica krštenih počevši od 1400. ali je uništena ili propala.  U XVII stoljeću je napravljen prijepis preživjelog dijela tako da danas postoje prijepisi upisa "samo" od 1483. do 1600.  Ovog nema dostupnog na FS-u

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #33 послато: Август 13, 2018, 12:09:48 пре подне »
Нисам још видео својим очима, али за парохију Толишку, одакле су моји, стоји да су им најстарије матице из 1856. године (в. Епархија зворничко-тузланска). Пре коју годину био сам тамо, али књиге нису, биле су послане у епархију, да ли на рестаурацију, дигитализацију или само утврђивање њиховог физичког стања, не сећам се сад тачно, мислим да ни сам свештеник није знао тачан разлог да наведе.

Сад видех још један сличан пример, у књизи Православље у усорском крају, аутор Алекса Касаповић наводи Протокол умрлих парохије Тешањске (1853. год.) и Протокол крштених новорођенчади парохије Тешањске (1853. год.).

Тако да их је вероватно било још, али не у неком значајнијем броју, бар од онога што је сачувано до данас. Уосталом, било би занимљиво видети и колико је активних православних храмова у Босни и Херцеговини било до доласка аустроугарске власти у БиХ.

Eto što se dogodi kad ne razlikujem Dabrobosansku arhiepiskopiju od Bosne i Hercegovine.  :D Moguće je da i u Hercegovini postoje starije od 1879.  Ili da su postojale pa uništene 1941-1945.

Ja sam ima priliku vidjeti zbirku matičnih knjiga na Vrućici kod Teslića na polici, ali kako nije bilo paroha već mi je to pokazivao valjda đakon, nije me pustio da ih pregledam i slikam.  Morat će valjda čekati neki ponovni posjet. 

A govoreći o tom kraju, meni je nevjerojatno da župa Komušina koja je u tursko vrijeme bila ogromna i protezala se od Komušine do Dragolovaca, ima gotovo neprekinute matice od 1710. na ovamo.  Crkva i župna kuća su izgrađene tek 1860. pa su matične knjige 150 godina čuvane po kućama raznih župljana i tek kad bi se došlo do kraja jedne knjige(20-30 pa i više godina) bi ih župnici slali u Fojnicu.  I da nisu izgubljene, uništene, propale u požarima koji su se tad toliko često događali u kućama pokrivenim slamom da je glavni razlog manjka katoličkih matica iz XVIII stoljeća u nekim župama požar. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #34 послато: Август 13, 2018, 12:15:14 пре подне »
Ovo je prijepis najstarijih sarajevskih pravoslavnih matica.  Upisi su iz 1844. a prijepis je sudeći po rukopisu i građanskoj ćirilici napravljen za austrijskog "vakta."  Izvorne matice su valjda izgubljene.



Najstarije izvorne matice koje su preživjele su iz 1854. i pisane su na obrascima koji su očito stigli iz Karlovačke mitropolije. 






Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9019
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #35 послато: Август 13, 2018, 12:18:33 пре подне »
A govoreći o tom kraju, meni je nevjerojatno da župa Komušina koja je u tursko vrijeme bila ogromna i protezala se od Komušine do Dragolovaca, ima gotovo neprekinute matice od 1710. na ovamo.  Crkva i župna kuća su izgrađene tek 1860. pa su matične knjige 150 godina čuvane po kućama raznih župljana i tek kad bi se došlo do kraja jedne knjige(20-30 pa i više godina) bi ih župnici slali u Fojnicu.  I da nisu izgubljene, uništene, propale u požarima koji su se tad toliko često događali u kućama pokrivenim slamom da je glavni razlog manjka katoličkih matica iz XVIII stoljeća u nekim župama požar.

То је баш занимљив пример. И ако што у том случају није било цркве, то није искључивало постојање и коришћење матица, али их добрим делом јесте угрожавало.

Што се тиче ових тешањских, према књизи, чувају се у архиви Архијерејског намесништва теслићког.



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #36 послато: Август 25, 2018, 09:40:31 поподне »
Prepisujući spiskove vojnika iz Druge banske pukovnije(Petrinja) iz 1807. godine, naletjeh na dvije osobe koje nose ime Tit.  U prvo slučaju se radi o osobi iz Brđana kod Sunje a u drugoj o osobi iz obližnjeg sela Drljača.  Ovo vjerojatno nije slučajnost da su sela udaljena samo par kilometara, ali ne znam je li u tom kraju postojao neki kult Svetog Tita.  Ime je inače zapisano kao "Thitt" i "Tith."  Ovaj svetac ima svoj dan u kalendaru(7.9.) ali inače mi se čini kao malo poznat.  Ja nisam nikad naišao na slučaj da neki rod slavi Tita kao krsnu slavu.  Da ne zbijam sad šale o partijskim članovima i 7.5. :D


симо

  • Гост
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #37 послато: Август 26, 2018, 06:51:56 пре подне »
Prepisujući spiskove vojnika iz Druge banske pukovnije(Petrinja) iz 1807. godine, naletjeh na dvije osobe koje nose ime Tit.  U prvo slučaju se radi o osobi iz Brđana kod Sunje a u drugoj o osobi iz obližnjeg sela Drljača.  Ovo vjerojatno nije slučajnost da su sela udaljena samo par kilometara, ali ne znam je li u tom kraju postojao neki kult Svetog Tita.  Ime je inače zapisano kao "Thitt" i "Tith."  Ovaj svetac ima svoj dan u kalendaru(7.9.) ali inače mi se čini kao malo poznat.  Ja nisam nikad naišao na slučaj da neki rod slavi Tita kao krsnu slavu.  Da ne zbijam sad šale o partijskim članovima i 7.5. :D

Негдје сам и раније, а баш на основу спискова из 1790-тих, примјетио да у Крајини у том периоду доминирају хришћанска имена, готово да нема народних. Очигледно је ту у питању нешто већи утицај цркве при одређивању имена, па су се имена најчешће давала из календара. Лично име Тит међу Србима је морало бити прилично ријетко, нисам никад чуо да се неко тако звао. Сасвим је извјесно да је једноставно преузето из календара. Неко ми је рекао да се међу Србима у Далмацији среће у документима и лично име Карп, такође по не баш општепознатом св. апостолу Карпу.

Петар Демић

  • Гост
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #38 послато: Август 26, 2018, 01:45:16 поподне »
Prepisujući spiskove vojnika iz Druge banske pukovnije(Petrinja) iz 1807. godine, naletjeh na dvije osobe koje nose ime Tit.  U prvo slučaju se radi o osobi iz Brđana kod Sunje a u drugoj o osobi iz obližnjeg sela Drljača.  Ovo vjerojatno nije slučajnost da su sela udaljena samo par kilometara, ali ne znam je li u tom kraju postojao neki kult Svetog Tita.  Ime je inače zapisano kao "Thitt" i "Tith."  Ovaj svetac ima svoj dan u kalendaru(7.9.) ali inače mi se čini kao malo poznat.  Ja nisam nikad naišao na slučaj da neki rod slavi Tita kao krsnu slavu.  Da ne zbijam sad šale o partijskim članovima i 7.5. :D

Исто име било је присутно на Банији и током XVIII вијека (подручје Жировца у Првој банској регименти).
« Последња измена: Август 26, 2018, 01:48:14 поподне Петар Демић »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #39 послато: Септембар 04, 2018, 05:10:58 пре подне »
Na razne zanimljive stvari i osobe se naleti prepisujući stare popise.  Meni je recimo uvijek važno ubicirati naselja iz kojeg je osoba na popisu, neovisno radi li se o civilnim ili vojnim popisima.  Bez ubikacije naselja, običan spisak imena postaje gotovo beskoristan. 

Naletih tako prepisujući popise iz Banata na jednog potporučnika(njem. Fähnrich) koji je ovdje pod brojem 4. 



Mjesto iz kojeg je Simul zove se Rudaria, i zvučalo mi je poznato, no brzo shvatih da je ime selu kasnije promijenjeno.  Danas se zove Eftimie Murgu, po rumunjskom revolucionaru, pustolovu i četrdesetosmašu.  Na rumunjskoj Wikipediji vidjeh da je rođen 1805., da mu je ocu ime "Samu" i da je otac bio krajiški časnik.  Onda vidjeh da u kući ovog Simula žive s njim dva sina, od kojih se stariji zove Eftimie.  Teško se čita zbog uveza, ali Eftimie ima 13 godina.  Kako je popis iz 1819., to znači da se bez sumnje radi o ovom Eftimiu po kom se selo danas i zove.

Znači, u jednom upisu imamo i tadašnje i današnje ime mjesta, i objašnjenje za promjenu. :D