Аутор Тема: Занимљивости из архивске грађе  (Прочитано 15384 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Занимљивости из архивске грађе
« послато: Март 05, 2017, 10:12:48 поподне »
Има занимљивих података у архивској грађи :)
Јагодинска нахија, 1815-1823
Садик Мезулџија јагодински–Господару
(Милошу Обреновићу)
-жали се на бина Емина из Ћуприје и пита да ли има обавезу да сваки
дан му даје 6-8 коња за Београд и Ниш
Високородни господару
Здравствујте!
Представљам вама Господару како за бина Емина, из Ћуприје, морам по
вседневно давати 6, 7, и 8 коња које за Београд које пак за Ниш, за то молим
Господару, јавите ми јели дужност да му се то дава, или није, јер врло ми долази
тешко, он заиста имаде много послова, које куда и како велим није дан да се
промине брез давати му мензуле,
С којим поздрављају вас љубезно, и јесам
Покорнејши
 (М.П.) Садик Мезулџија
јагодински
У Јагодини
10. јуниа 1819.
Оригинал. АС. КК XII, 49

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #1 послато: Март 05, 2017, 10:18:57 поподне »
Кнез Мијаило–Димитрију (Георгијевићу)
-тражи да се врате бурићи којима је послато вино
Благородни Господару Димитрије
Здравствујте
Молимо Господару заради они бурића што смо пре послали вино у њима
пошљите иј по овим колима нека иј донесу, досадише ми људи за њи изкајући.
С прочем остајем вама свако доброжелећи
кнез Мијаило
У Јагодини
31. марта 1820.
Оригинал. АС, КК XII,

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #2 послато: Март 05, 2017, 10:28:45 поподне »
Кнез Аранђел Милосављевић-Господару (Милошу Обреновићу)
-јавља о враћању осам Арнаута који су без исправа хтели у Београд
Високо милостиви господару
Господару здравствујте
Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити како ономад
дођоше 8 Арнаута из Голак ишту да иду у Београд. Ја им потражи тескеру нису
имали врати ги натраг. Они отишли у Ћуприји казали ћуприском војводе и
бинбаше како смо иј вратили натраг зашто нису имали тескеру. Ондак дали им
тескеру војвода и бинбаша ћуприски јучер па дођоше код јагодинског војводе и он
искаше ди и пусти, ја не дадо но их па натраг вратимо. Друго јављам како су
дошли цинцари да беру масло да носу у Битољ како заповедате оћемо ли их
допстит.
Сотим остајем и јесам ваш покорни слуга
Арађел Милосављевић
У Јагодини
23. август 1822. год.
Оригинал. АС, КК XII, 193

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #3 послато: Март 05, 2017, 10:39:48 поподне »
Кад су оваква писма слали Књазу, значи да је морао све да зна а народ је морао све да пријави, јер би се сазнало :)
Живко Шокорић-Господару (Милошу Обреновићу)
-јавља да шаље једног вола који је се налази у Винорачи већ годину
дана без газде.
Високородни господару, господару нам же милостиви
Здравствујте
Пошиљем вама овога вола који се без сајбије налази био у Винорачи има
веће година дана саибије нема.
В прочем остајем и јесам вашего високо благородија нижајши
Служитељ
Живко Шокорић
У Ратковићу
9. маија 1823.
Оригинал. АС, КК XII, 261

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #4 послато: Март 05, 2017, 10:56:19 поподне »
Ух, брутална рука правде Књаза...
Брзан, 15. април 1824. година
Марко Радосављевић кнезу Милошу – јавља да су све извршили по
његовој заповести, једног су заклали и на истоме месту обесили, а
браћу смо му у Ресаву протерали.
Господару милостиви
Како сте ви нас послали све смо по вашој заповести свршили онога смо
заклали на истоме месту обесили и браћу смо му у Ресаву претерали. Опет по
вашој заповести ми ћемо слушати
Јесам ваш покорни слуга
У Брзану Марко Радосављевић
априлиа 15, 1824.
Вас молимо оћемо ли га држати на вешалима кое време
Оригинал, АС, КК XII, 351

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #5 послато: Март 05, 2017, 11:08:34 поподне »
Има ли каквога одговора од благороднаго Књаза и Господара? ;D



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #6 послато: Март 05, 2017, 11:57:01 поподне »
Е то је већ непознаница :) питање је дал је реаговао на све молбе или су неке завршиле у смећу :) Али нешто мислим да он није одговарао, него је слао људе да одговоре у пракси :) Мислим да он није слао одговоре, него само наређења или позитиван одговор у смислу наредбе

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #7 послато: Март 06, 2017, 12:00:02 пре подне »
Али не могу да верујем какве молбе су му слали да реши :)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #8 послато: Март 06, 2017, 12:01:44 пре подне »
Али не могу да верујем какве молбе су му слали да реши :)
Јагодина, 6. јуни 1823. година
Аранђел Милосављевић кнезу Милошу-јавља о сукобу између Миленка
Муте и Ранка из Праћине
Високо милостиви господару господару здравствуј
Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради
именоватог Миленка Муту у оне прошасте недеље идући из Катуна к
Јагодини кад био код Лугомира срео га именовати Ранко Праћинац пијан
посвадили се Ранко пијан а Миленко нем и никаки човек није се трефио да
посведочи зашто се свадили у томе извади Миленко Мута пиштољ те порани
Ранка зло га поранио бог зна оће ли остат жив Ранко а Миленка Муту
шаљемо к вама везана Сотим остајем и јесам ваш покорни слуга
У Јагодини Аранђел Милосављевић
1823. год. јунија
Оригинал, АС, КК XII, 276
161.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #9 послато: Март 06, 2017, 12:02:43 пре подне »
Јагодина, 6. јуни 1823. година
Аранђел Милосављевић кнезу Милошу-јавља о сукобу између Миленка
Муте и Ранка из Праћине
Високо милостиви господару господару здравствуј
Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради
именоватог Миленка Муту у оне прошасте недеље идући из Катуна к
Јагодини кад био код Лугомира срео га именовати Ранко Праћинац пијан
посвадили се Ранко пијан а Миленко нем и никаки човек није се трефио да
посведочи зашто се свадили у томе извади Миленко Мута пиштољ те порани
Ранка зло га поранио бог зна оће ли остат жив Ранко а Миленка Муту
шаљемо к вама везана Сотим остајем и јесам ваш покорни слуга
У Јагодини Аранђел Милосављевић
1823. год. јунија
Оригинал, АС, КК XII, 276
161.
хахахахаха

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #10 послато: Март 06, 2017, 12:05:20 пре подне »
Јагодина, 6. јуни 1823. година
Аранђел Милосављевић кнезу Милошу-јавља о сукобу између Миленка
Муте и Ранка из Праћине
Високо милостиви господару господару здравствуј
Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради
именоватог Миленка Муту у оне прошасте недеље идући из Катуна к
Јагодини кад био код Лугомира срео га именовати Ранко Праћинац пијан
посвадили се Ранко пијан а Миленко нем и никаки човек није се трефио да
посведочи зашто се свадили у томе извади Миленко Мута пиштољ те порани
Ранка зло га поранио бог зна оће ли остат жив Ранко а Миленка Муту
шаљемо к вама везана Сотим остајем и јесам ваш покорни слуга
У Јагодини Аранђел Милосављевић
1823. год. јунија
Оригинал, АС, КК XII, 276
161.
Ја незнам, овај што му је читао ово, како је могао озбиљним и званичним тоном да чита :) :) :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #11 послато: Март 06, 2017, 12:29:02 пре подне »
Е то је већ непознаница :) питање је дал је реаговао на све молбе или су неке завршиле у смећу :) Али нешто мислим да он није одговарао, него је слао људе да одговоре у пракси :) Мислим да он није слао одговоре, него само наређења или позитиван одговор у смислу наредбе

Наравно, ни ја не мислим да је књаз читао, тј. да му је читано, свако писмо... неко је други о томе имао да се стара. Али опет верујем да је око већине неки одговор морао да стигне. И књаз Милош је изгледа имао своје "ботове". ;D



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #12 послато: Март 06, 2017, 12:35:11 пре подне »
Наравно, ни ја не мислим да је књаз читао, тј. да му је читано, свако писмо... неко је други о томе имао да се стара. Али опет верујем да је око већине неки одговор морао да стигне. И књаз Милош је изгледа имао своје "ботове". ;D
Па гледам редом писма, скоро сваки дан стиже по нека молба...Чисто сумњам да је баш по цео дан седео и чекао на народне јадиковке о изгубљеним воловима, одбеглим младама и пијанцима :) Знамо да је био прек али и уживао у животу, па сигурно је поставио неке , што кажеш, "ботове", "ћехаје" или од његове милости опуномоћене службенике здравог суда и његове милости хаха

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #13 послато: Март 06, 2017, 12:40:16 пре подне »
Верујем да није видео ни десети део свега што му је стизало...Једино ако баш не буде нека мука код народа, па морају да потегну пут до Крагујевца и да га омету, па на лицу места реши ,као ово: :)
<a href="https://www.youtube.com/v/1yZQ4GCuguI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/1yZQ4GCuguI</a>

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #14 послато: Март 06, 2017, 04:41:05 пре подне »
Верујем да није видео ни десети део свега што му је стизало...Једино ако баш не буде нека мука код народа, па морају да потегну пут до Крагујевца и да га омету, па на лицу места реши ,као ово: :)
<a href="https://www.youtube.com/v/1yZQ4GCuguI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/1yZQ4GCuguI</a>
A што каже она анегдота о Књазу "ако ли видиш гуњ обешен о тарабу, удри  море, можда је у њему сељак" :) Или она: "Какво је расположење у народу? Буне се? Стискај јаче море! Ћуте?... Попуштај!!!" :)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #15 послато: Март 06, 2017, 04:42:49 пре подне »
Знао је Књаз , кад се ћути, буна се спрема...био је добар "балансеро" :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #16 послато: Март 06, 2017, 01:37:24 поподне »
Знао је Књаз , кад се ћути, буна се спрема...био је добар "балансеро" :)

Без сумње. ;)

Ево и један од по мени најлепших портрета књаза Милоша.



Занимљиво, недавно нађох на мрежи листајући, да се у Лувру налази неки портрет кнеза Милоша... мораћу то баш поново да потражим. :)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #17 послато: Март 06, 2017, 01:53:23 поподне »
Ево тог портрета:



Само није у Лувру, већ у Версају.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #18 послато: Март 06, 2017, 02:43:17 поподне »
А знате за оно чувено Милошево (писар: Вук) "Побуђеније" из 1832-ге, о блудодејству у Селевцу?
Не знам смем ли да га поставим, због експлицитног изражавања...
Имам и фотографију тог документа, али не знам како се то поставља...

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #19 послато: Март 06, 2017, 02:46:13 поподне »
А знате за оно чувено Милошево (писар: Вук) "Побуђеније" из 1832-ге, о блудодејству у Селевцу?
Не знам смем ли да га поставим, због експлицитног изражавања...
Имам и фотографију тог документа, али не знам како се то поставља...

Не знам. Можда Невски зна. ;D
Шалим се. ;)
А слике се постављају углавном на postimage.io.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #20 послато: Март 06, 2017, 02:52:25 поподне »
'Ајд' да пробам:



"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #21 послато: Март 06, 2017, 02:54:11 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #22 послато: Март 06, 2017, 03:01:36 поподне »
https://postimg.org/image/4zdset4o5/

Овај препис изгледа није бољи од оног оригиналног што се чува у Архиву. :)

Али поенту смо ухватили, ако неко није, писано је на ову тему у Телеграфу.

Књаз Милош им баш спустио. :D



На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2203
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #23 послато: Март 06, 2017, 03:23:16 поподне »
Овај препис изгледа није бољи од оног оригиналног што се чува у Архиву. :)

Али поенту смо ухватили, ако неко није, писано је на ову тему у Телеграфу.

Књаз Милош им баш спустио. :D

Најскареднији је овај део "...већ да се радујемо што су они, који су нас хтели поправити, од нас гори постали..."

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1124
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #24 послато: Март 06, 2017, 04:10:19 поподне »
https://postimg.org/image/4zdset4o5/
Наравоученије  Селевачког случаја: не мешати се у туђа посла, јер је  Господарева последња. На два мјеста стоји: ... да се у ........ Селевчана не мешамо ни мало..."
... ми да се у ........ не мешамо и на пут не стајемо..."
 Како каже Амиџа, Господар, Вожд.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #25 послато: Март 06, 2017, 04:54:11 поподне »
Ако је препис уопште тачан (Невски ће потврдити да је Вук Караџић непоуздан као писар и као сведок), сви су добро прошли. Поготово Марко који се спасио и штапа и алиментације.

Мене интересује има ли потомства тог поменутог детета?

На препису стоји презиме Ненадић, а у Селевцу су данас бројни Ненадовићи. Вероватно је то тај род, пошто је иначе име Ненад и презиме Ненадић/Ненадовић ретко. Ако је дете било мушко, можда данас има мушког потомства (за разлику од Обреновића).

Цитат
Како каже Амиџа

Видоје, Амиџа је био књазу човек од поверења, нешто као телохранитељ, спавао је кнезу испод ногу и био сведок како он "живи" с књегињом, а богами и с још некима "уз обострани пристанак".  Зато је и имао слободу да се овако непосредно меша у судску власт.  :D

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1252
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #26 послато: Мај 18, 2017, 10:39:55 поподне »
Ево тог портрета:



Само није у Лувру, већ у Версају.

По физиономиiи су Вучелић и Кнез Милош веома слични

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #27 послато: Август 03, 2018, 04:38:31 пре подне »
Novine iz 1896. godine (Poslao M.T.)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #28 послато: Август 12, 2018, 09:44:23 поподне »
Mislim da je nekoliko puta na forumu spominjano pitanje najstariji matičnih knjiga u Srba.  Ja sam prilično siguran da je najstarija matica krštenih ona crkve Svetog Ilije u Zadru.  To je u ranija vremena inače bila zajednička grčko-srpska parohija, ali mislim da to ne mijenja stvari, pogotovu jer je kasnije samo srpska. 

Ove matice počinju 1637. godine.  Evo jednog upisa s prve stranice. 



Paroh je očito Grk jer se zove Dionisije Petropulos.  Nisam detaljno čitao ove matice pa nisam previše upoznat s rukopisom ali čini mi se da je krštenik "Giovn Vucich."  Otac mu je "Radissa" a mati "Vuziana."  Roditelji su iz Islama. 

Ove matične knjige su dostupne na Familysearch-u: https://www.familysearch.org/search/catalog/674716?availability=Family%20History%20Library

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1286
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #29 послато: Август 12, 2018, 10:54:54 поподне »
Mislim da je nekoliko puta na forumu spominjano pitanje najstariji matičnih knjiga u Srba.  Ja sam prilično siguran da je najstarija matica krštenih ona crkve Svetog Ilije u Zadru.  To je u ranija vremena inače bila zajednička grčko-srpska parohija, ali mislim da to ne mijenja stvari, pogotovu jer je kasnije samo srpska. 

Ove matice počinju 1637. godine.  Evo jednog upisa s prve stranice. 



Paroh je očito Grk jer se zove Dionisije Petropulos.  Nisam detaljno čitao ove matice pa nisam previše upoznat s rukopisom ali čini mi se da je krštenik "Giovn Vucich."  Otac mu je "Radissa" a mati "Vuziana."  Roditelji su iz Islama. 

Ove matične knjige su dostupne na Familysearch-u: https://www.familysearch.org/search/catalog/674716?availability=Family%20History%20Library

Фантазија :) Ја искрено не знам где постоје ни приближно оволико старе матице.За средњи Банат знам да има матица пре 1740.године(за православне Србе),ето имао сам прилику да гледам матице од 1727.године које су вероватно најстарије сачуване православне матице на овим просторима.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #30 послато: Август 12, 2018, 11:23:26 поподне »
Segedinske pravoslavne matice su iz 1733.  Evo prve stranice:



U Slavoniji i Baranji su najstarije uglavnom iz 1770-1790.  U Dalmaciji parohija Bratiškovci ima matice iz 1779., ali druge seoske parohije imaju uglavnom tek od 1820-ih naovamo.  Zadar, Dubrovnik, Rijeka imaju starije, ali opet osim Zadra, ne prije 1770ih.

Bratiškovci:



U čitavoj BiH postoje samo dvije parohije s matičnim knjigama starijim od dolaska A-U: Tešanj i Sarajevo.  U oba slučaja, nisu puno starije i počinju oko 1850. 

Ne znam kakvo je stanje u Boki.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #31 послато: Август 12, 2018, 11:55:44 поподне »
U čitavoj BiH postoje samo dvije parohije s matičnim knjigama starijim od dolaska A-U: Tešanj i Sarajevo.  U oba slučaja, nisu puno starije i počinju oko 1850.

Нисам још видео својим очима, али за парохију Толишку, одакле су моји, стоји да су им најстарије матице из 1856. године (в. Епархија зворничко-тузланска). Пре коју годину био сам тамо, али књиге нису, биле су послане у епархију, да ли на рестаурацију, дигитализацију или само утврђивање њиховог физичког стања, не сећам се сад тачно, мислим да ни сам свештеник није знао тачан разлог да наведе.

Сад видех још један сличан пример, у књизи Православље у усорском крају, аутор Алекса Касаповић наводи Протокол умрлих парохије Тешањске (1853. год.) и Протокол крштених новорођенчади парохије Тешањске (1853. год.).

Тако да их је вероватно било још, али не у неком значајнијем броју, бар од онога што је сачувано до данас. Уосталом, било би занимљиво видети и колико је активних православних храмова у Босни и Херцеговини било до доласка аустроугарске власти у БиХ.



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #32 послато: Август 12, 2018, 11:58:35 поподне »
Familysearch ima dostupnu jednu matičnu knjige župe Bale kod Pule u Istri iz 1538(!). 



Ovo je 7 godina prije početka Tridentskog sabora kojim je katolička crkva uopće uvela dužnost držanja matičnih knjiga.  U Umagu je postojala matica krštenih počevši od 1400. ali je uništena ili propala.  U XVII stoljeću je napravljen prijepis preživjelog dijela tako da danas postoje prijepisi upisa "samo" od 1483. do 1600.  Ovog nema dostupnog na FS-u

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #33 послато: Август 13, 2018, 12:09:48 пре подне »
Нисам још видео својим очима, али за парохију Толишку, одакле су моји, стоји да су им најстарије матице из 1856. године (в. Епархија зворничко-тузланска). Пре коју годину био сам тамо, али књиге нису, биле су послане у епархију, да ли на рестаурацију, дигитализацију или само утврђивање њиховог физичког стања, не сећам се сад тачно, мислим да ни сам свештеник није знао тачан разлог да наведе.

Сад видех још један сличан пример, у књизи Православље у усорском крају, аутор Алекса Касаповић наводи Протокол умрлих парохије Тешањске (1853. год.) и Протокол крштених новорођенчади парохије Тешањске (1853. год.).

Тако да их је вероватно било још, али не у неком значајнијем броју, бар од онога што је сачувано до данас. Уосталом, било би занимљиво видети и колико је активних православних храмова у Босни и Херцеговини било до доласка аустроугарске власти у БиХ.

Eto što se dogodi kad ne razlikujem Dabrobosansku arhiepiskopiju od Bosne i Hercegovine.  :D Moguće je da i u Hercegovini postoje starije od 1879.  Ili da su postojale pa uništene 1941-1945.

Ja sam ima priliku vidjeti zbirku matičnih knjiga na Vrućici kod Teslića na polici, ali kako nije bilo paroha već mi je to pokazivao valjda đakon, nije me pustio da ih pregledam i slikam.  Morat će valjda čekati neki ponovni posjet. 

A govoreći o tom kraju, meni je nevjerojatno da župa Komušina koja je u tursko vrijeme bila ogromna i protezala se od Komušine do Dragolovaca, ima gotovo neprekinute matice od 1710. na ovamo.  Crkva i župna kuća su izgrađene tek 1860. pa su matične knjige 150 godina čuvane po kućama raznih župljana i tek kad bi se došlo do kraja jedne knjige(20-30 pa i više godina) bi ih župnici slali u Fojnicu.  I da nisu izgubljene, uništene, propale u požarima koji su se tad toliko često događali u kućama pokrivenim slamom da je glavni razlog manjka katoličkih matica iz XVIII stoljeća u nekim župama požar. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #34 послато: Август 13, 2018, 12:15:14 пре подне »
Ovo je prijepis najstarijih sarajevskih pravoslavnih matica.  Upisi su iz 1844. a prijepis je sudeći po rukopisu i građanskoj ćirilici napravljen za austrijskog "vakta."  Izvorne matice su valjda izgubljene.



Najstarije izvorne matice koje su preživjele su iz 1854. i pisane su na obrascima koji su očito stigli iz Karlovačke mitropolije. 






Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #35 послато: Август 13, 2018, 12:18:33 пре подне »
A govoreći o tom kraju, meni je nevjerojatno da župa Komušina koja je u tursko vrijeme bila ogromna i protezala se od Komušine do Dragolovaca, ima gotovo neprekinute matice od 1710. na ovamo.  Crkva i župna kuća su izgrađene tek 1860. pa su matične knjige 150 godina čuvane po kućama raznih župljana i tek kad bi se došlo do kraja jedne knjige(20-30 pa i više godina) bi ih župnici slali u Fojnicu.  I da nisu izgubljene, uništene, propale u požarima koji su se tad toliko često događali u kućama pokrivenim slamom da je glavni razlog manjka katoličkih matica iz XVIII stoljeća u nekim župama požar.

То је баш занимљив пример. И ако што у том случају није било цркве, то није искључивало постојање и коришћење матица, али их добрим делом јесте угрожавало.

Што се тиче ових тешањских, према књизи, чувају се у архиви Архијерејског намесништва теслићког.



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #36 послато: Август 25, 2018, 09:40:31 поподне »
Prepisujući spiskove vojnika iz Druge banske pukovnije(Petrinja) iz 1807. godine, naletjeh na dvije osobe koje nose ime Tit.  U prvo slučaju se radi o osobi iz Brđana kod Sunje a u drugoj o osobi iz obližnjeg sela Drljača.  Ovo vjerojatno nije slučajnost da su sela udaljena samo par kilometara, ali ne znam je li u tom kraju postojao neki kult Svetog Tita.  Ime je inače zapisano kao "Thitt" i "Tith."  Ovaj svetac ima svoj dan u kalendaru(7.9.) ali inače mi se čini kao malo poznat.  Ja nisam nikad naišao na slučaj da neki rod slavi Tita kao krsnu slavu.  Da ne zbijam sad šale o partijskim članovima i 7.5. :D


симо

  • Гост
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #37 послато: Август 26, 2018, 06:51:56 пре подне »
Prepisujući spiskove vojnika iz Druge banske pukovnije(Petrinja) iz 1807. godine, naletjeh na dvije osobe koje nose ime Tit.  U prvo slučaju se radi o osobi iz Brđana kod Sunje a u drugoj o osobi iz obližnjeg sela Drljača.  Ovo vjerojatno nije slučajnost da su sela udaljena samo par kilometara, ali ne znam je li u tom kraju postojao neki kult Svetog Tita.  Ime je inače zapisano kao "Thitt" i "Tith."  Ovaj svetac ima svoj dan u kalendaru(7.9.) ali inače mi se čini kao malo poznat.  Ja nisam nikad naišao na slučaj da neki rod slavi Tita kao krsnu slavu.  Da ne zbijam sad šale o partijskim članovima i 7.5. :D

Негдје сам и раније, а баш на основу спискова из 1790-тих, примјетио да у Крајини у том периоду доминирају хришћанска имена, готово да нема народних. Очигледно је ту у питању нешто већи утицај цркве при одређивању имена, па су се имена најчешће давала из календара. Лично име Тит међу Србима је морало бити прилично ријетко, нисам никад чуо да се неко тако звао. Сасвим је извјесно да је једноставно преузето из календара. Неко ми је рекао да се међу Србима у Далмацији среће у документима и лично име Карп, такође по не баш општепознатом св. апостолу Карпу.

Петар Демић

  • Гост
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #38 послато: Август 26, 2018, 01:45:16 поподне »
Prepisujući spiskove vojnika iz Druge banske pukovnije(Petrinja) iz 1807. godine, naletjeh na dvije osobe koje nose ime Tit.  U prvo slučaju se radi o osobi iz Brđana kod Sunje a u drugoj o osobi iz obližnjeg sela Drljača.  Ovo vjerojatno nije slučajnost da su sela udaljena samo par kilometara, ali ne znam je li u tom kraju postojao neki kult Svetog Tita.  Ime je inače zapisano kao "Thitt" i "Tith."  Ovaj svetac ima svoj dan u kalendaru(7.9.) ali inače mi se čini kao malo poznat.  Ja nisam nikad naišao na slučaj da neki rod slavi Tita kao krsnu slavu.  Da ne zbijam sad šale o partijskim članovima i 7.5. :D

Исто име било је присутно на Банији и током XVIII вијека (подручје Жировца у Првој банској регименти).
« Последња измена: Август 26, 2018, 01:48:14 поподне Петар Демић »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #39 послато: Септембар 04, 2018, 05:10:58 пре подне »
Na razne zanimljive stvari i osobe se naleti prepisujući stare popise.  Meni je recimo uvijek važno ubicirati naselja iz kojeg je osoba na popisu, neovisno radi li se o civilnim ili vojnim popisima.  Bez ubikacije naselja, običan spisak imena postaje gotovo beskoristan. 

Naletih tako prepisujući popise iz Banata na jednog potporučnika(njem. Fähnrich) koji je ovdje pod brojem 4. 



Mjesto iz kojeg je Simul zove se Rudaria, i zvučalo mi je poznato, no brzo shvatih da je ime selu kasnije promijenjeno.  Danas se zove Eftimie Murgu, po rumunjskom revolucionaru, pustolovu i četrdesetosmašu.  Na rumunjskoj Wikipediji vidjeh da je rođen 1805., da mu je ocu ime "Samu" i da je otac bio krajiški časnik.  Onda vidjeh da u kući ovog Simula žive s njim dva sina, od kojih se stariji zove Eftimie.  Teško se čita zbog uveza, ali Eftimie ima 13 godina.  Kako je popis iz 1819., to znači da se bez sumnje radi o ovom Eftimiu po kom se selo danas i zove.

Znači, u jednom upisu imamo i tadašnje i današnje ime mjesta, i objašnjenje za promjenu. :D

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 812
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #40 послато: Септембар 04, 2018, 05:50:20 поподне »
Почетно "Е" у имену је у тим старим књигама у руском стилу, па се чита као "Је" :)

Нпр. на средини странице је Георг(ије) Бабић, и ћерка му Јелисавета... Немци то пишу мало другачије :)
Јефтимије је такође познато име из књига - данас врло ретко.

п.с. занимљив запис Паво  :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #41 послато: Септембар 04, 2018, 06:04:07 поподне »
Mjesto iz kojeg je Simul zove se Rudaria, i zvučalo mi je poznato, no brzo shvatih da je ime selu kasnije promijenjeno.  Danas se zove Eftimie Murgu, po rumunjskom revolucionaru, pustolovu i četrdesetosmašu.  Na rumunjskoj Wikipediji vidjeh da je rođen 1805., da mu je ocu ime "Samu" i da je otac bio krajiški časnik.  Onda vidjeh da u kući ovog Simula žive s njim dva sina, od kojih se stariji zove Eftimie.  Teško se čita zbog uveza, ali Eftimie ima 13 godina.  Kako je popis iz 1819., to znači da se bez sumnje radi o ovom Eftimiu po kom se selo danas i zove.

Znači, u jednom upisu imamo i tadašnje i današnje ime mjesta, i objašnjenje za promjenu. :D

Браво Паво за ову кратку и занимљиву истраживачку причу. :)



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #42 послато: Септембар 04, 2018, 06:18:49 поподне »
Почетно "Е" у имену је у тим старим књигама у руском стилу, па се чита као "Је" :)

Нпр. на средини странице је Георг(ије) Бабић, и ћерка му Јелисавета... Немци то пишу мало другачије :)
Јефтимије је такође познато име из књига - данас врло ретко.

п.с. занимљив запис Паво  :)

Ovo nije u ruskom stilu već dijelom u njemačkom. :)

Imena časnika(najčešće prvih desetak osoba u jedinici) su se pisala na njemački način, tako da je ovaj treći Georg a ne Georgie kako se inače piše.  To se nekad malo i miješa pa kod ovog Babića imamo da mu je najstarija kćerka Ellisabeta a najmlađa Jevtimija. 

Baš je to vrlo dobra stvar kod ovih vojnih popisa, jer civilni su uglavnom pisani na latinskom pa su i imena prevođena na latinski pa imamo oblike kao Franciscus Szabo ili Cyrillus Nenadov.  U ovim popisima dviju banatskih pukovnija, dosljedno se piše Jerimia, Jevta, Jevrem, Jeftimie, Jellesey.  I kod Rumunja i kod Srba.  Jedino se kod Rumunja par puta javlja Eftimie, što ja mislim da je moderni standardni oblik ovog imena kod njih. 

No recimo u hrvatskoj i slavonskoj krajini pisari ipak pišu ova imena na taj crkvenoslavenski način.  Tako u Bjelovarskoj pukovniji imamo Eftemia, Evrem, Eremia, Eptenia.  To je očito do samih pisara. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #43 послато: Септембар 04, 2018, 06:32:23 поподне »
Vrlo zanimljiva je rumunjska antroponimija iz Ilirsko-vlaške pukovnije, pogotovu kad se uporedi sa srpskom.  Kod Srba su prezimena ili patronimska(ogromna većina), ili toponimska, ili u najrjeđem slučaju po nekom zanimanju kao što je kolar ili kovač.  Ja ne govorim rumunjski, ali poznajem ga dovoljno da mogu razlikovati prezimena po postanku.  Kod Rumunja ima patronimskih prezimena koja završavaju na -escu u nekim dijelovima Banata, kao i prezimena gdje jednostavno slavensko ime tipa Novak, Veselin ili Stojko služi kao prezime bez nastavka.  Ima i prezimena kao Munćan, Almažan i slično koja ukazuju na podrijetlo osobe.  U jednom selu sam našao i prezime Bosneag što očito ukazuje na osobu iz Bosne.  No, većina prezimena su nekakvog neobičnog, valjda nadimačkog postanka.  Evo primjera sela Bănia iz kraja koji se zove Almaž i iz kojeg je izvorno dosta rumunjskih rodova koji su naseljeni u današnjem srpskom dijelu Banata.  Ovaj kraj je nekih 25-30 kilometara zračnom linijom istočno od Bele Crkve.  Ovo su svi vojnici koji su 1819. služili iz tog sela:

Albu
Badrilla
Bain
Ballan
Berkach
Boana
Borosan
Brebu
Csutta
Derlian
Dugalia
Gembir
Gollimba
Henda
Herbu
Hershilla
Hotzu
Kattana
Kershobez
Kloza
Krakoshin
Krianga
Macsiariu
Nedelko
Netedu
Passuy
Peppa
Percsiu
Pirtia
Pleshiu
Puja
Reka
Schushara
Sirbu
Stroka
Suban
Syrbu
Syrman
Therba
Urosh
Wasillie
Zinka

Na prvi pogled je stvarno teško pogoditi koji bi jezik ovi ljudi govorili i radi li se uopće o indoeuropskom jeziku. 

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1788
  • R1b>YZ2705>BY200954
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #44 послато: Септембар 04, 2018, 10:52:40 поподне »
Зашто је Неђељко стављен у ову групацију?  ;D

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1286
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #45 послато: Септембар 04, 2018, 11:37:07 поподне »
Зашто је Неђељко стављен у ову групацију?  ;D

Уз Уроша и Василија такође. :) Ту је и име Сирбу које је интересантно и подсећа ме на име Срб,тј.чини ми се да би то могао да буде корен.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #46 послато: Септембар 05, 2018, 12:41:18 пре подне »
Zato što su stavljeni svi vojnici iz sela. :) 

Jasno je da su to patronimska imena. 

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 473
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #47 послато: Септембар 05, 2018, 01:23:21 поподне »
Црквене матичне књиге за Смиљан из 1856. године.
Страна где се наводе подаци за крштење Николе Тесле:
https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QSQ-G99C-LGGJ?i=8&wc=9RKB-BZL%3A391644701%2C391664101%2C391659602&cc=2040054

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #48 послато: Септембар 10, 2018, 09:39:28 поподне »
Najstarije matične knjige s područja današnje Grčke su listom one katoličkih župa po otocima koji su ili većinski katolički ili su zbog mletačke vlasti imali značajnu katoličku manjinu.

Najstarije su one na Krfu koje počinju 1576. godine.  Još dvije župe imaju knjige iz XVI stoljeća.  Ispod je primjer matične knjige s otoka Syros.  One počinju 1611. a ova stranica je iz 1627.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #49 послато: Септембар 11, 2018, 06:31:01 пре подне »
Evo primjera koliku razliku ruka pisara može praviti kod prepisivanje.  Ovo je iz musterlista Slunjske pukovnije 1807. godine.  S lijeve strane je satnija Vojnić a s desne Krstinja.  Popisi su jedan iza drugoga.  Rukopis s lijeve strane je užitak čitati, s estetske strane.  Rukopis s desne strane nije lako čitati na prvi pogled.  Prezimena kao Romčević, Momčilović i Bjelivuk sam prepoznao samo zato što su mi poznata prezimena tog kraja.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #50 послато: Октобар 17, 2018, 03:45:04 пре подне »
Županija Varaždin, sučija Razdor, selo Kumrovec.  Porezni popis glava domaćinstava iz 1828. godine.


Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 812
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #51 послато: Октобар 17, 2018, 07:34:07 пре подне »
Занимљиво, занимљиво... Још само ако би неко ставио на нет црквене књиге за то место... Барем нешто да сазнамо, пошто у званичним верзијама нема скоро ничега.

На мрежи Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 338
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #52 послато: Октобар 17, 2018, 02:31:13 поподне »
Vrlo zanimljiva je rumunjska antroponimija iz Ilirsko-vlaške pukovnije, pogotovu kad se uporedi sa srpskom.  Kod Srba su prezimena ili patronimska(ogromna većina), ili toponimska, ili u najrjeđem slučaju po nekom zanimanju kao što je kolar ili kovač.  Ja ne govorim rumunjski, ali poznajem ga dovoljno da mogu razlikovati prezimena po postanku.  Kod Rumunja ima patronimskih prezimena koja završavaju na -escu u nekim dijelovima Banata, kao i prezimena gdje jednostavno slavensko ime tipa Novak, Veselin ili Stojko služi kao prezime bez nastavka.  Ima i prezimena kao Munćan, Almažan i slično koja ukazuju na podrijetlo osobe.  U jednom selu sam našao i prezime Bosneag što očito ukazuje na osobu iz Bosne.  No, većina prezimena su nekakvog neobičnog, valjda nadimačkog postanka.  Evo primjera sela Bănia iz kraja koji se zove Almaž i iz kojeg je izvorno dosta rumunjskih rodova koji su naseljeni u današnjem srpskom dijelu Banata.  Ovaj kraj je nekih 25-30 kilometara zračnom linijom istočno od Bele Crkve.  Ovo su svi vojnici koji su 1819. služili iz tog sela:

Albu
Badrilla
Bain
Ballan
Berkach
Boana
Borosan
Brebu
Csutta
Derlian
Dugalia
Gembir
Gollimba
Henda
Herbu
Hershilla
Hotzu
Kattana
Kershobez
Kloza
Krakoshin
Krianga
Macsiariu
Nedelkoа
Netedu
Passuy
Peppa
Percsiu
Pirtia
Pleshiu
Puja
Reka
Schushara
Sirbu
Stroka
Suban
Syrbu
Syrman
Therba
Urosh
Wasillie
Zinka

Na prvi pogled je stvarno teško pogoditi koji bi jezik ovi ljudi govorili i radi li se uopće o indoeuropskom jeziku.

Истражујући поријекло Радовића из цијелога свијета, дошао сам до података и за Радовиће у Румунији. Тамо се помињу као Албу Петар, итд. али им је Албу презиме. Знају да су дошли из Црне Горе почетком 19 вијека. О њима имам доста архивских података као и родослов. Значи презиме Албу, што на румунском значи бели.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #53 послато: Октобар 19, 2018, 02:28:01 пре подне »
Занимљиво, занимљиво... Још само ако би неко ставио на нет црквене књиге за то место... Барем нешто да сазнамо, пошто у званичним верзијама нема скоро ничега.

Ovako na brzinu, pod brojem 10. vjenčanje Franje Broza i Marije Javoršek.



Prvi upis, krštenje Franje Broza, sina Martina Broza i Jane rođene Blažičko. 



Pod brojem 39, smrt Martina Broza. 

« Последња измена: Октобар 19, 2018, 10:00:11 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 473

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #55 послато: Јул 05, 2019, 11:56:01 поподне »
"Јагодинска нахија 1823-1830"
Јагодина, 23. мај 1823. година
Аранђел Милосављевић, варошки кнез и председник Магистрата кнезу
Милошу — јавља да су ухватили хајдука Милована из Колара и да га
њему шаљу.

"Високо молистиви Господару здравствујте
Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради именоватог
ај дук Милована из Колара уватили га Копривчани у Багрдан доведоше га
овде у Ј агодину јучер и ми га к вама шиљемо.
Сотим остајем и јесам ваш покорни слуга
У Ј агодину Аранђел Милосављевић
1823. год. маија 23"

Лепојевић, 9јун 1823. године
Живко Шокорић кнезу Милошу јавља о Анђелку из Жупе који је био
момак код Сејди Менџе и приликом бекства од њега извршио крађу, или
замену коња од више људи и зато га шаљемо вама на пресуду.

"Високо благородни милостивејши Господару здравствујте!
Јављамо вама заради овога човека именом Анђелка из Жупе кои је био
момак код Сејди Менџе и побегао од Сејди Менџе у путу бегајући са пре
његов коњ он нађе другога коња Савкова наије Крушевачке из Пепељевца.
Свога коња онде остави а Савкова коња овамо доведе. Сад Савко тражи свога
коња да узме а коња Анђелкова одведе и преда Сејди Менџи. Ово Анђелко
изговара се и оставља коња овом за свога коња зато ето и шиљемо на ваше
благорасужденије како буде ваша воља.
При којем остајем и јесам ваш покорнејши слуга
У Лепој евић Живко Шокорић
Јунија 9. 1823."
« Последња измена: Јул 05, 2019, 11:58:05 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6174
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #56 послато: Јул 06, 2019, 01:11:44 пре подне »
Има вести и у вези са грчким устанком против Турака (1821-1829):

181.
Јагодина, 22. август 1823. година
Јанаћ Радовић кнезу Милошу јавља да је од људи из Битоља сазнао да
је дошло до велике борбе између Грка и Турака и да има много
погинулих. Затим га обавештава да нема вести о нашим кнезовима у
Цариграду. Даље га пита шта да ради са једним добрим коњем кога на
продају нуди један Турчин из Ниша.

"Високо милостиви Господару Господару здравствујте!
Ја ваш покорни слуга, не пропуштам, вама покорно јавити: како су
синоћ неки људи дошли из Битоља, и које су ми казали за Грце па су се с
Шкодра пашом побили и толико му војске изгинуло сами Латина, 4. хиљаде и
њега у ногу ранили, и затворили га Грци у муахеру. Од Цариграда нико није
долазио да би могао штогод за кнезове наше разумети да вашему
високородију јавим. Друго високородни Господару јављам вама за једнога
коња, довео га Турчин из Ниша за продају, доратас коњ и сосвим је леп од 7
година и ако заповедате да га пошљем тамо,
Сотим остајем и јесам
У Јагодини Ваш покорни слуга
22. августа 1823. года Јанаћ Радовић
ХП, 297
« Последња измена: Јул 06, 2019, 01:14:14 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6802
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #57 послато: Јул 06, 2019, 08:17:39 пре подне »
"Високо милостиви Господару Господару здравствујте!
Ја ваш покорни слуга, не пропуштам, вама покорно јавити: како су
синоћ неки људи дошли из Битоља, и које су ми казали за Грце па су се с
Шкодра пашом побили и толико му војске изгинуло сами Латина, 4. хиљаде и
њега у ногу ранили, и затворили га Грци у муахеру.

Скадарски паша са војском "Латина", мисли се на католичке Арбанасе; иначе су и муслимански и католички Арбанаси узели живог учешћа у Грчком устанку на страни Османлија, у оквиру пашаларских војски, али су претрпели велике губитке због чега су паше често покушавале да изврдају своју обавезу према султану и Порти. О томе пише Урош Шешум у свом раду "Србија и Стара Србија".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 901
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #58 послато: Јул 22, 2019, 04:50:51 поподне »
Вест РТС-а о 20.000 дигиталних докумената из османског периода.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/3598706/sta-otkrivaju-dokumenta-na-osmanskom-jeziku-koja-smo-dobili-iz-turske.html?fbclid=IwAR1zptGUJK3fuJO9AZ_6kzkM2DssLyc5NA95OGfk9S9-SXzQwXYEilH-BSU

Цитат
Најстарији документ који се односи на Смедеревски санџак, који је сачуван и изложен у нашој сали, из 1476. је године. У питању је детаљан попис Смедеревског санџака.
...
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 812
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #59 послато: Јул 23, 2019, 09:46:24 поподне »
Нама треба 50 преводиоца... да раде 10 година.

И потом 50 историчара да буду вредни, иначе џаба нам количина докумената. Броје се открића, а не количина... Количину има кромпир.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #60 послато: Јул 23, 2019, 11:27:47 поподне »
Нама треба 50 преводиоца... да раде 10 година.

И потом 50 историчара да буду вредни, иначе џаба нам количина докумената. Броје се открића, а не количина... Количину има кромпир.
Нити имамо 50 преводиоца који знају османски, нити имамо 50 историчара који се тиме баве. Имамо укупно 5-6 људи који су историчари, баве се тим периодом и познају османски језик. Одмах одузмите два који "нису подобни" па никада неће добити тај посао и видите колико их остаје. Значи да већина докумената неће ни доћи до стадијума да се истражује, не у наредних 10, него бар у наредних 50 година.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #61 послато: Јул 24, 2019, 04:48:41 пре подне »
Најстарији документ који се односи на Смедеревски санџак, који је сачуван и изложен у нашој сали, из 1476. је године. У питању је детаљан попис Смедеревског санџака.
Јел постоји могућност да се баци поглед на овај документ, макар у оригиналу, нека фотокопија, дигитални снимак и сл.?
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 812
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #62 послато: Јул 24, 2019, 04:10:25 поподне »
Познајући шта наши архиви раде... А пошто смо ми добили дигиталну копију... Верујем да ће моћи да се добије копија, нешто типа "скенирања", око 150 динара по А4 формату, на диск.

Само у архиву Србије постоји један рачунар на ком може нешто дигитализовано да се прегледа на екрану, мада нисам користио, не знам детаље.
У архиву Београда то немају, мада је било приче... једног дана.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #63 послато: Јул 24, 2019, 04:16:12 поподне »
Познајући шта наши архиви раде... А пошто смо ми добили дигиталну копију... Верујем да ће моћи да се добије копија, нешто типа "скенирања", око 150 динара по А4 формату, на диск.

Само у архиву Србије постоји један рачунар на ком може нешто дигитализовано да се прегледа на екрану, мада нисам користио, не знам детаље.
У архиву Београда то немају, мада је било приче... једног дана.

То треба поставити на мрежу и омогућити приступ од куће уз неку разумну надокнаду.

Мађари су тако нешто урадили за https://hungaricana.hu/en/.



Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 901
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 901
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #66 послато: Август 26, 2020, 01:22:49 поподне »
Ako nekom eventualno treba.


відповідь на запит
Очеретяна Інна Іванівна  (August 25, 2020 8:39 AM)
To: Мiodrag

Доброго дня!
На Ваш лист повідомляємо, що запитуваної інформації в документах, які зберігаються в Центральному державному електронному архіві України, немає.
За роз’ясненням щодо отримання інформації про народження/смерть/шлюб Ваших рідних пропонуємо звернутися до архівних установ того регіону, де вони народилися/померли/одружилися, зазначивши хоча б приблизні роки народження/смерті/одруження.
Адреси всіх державних обласних архівів України Ви можете знайти, перейшовши за посиланням
https://archives.gov.ua/ua/category/державні-архіви-областей-м-києва

--
З повагою,
Очеретяна Інна Іванівна
головний спеціаліст відділу
забезпечення доступу до інформації документів
Центрального державного електронного архіву України
тел. 044-246-91-37
https://tsdea.archives.gov.ua

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #67 послато: Август 27, 2020, 05:13:16 поподне »
Био сам протекле седмице у Хрватском државном архиву и прегледао Архиву православне горњокарловачке епархије Плашки за период 17-ог и делом 18-ог века.
Нисам нашао ништа посебно занимљиво. Већина архиве је везана за парницу између манастира Гомирје и српских села контра власти у Огулину.

Ту је и једно писмо Марије Терезије из 1750. године упућено у манастир Гомирје.

Има такође неколико преписа земље коју верници поклањају манастиру Гомирје, те једна диплома цара Леополда из 1735. којом се Вуји Мирковићу потвруђује стаж и заслуге у рату.

Ознака овог архивског картона је HR-HDA 675.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1219
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #68 послато: Август 27, 2020, 05:28:49 поподне »
Био сам протекле седмице у Хрватском државном архиву и прегледао Архиву православне горњокарловачке епархије Плашки за период 17-ог и делом 18-ог века.
Нисам нашао ништа посебно занимљиво. Већина архиве је везана за парницу између манастира Гомирје и српских села контра власти у Огулину.

Ту је и једно писмо Марије Терезије из 1750. године упућено у манастир Гомирје.

Има такође неколико преписа земље коју верници поклањају манастиру Гомирје, те једна диплома цара Леополда из 1735. којом се Вуји Мирковићу потвруђује стаж и заслуге у рату.

Ознака овог архивског картона је HR-HDA 675.

Који бројеви кутија су у питању, то јест бројеви уписани на кутије?

Ово је доста велики фонд (486 књига и 1613 кутија). Ја сам већ нешто прегледавао за крај 18. и почетак 19. века.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #69 послато: Август 28, 2020, 12:28:02 поподне »
2 Кронолошка серија 1645-1680 сп.б.б.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #70 послато: Март 22, 2021, 03:18:32 поподне »
https://orf.at/stories/3205529/

Једна занимљива вест везана за тзв. "Тајни архив" из Ватикана. Вест је са Аустријске државне телевизије и на немачком језику али мислим да уз помоћ гугл транслејта може фино да се преведе: https://orf.at/stories/3205529/

Пре неког времена смо имали негде дискусију о Ватиканском архиву, па ево нешто везано за то.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #71 послато: Март 23, 2021, 10:31:50 пре подне »
Две мале занимљивости:

Потпис патријарха Арсенија Чарнојевића.

https://ibb.co/rFKB1tt

Потпис Исаије Ђаковића, владике јенопољског на једном прогласу који није датиран.

https://ibb.co/GHymWKX

Занимљив је почетак прогласа реченицом: "Nos catholici graeci ritus et nationis populi, utpote in Graecia, Bulgaria, Bosnia, Hercigovia, Dalmatia, Podgoria, Jenopolia..."

Очигледно да се овим придевом "католички" много флексибилније служило него данас. Питање је наравно у ком контексту јер је исти и код православних цркава некада кориштен као описни придев за нешто саборно, универзално, а с друге стране знамо из историје да су великодостојници српске цркве неретко знали да се у дипломатским активностима служе и неком врстом лукавости односно да се пише оно што очи примаоца желе да читају тј. уши да слушају.

Оба писма се налазе у Аустријском дружавном архиву (категорија Serbo-Illyrica, кутија 2 (од 1688.)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #72 послато: Март 23, 2021, 11:29:02 пре подне »
Хвала, Малешевићу, на овим и свим осталим занимљивостима. Архивска грађа увек донесе неко изненађење и пробуди неко ново интересовање. :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #73 послато: Март 23, 2021, 04:37:24 поподне »
Занимљив је почетак прогласа реченицом: "Nos catholici graeci ritus et nationis populi, utpote in Graecia, Bulgaria, Bosnia, Hercigovia, Dalmatia, Podgoria, Jenopolia..."

Maло о термину католичка:

http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%22%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%22_%D0%B8_%22%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%22
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9404
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #74 послато: Март 23, 2021, 04:41:23 поподне »
Мислим да је овим речима у ствари наглашено оно што знамо из Символа вере, а то је да постоји једна Црква, она је саборна = васељенска = католичка. А "грчког", односно источног, односно јединог правог обреда = православног, од право слављење (Бога).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #75 послато: Март 24, 2021, 02:01:43 поподне »
Maло о термину католичка:

http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%22%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%22_%D0%B8_%22%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%22

Хвала на овом прилогу. Познато ми је то тумачење око термина "католичка/католички" и колико је тај израз мењао своје првобитно значење кроз време. Он се користи и на Западу и на Истоку, али после Тридентинума то је израз који се уско и скоро у потпуности везује за Ватикан и Католичку цркву, што је епископу Исаији Ђаковићу, као човеку који је рођен на простору тадашње Аустрије и за своје време и прилике био изузетно теолошки школован морало бити познато. Епископ Исаија је познат и као врстан дипломата, што је доказао у оним преговорима са аустријским двором око издавања привилегија за Србе 1690. Мислим да је он овде прибегао некој врсти дипломатског трика. Са једне стране, написао је то тако да католицизму привржени Немци у Бечу не могу да се побуне односно да им у том контексту проглас буде пријатан за уши, а са друге стране управо је у тумачењу термина "καθολικός" у српским круговима могао да то образложи објашњењем које је постављено у прилогу.

Морам да кажем да је већину српских црквених велекодостојника на простору Хабзбуршке монархије одликовао истанчан смисао за политику и дипломатију, што је свакако вредно дивљења.


На мрежи Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 985
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #76 послато: Март 24, 2021, 07:17:35 поподне »
Католикос (грчки καθολικος - „екуменски, универзални, саборни“) - титула највиших духовних лица у Јерменској апостолској цркви, Јерменској католичкој цркви, Грузијској православној цркви, Асирској цркви Истока, Цркви Кавкаске Албаније (до 1836) и Абхашки католикосат (до 1795. године).

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #77 послато: Март 26, 2021, 07:45:51 поподне »
Занимљив је почетак прогласа реченицом: "Nos catholici graeci ritus et nationis populi, utpote in Graecia, Bulgaria, Bosnia, Hercigovia, Dalmatia, Podgoria, Jenopolia..."
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић

На мрежи Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1295
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #78 послато: Март 26, 2021, 08:39:58 поподне »
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић
Знате ли оче шта сам ја приметио...Ми никако да утврдимо да ли смо Грци или Римљани, вријеме је да преломимо већ једном..

Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #79 послато: Март 31, 2021, 12:11:17 поподне »
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић

Graeci ritus се односило и на унијате и на православне, некад се на то додавао и наставк који објашњава нпр graeci ritus non uniti, то су обично преводили као грконесједињени...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 812
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #80 послато: Април 01, 2021, 01:03:56 пре подне »
У записима је најбитније једно слово - grnu.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #81 послато: Април 02, 2021, 04:15:30 поподне »
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић

Управо сам из тог разлога и поставио јер је занимљиво да се владика Исајиа Ђаковић служи тим термином, тим пре што је њима вероватно била позната ситација око дешавања у Марчи и Вараждинској Крајини неких 20ак година раније, када се тамо поставља владика Павле Зорчић као са Римом сједињени владика. Управо зато мислим да је ово било тактичко писање Ђаковића:

Цитат
Са једне стране, написао је то тако да католицизму привржени Немци у Бечу не могу да се побуне односно да им у том контексту проглас буде пријатан за уши, а са друге стране управо је у тумачењу термина "καθολικός" у српским круговима могао да то образложи објашњењем које је постављено у прилогу.


Неко је поставио архивску збирку коју је објавио "Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii" Франца Миклошића. На страни 559 је писмо хиландарских монаха загребачком бискупу Петру Домитровићу (врло вероватно српског порекла) из 1618, написано ћирилицом. Ту се такође примећује један другачији однос са Римском црквом и поред постојеће поделе на Источну и Западну цркву. Иначе је 17и век био добрим делом испуњен добром сарадње православних цркава и Ватикана. Верски односи ће да се заоштре више током 18-ог века (пре свега на подручју Мађарске), а на подручју Балкана да достигну озбиљне размере сукоба у другој половини 19-ог након 1. Ватиканског концила када Римска црква не само задржава одлуке Тридентинског концила, него их додатно и пооштрава.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9112
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #82 послато: Април 08, 2021, 04:06:08 поподне »
Случајно нађох ову табелу. Ове бројке су у начелу познате из литературе, али је овде практично све приказано на једној страници, и то су подаци за све цркве и верске заједнице у ФНРЈ. Иначе, документ се чува у Архиву Југославије у Београду.

Изградња и поправке црквених објеката у ФНРЈ у времену од 1950-1959 год.


АЈ, 144-40-343



Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #83 послато: Мај 20, 2021, 04:23:11 поподне »
Попис митрополита Стефана Стратимировића (1757-1836) који је био значајна личност српског народа у Хабзбуршкој монархији (Википедиа: https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Стратимировић)

https://ibb.co/4jgDnVN

Хрватски државни архив, Загреб.

« Последња измена: Мај 20, 2021, 04:31:34 поподне Amicus »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Занимљивости из архивске грађе
« Одговор #84 послато: Август 31, 2021, 09:41:56 пре подне »
Љубитељи књиге (а верујем да је то већина овде) добро познају главног јунака "Сеоба" Вука Исаковића Црнобарца, који је као историјска личност послужио Црњанском за књижевног Вука Исаковича.

Ево његов потпис са једног писма које се налази у Архиви СПЦ тј. САНУ у Ср. Карловцима.

https://ibb.co/V90CczV