Аутор Тема: Куће и окућнице наших предака  (Прочитано 35863 пута)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Куће и окућнице наших предака
« послато: Децембар 23, 2016, 11:58:55 пре подне »
Мислим да би било корисно и доста занимљиво када бих имали неке старе фотографије кућа и окућница предака наших, и поставили их овдје.
Наш Синиша поставио је такву једну предивну стару фотографију, па можда би најбоље да све буду на једном мјесту.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #1 послато: Децембар 23, 2016, 02:34:46 поподне »
Ово је текст само за Тимара. Извињавам се НиколаВуку што кршим обећање и администратору што немам линк и текст преносим у наставцима.

ПАТРИЈАРХАЛНИ РЕЖИМ И НЕКАДАШЊЕ ПРИМИТИВНЕ КУЋЕ  НА  БАЛКАНУ

   И у Србији је као и у другим баканским земљама, некад владао патријархални режим уопште у животу. Тај патријархални режим не треба сматрати као ниско културно стање. Ово становништво је имало своја морална схватања, често високога реда, организован начин разумевања живота, социјалну и економску организацију, извесне установе, уметничко осећање у поезији и орнаментици, чија је вредност несумљива. Код Јужних Словена патријархална основа датира још од њихове закарпатске домовине.
   У току средњег века, остављено само себи, патријархално становништво као етнографски најочуваније и најснажније, формирало је из ових искустава идеје, осећања и моралне погледе који испуњавају његов фолклор и утичу на његове акције. Оно се могло мењати слободније и потпуније него јужнословенско становништво које је било потчињено германским или мађарским утицајима, јер се у својим кнежинама и племенима могло готово самостално развијати. Задруга је била распрострањена у тадашњој Србији, у Лици, Хрватској и Срему. У области ове културе живе физички најјача и етнографски најснажнија племена и народи. Језгро овог културног појаса су Црна Гора и Брда, суседни крајеви Херцеговине. Сви су поглавито сточари. Носили су кабаницу која је илирског порекла и називали је веленица и талиган, што је део одеће скоро свих пастира на Балканском полуострву (бугар-кабаница). То су људи од снаге и моћи, махом врло високи, витки, еластични, готово никад гојазни, лица пуног израза, соколових очију, најлепши сој на Балканском полуострву. Готово нема физички дегенерисасних типова. Задобијају чврстим, горским моралом, дубоким осећањем за заједницу и пожртвовањем, које не престаје ни пред најдрагоценијим жртвама.
   Живели су у ниским кућама. У планинама и на приморју, грађене су куће од камена, али опет мале, примитивне. Где је чега било у данима настањивања, од тог су се материјала и куће градиле. Касније ће страну црту у изгледу китњастих кућа са витким оџацима, дивананама, лонџама и ћошкама донети турски утицај. Од првих десетина 19. века и у најзабаченије крајеве су почеле продирати новије куће, разноврсног облика и грађе, по угледу на варошке. Крчене су шуме, око кућа се садили шљивици. Никад сељак у Србији није толико тежио за напретком и толико уводио новине и у кући, колико баш у том периоду, а касније све више. На Балканском полуострву је било најразноврснијих кућа због утицаја старих и нових цивилизација и због етничких склоности.
   Народни појам о кући код претежне већине Јужних Словена Балканског Полуострва, везан је за ону просторију где је горео огањ или ватра и у коју се улази непосредно споља или из трема или преткућа. У Васојевићима, где је било кућа на два спрата, кућом се звала она просторија на доњем спрату где је огњиште. Зато се уместо термина кућа, често каже огњиште, дим оџак. Тамо су те двоспратне куће називали и куле. То је сећање на првобитни облик куће кад се она састојала од једне сувоте, у којој је горео огањ. Иста реч кућа, коча, куча јавља се код већине словенских народа. Изгледа да су сви Словени прошли кроз ту прву фазу куће са једном просторијом, једнодељне куће. То ипак није била специфична прасловенска кућа, већ општа, у вези са примитивним начином живота. Које би то биле најпримитивније куће код Јужних Словена?

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #2 послато: Децембар 23, 2016, 02:36:15 поподне »
Сибара, бусача, дубирог, кулача  су биле једнодељне куће и колибе, које су правили и доцније после сеоба, бежанија и у збеговима. У шумовитим пределима су оне биле сличне примитивним кућама закарпатске постојбине. Примитивне једнодељне куће од брвана, плетери, чатме, јављале су се у знатном броју у свима селима у турско доба, затим као заклон у збеговима. И касније, после ослобођења балканских дтржава, одржала се као дом пуке сиротиње, али и као пастирска колиба. Старо искуство и стари начин грађења најпростије куће, обновили су се под примитивним приликама турскога времена. Најпримитивнији облик куће јесте кућа сибара, купастог облика, ја једном једином округлом просторијом, где је на средини горела ватра. Није имала прозоре нити тавана а под је био земљани. Правила се у облику круга који није имао више од два метра. Поболе су се облице или сибе које су се тако нагнуле да се горњим врховима купасто приближе али не састану. Тај отвор је кровином заднивен и туда је пролазио дим. Преко сиба се наслагала кровина, буково лишће, бујад или слама, па опет сибе. Имале су ниска врата. У њој су људи становали, а звали су је после и кулача. Сибара се и данас одржала у планинским крајевима као пастирска колиба, покаткад и као кућа пуке сиротиње. Било их је ту и тамо и у Шумадији, али су их овде називалли шиља, шиљача, кривача, кривуља.
   Са сибаром су истоветне бусаре које су место кровине биле покривене лубом, комадима земље са травом са ледине. Зато су их још и називали лубаре или лубњаче. Неке су биле призматичног облика, без темеља, а могле су се још наћи као пастирске колибе у југозападној Србији. Такве лубаре народ је правио и у збеговима. Негде су их називали и корке.
   Са кућама сибарама је и по облику и по грађи идентична пастирска зградица дубирог или савардак. Било их је у црногорским Брдима, у сјеничкој области, Полимљу. Напослетку се у моравским крајевима, горњем Повардарју и у Јадранском приморју знало за једноделне куће без тавана, сламом или лубом покривеним. Слама се морала полемезати да је ветар не разноси, а луб је притискиван камењем. Звале су се сламаре, потлеушице, кљетаре, фуџурице.
   У групу првобитних облика за становање, спадале су и покретне брвнаре, које су се могле превлачити. И оне су биле без темеља. На четири ћошка се као подлога стављало велико камење и на њега четири најдебља брвна. Биле су без тавана, а кров је био од дасака или шиндре. Сибаре свих врста и покретне брвнаре, представљале су примитивне куће у оним узаврелим приликама када се често сељакало и повлачило у збегове.
   Као што су људи употребљавали материјал који су нашли у својој околини, тако су у свим јужнословенским земљама запазили и употребили особине леса да у њему издубе своје станове. Земунице у лесу, прављене су највише у Срему. По њима је сигурно и Земун добио име. Понегде су ти троугласти станови називани бурдељима, где су куће издубљене у лесу. Код нас се у неготинском крају налазило село Бурдељ, а помињало се и у Шумадији и знало се да је ту становала сиротиња. Многобројни и добро изграђени пећински станови или земунице биле су између Беле Паланке и Пирота. Те просторије су биле четвртастог или округлог пресека и на њиховом поду су биле тзв. житне рупе које су покриване каменом плочом, за скривање хране.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #3 послато: Децембар 23, 2016, 02:37:53 поподне »
Брвнара је несумљиво, нарочити тип куће на Полуострву. Све донедавно је била главна кућа у планинским пределима Србије и западним динарским земљама, око Купе и Уне, око Плашкога, по Лици, Банији и Кордуну. Велика је сличност између норвешке дрвене куће и наше брвнаре. Сталне брвнаре су понегде називали ижине, слично називу жижа (кућа) у западној Славонији и Хрватској. Кад је земљиште нагнуто, онда се под доњим делом куће постављао висок зид који је затварао подрум. Оваква брвнара чини прелаз кући на ћелици. У брвнима су исечени један или више малих прореза, окна, који су се даском или капком (сурма) затварали. Представљали су примитивне прозоре, који су више служили да дим кроз њих излази. Тавана није било, осим што је каткад изнад огњишта био черен или ћерен за сушење кукуруза. Између греда тавана су намештане облице на којима се суши сланина и пастрма. На слемену је био један или више отвора, које су називали и баџе, кроз које је одлазио дим. Доцније је уз баџе прављен и дрвени оџак капић, који је био наткривен купастом дрвеном капом. На брвнари, имају често двоја наспрамна врата. Огњиште је увек било ближе једном зиду. Изнад њега је прочевље, по коме се ређају црепуље и седи се око ватре. Затим пепељак за пепео. На огњишту су два већа камена које су називали преклади или завала. Старији су спавали око ватре. Ту су и котлови или бакрачи, вериге, затим пека (од гвожђа) или црепуља (од земље) за печење хлеба. Хлеб се месио у наћвама, а јело се постављало на округлу синију. Цео ограђени простор са кућом и зградама, називао се двор, понегде авлија. Код праве брвнаре се ретко пред кућним вратима правио трем или доксат. Вода се махом доносила из даљине, са студенца. Први додатак једнодељној брвнари била је остава, клет, ћилер, сулдрма или хуџера, већ како се где називала. Касније се уз кућу додавала соба за ноћивање ожењених задругара, кадшто и за девојке, и звали су је вајат, стасина, а у Васојевићима клет. У тој соби се налазила пећ са лончићима. Са појавом собе, кућа постаје полубрвнара. На крову са горње стране је калкан, отвор кроз који се улазило на таван. На банку или атли се налазило посуђе. Напослетку, било је и брвнара на три спрата. Доле је за стоку, у средини кухиња са собама и собе на тавану. Ови алпски утицаји су дошли у карсној Хрватској, можда и услед Војне границе. Изнад првог спрата на тим алпским  кућама, била је веранда, која се негде називала и гангл. Кућа се ноћу осветљавала зубљама, лучом, жижком, лојаним свећама, фењерима.
Куће од черпића или плетери са високим дашчаним крововима истисле су брвнаре. У Војводини су биле карактеристичне куће од земљаног набоја. Најмање су биле трајне те куће од набоја и черпића, јер су се брзо обурвавале под утицајем влаге, кише, снегова. И овакве куће су све више ишчезавале, па се данас граде куће од цигле и покривају се црепом. У употреби је све чешће тврди материјал, камен, зидни елементи, бетон. Камене куће могу трајати вековима. Од тесаног су камена, покривене плочом. Имају двоја врата: веља и мала. Али, има и брвнара које су грађене од храстовине старих и двеста година и које су још увек насељене, нарочито на Банији.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #4 послато: Децембар 23, 2016, 02:39:05 поподне »
У том шаренилу типова кућа, издвајала се кућа мораскога типа. Она је често у пресеку квадратна, ређе правоугаона, здепаста, саграђена од плетери или од ћерпича, ћерамидом покривена. Унутрашњост је састављена од три дела, од ајата (ходника, доксата) из које се улазило у  „кућу“ и собе. Поред такве куће се може налазити и вајат, а понекад има и гостинску собу, оџаклију. Постоји више варијетета моравске куће. Обична раја није смела кречити и улепшавати куће, и то је прелаз између моравске и чифчијске куће. Са моравском кућом у источној Србији, у тесној је вези појата, сточарска зграда негде у планини где се изгони стока на испашу. Од зграда око куће или у планини, су конаци или вајати, гостинске куће, млекари, чардаци, пивнице (пимнице), плевње (за сламу и стоку преко зиме), катуни или бачила са колибама од брвна), сабрашице око цркве (зградице сабора и народног весеља).
Многобројне су врсте нових кућа, и мање-више су друкчије у свакој области. Неке називају осаћанке, шумадинке, тамнавке, богатинке, ердељке. Низове кућерака, чифчијске куће су градили бегови, да чифчије имају заклона. Турско-источњачке куће и куле су грађене на Балкану у областима које су Турци населили. Њихова дворишта су ограђена високим зидом, са готово увек затвореним капијама. Грчко-егејска зидана кућа преовлађује у Тракији и већем делу Грчке.


(Текст је писан на основу књиге Јована Цвијића „БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО“ књига прва и друга - „БАЛКАНСКО  ПОЛУОСТРВО  И  ЈУЖНОМОРАВСКЕ  ЗЕМЉЕ“ – основи антропогеографије, издавач „Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије“, Београд, Обилићев венац 5/I, штампа „Војно штампарско предузеће“, Београд, Мије Ковачевића 5, 1966. године.)

               






Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #5 послато: Децембар 23, 2016, 03:04:23 поподне »
Ово је текст само за Тимара. Извињавам се НиколаВуку што кршим обећање и администратору што немам линк и текст преносим у наставцима.

Ништа, Војиславе, само напријед, требали сте прекопирати читаво "Балканско Полуострво" од Јована Цвијића...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #6 послато: Децембар 23, 2016, 03:12:52 поподне »
Мислим да би било корисно и доста занимљиво када бих имали неке старе фотографије кућа и окућница предака наших, и поставили их овдје.
Наш Синиша поставио је такву једну предивну стару фотографију, па можда би најбоље да све буду на једном мјесту.

Занимљива тема , Тимар.

Нажалост, од наше старе куће и окућнице под Грмечом практично ништа није остало. Чак нисам успио да нађем ни фотографију старе куће која је спаљена у посљедњем рату. Тражио сам и код родбине, али изгледа да од силних фотографија, нико није успио да сачува фотографију саме куће. Нисам још претражио на свим могућим мјестима, тако да се још надам да ћу успјети пронаћи. Нова кућа је остала бар у зидовима, али ми она није интересантна као стара која је била прије Другог свјетског рата.

Од објеката око куће сјећам се: стара кућа са подрумом, кућарак, свињац, кокошињац, колница, курузана, појата, наслон, бунар.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #7 послато: Децембар 23, 2016, 03:30:14 поподне »
Синиша, како да одговорим на тражену тему, ако немам линк? Имам и неке фотографије, али не знам да их поставим. Можда је и боље? Сматрам да је и ово начин да се нешто сазна о нама из прошлости, иако можда погрешан за форум. То је оно што одавно напомињем, да овај форум треба да делује и едукативно. Но, дефинитивно схватам да сам на "кривом" путу и усамљен. Зато, "Само напред"!
Свако добро Вам желим.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #8 послато: Децембар 23, 2016, 03:44:57 поподне »
Синиша, како да одговорим на тражену тему, ако немам линк?

Oдговорите својим ријечима, а не копирањем пола књиге... На форуму ријетко ко чита текстове дуже од неколико реченицa.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #9 послато: Децембар 23, 2016, 03:46:28 поподне »
Синиша, како да одговорим на тражену тему, ако немам линк?

Укратко и својим речима.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #10 послато: Децембар 23, 2016, 04:08:30 поподне »
Село Шпај, општина Бела Паланка




Више слика на линку: http://cultofghoul.blogspot.rs/2012/11/zavodnik-selo-spaj.html

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #11 послато: Децембар 23, 2016, 04:33:24 поподне »
Хвала Владица на овим фотографијама.
Да ли знаш колико су старе ове куће, распоред просторија и колико је чељади боравило у овоме дому?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #12 послато: Децембар 23, 2016, 04:57:06 поподне »
Имам и неке фотографије, али не знам да их поставим.

Војиславе, за фотографије можете да идете на сајт postimage.org. Тамо на опцију Choose Image. Након што је слика пребачена, појавиће се 9 линкова, које можете користити да поставите слику на форум, само прекопирате линк у текст своје поруке. Препоручујем опцију "Hotlink for forums" сем ако је слика великих димензија, онда боље пре Choose Image одабрати неку Resize опцију из падајућег менија.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #13 послато: Децембар 23, 2016, 05:14:10 поподне »
Хвала Владица на овим фотографијама.
Да ли знаш колико су старе ове куће, распоред просторија и колико је чељади боравило у овоме дому?

Можда је непристојно али пробаћу да одговорим уместо Владице, и ако не знам конкретно ништа о кућама чије фотографије је поставио, него онако уопштено. Ове куће су прављене у тзв. моравском стилу тј. то су моравске куће. Најчешће су се градиле у Шумадији, Мачви, Хомољу, Тимочкој крајини, јужном Поморављу и Понишављу, мада могу се наћи и у Подрињу и у нижим деловима Косова и Метохије. Обично су биле сличног распореда просторија. Испред је био трем, унутра ходник, негде зван и портик и две или више соба распоређених око ходника. Једна од соба је се звала "кућа" и у њој се налазило огњиште и време преко дана се углавном ту проводило. Соба је служила за спавање или као гостинска соба тј. соба у којој су се славиле славе. Моравске куће су грађене у периоду од прве половине 19. века па негде до 1960-их година.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #14 послато: Децембар 23, 2016, 05:37:08 поподне »
Хвала, господине Селаковићу на упутствима. Можда ми устреба негде, некад. За форум више не.

И сувише се олако администратори одричу нас који смо годинама само желели добро. И Мирца, и мене... Док је требало, ваљали смо. Сад има више чланова, који се разумеју и у генетику, а то је за форум примарно. Али, нисмо сви експерти за ту научну дисциплину. Има нас и старијих. Уосталом, зашто су постављене оне тематске области на форуму из језика, књижевности, историје, православља...? Знам, рећи ћете: "Само укратко, својим речима". Ко може оно најбитније свести на реченицу, две ако нема линка? Него, најлепше Вас молим, ако од мојих прилога ништа није вредело, обришите их за сва времена и на форуму и у Пореклу. Заиста Вас молим. Учините то па да будемо мирни. Остаће Вам све очишћено од нас "недобронамерних". Наћи ће се неко ко ће то надокнадити. Тиме ћете задовољити и своје захтеве и прохтеве, а и ја се нећу нервирати шта ће ко од чланова написати, често и са иронијом и ниподаштавањем.

Био сам срећан ако сам нешто пронашао што би било актуелно. Али, не, овде сем генетике ништа не пролази. У реду. Нека буде тако.

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #15 послато: Децембар 23, 2016, 06:07:23 поподне »
Хвала Владица на овим фотографијама.
Да ли знаш колико су старе ове куће, распоред просторија и колико је чељади боравило у овоме дому?

Нема на чему! Дробњак је већ објаснио архитектуру кућа. Захваљујем му се на опширном тексту.
Шпај је близу Црвене Реке, био сам у селу много пута, али се никад нисам рапитивао колико људи је живело унутра.
Наша стара кућа у Црвеној Реци има око 60 м2, три просторије, мало необичног распореда за кућу. Првобитна намена код предходног власника је била као трговачки објекат. Две собе су гледале према улици и обе имале врата и по један прозор ка улици, и унутра врата ка трећој соби иза ове две, трећа соба је имала излаз на двориште и њена намена је била као магацин.
Унутра је живело 9 особа: прадеда, његова жена из другог брака, мој деда (дете из првог брака), двоје деце његове жене из првог брака, и четворо заједничке деце.
Када се деда, као најстарији, оженио и добио дете, морао је себи правити другу кућу преко пута.


 

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #16 послато: Децембар 23, 2016, 06:36:35 поподне »
Напуштена кућа још педесетих година прошлог вијека. Власништво мог прађеда. Налази се на селу Банчићима.

image free hosting

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #17 послато: Децембар 23, 2016, 07:39:18 поподне »
Упитао бих још ово и Синишу као већ верзираног администратора на форуму, и Бакса као лингвисту, и НиколуВука који све погађа у срж и центар, овај текст који сам представио о кућама и окућницама, без линка а има око четири стране, како то све скратити у пар речи? А помињу се облици кућа у турско време, на Приморју, у Васојевићима, у црногорским Брдима, у Полимљу, у Шумадији, Повардарју, Срему, око Купе и Уне, по Лици, Банији и Кордуну... Помињу се осаћанке, тамнавке, богатинке, ердељке, затим камене, набијаче, коче, куле, сибаре, бусаче, дубироге, кулаче, брвнаре, плетаре, чатме, шиље, бусаре, криваче, кривуље, лубњаче, корке, савардаче, сламаре, потлеуше, кљетаре, фуџурице, земунице, вајати, пастирске колибе, алпске... Која корист ако то само набројим као овде? Шта би посетиоци форума имали од тога без неких објашњења? Још ме Синиша иронично "бодри" да само тако наставим, да копирам целу књигу. И ја сам језичар, али заиста не знам како бих то све саопштио у "пар речи?" Лако је дати кратак увод ако постоји линк.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #18 послато: Децембар 23, 2016, 08:19:00 поподне »
Кућа Јегдића у Горњој Буковици код Шавника. Кућа коју је мој чукундеда купио 1908. по повратку из Америке. Доњи "бој" је од зиданог камена са улазним вратима на западној страни и једним прозором на јужној страни куће. Горњи спрат је од тесаних брвана и састоји се од две спаваће собе, једне мале кужине и предсобља. У кући је од 1908. до 1910. била основна школа, потом кафана до 1948. коју је држала моја чукунбаба. Шездесетих година је претрпела значајне измене када јој је скинута тераса тзв. диванана са које се улазило у собе и када је скинута шиндра и стављен цреп. Кућа је иначе грађена 1880-их и једна је од првих кућа у Горњој Буковици. Још увек се користи, мада сада само као викендица.
[/url]upload pictures online[/img]
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #19 послато: Децембар 23, 2016, 08:20:21 поподне »
Пардон, ево слике  :)

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #20 послато: Децембар 23, 2016, 08:56:59 поподне »
Кула Чупића у Доњој Буковици код Шавника. Зидали су је мој чукундеда Драгоје и његов брат Лазар 1895. године. Изнад врата постоји плоча на којој пишу њихова имена и година изградње, као и име мајстора. Имена мајстора се не сећам али знам да је презиме Ћетковић и да је био из Мораче. Прављена је на страни, доле су избе тј. штале за говеда и коње. На горњем боју је велико предсобље, четири собе и кужина, а у поткровљу две велике спаваће собе. Иза куће је била и велика колиба у којој је било шест кревета и огњиште, а срушена је крајем '80-их. Уз њу су биле још две мање колибе - мљекар и катава, срушене нешто раније. Извор је педесетак метара изнад куће у шуми, никада не пресушује и данас снабдева четири домаћинства. И ова кућа је сада "викендица" и деле је четири наследника, сви наследници Чупића по женској линији. Иначе кућа је прављена по угледу на стару кулу Чупића, која је стотинак метара ниже од ове и од ње се познају само зидине. Стара кула је уместо прозора имала пушкарнице и била је прављена почетком 18. века.





Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #21 послато: Децембар 24, 2016, 09:38:08 пре подне »
Дробњак!

Ову прву кућу ми би у јужној Херцеговини, мада код нас нема дрвених грађевина назвали чардак. Ово друго је већ луксузна кућа чаршијског типа.
Куле су код нас овакве.

how to print screen on pc


Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #22 послато: Децембар 24, 2016, 10:01:34 пре подне »
Дробњак!

Ову прву кућу ми би у јужној Херцеговини, мада код нас нема дрвених грађевина назвали чардак. Ово друго је већ луксузна кућа чаршијског типа.

Wolf Sagash, у Дробњаку, Језерима, Шаранцима и Затарју ову прву кућу би звали брвнара на ћелици и она је карактеристична за тај крај јер се развила од катунске појате, у доњем боју који је био од сувомеђе је боравила стока а у горњем је била колиба где су боравили чобани. Што се тиче друге куће, знам да куће тог типа у читавој Црној Гори зову куле. Али у праву си јесу сличне варошким кућама, нарочито по приморју.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #23 послато: Децембар 24, 2016, 10:36:39 пре подне »
Ево моје постојбине. Први с лијева стари Ликића чардак из 17. вијека. Други с лијева мој чардак из 19 вијека. У њему сам живио пуних десет година. Од 1995. до 2005. Биле су три просторије. Некад је била огнјиштара, једна соба и чардак. Чардак је код нас свака просторија која је изграђена изнад неке друге просторије. У случају мог чардака, он је изграђен над ћемерли избом, што значи да је изба засвођена каменом.

how to use print screen

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #24 послато: Децембар 24, 2016, 11:31:05 пре подне »
Ово није кућа мојих предака али вреди да се напише нешто о њој. Кућа се налази у селу Горњи Рачник код Јагодине и направљена је '80-их година 19. века. Изградила су је четворица браће Костић, потомци Коче капетана, тј. праунуци његове ћерке Иконије. Кућа је стављена под заштиту као споменик културе и једна од две најлепше сеоске куће из тог периода, у Србији. Ово је не типична моравска кућа, нешто већих димензија. Доњи спрат је зидан од камена а горњи од земље. У потпуности је очувана унутрашњост и већина првобитног намештаја. Такође, ћерамида, прозори, сва дрвенарија, па и већина стакала су оригинални. Иначе, она је власништво чувеног јагодинског сликара наивца Драгана Глигоријевића Глиге, који је потомак Костића по женској линији. Глигоријевић овде организује сликарске и песничке колоније, а у кући и око ње су снимане неке емисије школског програма и телевизијски филмови.



Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #25 послато: Децембар 24, 2016, 09:52:30 поподне »
Ову прву кућу ми би у јужној Херцеговини, мада код нас нема дрвених грађевина назвали чардак. Ово друго је већ луксузна кућа чаршијског типа.
Куле су код нас овакве.

Код нас (Горње Полимље) се кулом назива свака камена кућа. С обзиром да и нема баш много камена, нису тако честе. Од камена је зидан доњи бој, а горњи од дрвета. То су оне куће прављене уза страну ("на ћелици") са два боја. Обична приземна кућа "поземљуша" грађена је цела од дрвета (најчешће смрчовине), кога има у изобиљу.

Ја имам лепих слика старих кућа из завичаја, али немам времена да их нађем и постављам...  :-[

Ко је био на Калуђерским Барама на Тари и видео етно сеоце Радмиловац, е то је тај тип куће.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #26 послато: Децембар 24, 2016, 09:53:57 поподне »
Ко је био на Калуђерским Барама на Тари и видео етно сеоце Радмиловац, е то је тај тип куће.

Ево ово:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #27 послато: Децембар 25, 2016, 12:20:21 пре подне »
Ево ово:



То су тзв. старовлашке куће. Јављају се у Старом Влаху, Рашкој, Полимљу, Подрињу, Копаонику... Има их и у Шумадији, и то је тамо старији тип куће, пре моравске.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #28 послато: Децембар 25, 2016, 08:59:18 пре подне »
Препоручио бих да посјетите https://sr-rs.facebook.com/staresrpskekuce.zdravkovic/ и уживате у многобројним фотографијама старих кућа код Срба.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #29 послато: Децембар 25, 2016, 04:58:10 поподне »
Занимљива тема Тимаре.

О старој кући мојих на Требави, распитивах се код оца који ју је упамтио, а која је расклопљена и продана ваљда 60-их година, кад су се моји пресеили у нову ближе путу. Стара кућа била је плетара, тј. грађена од дрвене грађе, која је била исплетена прућем, које је потом било замазано блатом и кречено у бело.

Имала је горњи део и магазу која је била испод.

Градио ју је мој прадеда Михаило (1877-1945) и његова прва жена, и то је била једина кућа у крају са великим прозорима, а то је тако заповедала управо она, јер се бавила такалачким занатом, и за то што је радила требало јој је доста светла у кући.

Била је покривена ћерпићем, и имала је мислим три просторије, кућу у којој је било огњиште и две собе.

Поред куће било је и осталих помоћних грађевина, типичних за сеоска домаћинства (штала, свињац, амбар ваљда...). Како немамо слику те куће, баш говорих оцу да узме и да ми нацрта скицу куће као и план тог имања, па кад једном то уради поставићу.

Кад немам ту своју, поставићу другу коју сам усликао пре 7-8 година, у неком суседном селу на Требави (искрено, не сећам се више коме?).



Сећам се да питах оца, је л' тако изгледала, он само рече да није.

Поред те, шаљем још једну, ова нам је суседска, и у ту кућу се удала млађа кћерка поменутог прадеде Михаила.



Та кућа је недавно сређена, тј. поправљена, па се горе може отићи и боравити.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #30 послато: Децембар 25, 2016, 05:57:19 поподне »
Немам при себи неку слику барањске куће, али ево како она изгледа са снимака који се могу наћи на GoogleEarth-у.

Дакле, то је ова десно кућа, коју сам успео датираотинегде у средину XIX века, по чему би била најстарија кућа у суседству (има их још пар с краја XIX века у суседству). Не зна се тачно ко је градио, али могуће да је то био мој аскурђел Јован Товјанин (око 1798-1896), пошто по причи мојих чукундеда Јован (рођ. 1874) упамтио је још ту кућу као такву, што даје за претпоставити да је нису градили ни његови родитељи, већ вероватно деда и баба.

То је иначе и прва кућа коју су наши подигли себи у месту где су се доселили тридесетих година XIX века, јер су се прво у то место призетили, а тек потом у већем броју дошли и као род (највероватније група браће или првих рођака).



Ова кућа, као и свака стара кућа у селу и у улици, грађена је у швапском стилу, стилу који су донеле Швабе у XVIII веку, када су колонизовани на простор Подунавља. Карактеришу их нарочита дужина, и собе које се настављају једна на другу, па тако ова наша има укупно пет просторија из којих се улази из једне у другу, све у низу, од чега су две кухиње, кроз које се обе може ући у кућу с поља. Под истим кровом је још и комора са подрумом и пушницом. Некад је то било најчуванији део куће, и било је спојено са остатком просторија, касније је заздан тај улаз.

У продужетку је велика штала са једнако великим сеником, која спада међу старије објекте које моји не памте ко је градио, а наспрам куће је чардак подигнут 1927. године.

Остале грађевине су новијег датума, мада опет вероватно наследнице неких сличних старијих грађевина које су имале исту функцију, попут разних врста полуотворених објеката где се чувала механизаицја, објеката где су боравиле свиње и овце, кокошињци...



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #31 послато: Децембар 28, 2016, 09:37:40 поподне »
Како се у вашем крају, тј. крају одакле потичете зове ова зграда? Чуо сам више назива. У мом крају, Поморавље, зову је кош. Знам да је у Срему котобања, а у Колубари чардак. Најчешћи назив је амбар.





Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #32 послато: Децембар 28, 2016, 10:14:47 поподне »
Код нас је то - котарка.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #33 послато: Децембар 28, 2016, 10:29:21 поподне »
Код нас је то - котарка.

А о ком крају је реч?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #34 послато: Децембар 28, 2016, 10:45:55 поподне »
А о ком крају је реч?

Банат.
Средњи Банат, да будем прецизнији; ипак је Банат огромна регија.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #35 послато: Децембар 28, 2016, 10:51:36 поподне »
Како се у вашем крају, тј. крају одакле потичете зове ова зграда? Чуо сам више назива. У мом крају, Поморавље, зову је кош. Знам да је у Срему котобања, а у Колубари чардак. Најчешћи назив је амбар.

Ово се код нас звало колница са курузаном.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #36 послато: Децембар 28, 2016, 11:07:32 поподне »
У Поцерини је то - магаза.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #37 послато: Децембар 28, 2016, 11:08:39 поподне »
Код нас, доњи део ако је виши и испод може да се затвара ситна стока, овце и козе, онда се зове тумбас, а горњи део, где се складишти кукуруз, је кош. Настрешница ако је дужа, под њу се склањају кола или пољопривредне машине, и зове се шупа. За врућих летњих ноћи, стари су знали да изнесу кревет и спавају "под шупу".
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #38 послато: Децембар 28, 2016, 11:54:46 поподне »
Код мене у ваљевској Подгорини, као што дробњак рече, овај објекат зове се чардак. У њему је углавном кукуруз, а испод алат, кола, рало, санке.. Магаза је нешто друго.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #39 послато: Децембар 29, 2016, 12:00:29 пре подне »
Код мене у ваљевској Подгорини, као што дробњак рече, овај објекат зове се чардак. У њему је углавном кукуруз, а испод алат, кола, рало, санке.. Магаза је нешто друго.

У неким крајевима магазом зову подрум од камена, где се чува вино, брашно, сир, кајмак и сл. А негде је магаза остава иза радње, складиште или магацин.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #40 послато: Децембар 29, 2016, 12:57:59 пре подне »
Како се у вашем крају, тј. крају одакле потичете зове ова зграда? Чуо сам више назива. У мом крају, Поморавље, зову је кош. Знам да је у Срему котобања, а у Колубари чардак. Најчешћи назив је амбар.

У Барањи такав објекат зову чардак.



Овде на слици одудара од редовног изгледа ова лотра која је због некоришћења чардака померена на другу страну, а која је у време функционисања објекта увек стајала отприлике померена за 90° улево. Врата су на оба краја чардака. У висини људске главе (око 2 m) виде се ове избочине од греда, ту је некад био предвиђен трен, али то никада није урађено. Код неких других тај трем је врло лепо место, можда и најлепше у дворишту једног сеоског имања.

У Босни објекат овакве намене зову кош, али моји га нису имали, имали су суседи одмах до нас и он је изгледао отприлике овако.




Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #41 послато: Децембар 29, 2016, 09:23:02 пре подне »
У Барањи такав објекат зову чардак.

У Босни објекат овакве намене зову кош, али моји га нису имали, имали су суседи одмах до нас и он је изгледао отприлике овако.

То што је на сликама у Бијељини (још се може наћи и у граду гдје је било доста аграрног становништва међу муслиманима) и околним селима је чардак. Кош је, такође, служио за чување кукуруза, али је био редовно овалног облика.

У ранијим временима чардак и кош су били оплетени прућем/ликом, а касније закованом летвом са проредом како би се обезбиједило провјетравање.

Ево како је то некада изгледао кош и чардак слика 45 и 469. Кош је покривен класуром (стабљика од кукуруза)



Сад су веома популарни кошеви са металном конструкцијом оплетени индустријском жичаном оградом.
« Последња измена: Децембар 29, 2016, 02:41:52 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #42 послато: Децембар 29, 2016, 09:34:08 пре подне »
...
Овде на слици одудара од редовног изгледа ова лотра која је због некоришћења чардака померена на другу страну, а која је у време функционисања објекта увек стајала отприлике померена за 90° улево. (...)
...

Амикусе, не знам одакле си али типујем на Војводину :D. За неупућене, лотра или лотре су мердевине.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #43 послато: Децембар 29, 2016, 09:58:47 пре подне »
У нас у Херцеговини, ова грађевина на спрат назива се чардак.

image uploading

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #44 послато: Децембар 29, 2016, 10:08:49 пре подне »
У нас у Херцеговини, ова грађевина на спрат назива се чардак.

image uploading

Да ли је увек у питању стамбени објекат?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #45 послато: Децембар 29, 2016, 10:27:10 пре подне »
Да ли је увек у питању стамбени објекат?
Да, и то у нека доба су чардаци сматрани резиденцијалним стамбеним објектима

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #46 послато: Децембар 29, 2016, 10:58:56 пре подне »
У Шумадији, Поморављу и Ресави, чардацима су звали турске стражарске куле. Познато је паљење чардака на почетку Првог српског устанка. Турски чардаци су у наведеним крајевима сем војне зграде могли бити и стамбени објекти. Обично је доњи спрат, тј. приземље био зидан од камена, док је горњи био од дрвета. Један од ретких сачуваних је и овај у селу Мајдан, на обронцима Рудника.

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #47 послато: Децембар 29, 2016, 11:16:05 пре подне »
Амикусе, не знам одакле си али типујем на Војводину :D. За неупућене, лотра или лотре су мердевине.

Код мене у ваљевском крају исто кажемо лотра или лотре.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #48 послато: Децембар 29, 2016, 11:32:43 пре подне »
Код мене у ваљевском крају исто кажемо лотра или лотре.

Mislim da je u većem delu Srbije taj izraz nepoznat.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #49 послато: Децембар 29, 2016, 11:45:40 пре подне »
Амикусе, не знам одакле си али типујем на Војводину :D. За неупућене, лотра или лотре су мердевине.

У Левчу лотрама зову задњи део воловске запреге, који се спушта и тиме се продужују кола. А мердевине су стубе.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #50 послато: Децембар 29, 2016, 11:57:01 пре подне »
Ево и тужног стања у Новом Саду, можда је већ било о томе речи на другим темама на форуму. Прошлог месеца су порушене најстарије куће у Новом Саду, у улици Краљевића Марка, старе око 250 година, како би се саградио солитер.



Били су то последњи примери кућа-тршчара у Војводини, и биле су уписане у Регистар непокретних културних добара Србије, тј. под заштитом државе. Нове градске власти су промениле урбанистички план по коме су ове куће требале бити део туристичког етно-парка чија је градња планирана. Иста грађевинска фирма је успела да издејствује скидање статуса споменика културе и са зграде Комуналне банке која је била у одличном стању и налазила се у строгом центру града, где се сада такође гради солитер. Можда је неко читао о проналажењу остатака јерменског гробља, ради се управо о тој локацији.

После прошлогодишњег рушења преосталих старих кућа у улици Јована Суботића и практично потпуног уклањања кућа са подручја Грбавице и Роткварије, мислим да у целом Новом Саду нема више од 100 стамбених кућа старијих од 150 година...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #51 послато: Децембар 29, 2016, 12:31:58 поподне »
Жалосно. Да смо нека цивилизована држава, ове куће би биле атракција. Сами затиремо своју прошлост. У мом граду, Јагодини, је 1999. срушен Хајдук Вељков конак из 18. века. Исто је скинут статус споменика културе и срушен је јер је наводно уништен од поплаве. Иначе, вода није ни стигла до тог дела града. На том месту је никла кич копија конака.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #52 послато: Децембар 29, 2016, 02:01:13 поподне »
Амикусе, не знам одакле си али типујем на Војводину :D. За неупућене, лотра или лотре су мердевине.

Барања је увек ишла у пакету са Бачком, и она као микрорегија највише сличности и дели са њом, као што су опет слични Славонија и Срем по много чему, тако да не зачуђује што асоцира на Војводину, а из Барање су ми мајчини... и пошто је тамо све на високом (мислим на објекте, јер Барања је равна), ја и данас за мердевине користим назив лотра, док у Босни за исто користе назив љестве, што ми се из неког разлога никада није ни свиђало.

Што се тиче самог назива чардак, до сада колико сам видео, углавном се радило о различитим објектима на спрат?

Не знам шта би са Ацином, сликом, ако може нека понови... линк очигледно није упалио. ;D



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #53 послато: Децембар 29, 2016, 02:25:36 поподне »
Ако се не варам, за претпрошлу Ноћ музеја, био сам у посети Етнографском музеју, и тамо је на спрату било изложено бар десетак типова сеоских домаћинстава, у виду макета, из различитих крајева нашег народа, а колико сам уживо успео да видим таквих примера, могу рећи да је доста верно све представљено.

Нажалост, осветљење је било лоше, и ништа од фотографија ми није успело, иначе реч је о домаћинствима каква су забележена почетком XX века, вероватно у време Цвијићевих експедиција. :)



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #54 послато: Децембар 29, 2016, 02:43:27 поподне »
Жалосно. Да смо нека цивилизована држава, ове куће би биле атракција. Сами затиремо своју прошлост. У мом граду, Јагодини, је 1999. срушен Хајдук Вељков конак из 18. века. Исто је скинут статус споменика културе и срушен је јер је наводно уништен од поплаве. Иначе, вода није ни стигла до тог дела града. На том месту је никла кич копија конака.
Шта ја да кажем? У мом су мјесту срушили кастел који је имао и античких елемената.

free picture upload

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #55 послато: Децембар 29, 2016, 02:51:04 поподне »
Шта ја да кажем? У мом су мјесту срушили кастел који је имао и античких елемената.

free picture upload

Да, нешто сам чуо о томе али не могу да се сетим. Када је срушен и зашто?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #56 послато: Децембар 29, 2016, 03:04:53 поподне »
Шта ја да кажем? У мом су мјесту срушили кастел који је имао и античких елемената.

Имам утисак да је Љубиње било пасторче, не зна ни сам ког система. Мало статистике!

Званични попис 1879. године:
Љубиње 919 становника; Требиње 790; Невесиње 757 итд. У том тренутки најмногољуднији источнохерцеговачко насеље.
Већ 1910. године Љубиње 1259 а Требиње 4165

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #57 послато: Децембар 29, 2016, 03:17:49 поподне »
Не могу да не приметим сличност Amicusove куће са кућом моје породице (фамилија од очеве мајке) у Шајкашу, месту у Бачкој близу Новог Сада.
Ево неких слика.
Главно двориште и врата за улаз у главни објекат (панорамска фотографија снимљена овог лета).

Други део дворишта, десно се у позадини може видети чардак.

Поглед на прво двориште из другог.

Панорама баште (која се налази иза другог дворишта).

Панорама са улице.

Кућа на гугл мапама. https://www.google.rs/maps/@45.2704743,20.0852756,3a,49y,300.55h,82.14t/data=!3m6!1e1!3m4!1saG8hzWmtXRAgKvKiKaow4g!2e0!7i13312!8i6656
Фотографија куће из чланка ''Šajkaš - naselje na petokrakoj raskrsnici puteva Šajkaška kroz objektiv Nenada Glišića'' http://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-2999/%C5%A0ajka%C5%A1-naselje-na-petokrakoj-raskrsnici-puteva.html#.WGUaA1MrJ0w

Слика мога чукундеде, Атанасија Путника, Србина из Аустроугарске и потомка славних Шајкаша, преминулог на Солунском фронту у Првом светском рату.


''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #58 послато: Децембар 29, 2016, 03:26:36 поподне »
Имам утисак да је Љубиње било пасторче, не зна ни сам ког система. Мало статистике!

Званични попис 1879. године:
Љубиње 919 становника; Требиње 790; Невесиње 757 итд. У том тренутки најмногољуднији источнохерцеговачко насеље.
Већ 1910. године Љубиње 1259 а Требиње 4165
Љубиње је било највећи сточни трг у средњем вијеку у Херцеговини.. У вријеме Османлија значајно је  војно упориште са већинским муслиманским становништвом у граду, на селима је хришћана било много више. Љубињски исељеници углавном формирају још за вријеме Турака мостарску српску трговачку чаршију.Под Аустро-угарском долази до развоја Требиња и Билеће као пограничних мјеста, а Љубиње слаби. За вријеме Краљевине тавори. У Другом свјетском рату је готово потпуно разрушено. Партизанске чете су уласком у Љубиње затекле у граду само три старице Мару, Сару и Зорку. До половине шесдесетих година Љубиње се као четничка тврђава свјесно уништава, а онда неким новим курсевима слиједи незапамћен индустријски развој. Од 4000 становника у неко вријеме 1500 ради у озбиљним индустријским погонима. Осамдесетих година одбојкашка екипа улази у Прву савезну лигу. Рат доноси потпуно уништење привреде од којег се само опоравила перадарска индустрија.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #59 послато: Децембар 29, 2016, 03:31:13 поподне »
Ево и тужног стања у Новом Саду, можда је већ било о томе речи на другим темама на форуму. Прошлог месеца су порушене најстарије куће у Новом Саду, у улици Краљевића Марка, старе око 250 година, како би се саградио солитер.



Били су то последњи примери кућа-тршчара у Војводини, и биле су уписане у Регистар непокретних културних добара Србије, тј. под заштитом државе. Нове градске власти су промениле урбанистички план по коме су ове куће требале бити део туристичког етно-парка чија је градња планирана. Иста грађевинска фирма је успела да издејствује скидање статуса споменика културе и са зграде Комуналне банке која је била у одличном стању и налазила се у строгом центру града, где се сада такође гради солитер. Можда је неко читао о проналажењу остатака јерменског гробља, ради се управо о тој локацији.

После прошлогодишњег рушења преосталих старих кућа у улици Јована Суботића и практично потпуног уклањања кућа са подручја Грбавице и Роткварије, мислим да у целом Новом Саду нема више од 100 стамбених кућа старијих од 150 година...
Све је то резултат немара државе и градских власти и послова са одређеним људима. То свакако није тема за овај форум...али ето, тужно је шта се ради.
У Новом Саду старијих кућа има још у старом делу Петроварадина (ако се то уопште може сматрати Новим Садом, пошто се Петроварадин вазда развијао сам за себе), и по Роткварији, Салајци, Подбари и самом центру, где је све више ''зградица'' од по 2 3 спрата, које ничу као печурке.
Живи пример су ове 2 улице у мом ''крају'', једна и даље има колико толико очуване старије куће,
https://www.google.rs/maps/@45.2600276,19.840053,3a,75y,181.66h,84.23t/data=!3m6!1e1!3m4!1sXwcO0SkNHFiDkNxmC_a-Gw!2e0!7i13312!8i6656
док другу, која иде паралелно са њом сада чине углавном новоизграђене зграде. https://www.google.rs/maps/place/Vojvode+%C5%A0upljikca,+Novi+Sad/@45.259758,19.8387838,3a,75y,190.38h,87.8t/data=!3m7!1e1!3m5!1sIS2h3UTls-GOYlsXPhcjFA!2e0!6s%2F%2Fgeo0.ggpht.com%2Fcbk%3Fpanoid%3DIS2h3UTls-GOYlsXPhcjFA%26output%3Dthumbnail%26cb_client%3Dmaps_sv.tactile.gps%26thumb%3D2%26w%3D203%26h%3D100%26yaw%3D166.64319%26pitch%3D0%26thumbfov%3D100!7i13312!8i6656!4m5!3m4!1s0x475b105ca17b03db:0x2242e590924b44ef!8m2!3d45.260585!4d19.8389912

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #60 послато: Децембар 29, 2016, 03:53:55 поподне »
Ево мало и слика љетњих станишта-катуна.
Косјеринов катун у Планим долима. Између Љубиња и Требиња.

img host

Петровића катун такође у Планим долима(Овдје су и преци Дражена Петровића чували стоку)

upload image online

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #61 послато: Децембар 29, 2016, 04:08:44 поподне »
Типична чаршијска кућа у Љубињу из 19 вијека.

image host

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #62 послато: Децембар 29, 2016, 10:42:05 поподне »
Не могу да не приметим сличност Amicusove куће са кућом моје породице (фамилија од очеве мајке) у Шајкашу, месту у Бачкој близу Новог Сада.

Поглед на прво двориште из другог.

То је тај стил, да тако кажемо, Atlantishe. ;)

Кад помену ово подвучено, то је такође типично за те крајеве, у мојих данас имају три двориша (оно испред куће, оно између објеката за стоку, оно где су угрубо гледано шупе за пољску механизацију), а иза тог трећег је још башта, која је отвореног типа.

У прилогу је још пар сличних кућа из моје улице.



На трећој и четвртој види се чардак са тремом, како поменух у једном од постова раније, док се на последњој види још један објекат занимљиве намене, који није редак, али кога немају сва домаћинства, а то је летња кујна. У овом случају, она је преко пута куће.

А ево још и пар кућа са тремовима, мени иначе омиљеним местима за седење лети, још ако ту има цвећа или лозе, их... ;D




Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #63 послато: Децембар 29, 2016, 10:59:48 поподне »
Демићи (Горњи Класнић, општина Глина, Банија)

Лепе су ове брвнаре, подсећају на руске сеоске куће из њихових филмова.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #64 послато: Децембар 30, 2016, 09:45:10 пре подне »
Да пожелимо добродошлицу Пантелији, који се интересује за Брасину, село између Бање Ковиљаче и Малог Зворника. Савршено ми је познато гдје се налази ово насеље.

Дакле, Чича Глишина (Глигорије Пуртић) брвнара-шевар!



Чича Глиша је направио и столицу на расклапање на какво је, према његовим ријечима, сједио Кутузов код Бородина.


Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #65 послато: Јануар 01, 2017, 11:18:15 пре подне »














uploadimage

Ово су фотографије са моје ђедовине: кур'зана, мјечар, стара кућа ђеда Томе, подрум куће ђеда Вучена, бунар и челњак.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #66 послато: Јануар 01, 2017, 12:37:55 поподне »
Ово су фотографије са моје ђедовине: кур'зана, мјечар, стара кућа ђеда Томе, подрум куће ђеда Вучена, бунар и челњак.

Браво Тимаре! :)

Кажи ми чему слушаше мјечар?

Мени личи на оно што у нашем делу Босне зову уџером.

Је л' то то?



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #67 послато: Јануар 01, 2017, 01:29:53 поподне »
Мјечар.
Па то је за дјецу био најмилији објекат. У њему су били млијечни производи: скоруп, кајмак, сир, млијеко.  Само је баба имала кључ од мјечара. Скривала га на греди испод крова, да дјеца не дохвате :).
Иначе, моја баба Зорка била је најбоља баба на свијету. Вољела је ђеда Вучена-Вукосава као мало која жена у зремим годинама, нас унучад,  као и малу дјецу која се дружила са нама.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #68 послато: Јануар 01, 2017, 03:08:42 поподне »
Село Ервеник (у близини реке Зрмање), северна Далмација (Буковица).



Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #69 послато: Јануар 01, 2017, 03:19:01 поподне »
Нове куће - старе технике (Војводина).

<a href="https://www.youtube.com/v/O6X5v8rbwek" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/O6X5v8rbwek</a>

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #70 послато: Јануар 01, 2017, 03:20:18 поподне »
Мјечар.
Па то је за дјецу био најмилији објекат. У њему су били млијечни производи: скоруп, кајмак, сир, млијеко.  Само је баба имала кључ од мјечара. Скривала га на греди испод крова, да дјеца не дохвате :).
Иначе, моја баба Зорка била је најбоља баба на свијету. Вољела је ђеда Вучена-Вукосава као мало која жена у зремим годинама, нас унучад,  као и малу дјецу која се дружила са нама.

То је баш лепо. :)

Претпостављао сам да би могло имати везе с млечним производима, али опет, нисам био сигуран.

Кад поменух уџеру, то не знам да ли стављасмо, али ево једне из Посавине (исте су и на Требави).



Чини ми се да је тамо код нас чешће зову у деминутиву, уџерица, неко уџера;D

Оно што сви причају да је био обичај, јесте да су у том објекту спавали тек венчани младенци, док им се не би направила посебна кућа. ;D

По величини, као што се види на слици, то није веће од бунгалова. :)



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #71 послато: Јануар 01, 2017, 03:44:48 поподне »
То је баш лепо. :)

Претпостављао сам да би могло имати везе с млечним производима, али опет, нисам био сигуран.

Кад поменух уџеру, то не знам да ли стављасмо, али ево једне из Посавине (исте су и на Требави).



Чини ми се да је тамо код нас чешће зову у деминутиву, уџерица, неко уџера;D

Оно што сви причају да је био обичај, јесте да су у том објекту спавали тек венчани младенци, док им се не би направила посебна кућа. ;D

По величини, као што се види на слици, то није веће од бунгалова. :)

Уџерица је израз који се углавном користи за малу сиротињску, неугледну кућу. Синоними су страћара, чатрља, чак и ћумез.

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1124.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #72 послато: Јануар 01, 2017, 03:46:39 поподне »
Стара кућа у Комарници код Шавника коју је саградио мој предак..



Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #73 послато: Јануар 01, 2017, 05:28:48 поподне »
Уџерица је израз који се углавном користи за малу сиротињску, неугледну кућу. Синоними су страћара, чатрља, чак и ћумез.

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1124.0

Да, мада у овом случају ипак говоримо о једној врсти оставе, која се у посебним приликама преуређивала у стамбени објекат, али која је иначе била помоћни објекат поред праве куће.



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #74 послато: Јануар 02, 2017, 02:11:40 поподне »



Ово је подрум старе куће ђеда Вучена, као и кућа његовог нерођеног брата Томе. Авлије дијели само узак пут. Вученова кућа покривена је 1932, а Томина 1936. године.
Интересантно је за ћеда Тому - тако сам га звао, да је радећи у Марсеју дошао на дочек краља Александра. Када је извршен атентат, ђед Томо је ухапшен и одлежао 15 мјесеци у притвору. После ослобођења, добио је "велике паре", да је из Бањалуке дошао у село са три фијакера. У првом је био само његов шешир и штап, у другом сандуци са гардаробом и поклонима а у трећем фијакеру сједио је сам Томо. Тада је убрзо направио и ову кућу.
Томина кућа широка је 9,5 метара а дуга 8 матара. У унутрашњости куће су: мали ходник, лијево мања соба (момачка) а десно шпајз, затим се улази у велику просторију за пријем и боравак, лијево су две просторије за спавање а десно славска соба. На боку, на источној страни куће налазиле су се степенице за таван гдје су биле двије собе за спавање. На сјеверној страни, под мањим нагибом је подрум са двије просторије. У првој било је мјесто за ракијску бурад и зимницу, а у другом нахом за мању стоку. Кућа је грађена од дрвених стубова и греда, а зидана непеченим ћерпићем, набачена и окречена. У кући су живјеле двије породи са 14 чељади, када су се уселили, који су се временом расељавали, тако да су на крају остали сам Томо, који умире 1989. године, и баба Јулка 1992. Све до 2013. године, најмађи Томин син Драшко зв. Чађо или Бур'за, славио је Срђевдан у овом дому. 

Исти  распоред и грађа је и кућа мога ђеда Вучена у којој сам и ја рођен, али нажалост, прије пет година вањска страна је доста измјењена, тако да сам само подрум поставио.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #75 послато: Јануар 02, 2017, 10:07:30 поподне »
...
Ово је подрум старе куће ђеда Вучена, као и кућа његовог нерођеног брата Томе.
...

Тимаре, мала дигресија. Јасно ми је да са "нерођени" хоћеш да кажеш да се не ради о "рођеном" брату. Мене занима да ли се у твом крају заиста  користи тај израз "нерођени брат" када се говори о "првим рођацима" како се то каже у Босни и Херцеговини, тј. браћи од стрица/тетке/ујака како се говори у већем делу Србије?
У први мах сам помислио да се Томо није ни родио јер је "нерођени", па сам био прилично збуњен :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #76 послато: Јануар 02, 2017, 11:36:33 поподне »
Тимаре, мала дигресија. Јасно ми је да са "нерођени" хоћеш да кажеш да се не ради о "рођеном" брату. Мене занима да ли се у твом крају заиста  користи тај израз "нерођени брат" када се говори о "првим рођацима" како се то каже у Босни и Херцеговини, тј. браћи од стрица/тетке/ујака како се говори у већем делу Србије?
У први мах сам помислио да се Томо није ни родио јер је "нерођени", па сам био прилично збуњен :)
Да, овај термин користио се у Тимару и Змијању све до 70-тих година прошлог вијека. 
И Петар Кочић користио је овај израз. ;)
Мада се сада може чути и уречица "воле се и поштују  ко нерођена браћа", што баш мало када буде дуговјечно.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #77 послато: Јануар 03, 2017, 12:27:49 поподне »
Да пожелимо добродошлицу Пантелији, који се интересује за Брасину, село између Бање Ковиљаче и Малог Зворника. Савршено ми је познато гдје се налази ово насеље.

Дакле, Чича Глишина (Глигорије Пуртић) брвнара-шевар!



Чича Глиша је направио и столицу на расклапање на какво је, према његовим ријечима, сједио Кутузов код Бородина.


Браво Александре за слике, свако ко прође кроз Брасину, може видети Чича Глишин шевар, налази се уз саму магистралу, тачније између магистрале и Дрине.

Ево још једне из Јадра, тачније са Гучева/Бање Ковиљаче(Лолин вајат  :)):



Тршић, објекти "пренети" из различитих села Јадра и околине:



Руњани(Лозница):


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #78 послато: Јануар 03, 2017, 02:15:12 поподне »
Пупића кула у Љубињу- Потиче из 16 или 17 вијека. Припадала муслиманској породици Бакибеговић. Купио је ујак мог дједа по оцу, почетком двадесетог вијека. Ова слика је настала педесетих година прошлог вијека. Општинске власти су власницима куле почетком осамдесетих наредили да скину задњи спрат, те да кулу омалтеришу јер није изгледала урбано.

uploading images


Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #79 послато: Јануар 03, 2017, 02:24:11 поподне »
Пупића кула у Љубињу- Потиче из 16 или 17 вијека. Припадала муслиманској породици Бакибеговић. Купио је ујак мог дједа по оцу, почетком двадесетог вијека. Ова слика је настала педесетих година прошлог вијека. Општинске власти су власницима куле почетком осамдесетих наредили да скину задњи спрат, те да кулу омалтеришу јер није изгледала урбано.

Обожавам наш смисао за лепо. Јесу ли испунили општински захтев? Како сада изгледа?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #80 послато: Јануар 03, 2017, 02:57:40 поподне »
Пупића кула у Љубињу- Потиче из 16 или 17 вијека. Припадала муслиманској породици Бакибеговић. Купио је ујак мог дједа по оцу, почетком двадесетог вијека. Ова слика је настала педесетих година прошлог вијека. Општинске власти су власницима куле почетком осамдесетих наредили да скину задњи спрат, те да кулу омалтеришу јер није изгледала урбано.

Значи, кула је после тога остала мало виша од ове куће испред?



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #81 послато: Јануар 03, 2017, 03:14:37 поподне »
Обожавам наш смисао за лепо. Јесу ли испунили општински захтев? Како сада изгледа?
Скинути ово испучено камеењне и све изнад. Онда урађен четворосливни кров. Ударен сивкасти малтер.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #82 послато: Јануар 04, 2017, 01:32:38 поподне »
Родна кућа Милана Будимира (Варцар Вакуф, 2. новембар 1891 — Београд, 17. октобар
1975).


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #83 послато: Јануар 19, 2017, 06:05:58 поподне »
Родна кућа Милана Будимира (Варцар Вакуф, 2. новембар 1891 — Београд, 17. октобар
1975).

https://mail.google.com/mail/u/0/h/1ounyui5xwplt/?view=att&th=159697398cc78751&attid=0.1&disp=inline&realattid=file0&safe=1&zw

Нешто се не хтеде отворити ова Ацина слика, а вероватно се ради о следећој слици:




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #84 послато: Јануар 19, 2017, 06:26:41 поподне »
А ево и како изгледају родне куће српских војвода, Степе Степановића у селу Кумодражу код Београда, и Живојина Мишића у Стуганику код Мионице.




Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Куће и окућнице наших предака
« Одговор #85 послато: Март 05, 2017, 08:35:53 пре подне »
ИЗГЛЕД НЕКАДАШЊИХ БРВНАРА НА ЗМИЈАЊУ

                                                                                    ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КУЋЕ И ОКУЋНИЦЕ (ЗМИЈАЊЕ)
                                                                                                                        I

Живећи у природи, са природом и од природе људи су посматрањем и личним искуствима стицали све више знања о тлу, земљи, камену и пијеску, ријекама, језерима, морима, флори и фауни. Из тих примитивиих знања развијале су се и разне културе повезане са природом, а тако и култура градње од дрвета.
Куће и остале помоћне зграде човјек је градио од материјала какав је налазио у својој најближој околини. Умјетност стварања животног простора у складу је са стварним потребама, захтјевима и навикама. Тежи се за потпуним складом грађевине са природпим окружењем.
У динарским планинским предјелима, а самим тим и па Змијању, грађена је кућа од дрвета, такозваиа једнодјелна (једноцјелна) динарска брвнара. Овај тип куће је био старији тип у развоју динарске планинске куће. Порастом економске моћи становништва дошло је до потребе и могућности проширивања стамбеног простора па је кући додата и соба. Ова кућа се назива дводједна (двоцјелна) динарска кућа.
Притесано брвно (стабло, балван, трупац) најстарији је конструктивни елемент “зида” дрвених грађевина. Управо су према “зиду” дрвене грађевине и добиле назив брвнаре. Најстарије дрвене грађевине грађене су од округлих трупаца боровог или храстовог дрвета. Брвно је у суштини облица, какву је дрвосјеча припремио у шуми када је са обореног правог стабла одсјекао гране и огулио кору. Брвно се може назвати и дебло или балван који су дјелимично обрађени притесавањем горње или доње стране као и унутрашње стране. Најмање једна страна треба да остане необрађена. Такав назив овој грађи дао је сам народ, а прихватили су га грађевинари и шумари. Брвно је карактеристично за четинаре, зато што је њихово стабло дуже и равније. Уз то, ово дрво је лаганије од листопадног дрвета. Како је на простору Змијања било претежно храстове шуме, најчешће су коришћена храстова брвна. Храстова брвна су знатно краћа и тежа и због тога својства она су се морала даље обрађивати, тако да је брвно било тесано са све четири стране. Такво, са све четири стране правилно отесано брвно назива се греда. Али и греда од храстовог дрвета још увијек је била тешка; због тога је она била половљена. Половљењем греде дошло је до уштеде у материјалу, а добијен је лаганији материјал с којим се лакше могло руковати – талпа или дебела даска. Даљом обрадом талпе добивена је даска. Иако је данас тешко пронаћи грађевину од брвна, већ су то углавном гредаре, талпаре или дашчаре, појам брвнара се ипак задржао и означава све грађевине направљене од ових врста дрвене грађе. Соба у двоједној брвнари није додата да би се у њу смјестила нека од породица из задруге. Она је ту улогу добила тек у новије вријеме, са слабљењем задружног живота, односно, када су престале да се граде зградице. Соба је била најбоље уређен простор у кући. Соба није служила за спавање, већ да се гости угосте у њој. Само понеки старији члан породиде или тек рођено дијете са мајком за вријеме јаких зима добија мјесто у соби. Иако је кућа проширена (додавањем собе), онај дио у којем се ложила ватра и даље се назива кућа, као и читава грађевина. А оне куће које су прављепе у страни добијају и подрум до пола куће, отприлике до огњишта и назива се кућа “на ћелицу” или “на избу”.
Сам назив говори да су то грађевине грађене од дрвета. Највјероватније је да се за такав назив опредјелио још Јован Цвијић почетком 20-ог вијека. А разлог томе је што је тај назив потекао из народа. Иако грађевине, о којима овдје говоримо нису оригиналне брвнаре, већ гредаре, талпаре или дашчаре, ми овај назив не бисмо смијели мијењати.
                                                   
                                                                                                             

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Куће и окућнице наших предака
« Одговор #86 послато: Март 05, 2017, 08:38:54 пре подне »
                                                                                                      II
                                                                          Динарска планинска кућа (Змијање)

Дрвена кућа (брвнара) је кућа планинских и брдовитих предјела. Грађена је од водоравно слаганих брвана укрштених на угловима. Основе је правоугаоне, са двоја наспрамно постављена врата и високим (косим) кровом са покривачем од сламе, бујади. Такође, могу да буду и ископани темељи, који нису дубоки, озидани у пијеску или кречу, такође од неправилног камена. Понекад је то читав зидић, нарочито кад је нагнуто земљиште. Ако је оно исувише стрмо, темељи се изводе степенасто, како то захтијева терен. На темеље се поставља основна греда звана темељача а даље на темељачу се настављају „зидови“.
Зидови се састоје од водоравно наслаганих брвана која су укрштена на угловима, без усправних стубова на угловима, што је својствено брвнарама. Стубови се могу јавити само уз отворе за врата и то један на бочним зидовима ради учвршћивања конструкције. Зидови никад не прелазе човјечију висину.
Кровови су високи и стрми, најчешће покрвени шиндром. Шиндра је тежак кровни покривач нарочито ако је од храстовине, што је већином случај. Дебљина шиндре је од 5 до 10  cm, а дужина од 70 до 100 cm. Шиндра се не ређа једна поред друге или једна изнад друге. Шиндра шиндру преклапа и по висини и по ширини. На крову се налази један или више отвора најпримитивнијих изреза на зидовима до нешто већих. Најмањи отвори у исто вријеме јесу и најстарији. Ови отвори су имали функцију прозора. Прозори се затварају даском или капком. Капак се отвара и затвара тако што је уз зид постављен један жлијеб, на којем је капак стајао и преко тог жлијеба се помјерао. Прозори чешће служе за одвод дима из куће, него за освијетљење просторије.
Један или више отвора се називају “баџа” или “комин” а из куће се отварају дугом мотком “баџењачом” односно “комњачом”. Ови отвори служе да кроз њих излази дим јер брвнара нема димњак. У данашње вријеме, сачуване брвнаре су покривене лимом или цријепом.
Подови су обично земљани, покривени каменим плочама или опеком.
Отвори могу бити различитих димензија. Куће брвнаре су имале двоја врата и то са источне и западне стране. С обзиром да је двориште тако било распоређено, источна врата су била главна улазна врата, а западна су служила када се ишло са послова који су обављани у пољу или штали.

                                                                                                                                   Двориште

Насеља на Змијању су разбијеног типа. Обухватају по неколико физиономских дијелова (заселака) који су удањени једаи од другог и по неколико километара. Обично унутар једног засеока, становништво је било родбински повезано.
У већини случајева засеоци су добијали називе по именима фамилија које су биле најбројније, по својствима терена и другим карактеристикама. Унутар сваког засеока, карактеристично је двориште.
На централном мјесту је постављена кућа, а око куће се редају остале зграде у правцу исток-занад. Са источне стране и најближе кући постављени су чисти објекти (зградица, мљечар, кукурузана и амбар). Зградице су посебне грађевине, мањих су димензија од куће, и служиле су за становање ожењених чланова задруге и њихових породица. Колико је у једној задрузи било ожењених задрутара толико је било и зградица. На западном дијелу, удањено од куће, грађени су прљави објекти (штале, свињци, кокошињци и сл.).
Обично се пазило да у близини куће, у дворишту, има воде, односно извор или локва, којом би се служило и у домаћинству а и за напајање стоке.

ИЗВОР:
ЈУ МУЗЕЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА
Владимир Ђукановић - ЗМИЈАЊЕ
ПОКУЋСTВО ДИНAРСКЕ ПЛАНИНСКЕ КУЋЕ БРВНАРЕ ИЗ ЗБИРКЕ ЕТНОЛОШКОГ ОДЈЕЉЕЊА МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Бања Лука, 2015.

                                                                                                                                                                                                          Одабрао и приредио: Војислав Ананић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #87 послато: Март 05, 2017, 03:26:25 поподне »
Пар објеката на Шавнику.



Зна ли неко о каквом се склопу објеката ради?



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #88 послато: Март 05, 2017, 03:29:21 поподне »
Пар објеката на Шавнику.



Зна ли неко о каквом се склопу објеката ради?

Ово је моје село. Горња Буковица. Ова велика зграда са тамним кровом је сеоска школа, ниже од ње је сеоска задруга, преко пута кафана, а на крају, скроз лево кућа Шушића. И овце Шушића.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #89 послато: Март 05, 2017, 03:33:21 поподне »
Ово је моје село. Горња Буковица. Ова велика зграда са тамним кровом је сеоска школа, ниже од ње је сеоска задруга, преко пута кафана, а на крају, скроз лево кућа Шушића. И овце Шушића.

Хвала Дробњаче! :)

Да ли је тај тип крова типичан за простор Шавника? :)

p. s.
И ово је слика снимљена на Шавнику.



Знаш ли о чему се ради?

Врло је симпатичан овај камени мостић који води до кућице. :)



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #90 послато: Март 05, 2017, 03:40:55 поподне »
Хвала Дробњаче! :)

Да ли је тај тип крова типичан за простор Шавника? :)

p. s.
И ово је слика снимљена на Шавнику.



Знаш ли о чему се ради?

Врло је симпатичан овај камени мостић који води до кућице. :)

Нема на чему. То је тај кров. На две воде, покривен лимом, некада су шиндра и ражена слама биле најчешћи покривач. Мада има и кровова са листром, не знам како се то другде зове, можда забат. И такви кровови су чести, али код старијих кућа. Само сам једну кућу видео са кровом на четири воде и то је кула Зарубица, најстарија кућа на Језерима. Ово на слици је млин на потоку Шавник, у "вароши" Шавнику.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #91 послато: Март 05, 2017, 03:51:11 поподне »
Нема на чему. То је тај кров. На две воде, покривен лимом, некада су шиндра и ражена слама биле најчешћи покривач. Мада има и кровова са листром, не знам како се то другде зове, можда забат. И такви кровови су чести, али код старијих кућа. Само сам једну кућу видео са кровом на четири воде и то је кула Зарубица, најстарија кућа на Језерима. Ово на слици је млин на потоку Шавник, у "вароши" Шавнику.

Хвала. :)

Претпоставих да би ово могао бити млин, док је одмах уз воду, али не видех нигде точка на води, па опет помислих да није нешто друго у питању. :)




Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #92 послато: Март 05, 2017, 04:00:55 поподне »
Хвала. :)

Претпоставих да би ово могао бити млин, док је одмах уз воду, али не видех нигде точка на води, па опет помислих да није нешто друго у питању. :)

Можда је камен унутра, а можда је млин и расформиран. Кажу да је некада од Таре до Крнова било око стотину млинова, највише на рекама Буковици и Бијелој. Знам да је у Горњој Буковици некада било 9 воденица. Данас ради само једна.Мислим да сада од Таре до Крнова, нема три активне воденице. И оне које су сачуване, не раде јер нема шта да се меље. А воденични каменови су углавном или продати или украдени, јер кажу да у Србији имају веома јаку цену.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #93 послато: Март 05, 2017, 04:32:43 поподне »
Можда је камен унутра, а можда је млин и расформиран. Кажу да је некада од Таре до Крнова било око стотину млинова, највише на рекама Буковици и Бијелој. Знам да је у Горњој Буковици некада било 9 воденица. Данас ради само једна.Мислим да сада од Таре до Крнова, нема три активне воденице. И оне које су сачуване, не раде јер нема шта да се меље. А воденични каменови су углавном или продати или украдени, јер кажу да у Србији имају веома јаку цену.

Ето, кад се краде и камење, страшно какво је време дошло! ::)

Него, ево још две слике Шавника, снимљене 1941. године и 1933. године. :)





Прва ме у први мах подсетила на прву коју данас поставих, али иизгледа да су ипак у питању други објекти, а не овај са шавничком школом?



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #94 послато: Март 05, 2017, 04:46:13 поподне »
[quote author=Amicus link=topic=1745.msg42583#msg42583 date=1488727963
Прва ме у први мах подсетила на прву коју данас поставих, али иизгледа да су ипак у питању други објекти, а не овај са шавничком школом?
[/quote]

Мени ова прва уопште не делује као фотографија Шавника. Брда около ми нису позната, делују сувише питомо. На другој свакако јесте Шавник, сликано из правца Градца, можда баш са џаде.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #95 послато: Март 06, 2017, 10:10:07 поподне »
Чланак о кући старој 133 године у околини Јагодине. Пре пар месеци овде сам поставио две фотографије ове куће. Свака част власнику за труд и чување породичне традиције.

http://www.telegraf.rs/vesti/2653512-ovo-je-najlepsa-srpska-kuca-stara-je-133-godine-a-kad-otvorite-vrata-ulazite-u-magiju-foto

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #96 послато: Јануар 02, 2018, 08:15:13 пре подне »
Куће  набијаче

Ове куће се разликују од плотњача и по томе што су много трајније. Баш због тога њихов број половином 18. века је био доминантан у местима Дунавске клисуре и Пољадије. Луј Фердинанд Марсили је први страни писац који помиње постојање оваквих кућа у Клисури и Пољадији. Марсили тврди да су куће од набијача имале двоводни кров. Прочеље крова (забат) грађен је на стари начин, то јест био је исплетен од прућа. На крају књиге, Марсили је приложио и цртеж такве куће набијаче. Грађу за своју књигу Марсили је прикупио у периоду 1690-1700, а друго издање књиге објављено је у Паризу тек 1744. године. Данас је до танчина познат начин на који су ове куће грађене захваљујући залагању етнографа, архитеката и свих истраживача народног градитељства. Земља је слагана у калупе, затим тапкана дрвеним маљевима. За све време су земљу прскали водом и мешали је исецканом плевом док не прими облик теста. Понекад се тако припремљено блато секло ашовима у громаде а потом се слагало у слојеве ред на ред. Куће набијаче имале су, обично, темеље од камена у местима где се могло лако доћи до камена. Биле су облепљене блатом помешаним са плевом. Имале су у свом саставу две или три просторије. Техника градње куће набијаче је нешто сложенија и захтева већу стручност. За куће набијаче може се користити свака земља. Најбоље је да се користи мешана црна и жута земља, или, пак, само жута земља помешана са плевом. Као градивни материјал често се користиле и грудве старих зидова од набоја. У том случају оне су служиле уместо цигле или камена. Приликом градње куће набијаче први посао који се чини јесте да се изабере место за подизање куће. Таква места морају да испуне бар два главна услова, наиме, да је терен обезбеђен од поплава и да такав терен није склон клизању. Пошто се установи место локације куће, збијањем у земљу малих кочића одреде се димензије просторија и читаве зграде. Потом се одреди место са којег ће се копати земља. Први слој ископане земље се не употребљава него се баца на страну. Користи се само дубинско земљиште. Извађена земља се добро накваси, а затим се меша са плевом. Меша се мотиком или се гази ногама. То траје док се блато не одваја лако од мотике. При градњи куће најпре се ископа темељ. Темељ се копа у дубину све до здраве земље. Затим се у фундамент доносе слојеви припремљеног блата од набоја и набијају се маљем. Овако пуњени фундаменти важило је више за пољадијска насеља која су оскудевала у камену. У Клисурсим селима у темељ су редовно уграђивали громаде камена. После набијања темеља, прво се направе носећи зидови. Приликом набијања земље строго је поштован одређен ред послова. На угловима зидова постављене су даске или дрвени уређаји у облику правоугаоника. Набијање земље је увек почињало од таквих углова и ишло се набијањем према средини. После сваког слоја стављало се пруће, винова лоза или друго какво шибље да би зид био отпорнији и без пукотина. Када би завршили радове на првом слоју, стубови су вађени и забијани на други слој земљишта. То се понављало док се не достигне жељена висина зида. Узимајући у обзир такав начин градње, зидови куће набијаче нису имали исту дебљину, пошто је једна дебљина зида била у основи а друга је дебљина била при горњем делу зида. Тај однос је обично поштовао сразмер 60/40 см. Важно је знати да су носећи зидови увек дебљи од оних унутрашњих. Приликом набијања се не пресецају отвори за врата и прозоре. То се чини накнадно када се озидају сви зидови. У неким местима да би се у зидове од набијача уградили прозорска окна, сељаци су у њих стављали дрва од 8 до 10 см дебљине. Када би зид био готов, скидана су дрва скелет а тек касније се на та места уграђивали прозорски или вратни оквири, такозвани “рагастови”. Зидови куће набијаче се облепљују блатом и споља и изнутра. Понекад се боје кречом. Када су сви зидови подигнути, грађевина се оставља да се пресуши. Обично се куће набијаче градиле у пролеће, како би до доласка зиме било довољно времена да се зидови потпуно осуше. Потом се преко горњег дела зидова полажу греде, такозване “оклопнице”. Попречно се стављају гредице за таван или како се то овде каже “плафон”. На те греде се ослањају рогови куће са једне и друге стране, у ствари добија се на тај начин кров на две воде. Куће набијаче покривене су шиндром и трском, нешто касније и ћерамидом. Оџак, као саставни део куће набијаче, се правио изнад задњег дела кухиње. Има купаст облик све до крова, а изнад крова се зида усправно. Оџак је сакупљао дим од огњишта и из зидова пећи. Под у кући набијачи је некада био од набијене земље, облепљен или помазан. У каснија времена у поједине просторије куће набијаче постављеле се на поду и даске. Куће набијаче су пружале извесне предности у односу на сва дотадашња склоништа за људе: биле су довољно отпорне на природне непогоде, услешно су успостављале топлотну изолацију, нису биле толико скупе при подизању. Наравно да су такви били разлози и за аустријску државну администрацију када је овакве куће препоручивала и својим немачким колонистима у почетној фази колонизације.

Извор: БОРИСЛАВ Ђ. КРСТИЋ, НАРОДНИ ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ КЛИСУРАЦА И ПОЉАДИЈАЦА, Темишвар, 2015.


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #97 послато: Фебруар 18, 2018, 09:51:39 поподне »
Напуштене куће у Вреоцима:

https://imgur.com/a/7u7FU

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #98 послато: Фебруар 18, 2018, 09:55:20 поподне »
Напуштене куће у Вреоцима:

https://imgur.com/a/7u7FU

Туробно. Да ли су ово куће изумрлих или расељених породица? Нажалост, таквих има по свим могућим крајевима, а за коју годину биће их дупло више.



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #99 послато: Фебруар 18, 2018, 09:56:34 поподне »
Туробно. Да ли су ово куће изумрлих или расељених породица? Нажалост, таквих има по свим могућим крајевима, а за коју годину биће их дупло више.

Експропријација, због површинског копа.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #100 послато: Јул 15, 2019, 07:26:34 поподне »
Кућа Раша Караџића на Жабљаку. Сликано 1930. године.

Овакве куће су биле честе на простору Језера и Шаранаца крајем 19. и почетком 20. века. Звали су их босанске куће. Карактеристичне су терасе које се зову диванане. Доњи бој је зидан од тесаног камена, а горњи је био брвнара. Карактеристичне су по томе што нису имале оџаке него је дим ишао под кров, где се сушило месо. На јужној и северној страни крова су остављани отвори где је излазио дим. Оваквих кућа је било и на другој страни Таре, на простору Косанице, Бобова и Глибаћа.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 109
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #101 послато: Октобар 13, 2019, 08:46:24 пре подне »
Један занимљив текст из данашњих Новости, о смени традиционалне градње кућа у XX веку, у Старом Влаху:
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:823897-Kako-su-u-Starom-Vlahu-brvnaru-zamenile-zidane-kuce

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #102 послато: Мај 29, 2023, 09:35:13 пре подне »
Засеок Бебића Лука у Вујиновачи, село код Ваљева.







Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #103 послато: Мај 29, 2023, 09:36:10 пре подне »




« Последња измена: Мај 29, 2023, 09:41:55 пре подне ДушанПан »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #104 послато: Мај 29, 2023, 12:41:53 поподне »
Сјајне слике чувене Бебића Луке, хвала Душане!

Ово је кућа коју је зидао мој наврндеда (деда мог прадеде) Марко Селаковић у Сушици 1890-их. Наравно, временом је доживела неке измене и допуне:


Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #105 послато: Мај 29, 2023, 01:49:36 поподне »





Прелепо Душане. Све је мање ових аутентичних амбијенталних целина. Поготово што нису у рушевном стању.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #106 послато: Мај 29, 2023, 05:14:42 поподне »
Чини ми се да је Бебића Лука била под заштитом државе, не знам да ли је још увек. Иначе, у самом засеоку, сада живи свега неколико људи.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #107 послато: Јун 05, 2023, 05:39:08 поподне »
Ово је заселак Кошени до, село Јањач на Требињским брдима. Стара кућа "под мурвом" (са десне стране) је старина, а заселак мјесто поријекла Дражена и Аце Петровића. Према причању мјештана из околних села, њихов ђед је из ове куће колонизирао у Србију, у Земун. Њихов отац Јоле се преселио у Шибиник гдје су рођени браћа кошаркаши.
« Последња измена: Јун 05, 2023, 05:46:29 поподне Грк »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #108 послато: Јун 05, 2023, 05:40:08 поподне »






Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Куће и окућнице наших предака
« Одговор #109 послато: Јун 05, 2023, 05:44:50 поподне »
У ово село и заселак тек за који дан треба да буде доведена струја.

У Јањачу је стално настањена једна жена. У Кошеном долу нема нико, осим једног мјештанина који повремено долази.