Аутор Тема: Качамак  (Прочитано 10771 пута)

симо

  • Гост
Одг: Качамак
« Одговор #20 послато: Новембар 02, 2017, 10:52:18 поподне »
Пореклом речи бави се лингвистика, а не прост народ. Када се простаци узимају дела порекла речи, онда налазе разне Сербоне по Атлантиди и египатскога бога Ра у Рашској.
Може неук чича у некаковом селу повезати цицвару с 'тицом пак преметнути као-кано на тицвара или птицвара, но реч цицвара се употребљава од Книна до Ниша, тако да је она старшега порекла и пређе но је било кукуруза на овим просторима. Последично можеш ти казати, да је тицвара областно (регионално) народно објашњење, но не можеш тврдити, да је то порекло речи, што је заправо било постављено питање.

Ниси је поменуо, али јесам ја и то тврдећи, да је део циц- из речи цицвара настао од истога корена као циција, а то је туско тит-, а у народном говору циц- које означава ситан, сићушан, или по немачски "фин".  Ова етимологија је утолико тачнија,  јер су неколики чланови овде подтврдили да се у њих цицвара спрема искључиво од веома ситно млевене муке.

Можда бих и могао прихватити твоје објашњење када би постојао бар један народни назив који би ситно брашно називао цицано брашно или циц брашно, па на основу тога састављао ријеч цицвара. Ако је како кажеш "старшега" поријекла, судећи по етимологији коју предлажеш није "старша" доласка Турака на ове просторе, па би морали претпоставити да су Срби прозвали цицвару цицваром у кратком размаку између пада Србије под Турке 1459. године и првог донешеног кукуруза на ове просторе у 17. вијеку.

Треба поменути да у крајевима у којима је цицвара најзаступљенија, ријеч циција нити било какви облици изведени од турске ријечи циц нису заступљени. Сем тога, ако је ријеч турског поријекла, морало би постојати бар неко слично јело међу муслиманским становништвом, преко којег би и назив био пренесен, што није случај. У кухињи босанских муслимана цицвара уопште није заступљена.

Зато се објашњење које сам горе понудио ипак чини много смисленије.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Одг: Качамак
« Одговор #21 послато: Новембар 02, 2017, 11:06:46 поподне »
Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу  да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.

Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.

Нешто слично постоји и у Старој Херцеговини. Додуше, тамо се цицвара спрема за Бадње вече јер се некада ретко постило уочи Божића. И да, има неке везе са птицама, не знам какве али је сасвим сигурно реликт неког обичаја који се упражњавао да би се одбиле птице од усева. Исто се бајало нешто о птицама када се јела цицвара. У Дробњаку се цицвара спрема од пшеничног, ражаног и хељдиног брашна и старог скорупа из мјеха.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1181
  • I-A1328
Одг: Качамак
« Одговор #22 послато: Новембар 02, 2017, 11:51:03 поподне »
Можда бих и могао прихватити твоје објашњење када би постојао бар један народни назив који би ситно брашно називао цицано брашно или циц брашно, па на основу тога састављао ријеч цицвара.

Vihor prosi u Juga djevojku, Vihor prosi, a Jug se ponosi.
Tu su mi se vjetri zavadili,a studene vode pomutile,
do jednoga Jovina bunara, gdje mi sjedi vijernica ljuba.
Na krilu joj tri blizanca sina; jednom ime: kiša divti-kiša:
 drugom ime: sjajna mjesečina, a trećemu: na istoku sunce.

Kada narod obrazuje reči od domaćih slovenskih reči onda ne bi rekao pticvara, jer to nije u duhu jezika, no bi rekao ptičja vara ili od prideva drobni, ne bi rekao drobvara nego drobna vara.
No pri spoju turskoga prideva i domaće imenice je sasvim drugačije, gde turski pridev ne dobiva nikakove nastavke, jer se tako ni u turskom ne čini, nego se prosto prilepi uz imenicu.
pak imamo divtikiša, što znači drobna kiša ili sitna kiša; karađorđe - crni Đorđe, čirkinpolje - ružno polje; čurukdaska - trula daska itd.
Da narod obrazuje reči poput pticvara, obrazovao bi i devicgrad i bogorodicdeva, no tako nijedan človek slovenskoga duha ne obrazuje reči, no bi kazao ptičja vara, devičji grad, bogodica deva.
Sve su to reči sa nastavkom -ica kao i ptica.

Ако је како кажеш "старшега" поријекла, судећи по етимологији коју предлажеш није "старша" доласка Турака на ове просторе, па би морали претпоставити да су Срби прозвали цицвару цицваром у кратком размаку између пада Србије под Турке 1459. године и првог донешеног кукуруза на ове просторе у 17. вијеку.
Ne shvati ovo kao drzkost, no kao uslugu i dobronameran savet. Valja reći "morali bismo" mi,  "morali biste" vi, a "morali bi" oni.
Ne bismo morali predpostaviti to, jer cicvara nije prvobitno bila niti je sada samo iz kukuričnoga brašna, no se vari i iz pšeničnoga sitnoga brašna.
Zato postavljati uvedenje kukurice kao marginu nije smisleno.

Треба поменути да у крајевима у којима је цицвара најзаступљенија, ријеч циција нити било какви облици изведени од турске ријечи циц нису заступљени.

Osim tvoje reči nema nikakovih indicija za to. Danas je srbski rečnik prilično očišćen od turcizama, no pređe 100 godina, još su Srbi hodili s turbanima i u svakoj sferi života su se upotrebljavale turske reči, koje danas malo kto zna. Za ovo su indicija i narodne pesme. Meni nije znan naš kraj u kojem narod ne zna što je cicija.

Сем тога, ако је ријеч турског поријекла, морало би постојати бар неко слично јело међу муслиманским становништвом, преко којег би и назив био пренесен, што није случај. У кухињи босанских муслимана цицвара уопште није заступљена.

To što kažeš ima smisla samo ako predpostaviš da su turcizmi našli put u srbski jezik isključivo putem Bošnjaka. Evlija Čelebi opisuje kako Bošnjaci baš i ne znaju turski tako dobro kao Poturi i neki Srbi. (Sad mi ne išći stranicu i navode. Nije realno očekivati, da opet čitam celu knjigu samo zbog ovoga). Ne treba ni zanemariti da su Vlasi i/ili Srbi imali mnogo neposrednoga dodira s Turcima kao spahije, martolozi i trgovci, te im je znanje turskoga šlo u korist.

PS: Kto se čudi da rečem starej človek, no staršega človeka, staršemu človeku, neka razmisli odkuda je nastala reč starešina ili zašto se kaže lepši a ne leplji.
« Последња измена: Новембар 02, 2017, 11:53:34 поподне сунце »
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

симо

  • Гост
Одг: Качамак
« Одговор #23 послато: Новембар 03, 2017, 12:13:13 пре подне »
Ne shvati ovo kao drzkost, no kao uslugu i dobronameran savet. Valja reći "morali bismo" mi,  "morali biste" vi, a "morali bi" oni.
Наравно, прихватам као добронамјеран савјет.

Ne bismo morali predpostaviti to, jer cicvara nije prvobitno bila niti je sada samo iz kukuričnoga brašna, no se vari i iz pšeničnoga sitnoga brašna.
Zato postavljati uvedenje kukurice kao marginu nije smisleno.
Само сам слиједио твоју аргументацију, јер си написао "и пређе но је било кукуруза на овим просторима" па сам покушао то временски да ограничим. С обзиром да се презиме Цицварић јавља већ у 17. вијеку, онда то опет остаје тај временски оквир од 100-150 година да су Срби могли да формирају ријеч цицвара и да је инкорпорирају у своје божићне обичаје.

Мени такво објашњење, уз оно што сам и раније написао, не дјелује прилично увјерљиво.

Могуће да је етимологија ове ријечи сасвим другачија и да ни ја ни ти нисмо у праву.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9388
  • I2a S17250 A1328
Одг: Качамак
« Одговор #24 послато: Новембар 03, 2017, 10:08:10 поподне »
Кад се већ врти прича око основе циц-, мало скретање са качамака, - како тумачите презиме Цицмил?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1399
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Качамак
« Одговор #25 послато: Новембар 03, 2017, 10:14:32 поподне »
Кад се већ врти прича око основе циц-, мало скретање са качамака, - како тумачите презиме Цицмил?

Цицмили су поријеклом из Грбља, а даљом(600г+) из Грчке. Па би ако постоји нека Грчка етимолошка веза то било могуће објашњење.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9388
  • I2a S17250 A1328
Одг: Качамак
« Одговор #26 послато: Новембар 03, 2017, 11:50:08 поподне »
Да, знам да су Цицмили из Грбља, а за овај детаљ о старини из Грчке нисам чуо.

Светозар Томић:

"На Стоцу живе само ЦИЦМИЛИ (има их 26 к., св. Ђорђије), старином су из Грбља из Боке Которске. Поп Никола, предак Цицмила, убије у Грбљу свога комшију и побегне на Столац. Ту се један од његових синова ожени кћерком некога кнеза, (неки веле кнеза Лалоша), чији се синови одселе у Босну, а домазет остане на земљи тастовој и од њега су Цицмили. Причају да је овај предак Цицмил основао и уредио царину на мосту на Пиви".

Етимолошки, наставак -мил је свакако словенски. Остаје неразјашњен онај циц-.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1332
Одг: Качамак
« Одговор #27 послато: Новембар 04, 2017, 09:47:25 пре подне »
Због јучерашњих радова вероватно није објављено оно што сам поставио на форуму (око 7 сати). Ради се о етимолошком значењу речи цицвара, где је у корену речи непознато порекло оног префикса ЦИЦ.
То није објашњено ни код Петра Скока у његовом Етимолошком рјечнику хрватскога или српскога језика.

cicvara f (štokavsko istočno područje), odatle na -as cicvaraš, gen. -aša m »1° koji rado jede cicvaru, 2° (ironična metafora) trebnik«, prezime (ličko) Cicvarič — (cv > cm) cicmara »gusto jelo od brašna, masla i sira«. Slov. lotvara f »Latwerge« < tal. lattovaro < lat. electuārium. Nejasna je zamjena cic- za lot-, Madžari posudiše atvara. Lit.: ARj l, 777. Pleteršnik l, 533. REWS 2838.
Извор: PETAR SKOK ETIMOLOGIJSKI RJEČNIK HRVATSKOGA ILI SRPSKOGA JEZIKA

На Змијању се на Бадње вече укућани и присутни огледају над цицваром, одн. над пливајућом масноћом од скорупа (кајмак је турска реч). По народном веровању, ако видиш свој лик у том "огледалу", бићеш жив те године. Ако не видиш, зна се.
После домаћин носи врећу са сламом и благосиља, просипа је по кући а домаћица баца орахе и остало. Онда деца пијучу (коринђају) и скупљају орахе.
Затим се седа за трпезу.



Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1609
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Качамак
« Одговор #28 послато: Новембар 04, 2017, 12:36:27 поподне »
На Змијању се на Бадње вече укућани и присутни огледају над цицваром, одн. над пливајућом масноћом од скорупа (кајмак је турска реч). По народном веровању, ако видиш свој лик у том "огледалу", бићеш жив те године. Ако не видиш, зна се.

И код нас постоји овај обичај, само што се ово ради током божићног доручка.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
Одг: Качамак
« Одговор #29 послато: Новембар 04, 2017, 07:29:00 поподне »
  Нема лијепа качамака, без добра качамара, још ако има кукурузног брашна испод камена (од домаћег кукуруза, хибриде не рачунам), па уз то  скоруп (кајмак), или сир. Качамар је палица за мијешање качамака при кувању. То му испада бркач.   Прави се и од  смрчевог ( или дреновог) дрвета, које  има при дну природне наставке.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
Одг: Качамак
« Одговор #30 послато: Новембар 04, 2017, 07:38:03 поподне »
 Колоботњица, хљеб ог од колоботњег, кукурузног брашна, проја, кукурузница. Чује се и колобоја од колоботњица. Најели смо се колобоје и лијепога, младога, мекога  сира. То су изрази у Горњем Полимљу.
 

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
Одг: Качамак
« Одговор #31 послато: Новембар 04, 2017, 07:45:34 поподне »
То коломбоћ је од албанског kallamboq што значи кукуруз.

 Не знам да ли коломбоћ долази од албанског, или су га они позајмили од нас?   Чим очемуњамо мало коломбоћа   (кукуруза), Вуксан га  однесе у вођеницу.  Биће брашна и за качамак, и за колобоју, и за цицвару , готов(вац)...

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Одг: Качамак
« Одговор #32 послато: Новембар 04, 2017, 07:58:51 поподне »
Не знам да ли коломбоћ долази од албанског, или су га они позајмили од нас?   Чим очемуњамо мало коломбоћа   (кукуруза), Вуксан га  однесе у вођеницу.  Биће брашна и за качамак, и за колобоју, и за цицвару , готов(вац)...
Никада нисам чуо за тај назив коломбоћ. Додуше, у Дробњаку не расте кукуруз али мислим да немају неки посебан назив. Одређену сорту знам да су звали осмак и да су га куповали из Мораче и Поља Колашинских све док нису почеле да се отварају продавнице по селима, '50-их година.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
Одг: Качамак
« Одговор #33 послато: Новембар 04, 2017, 08:02:49 поподне »
 У Горњем Полимљу се за кукуруз каже  коломбоћ.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
Одг: Качамак
« Одговор #34 послато: Новембар 04, 2017, 08:07:12 поподне »
 У Плаву постоји и презиме Качамаковић, исламске вјероисповијести, огранак (рођаци) Ћулафића, Васојевића. И у Пожаревцу, имамо презиме Качамаковић, славе Никољдан.
Није шала од качамака до презимена.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3980
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Качамак
« Одговор #35 послато: Новембар 04, 2017, 08:25:42 поподне »
Никада нисам чуо за тај назив коломбоћ. Додуше, у Дробњаку не расте кукуруз али мислим да немају неки посебан назив. Одређену сорту знам да су звали осмак и да су га куповали из Мораче и Поља Колашинских све док нису почеле да се отварају продавнице по селима, '50-их година.

Управо то што је израз коломбоћ локализам који се користи на прилично ограниченој територији ЦГ и то у деловима који се граниче са албанским племенима, пре ми говори да је позајмљен из албанског језика него обрнуто. Кallamboq је назив за кукуруз који се користи на целом Косову и Метохији и мислим да је у питању стандардни назив а не локализам. Колико знам, то је у албанском језику назив за клип кукуруза а не за биљку. Слично и у грчком језику, за клип кукуруза се каже καλαμπόκι. Можда би Rugovac ово могао да разреши?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Нина Јакшић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Качамак
« Одговор #36 послато: Април 16, 2018, 10:20:58 поподне »
  Нема лијепа качамака, без добра качамара, још ако има кукурузног брашна испод камена (од домаћег кукуруза, хибриде не рачунам), па уз то  скоруп (кајмак), или сир. Качамар је палица за мијешање качамака при кувању. То му испада бркач.   Прави се и од  смрчевог ( или дреновог) дрвета, које  има при дну природне наставке.

Износе сељаци на пијацу такво кукурузно (пројно) брашно које је уствари крупно, зрнасто, а не "брашнасто". Бело или жуто.
У мојој породици се качамак увек правио од белог брашна (док се од жутог прави проја), само уз со и воду. Али прави се густо, да, кад се прохлади, буде чврст и сече на комад , као пица.
Наравно да може да се оплемени сиром, кајмаком, павлаком и сл., али то је већ налик проји.
Качамак, тај бели, се код мене, једе у комбинацији са "прженим" (парадајз и паприке и јаја) или гулашем или каквим другим зачињеним јелом.

Нисам никад јела цицвару па ме буни сада, да ли је цицвара као каша  и једе се кашиком из чиније, или не?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9081
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Качамак
« Одговор #37 послато: Април 16, 2018, 10:23:07 поподне »
Нисам никад јела цицвару па ме буни сада, да ли је цицвара као каша  и једе се кашиком из чиније, или не?

Зависи како се припреми, али у начелу јесте кашаста, само што је код неког ређа, а код неког гушћа.

Ређа се спорје хлади. ;D



Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1195
  • I1 P109
Одг: Качамак
« Одговор #38 послато: Април 16, 2018, 10:37:03 поподне »
Нисам никад јела цицвару па ме буни сада, да ли је цицвара као каша  и једе се кашиком из чиније, или не?
Буде ретка док је врућа. Како се хлади, тако се стеже. Иначе прави се од три врсте брашна кукурузно жуто, пшенично и ражано. Прво се истопи кајмак, повећа количина и онда се у њега дода брашно и меша се на тихој ватри. Не може да се скува брзо, треба јој времена. Готова је кад на врху исплива масноћа од скорупа и када се меша варјачом, цела смеса се окреће и одваја од шерпе. Може при крају да се дода и пуномасни сир.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Нина Јакшић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Качамак
« Одговор #39 послато: Април 18, 2018, 02:01:31 пре подне »
Буде ретка док је врућа. Како се хлади, тако се стеже. Иначе прави се од три врсте брашна кукурузно жуто, пшенично и ражано. Прво се истопи кајмак, повећа количина и онда се у њега дода брашно и меша се на тихој ватри. Не може да се скува брзо, треба јој времена. Готова је кад на врху исплива масноћа од скорупа и када се меша варјачом, цела смеса се окреће и одваја од шерпе. Може при крају да се дода и пуномасни сир.

Хвала на одговору, значи цицвара је врло калорична  и укусна.