Аутор Тема: Вурда - баса  (Прочитано 7231 пута)

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Вурда - баса
« Одговор #20 послато: Новембар 20, 2016, 08:46:14 поподне »
Помиње је и наш земљак Торбица :)

<a href="https://www.youtube.com/v/Gto1R73BRNY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Gto1R73BRNY</a>
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Вурда - баса
« Одговор #21 послато: Новембар 20, 2016, 09:46:45 поподне »
Морам признати да сам од народних јела увијек највише волио: пршут и јагњеће печење.

А ово сурутка, цицвара, качамак, баса, може али кад нема печења...

Шалу на страну, споменућу оно чега се од крајишке кухиње сјећам из дјетињства, а то је сљедеће:

- колачићи- доручак се не може замислити без колачића, то су у ствари уштипци, али без квасца, нешто као мали комадићи прженог тијеста који су се могли јести са кајмаком, пекмезом, мада је моја омиљена комбинација била са еурокремом.
- полице- на пола пресјечен комприри са љуском који се пекао у рерни, па се на пресјеченој површини ухвати корица, јело се са кајмаком, сиром
- цицвара- углавном је била прво јело за Божић, мислим да је била повезана са неким култом чувања ораница од птица, јер је постојао неки обред за Божић гдје се узимајући први залогај цицваре изговарало: Глава у трње, реп на њиву. То се односило на птице. Мислим да сам негдје раније прочитао да је и сам назив цицвара настало од старе ријечи за птицу-циц, што је у преводу значило вариво за птице.
- бурек од јагњећих изнутрица- то вјероватно никад више нећу појести, јер је то правила моја покојна баба. Тај бурек је био нешто најбоље, мирис је био фантастичан
-љевача- то искрено не знам какос е прави, али имало је кукурузног брашна у себи и јаја, а спремало се у рерни.
- за славу се обавезно правила слагана пита од сира са корама печеним на плеху шпорета
- мисирача- бундева печена у рерни
- штрудла са орасима и пекмезом, то је био најчешћи слаткиш, нисам га баш волио у поређењу са чоколадом, али сад бих баш волио појести штрудлу какву је баба правила.

Ето то је укратко.

Што се тиче басе, сјећам се тог назива, али мени се то мало мијеша, ти млијечни производи, не знам ни данас шта је шта. Знам да се тврди сир из калупа звао сирац.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9386
  • I2a S17250 A1328
Одг: Вурда - баса
« Одговор #22 послато: Новембар 20, 2016, 10:03:33 поподне »
- колачићи- доручак се не може замислити без колачића, то су у ствари уштипци, али без квасца, нешто као мали комадићи прженог тијеста који су се могли јести са кајмаком, пекмезом, мада је моја омиљена комбинација била са еурокремом.

Ово се код нас зове - приганице.

- бурек од јагњећих изнутрица-

Ово не смем ни да замислим. Једном ме неко натерао да поједем јагњећу сармицу у марамици. Никад више... Овај твој бурек са јагњећим изнутрицама ме подсетио на то. Јагњетина испод сача - да, али изнутрице...

Тако у мом завичају, кад хоће госту да угоде, спремају му стара јела, па тако и кувану овчетину. Ја кад оно видим и омиришем, кажем - ја бих се задржао на проји, пршуту и скорупу, нисам нешто при апетиту...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 554
  • I2-Y56203
Одг: Вурда - баса
« Одговор #23 послато: Новембар 20, 2016, 10:07:37 поподне »
Ово се код нас зове - приганице.
хехе, ја кад сам људима у студентском дому у Новом Саду први пут рекао за приганице, само су ме бело погледали јер им је израз био стран.

А шта онда кажеш за затоп? :D

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9386
  • I2a S17250 A1328
Одг: Вурда - баса
« Одговор #24 послато: Новембар 20, 2016, 10:10:13 поподне »
А шта онда кажеш за затоп? :D

Чуо сам за затоп, али сад не могу да се сетим шта то беше.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 554
  • I2-Y56203
Одг: Вурда - баса
« Одговор #25 послато: Новембар 20, 2016, 10:12:25 поподне »
Чуо сам за затоп, али сад не могу да се сетим шта то беше.
Практично јањећи дроб затопљен у лоју, отуда израз затоп :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9386
  • I2a S17250 A1328
Одг: Вурда - баса
« Одговор #26 послато: Новембар 20, 2016, 10:13:02 поподне »
Практично јањећи дроб затопљен у лоју, отуда израз затоп :)

Да, зато и не могу да се сетим  ;D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3414
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Вурда - баса
« Одговор #27 послато: Новембар 20, 2016, 10:32:34 поподне »

- полице- на пола пресјечен комприри са љуском који се пекао у рерни, па се на пресјеченој површини ухвати корица, јело се са кајмаком, сиром


Додатак: кад се кромпир пресече онда се свака пресечена половина посоли па се утрљава полица о полицу да се со добро распореди и растопи. Наравно, печене полице иду одлично са сланином (`адидаском` или `шангајком`, свеједно), сиром, а богами и са басом :)
« Последња измена: Новембар 20, 2016, 11:19:37 поподне Број 1 »

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9076
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Вурда - баса
« Одговор #28 послато: Новембар 20, 2016, 10:40:12 поподне »
Морам признати да сам од народних јела увијек највише волио: пршут и јагњеће печење.

А ово сурутка, цицвара, качамак, баса, може али кад нема печења...

Ех, Синиша, где нађе та народна јела? ;D

Што се тиче поменутих колачића, полица (мада не под тим називом), (раз/ж)љеваче, као и мисираче (не знам да ли се тако звала, могуће да баш јесте), такође се сећам из кухиње моје бабе.

Та кухиња иначе није била нека разнолика, али правиле су се најразличитије пите (сиром, кромиром, блитвом, спанаћем, тиквама... неки су правили и са месом, што у Босни зову буреком, али моја баба мислим да никад није направила с месом, бар не мени), и све је било мотано, а не слагано. Углавном, основни састојци су били вода и брашно, између чега је било, а преко неки од различитих млечних производа. И баба је увек имала свој хлеб, који сам изузетно волео, као и кукурузу (од белог кукурузног брашна).



Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2177
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Вурда - баса
« Одговор #29 послато: Новембар 20, 2016, 10:57:19 поподне »
Ово не смем ни да замислим. Једном ме неко натерао да поједем јагњећу сармицу у марамици. Никад више... Овај твој бурек са јагњећим изнутрицама ме подсетио на то. Јагњетина испод сача - да, али изнутрице...

Уф, јагњеће сармице спрема моја тетка и једем их у великим количинама  :D

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1328
Одг: Вурда - баса
« Одговор #30 послато: Новембар 21, 2016, 10:47:57 пре подне »
МЕДОВИНА - познато пиће Старих Словена

                           М Е Д О В И НА

   Медовина је познато старословенско пиће. Данас кажу да попраља крвну слику, окрепљује, даје виталност, отвара апетит и успорава старење. Употребљава се један сат пре оброка тако што се попије 2 dcl недовине, којој се може додати и мало лимуновог сока.
   Справљање: машином за месо уситни се најмање 1 kg ливадског меда са саћем и цветним прахом. Самлевена маса стави се у емајлирану посуду запремине преко 5 l и дода се 4 l воде. Смеса се потом загрева на штедњаку до 35  целзијусових степени. Маса се при загревању стално меша. Затим се загрејана маса скине са штедњака и уз јако мешање дода 25 gr пекарског квасца. Лонац се покрије и остави да маса преноћи. Сутрадан се медовина сипа кроз крз неколико слојева газе у флаше које се не смеју затварати. Флаше се држе на собној температури док медовина не резне на укусу. Врење се затим прекида и флаше стављају у фрижидер, али не јако затворене.

Ван мреже Нина Јакшић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Вурда - баса
« Одговор #31 послато: Април 16, 2018, 10:09:46 поподне »
Ово би могло да привуче и недостајућу женску публику на форум. ;D

И то се десило :D