Аутор Тема: Интерактивна карта српских православних манастира  (Прочитано 3105 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9023
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Интерактивна карта српских православних манастира
« послато: Октобар 10, 2016, 10:59:54 поподне »
Нађох после дуго, дуго, времена карту српских манастира у земљи, окружењу и свету (в. манастириспц.орг)

Али нешто што је потврдило моје раније сумње, нашао сам у чланку Вечерњих новости (чланак је додуше из 2013), који преносим у целости, управо како бих скренуо пажњу свима, колико се код нас уопште не води рачуна о неким основним стварима.

Цитат
Пописани манастири у Србији: Звони са свих 400 звоника

Манастири Српске православне цркве у Србији први пут су се нашли пописани на једном месту, Највише манастира тренутно је у Митрополији црногорско-приморској – 39

ШИРОМ Србије и региона расуто је 405 манастира Српске православне цркве, а њихови темељи постоје на још 205 локације. Само на Косову и Метохији забележени су трагови чак 2.500 хришћанских светиња, од којих је највећи део нестао у бурној прошлости.

Дугим и напорним истраживањем, по много чему пионирском, до ових података дошао је публициста из Лознице Перо Вишњић, који се први прихватио израде својеврсног регистра српских манастира. Тиме је исправљен вишегодишњи недостатак јединственог пописа храмова, којим нису располагале државне установе, па чак ни Српска православна црква. Поред активних манастира, насељених монаштвом, први пут су темељно пописане и напуштене светиње, па чак и манастиришта - рушевине храмова који су постојали у прошлости...

ПРВИ У СВЕМУ

ПРВИ систематизовани регистар српских манастира и број храмова на овом простору изненадио је чак и патријарха Иринеје, који је признао да на том списку има манастира за које није знао ни да постоје. - Импресиван број манастира даје наду српском народу да ће посећујући их ојачати своју веру - рекао је патријарх Иринеј на недавној промоцији књиге „Саборник манастира српских“. - Они имају немерљив значај за нашу историју и културу и све што се првим назива имало је почетак у њима - прва књига, прва фреска, први закон, прва икона...

У језгру верског и културног бића српског народа Епархији рашко-призренској, нажалост, неупоредиво је дужи списак светиња које су некада постојале. На Косову, Метохији и у Рашкој области постоје 23 манастира, док су манастиришта на више од 60 локација.

- Досадашњи пописи манастира Српске православне цркве расути су у десетинама књига и монографија, а јединствен и комплетан списак готово да није постојао - каже у разговору за „Новости“ Вишњић. - Зато сам као циљ поставио да посетим сваки српски манастир, да фотографишем и забележим основне податке о богомољама. Тако је почело магично путовање, које је трајало седам година и током којег сам прешао готово 800.000 километара.

Грађу коју је прикупио на терену, крстарећи Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором у потрази за светињама и траговима прошлости Вишњић је преточио у јединствену монографију „Саборник манастира српских“. Она је тако постала својеврстан водич кроз српско црквено градитељаство и духовно наслеђе.

- Прављење регистра српских манастира и прикупљање грађе посао је који мора да траје непрекидно, јер се стално подижу нови и обнављају стари. Надам се да ће духовни бисери расути и по најзабаченијим крајевима убудуће бити доступнији нашим људима, али и свим гостима Србије и региона - напомиње Вишњић.

Историчар уметности и кустос Музеја примењене уметности Душан Миловановић наглашава да српски манастири, осим што имају верски и духовни значај, представљају и сведоке бурног историјског трајања државе и народа.

- Готово сви наши манастири припадају категорији мученика - више пута су пљачкани, паљени и разарани - подсећа Миловановић. - Упркос томе, чим би се времена примирила, обнављани су. Сведоци смо и данас таласа фантастичне обнове и градње православних богомоља, на свим територијама где Срби живе.

КРСТОВИ НА СВЕ СТРАНЕ

ВИЗАНТИЈСКИ идеал црквеног градитељства и духовног живота у средњем веку достигнут је у Метохији - подсећа Душан Миловановић. Готово да није било места у овом делу Србије где човек, окрећући се око своје осе, не би имао макар један крст са манастирских купола у свом видокругу. Средњовековни верник је то доживљавао као слику раја на земљи.

Извор: Вечерње новости

Немамо ли право да се запитамо као људи шта ради и шта је радила Српска православна црква до данас ако није успела да направи САМА, макар СЕБЕ и СВОЈИХ потреба ради, попис свих макар акитвних манастира, а да не говоримо о онима који данас постоје само у писаним изворима и књигама?

Добро прочитајте подебљане делове и реците да нисте шокирани написаним? - Ја добијем фрас кад прочитам такве написе. Не знам да ли има народа сличног нама, који се тако неодговорно понаша према својој историјској, културној, верској и свакој другој баштини?

Српска православна црква, коју доживљавасмо као какву ИНСТИТУЦИЈУ од националног значаја, понашла се и понаша се и данас као каква номадска заједница која данас осване овде, сутра онде, а прекосутра ко зна где, већ одавно несећајући се где је била јуче, а камоли прекјуче.

Али ето, као што и све друго код нас иде на гурање, тако је СПЦ на гурање добила списак својих манастира, а онда се неко коначно и од њих удостојио макар да баци то на карту, па да то културно благо можемо видети и на један пријемчив начин.
« Последња измена: Октобар 10, 2016, 11:01:30 поподне Amicus »



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1743
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Интерактивна карта српских православних манастира
« Одговор #1 послато: Октобар 11, 2016, 01:46:47 пре подне »
Ја нисам изненађен уопште када су Срби у питању. Нато бомбардовање је било пре само 17 година, а још увек се не зна колико је људи убијено...креће се од 1.200 до 4.000. Такав смо народ.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 628
Одг: Интерактивна карта српских православних манастира
« Одговор #2 послато: Октобар 11, 2016, 08:26:55 пре подне »
Ја нисам изненађен уопште када су Срби у питању. Нато бомбардовање је било пре само 17 година, а још увек се не зна колико је људи убијено...креће се од 1.200 до 4.000. Такав смо народ.
Пише се о томе и прича на велико али, то неће да пишу о причају они који "продају" своју памет на функцијама која су овлаштена то да раде. То је наша Академија и црква.
Погледајте само како то покатоличени 'рвати раде. Ко год погледа мапу цркава на простору данашње Бањалучке крајине, нпр. у 14 вијеку, стећиће дојам да ту није српска нога крочила, а и данас на простору некадашњег Тимара нема села да у катастру не пронађе велику парцелу црквине, гдје су Срби живјели и прије 14. вијека.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9023
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Интерактивна карта српских православних манастира
« Одговор #3 послато: Октобар 11, 2016, 02:47:21 поподне »
Пише се о томе и прича на велико али, то неће да пишу о причају они који "продају" своју памет на функцијама која су овлаштена то да раде. То је наша Академија и црква.
Погледајте само како то покатоличени 'рвати раде. Ко год погледа мапу цркава на простору данашње Бањалучке крајине, нпр. у 14 вијеку, стећиће дојам да ту није српска нога крочила, а и данас на простору некадашњег Тимара нема села да у катастру не пронађе велику парцелу црквине, гдје су Срби живјели и прије 14. вијека.

Добро Тимаре, али питање је чије су то цркве, и на крају из ког периода су те цркве. Постављали смо недавно карту баш тога простора, "Црквена организација у земљи Доњим Крајима", где податке о српским православним црквама имамо тек од средине XVI века, док саме (претпостављамо) православне (мада питање да ли баш Србе), извори бележе током XIV века, кад се на тим просторима региструју шизматици.

Црквине као остаци, могу бити из разних периода, јер као што смо на теми о сеобама и дискутовали, становништво се често смењивало и пролазило кроз различите околности, и сваки такав налаз нама је загонетка док његову старост, макар оквирно, не утврде археолози. Црквина заиста има посвуда, има их и у мом крају, иако се о њима не зна ништа, осим да су ту остаци неких цркава. Али оно о чему овде говоримо, и у оквиру тих околности, можемо рећи да је недовољно обрађено, бар кад је у питању српска црквена баштина.

Оно у чему ми заостајемо за суседима римокатоличке вероисповести, јесте сликовитији приступ многим темама, који они можда и претерано користе, а који ми скоро уопште не користимо.



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 628
Одг: Интерактивна карта српских православних манастира
« Одговор #4 послато: Октобар 11, 2016, 10:58:27 поподне »
Добро Тимаре, али питање је чије су то цркве, и на крају из ког периода су те цркве. Постављали смо недавно карту баш тога простора, "Црквена организација у земљи Доњим Крајима", где податке о српским православним црквама имамо тек од средине XVI века, док саме (претпостављамо) православне (мада питање да ли баш Србе), извори бележе током XIV века, кад се на тим просторима региструју шизматици.
Значи Amikus православни Срба није било док Турци овдје нису дошли 1527/28, ослободивши нам нову територију. Хрвати што су испред Турака побјегли, оставили су нам поруку како се која мјеста зову, имена ријека и потока, њива и поља, и све то Срби добро запамтили и преносили с кољена на кољено и до дана данашњег. Или су то богумили нама све подарили. Подарили нам по који манастир, по неку црквицу. Или смо ми стварно богумили, па Срби постадосмо тек крајем 19. вијека како су муслимани талајали током последњег рата.

Оно у чему ми заостајемо за суседима римокатоличке вероисповести, јесте сликовитији приступ многим темама, који они можда и претерано користе, а који ми скоро уопште не користимо.
Да, Amikus, али докле више, кад нас је све мање и мање. Да не спомињем наша огњишта, макар  од Турског времена.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9023
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Интерактивна карта српских православних манастира
« Одговор #5 послато: Октобар 11, 2016, 11:42:50 поподне »
Значи Amikus православни Срба није било док Турци овдје нису дошли 1527/28, ослободивши нам нову територију. Хрвати што су испред Турака побјегли, оставили су нам поруку како се која мјеста зову, имена ријека и потока, њива и поља, и све то Срби добро запамтили и преносили с кољена на кољено и до дана данашњег. Или су то богумили нама све подарили. Подарили нам по који манастир, по неку црквицу. Или смо ми стварно богумили, па Срби постадосмо тек крајем 19. вијека како су муслимани талајали током последњег рата.

Историјски извори који би ишли томе у прилог су врло, врло оскудни, а искрено нешто не знам ни колико су Хрвати домаћи на том простору.

Становништво на тим просторима и када се смењивало, сигурно је неке основне топониме наслеђивало, тј. преузимало од ранијих староседелаца који су неком броју сигурно још неко време остајали на том простору, а такође и стварало нове топониме, јер нису сви из античких времена или средњег века, многи топоними су настали доста касније.

То су простори популационо врло флуидни и зато је у њима тешко наћи корене било коме, нешто раније ће се тамо појавити Хрвати, и онда доласком Турака Срби, и тек од тада отприлике можемо говорити са већом сигурношћу о средњовековној или касносредњовековној историји тог простора.

Наводни богумили нам нису ништа много оставили, осим прегршт питања око којих се и данас воде расправе, а нема смисла уводити овде у причу ни квазиисторијске тезе неких муслиманских аутора, који негирају Србе у Босни пре појаве XIX века.

Историја се темељи на изворима, ако има извора имамо историју, ако нема извора, нема историје. А чињеница је и то се слажем с вама да смо се често неодговорно и сами носили према историјским изворима, па Србија никад није ни тражила поврат опљачканог историјског блага (Бечка, Берлина, Загреба, Софије...), гледано само за период последњих стотину година. Ко је за то крив? Криви су сами Срби. Ако њима није битно, нас двојица ту врло шта можемо да променимо, можемо се само сложити да има извора који се тичу Срба, а који су под својеврсном ознаком тајности (мада овде говоримо углавном о историјској грађи из XIX века, те неспорним изворима из старијег периода, којих је наравно мање, али не мање значајним).



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 628
Одг: Интерактивна карта српских православних манастира
« Одговор #6 послато: Октобар 12, 2016, 09:02:33 пре подне »
Знам ја као и ти све то пријатељу мој, али шутња је погубнија од лажи. Лаж постаје истина, и  свједоци смо много тога, а шутња умире.

Мени није јасно зашто се оспорава тврдња постојања Срба прије Турака на простору Доњи Крајева, када постоје писана  документа која то доказују.

Није ваљда да су кривотворена писма војводе Јураја Војсалића из 1434 године подвала, када се пише икавски и назива своје поданике СРБИМА.

Није ваљда да Бенедикт Курипешић није упознат са народом који је живио на овим просторима (око Бањалуке), само неку годину по турској окупацији, а знао је да се тада Срби као један народ  дјелио по регијама на Бошњане, Усоране и Хумљане.

Нажалост, све што се дешава прије Порфирогенита, прије Немањића, прије доласка Турака, и код Срба је постало лаж.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9023
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Интерактивна карта српских православних манастира
« Одговор #7 послато: Октобар 12, 2016, 03:46:21 поподне »
Знам ја као и ти све то пријатељу мој, али шутња је погубнија од лажи. Лаж постаје истина, и  свједоци смо много тога, а шутња умире.

Мени није јасно зашто се оспорава тврдња постојања Срба прије Турака на простору Доњи Крајева, када постоје писана  документа која то доказују.

Није ваљда да су кривотворена писма војводе Јураја Војсалића из 1434 године подвала, када се пише икавски и назива своје поданике СРБИМА.

Није ваљда да Бенедикт Курипешић није упознат са народом који је живио на овим просторима (око Бањалуке), само неку годину по турској окупацији, а знао је да се тада Срби као један народ  дјелио по регијама на Бошњане, Усоране и Хумљане.

Нажалост, све што се дешава прије Порфирогенита, прије Немањића, прије доласка Турака, и код Срба је постало лаж.

Нећемо да ћутимо, и нико овде никога и не ограничава у слободи изношења историјских чињеница, ко шта има слободан је као птица да то јавно објави.

Присуство Срба пре Турака на простору Доњих Краја се не оспорава, али ако говоримо о броју и времену, треба бити прецизан и конкретан. Ево на приложеној карти видимо податак који упућује на Србе и у току XIV века. То није спорно, али онда говоримо о XIV и XV веку, а кад је у питању православље, цркве се углавном датирају у XVI век, што не значи да их нема и раније, сам помен шизматика указује да их има, али о њиховом картактеру могла би се отворити посебна расправа. Дакле, ствари нису једноставне, али ако се има воље, може се и о томе отворити тема. Иначе, на Форуму Крстарице недавно је покренута тема о православљу у Босни (Босна у ужем смислу) до 1463. године, можда није лоше бацити поглед и тамо, пре него се евентуално ухватимо теме православља у Доњим Крајима.

Што се тиче историје пре Порфирогенитових написа, па ни то није толико мрачно колико можда изгледа, Тибор Живковић се активно бавио тим периодом и мислим да је многе ствари објаснио и приближио читаоцима лаицима.